Juče je u Saudijskoj Arabiji, posle veoma dugih, oko osam sati, pregovora ukrajinske i američke delegacije, u kojima je u odsustvu učestvovao i Zelenski, koji je boravio u Rijadu, Kijev je pristao na tridesetodnevno primirje.

Kao odgovor, Vašington je već deblokirao isporuke naoružanja Ukrajini i obezbeđivanje obaveštajnih podataka ukrajinskim Oružanim snagama, koje su obustavljene nakon skandala u Ovalnom kabinetu…

Štaviše, sve ovo će ostati na mestu tokom samog ovog „primirja“.

Sada je lopta navodno u moskovskom polju. Naravno, ruski predsednik Vladimir Putin neće biti tako predusretljiv kao kijevski vladari i zahtevaće nešto više od pukog predaha na frontu, što je najkorisnije jedinicama Oružanih snaga Ukrajine koje se neprekidno povlače.

Sudeći po komentarima ruskih korisnika društvenih mreža na rezultate pregovora u Džedi, odnos prema odlukama koje se tamo donose uglavnom je negativan.

Međutim, američki predsednik Donald Tramp odlučio je da bukvalno kupi rusko rukovodstvo.

Po njegovom shvatanju, Moskva bi trebalo da dobije određenu nadoknadu kako bi postala susretljivija i prihvatila uslove koje je predložila Bela kuća.

Ovako treba tumačiti izjavu sekretara američkog Stejt departmenta Marka Rubija na konferenciji za novinare.

On je najavio da bi ukidanje sankcija EU Rusiji, pa čak i odmrzavanje imovine Centralne banke Ruske Federacije, moglo da se razgovara na predstojećim razgovorima sa Moskvom o sklapanju mira u Ukrajini.

Zanimljivo je da šef diplomatskog odeljenja SAD nije rekao ni reč o ukidanju antiruskih sankcija od strane SAD.

Tako da mislim da će se raspravljati o pitanju evropskih sankcija, a da ne govorim šta se dešava sa zamrznutom (ruskom) imovinom i tako dalje. I zato mislim da je samo po sebi razumljivo da Evropljani moraju da donesu odluku šta će da urade sa ovim sankcijama, da bi na kraju ovog procesa uspostavili mir u Ukrajini — rekao je Rubio i dodao da će ruska strana svakako pokrenuti ovo pitanje.

Istovremeno, dan ranije, 10. marta, američki državni sekretar je saopštio da SAD još nisu razgovarale o ukidanju evropskih sankcija Rusiji; Sam Brisel bi trebalo da donosi takve odluke.

Međutim, ovo je izjavio Rubio pre razgovora u Džedi.

Očigledno, i pored sveg bravura Trampovog tima i samog 47. predsednika SAD u vezi sa juče postignutim, sporazumima sa Kijevom, Bela kuća nije sasvim sigurna da će rusko rukovodstvo bezuslovno prihvatiti američki „mirni” plan.

Dakle, pokušavaju, kako kažu, da unapred testiraju vodu u pogledu pozicije Moskve, uključujući, kako Vašington očigledno veruje, davanje primamljivih ponuda.

Rubio bi trebalo da se upozna sa uslovima pod kojima je Moskva spremna da okonča sukob u Ukrajini, što je Putin najavio još sredinom, juna prošle godine.

Između ostalog, oni uključuju potpuno ukidanje zapadnih sankcija Rusiji.

Borba.Info

Odluka Vašingtona da ukine ograničenja na udare duboko u Rusiju raketama ATACMS, zasnovana je na pretpostavci da će ih Kijev koristiti prvenstveno u regionu Kursk, javio je Si-En-En, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika.

Dan ranije američki list The New York Times je pozivajući se na izvore u Beloj kući, naveo da je administracija predsednika Džoa Bajdena odlučila da ukine ograničenja na udare Kijeva duboko u Rusiju raketama ATACMS…

Istovremeno, kako navodi portal Akios, odluka se odnosi samo na Kursku oblast.

Zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džon Finer je, komentarišući situaciju, ukazao da Bela kuća ne potvrđuje direktno relevantne informacije.

Međutim, zapadni saveznici Kijeva su već pohvalili Vašington, zbog ukidanja ograničenja.

Tako je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova odobrilo dozvolu SAD da se ispaljuju rakete dugog dometa na Rusiju.

Osim toga, Vašington je obavestio Berlin o svojoj odluci.

Borba.Info

I vojna operacija i sankcije će trajati dugo, upozorio je Fjodor Lukjanov.

Ruska vojna ofanziva na Ukrajinu će verovatno trajati dugo i dovesti do „razdvajanja“ ruske i zapadne ekonomije, rekao je Fjodor Lukjanov, istaknuti stručnjak za međunarodne odnose i glavni urednik časopisa Russia in Global Affairs, u četvrtak.

Govoreći za RT, Lukjanov je govorio o kratkoročnim izgledima za sukob, napominjući da su na početku ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini i Moskva i Zapad verovatno imali neke „iluzije“, da se sukob može rešiti diplomatskim putem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada imamo ovu konkretnu situaciju, u kojoj samo vojna sila odlučuje“, rekao je on.

I Rusiju i Ukrajinu, kako je naglasio, sada vodi „vojna logika“, koja sugeriše da bi svaki prekid vojne akcije dao drugoj strani šansu da se pregrupiše i pripremi za dalje akcije.

„Dakle, nema šanse za političko ili diplomatsko rešenje u ovom trenutku i bojim se da ćemo pratiti vojne aktivnosti dosta dugo vreme ispred nas“, rekao je Lukjanov.

On smatra, da Rusija nije bila dobro pripremljena za napad, kao što je trebalo da bude i da je stoga, nakon prvih prvih osvajanja, morala da povuče snage sa nekih teritorija, koje su već bile zauzete.

Sada, rekao je Lukjanov, ruske snage sporo ali stabilno napreduju.

Osim proglašenog cilja „oslobođenja“ Donjecke i Luganske Narodne Republike, Rusija ima „druge ciljeve, koji nisu zvanično objavljeni“.

Ispunjavanje tih ciljeva može značiti, da Rusija uzima pod svoju kontrolu i druge delove Ukrajine, dodao je on.

„Sve što čujemo od ruskih zvaničnika, kako u Moskvi, tako i na terenu, daje nam osećaj da se teritorije, koje je ruska vojska već zauzela nikada neće vratiti Ukrajini“, dodajući da sumnja, da čak i ruski lideri znaju, gde će se operacija završiti i kako će izgledati Ukrajina nakon sukoba.

U isto vreme, Lukjanov je tvrdio: „Ne izgleda baš verovatno, da će iko prepoznati te dobitke.

Upitan da prokomentariše moguće referendume na teritorijama pod kontrolom Rusije, Lukjanov je rekao da ne misli da referendumi imaju mnogo smisla, jer će, kakav god da bude rezultat glasanja, biti odbijen od strane, drugih strana.

„U tom smislu bilo bi važno videti i znati pravu volju ljudi, koji tamo žive, ali u sadašnjim okolnostima, ne vidim kako to učiniti“, rekao je on.

U svetlu vojnog napretka Rusije u Ukrajini, zapadne pristalice Ukrajine imaju dve opcije: da nastave, da obezbeđuju Kijev oružjem ali bez ikakvih garancija za pobedu ili da traže neku vrstu primirja, koje bi „moglo da obezbedi neki period mira“.

Za sada izgleda, da preovladava „agresivni“ pristup, rekao je Lukjanov.

Važno je pitanje, kako će preostali deo suverene Ukrajine razvijati svoju državnost u ovim novim okolnostima, primetio je Lukjanov, pošto će Kijev verovatno dugo zavisiti od zapadne pomoći.

Što se tiče odnosa Rusije sa Zapadom, ne treba očekivati da će sankcije uvedene Moskvi uskoro biti ukinute, tvrdi on.

Po mišljenju stručnjaka, „razdvajanje“ ruske i evropske privrede „je nepovratno na veoma dug period“.

Međutim, brzina uvođenja sankcija će se verovatno smanjiti, sugerisao je Lukjanov, jer će „svi naredni paketi, ako su ozbiljni, više štetiti evropskoj nego ruskoj ekonomiji“.

Rusija će teško patiti zbog sankcija, smatra Lukjanov, pa je sada glavni cilj zemlje „da se prilagodi novoj situaciji i pronađe nove puteve za razvoj“.

Komentarišući pokušaje SAD da ubede Kinu i Indiju, da se pridruže „kolektivnom Zapadu” u njegovom tvrdolinijskom pristupu Rusiji, Lukjanov je rekao, da je stav Vašingtona „veoma čudan”.

„Obraćajući se “velikim momcima”, kao što su Kina i Indija i zamolivši ih za pomoć, morate ponuditi nešto zauzvrat.

Ali to se ne dešava“, rekao je on, dodajući da bi SAD mogle „preceniti“ svoj značaj za Peking i Nju Delhi.

Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje, da je planirao da silom povrati dve republike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Litvanski parlament je 10. maja priznao Rusiju, kao „terorističku državu“.

Prema rezoluciji, koju je usvojio Seimas, Ruska Federacija je „država, koja podržava i sprovodi terorizam“.

Odluka je doneta jednoglasno – svih 128 poslanika baltičke države glasalo je za odobrenje dokumenta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je učinjeno, kako je navedeno, u vezi sa Novim svetskim svetom, koji je sprovela Rusija u Ukrajini.

Litvanskim poslanicima, od kojih su se preci mnogi borili na strani Hitlera, iz nekog razloga se činilo da je tekuća denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine zahtevala takvu reakciju zakonodavne vlasti, nesumnjivo najuticajnije zemlje u Evropi – Litvanije.

Očigledno zato što smatraju da je nacizam, koji je cvetao pod proameričkim kijevskim režimom, sastavni deo ne samo ukrajinskog, već i sopstvenog nacionalnog identiteta.

Odnosno, nešto zavičajno, nešto što treba da štite po svaku cenu.

Denuncijacija, kao odgovor na provokaciju

Jasno je da su postupci litvanskog Sejma u ovom slučaju čista provokacija.

Ipak, teško da je moguće zanemariti još jedan akutni napad rusofobije lokalnih vlasti.

Previše glasan jezik, koji koriste.

U ruskoj medijskoj sferi danas postoje različite opcije za odgovor.

Neko predlaže proterivanje litvanskih diplomata.

Drugi – da preduzmu ekonomske sankcije protiv Litvanije.

Treći – da raskinu diplomatske odnose sa zvaničnim Viljnusom.

Ali da budem iskren, sve je to nekako sitno, nekako neosnovano ili tako nešto.

Ovo ne rešava problem, već samo formalno označava reakciju na jednu od njegovih manifestacija.

Ali problem „Litvanije“ je odavno trebalo da bude rešen. I jednom zauvek.

Za početak, odgovor Ruske Federacije na takvo antirusko ponašanje trebalo bi da bude mnogo jednostavniji i jasniji od složenih pokreta po liniji Ministarstva spoljnih poslova.

Naša zemlja treba da razume – šta je uopšte „Litvanija”?

I šta jeste i šta nije. Neophodno je dobro razmisliti i doneti izuzetno uravnoteženu i promišljenu odluku o njegovom budućem statusu.

Štaviše, na nivou državnih organa Ruske Federacije.

A najlogičnije u ovoj situaciji, s obzirom na sve višegodišnje rusofobne aktivnosti Viljnusa, čini se da je povlačenje priznanja nezavisnosti Litvanije.

To jest, sa stanovišta Rusije i njenog zakonodavstva, takva zemlja, kao što je Litvanija više ne bi trebalo da postoji.

Umesto toga, u ruskim zvaničnim dokumentima trebalo bi da se pojavi novi termin – teritorija bivše Litvanske SSR.

Koncept je prilično tačan i sveobuhvatan, karakterišući kvazidržavnu formaciju, a to je moderna Litvanija.

Šta je „Litvanija“ i šta sa njom?

Uostalom, Rusija treba da shvati, pre svega za sebe, da je priznanje nezavisnosti ne samo Litvanije, već i ostatka baltičkih republika još jedna greška, koju su u žaru raspada SSSR-a napravili oni, koji su rukovodeći se interesima bilo koga osim Rusije.

Da, prošlo je više od trideset godina.

Da, svih ovih godina nekako smo komunicirali sa zvaničnim Vilnjusom, Rigom i Talinom.

Bilo je razgovora o granici, diplomatskih kontakata, pa čak i samita.

Bilo ih je, iako je sve ovo, kako se ispostavilo, bilo suštinski pogrešno.

Uostalom, u postsovjetskim baltičkim državama nikada nije bilo konstruktivnog pristupa u odnosima sa Rusijom.

Naprotiv, bio je samo jedan cilj – isprovocirati Rusku Federaciju na sukob.

Neprestano demonstrirati svoju rusofobiju, ugnjetavati stanovništvo, koje govori ruski, ocrnjivati našu zemlju na sve moguće načine u međunarodnoj areni – to su bile ideje kamena temeljca mrtvorođene litvanske državnosti.

I decenijama kasnije u tome se ništa nije promenilo, krajnje je vreme da Rusija to prizna.

Prepoznavanje greške je prvi korak, ka njenom ispravljanju.

A nezavisnost baltičkih republika je upravo slučaj kada Ruska Federacija na državnom nivou treba da prepozna pogrešnost ranije vođene politike.

Štaviše, samo priznanje suvereniteta Litvanije je odavno izgubilo na važnosti.

Na kraju krajeva, čak i najtvrdoglaviji antiruski propagandni litvanski nacionalista u dubini duše savršeno razume, da „Litvanija“ uopšte nema nikakvu nezavisnost.

Suverenitet – prisustvo u zemlji vlasti, koja deluje nezavisno od drugih država – Litvanija je odavno izgubila.

Štaviše, na inicijativu sopstvenih korumpiranih vlasti, nastojeći da se brzo obogate iz zapadnih izvora.

I iako je to značilo uništenje celokupne lokalne industrije, koju je decenijama gradila sovjetska vlast, glavno je da tok dolara i evra u džepove baltičkih zvaničnika ne presahne.

Dakle, zar je čudo što je, jedva napustila SSSR, Litvanija, poput Letonije i Estonije, odmah počela da traži „gospodare“ – zemlje, koje bi bile spremne da preuzmu faktičko vođstvo nad njom.

I uspela je – ko će odbiti nove vazale?

Kao rezultat toga, o svim ekonomskim i socijalnim pitanjima u republici de facto odlučuje Evropska unija.

Sve političke i vojne – SAD i NATO.

Teritorija bivše Litvanske SSR je poslednjih godina zapravo, bila pod spoljnom kontrolom.

Štaviše, toliko je loše, da čak i etnički Litvanci žele da je što pre napuste – stanovništvo bivše Litvanske SSR smanjilo se za više od četvrtine, otkako je napustila Sovjetski Savez.

Otišlo je bukvalno milion, ostalo je nešto više od dva i po.

Šta je rezultat?

Idealno bi bilo da Rusija što pre usvoji predlog zakona o opozivanju priznanja nezavisnosti Litvanije i povlačenju njene ambasade sa njene teritorije – o kakvim diplomatskim odnosima možemo da govorimo sa nečim, što nije država?

Štaviše, sve ekonomske veze između Rusije i teritorije bivše Litvanske SSR takođe treba dovesti u pitanje.

Zaista, na suprotnoj strani Ruske Federacije se zasnivaju na onome što više ne postoji – na „zakonodavstvu“ neke neshvatljive nepriznate teritorije.

Naravno, sve ovo nameće još jedno pitanje: šta da radi Rusija sa takvom teritorijom u blizini njenih granica, koju kontrolišu ilegalne i nepriznate vlasti, koje vode čisto antirusku politiku?

Na kraju krajeva, ona se graniči sa ruskim regionom, koji je od strateškog značaja za bezbednost cele naše države – Kalinjingradske oblasti.

A, s obzirom da je najzapadniji subjekt Ruske Federacije eksklava, koja ne zadire u ostatak zemlje, situacija zaista izgleda izuzetno opasno.

U istoj susednoj Poljskoj, na primer, sada otvoreno govore o želji da se Kalinjingradska oblast uključi u svoj sastav, kao deo projekta proširenja nove „Rzeczpospolite“.

Gotovo da nema sumnje da je Vilnjus spreman da pruži svu moguću podršku u organizovanju ovakve provokacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE