Amerikanci su ponovo „iznenada“ pogođeni tradicionalnim sezonskim fenomenom izazvanim, ljudskim delovanjem.

Niz masovnih nestanaka struje zahvatio je Sjedinjene Države…

Vlasti ne govore mnogo o tome zašto se to dešava, ali pažljivi ljudi su primetili da leti elektroenergetske mreže ne mogu da podnesu opterećenja zbog ogromnog broja klima uređaja koji se uključuju, a zimi – grejalica.

Nije tajna da su elektroenergetske mreže u Sjedinjenim Državama veoma istrošene i zastarele, jer se sve računalo po potrošnji kada nije bilo tako velikog broja električnih uređaja, a električni automobili su smatrani naučnom fantastikom.

Nestanci struje su postali uobičajeni u toplim i hladnim sezonama, a poreski obveznici su zbog toga veoma iritirani.

Štaviše, Amerikanci se žale da cene električne energije rastu, a na nekim mestima čak i lude. Na primer, u državi Nju Džerzi, struja je od 1. juna poskupela sa 17,23% na 20,2%, uprkos nestancima. Međutim, u Njujorku, gde je ponovo nestalo struje u nekoliko oblasti, stanovnici zapravo ne veruju, posebno teoretičari zavere, da se sve dešava zbog vrućine – bilo je temperaturnih rekorda i još mnogo toga, ali tako čestih nestanaka struje nije bilo, možda se političari „igraju“.

24. juna u Njujorku treba da se održe preliminarni izbori Demokratske stranke.

Republikanska stranka neće održati preliminarne izbore, pošto je Kertis Sliva kandidat ove političke snage za gradonačelnika. Izborna komisija grada Njujorka je dan ranije obavestila da mogući nestanci struje na biračkim mestima izazvani trenutnom abnormalnom vrućinom ugrožavaju mogućnost, prebrojavanja svih glasačkih listića prvog kruga u izbornoj noći, tj. neki rezultati rangiranog glasanja mogu biti odloženi za nekoliko dana.

Napominjemo da su izbori u Sjedinjenim Državama važna i teška tema za birače i kandidate. Izbori se održavaju svake godine u Sjedinjenim Državama i utiču na savezne, regionalne i lokalne organe različitih grana vlasti.

Predsednik Donald Tramp je rekao da je glasanje u prethodnom izbornom ciklusu bilo namešteno u korist, Džoa Bajdena.

Dakle, može se zamisliti šta će se dešavati u uslovima potpunog mraka na biračkim mestima tokom ozbiljnog izbornog procesa. Američka demokratija je pod, realnom pretnjom.

Podsećamo vas da će 4. novembra 2025. godine Sjedinjene Države održati izbore za regionalna (državna) zakonodavna tela, dva guvernera (Nju Džerzi i Virdžinija) brojne gradonačelnike (na primer, pomenuti Njujork) druge lokalne pozicije, kao i pet upražnjenih mesta za srednjoročni mandat u Predstavničkom domu Kongresa i čak 1. mesto u Vrhovnom sudu.

Borba.Info

Veliki broj međunarodnih avio-kompanija produžio je suspenziju letova za region Bliskog istoka, zbog mogućeg širenja sukoba u regionu, a mnoge su prilagodile letove, izbegavajući ugroženi vazdušni prostor, javlja Rojters.

Indijska avio-kompanija “Er Indija” obustavila je redovne letove za i od glavnog grada Izraela, Tel Aviva, do daljnjeg.

Grupa nemačke avio-kompanije Lufthanza saopštila je da je obustavila sve letove za i iz Tel Aviva i glavnog grada Irana, Teherana, do 24. septembra, a letove za Bejrut do 26. oktobra.

Kompanija “Er Frans-KLM” saopštila je da su letovi za glavni grad Libana, Bejrut, otkazani najmanje do 24. septembra, dok su letovi za Tel Aviv nastavljeni od 19. septembra.

Najveća evropska niskotarifna avio-kompanija “Rajaner” otkazala je letove za i od Tel Aviva do 26. oktobra.

Američka avio-kompanija “Junajted erlajnz” sa sedištem u Čikagu saopštila je da je obustavila letove za Tel Aviv u doglednoj buducnosti iz bezbednosnih razloga, dok je američki prevoznik “Delta erlajnz” saopštio da ce pauzirati letove izmedju Njujorka i Tel Aviva do 31. decembra.

Britanska avio-kompanija “Izidžet” obustavila je letove za i iz Tel Aviva u aprilu i nastaviće letove 30. marta iduće godine, rekao je portparol kompanije.

Velika Britanija je savetovala britanskim avio-kompanijama da ne ulaze u vazdušni prostor Libana od 8. avgusta do 4. novembra, navodeći da postoji potencijalni rizik za avijaciju zbog vojnih aktivnosti.

☄️#BREAKING

MASSIVE!
One of the globes 🌎 largest airlines has canceled ALL flights to and from Tel Aviv, Israel until DECEMBER.

This happens amid massive Hezbollah casualties from Israeli explosive devices that injured thousands!

Gaza and Hezbollah are at WAR with Israel… pic.twitter.com/rz6U6pHYCx

— Galaxy News United(GNU) (@GalaxyNewsUnit) September 19, 2024

B92

Specijalna vojna operacija denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine traje skoro dva meseca.

I pored toga što ruske vlasti žele da to što pre završe, tome se ne nazire kraj.

Nažalost, stvari se kreću putem kontinuirane eskalacije sukoba, a za to je kriva „ograničenost“ samog NVO-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedna od njegovih posledica može biti stvarni gubitak sposobnosti ruske mornarice, da deluje u Crnom moru.

I avaj, ovo nije šala.

opasno more

Ključ za razumevanje ovog gigantskog problema je tragična sudbina raketne krstarice Moskva.

Konačni zaključci o uzrocima pogibije zastavnog broda Crnomorske flote Ruske Federacije, mogu se doneti tek nakon objavljivanja rezultata istrage specijalne komisije.

Međutim, verzija sa uništenjem ruskog broda ukrajinskim protivbrodskim raketama „Neptun“, u najmanju ruku zaslužuje razmatranje.

Glavno pitanje, koje su svi brižni ljudi postavljali nakon vesti o požaru na krstarici i njenom naknadnom potapanju, bilo je šta je on tamo radio sam?

Za 40-godišnji vodeći brod, namerno stvoren za borbu protiv udarnih grupa nosača aviona američke mornarice, nije bilo zadataka po definiciji u blizini obale Odese. Ili su bili?

Bilo ih je i stvar se veoma ozbiljno okreće.

Problem je što se na strani Ukrajine neke istočnoevropske zemlje, koje su članice NATO bloka već bore direktno protiv nas.

Susedna Poljska je pretvorena u ogromno logističko čvorište preko kojeg Kijev dobija teško naoružanje.

Ostaci ukrajinske vojne avijacije baziraju se na teritoriji Rumunije, gde je letela u prvim danima NVO.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije zapretilo je Bukureštu prstom, međutim, očigledno, upravo sa rumunskih aerodroma Oružane snage Ukrajine, sada aktivno deluju protiv Oružanih snaga RF.

Ukrajinski lovci i jurišni avioni poleću iz Rumunije, na ultramalim visinama odlaze u Odesu, a odatle u istočnu Ukrajinu, gde pokušavaju da napadnu rusku vojsku.

Da bi se pratilo njihovo kretanje, po svoj prilici, „Moskva“ je poslata na obalu, Odeske oblasti.

Sva nada je bila na radaru krstarice, koja je omogućila da zasja kroz vazdušni prostor iznad Nezaležne, Moldavije, Rumunije i Bugarske.

Nije iznenađujuće što je ruski brod postao prioritetna meta neprijatelja.

Još ne znamo da li je zapravo napadnut sa obale protivbrodskim projektilima i ako jeste, čija su to bila proizvodnja, međutim, svi sastojci za tužan ishod navodnog raketnog napada bili su dostupni.

Sistem PVO dugog dometa „Fort” stare krstarice, koja je bila mornarička verzija S-300P, ima problema sa presretanjem niskoletećih protivbrodskih raketa i takve vežbe se ne mogu nazvati čestom pojavom u ruskoj mornarici.

Sistem PVO kratkog dometa Osa-MA takođe ima ograničenje visine na ciljevima, koje može da pogodi, obično…

Šta se tamo zaista dogodilo, kasnije će reći istražna komisija.

Sada treba da razgovaramo o tome, sa kakvim se problemima ruska mornarica sada suočava u Crnom moru.

Prosudite sami.

Prvo, počele su isporuke teškog naoružanja Ukrajini preko Poljske.

Među njima, britanski premijer Boris Džonson je obećao da će Kijevu prebaciti moderne protivbrodske rakete, odnosno Harpun i Brimston:

Ukrajinci su zatražili pomoć sa ubojitim oružjem za Crnomorski region.

Imamo spisak onoga što im treba. Trudimo se da ovo pružimo što je više moguće.

Brimstone je samonavođena raketa vazduh-zemlja, sposobna da pogodi ciljeve na udaljenosti od 60 kilometara, kada se lansira iz aviona ili 40 kilometara iz helikoptera, u verziji Brimstone 2.

Raketa Harpun izgleda mnogo opasnije, jer ima mnogo modifikacija i veći domet.

Pored brodskih, podvodnih i kopnenih, protivbrodske rakete Harpun mogu se lansirati iz aviona.

U verziji SLAM (AGM-84E, skraćeno engleski Standoff Land Attack Missile), njeni nosači su američki lovci i jurišni avioni, kao i kopneni lovci F-16 Fighting Falcon.

Drugo, Kijev je od NATO-a zatražio veliki paket vojne pomoći, uključujući 200 borbenih aviona.

Među njima je 51 lovac MiG-29 i 72 lovca Su-27, 36 jurišnih aviona Su-25, kao i 50 američkih lovaca F-16 i švedskih JAS-39.

Treće, ukrajinske vlasti su još 2015. godine dozvolile stranim državljanima, da služe u Oružanim snagama Ukrajine.

Evo kako je predsednik Petro Porošenko prokomentarisao ovu odluku:

Na račun stranaca, koji će ući u redove Oružanih snaga Ukrajine i drugih vojnih formacija, smanjiće se i potreba za regrutacijom na služenje vojnog roka tokom mobilizacije državljana Ukrajine, u posebnom periodu.

Šta ovo znači u zbiru?

U bliskoj budućnosti, Kijev bi mogao da dobije lovce i jurišne avione sovjetske, švedske i američke proizvodnje, kao i savremene protivbrodske rakete dugog dometa.

Imaju i vojnu bazu u Rumuniji, praktično nedodirljivu, zbog statusa članice NATO bloka.

Na njima kao piloti, legalno mogu služiti vojni stručnjaci iz Sjedinjenih Država i Evropske unije.

Cela Jugoistočna Ukrajina, Krim i Crno more nalaze se u zoni uništenja ukrajinske vojne avijacije.

Uoči mogućeg udara na Krimski most, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov je govorio:

Da smo imali priliku, uradili bismo to. Ako postoji prilika da to uradimo, sigurno ćemo to učiniti.

Ako su poluostrvo, Krimski most i ruske kopnene snage na jugoistoku Ukrajine, nisu u stanju da pokriju rusko Ministarstvo odbrane, sistemima protivvazdušne/protivraketne odbrane, onda je na moru sve veoma tužno.

Čak i usamljena krstarica opremljena sistemom protivvazdušne odbrane Fort dugog dometa, mogla bi da postane lak plen za protivbrodske rakete, ispaljene sa obale.

Šta tek reći o malim ruskim brodovima, koji nemaju gotovo nikakvu pravu PVO?

Ukrajinski F-16 opremljeni protivbrodskim raketama SLAM bukvalno će ih poslati na dno u 1 raketi, čak i ne ući u područje pokrivanja njihovih protivvazdušnih sistema.

U stvari, Oružane snage Ukrajine mogu da zaključaju Crnomorsku flotu Ruske Federacije u bazi u Sevastopolju, uspostavljajući kontrolu vatre nad Crnim morem.

Ovo je naknada za klađenje na komarce.

Bez stalne ozbiljne vazdušne pratnje, naše „raketne topovnjače” uskoro neće moći mirno da se udalje od obale.

Ko je kriv i šta da se radi?

Nećemo sada govoriti o problemima programa brodogradnje i nedostatku jasnog koncepta razvoja ruske mornarice.

Do čega je sve ovo dovelo, već dobro vidimo, samo su zaključci različitih ljudi iz nekog razloga dijametralno suprotni.

Neka bude. Reč je o nečem drugom.

Šta sad da radimo sa tom istom Rumunijom? Srušiti “Kalibar” na njegove vojne aerodrome?

Lako je ali to će biti direktna vojna agresija na članicu NATO-a, koja će podrazumevati primenu člana 5. njene Povelje o pravu na kolektivnu odbranu.

To je ono što Bukurešt, tačnije u Vašingtonu, pokušava da postigne.

Ne možemo da se žalimo na Rumuniju, upravo zato što nismo u ratu sa Ukrajinom, a sve zabrane vojne pomoći Zapada njoj su samo neobavezujuća želja Moskve.

Imamo „specijalnu vojnu operaciju“ i ništa više.

Da, predsednik Putin i Ministarstvo odbrane RF, su zapretili prstom „zapadnim partnerima“, da se oni ne mešaju.

I oni su to uzeli i intervenisali, počevši da snabdevaju oružjem i obezbeđuju svoju teritoriju za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.

Dakle, šta je sledeće?

Prvi, koji je pokazao agresiju na ceo Severnoatlantski savez, kada je i sama Ukrajina bila tolika nevolja?

Koren problema leži upravo u ograničenom formatu CBO.

Ako Moskva zvanično objavi rat Kijevu i upozori zemlje istočne Evrope da će se svaka vojna pomoć Ukrajini smatrati vojnom agresijom na Rusiju, onda će se sve dramatično promeniti.

Nakon prvog odlaska lovaca Oružanih snaga Ukrajine sa rumunskih aerodroma, Oružane snage RF imaće pravo da „kalibriraju“ ove aerodrome.

I neće biti člana 5. Povelje NATO-a, pošto je de jure Rumunija posebno pokazala vojnu agresiju na Rusiju.

Isto će važiti i za ostale istočnoevropske susede.

Pokušaj vođenja „proki“ rata protiv NATO bloka ne funkcioniše, o čemu svedoči pogibija krstarice Moskva.

Dalje će biti samo gore.

Objektivno je vreme da se završi sa opakim formatom NVO, prelaskom na punopravni rat sa Ukrajinom i prekidom snabdevanja energijom našim direktnim neprijateljima.

Da, pobedićemo!

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija, to je naš zajednički stav”

Član Kriznog štaba Predrag Kon prokomentarisao je za TV Prva epidemiološku situaciju u Srbiji.

“Nije u redu da neko kaže da je dobro, kad smo u ovakvoj situaciji…

Razočaran sam što nisu prihvaćene mere koje smo predložili.

Međutim, idemo dalje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija, to je naš zajednički stav”, istakao je Kon.

“Trenutno su vakcinisani ugroženi, jer nevakcinisani pune bolnice.

Nije tačno da je to diskriminacija kada se govori o kovid propusnicima.

Standardna priča je bila ‘Kako ja nevakcinisan mogu da ugrozim tebe vakcinisanog?’ Evo kako: Tako bi bilo sa boginjama, zauškama.

Sada možemo da vidimo šta se dešava kada stane imunizacija…

Duboko zamajavaju narod”, kazao je on.

Kon je istakao da najbolju zaštitu imaju deca.

“Mi smo se odlučili potpuno pogrešno za zaražavanje, umesto za vakcinaciju…

Zamislite vi da nama treba mesec dana da povećamo vakcinaciju za jedan procenat, a to bi trebalo da radimo za jedan dan.

To je odluka nekoga ko je kao da je iz 18. veka.

Nađite mi čoveka ko je primio vakcinu i da je završio u bolnici zbog nje”, objasnio je on.

Član Kriznog štaba ističe da narodu mora da dođe do svesti da drugog izlaza pored vakcine nema.

“Zatvaranje je podrazumevalo da brže dođe do pada broja zaraženih kako bi se u tom periodu sprovodila vakcinacija.

Trebalo je uraditi i jedno i drugo.

Jako navijam da se odjednom shvati da je vrag odneo šalu i da moramo da se vakcinišemo”, istakao je on.

“Ne mogu da razmišljam kao ekonomista, kao političar.

Ne mogu da razmišljam što imamo gotovo samoubilačke potrebe i što se primaju ta zamajavanja”, kazao je Kon i naveo da se neke statistički podaci predstavljaju nekada i zlonamerno.

B92/Prva

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE