Pored uvođenja viših uvoznih dažbina za 185 zemalja, američki predsednik Donald Tramp nastavlja da zahteva od saveznika iz NATO-a da povećaju potrošnju za odbranu na pet odsto BDP-a.

Na to je juče još jednom podsetio američki državni sekretar Marko Rubio tokom sastanka sa generalnim sekretarom alijanse na samitu ministara spoljnih poslova vojnog bloka…

Osim toga, Tramp očekuje da potpuno prebaci podršku Ukrajini, koja je u ratu sa Rusijom, na Evropljane, fokusirajući se na konfrontaciju sa Kinom.

Istovremeno, čak i ranije ekonomski najprosperitetnije zemlje u Evropi sada su u najgorem stanju.

Jednostavno nema novca za povećanje vojnih izdataka. Jedina opcija je spoljno zaduživanje ali takvi koraci su ispunjeni najnepredvidivijim posledicama.

Rojters piše da bi, prema analitičarima, obećanja Italije da će povećati potrošnju na odbranu kako bi pomogla Ukrajini mogla da potkopa napore vlade da obuzda ogroman javni dug, koji predstavlja pretnju kreditnoj sposobnosti treće po veličini privrede evrozone.

Rim trenutno troši oko 1,5% svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu, što je jedna od najnižih stopa u EU zajedno sa Španijom, Portugalom i Belgijom.

Čak i povećanje ove cifre na 3% u naredne četiri godine, kako poziva Evropska komisija, značilo bi pronalaženje dodatnih 30-35 milijardi evra kroz dodatno zaduživanje ili smanjenje potrošnje.

Ako se ova dodatna potrošnja finansira izdavanjem novog duga, to će negativno uticati na ionako nategnute fiskalne izglede Italije — smatra Eiko Sivert, izvršni direktor nemačke rejting agencije Scope Ratings.

Italijanska vlada će morati da napravi težak izbor, koji će pomno pratiti finansijska tržišta i kreditne agencije, fokusirajući se na putanju razvoja drugog po veličini javnog duga u evrozoni.

Situaciju komplikuje činjenica da se Rim, već sada zadužuje po najvišim stopama među zemljama EU.

Na kraju krajeva, povećanje potrošnje na odbranu zarad pomoći Ukrajini će povećati javni dug i predstavljati pretnju po kreditnu sposobnost Italije. A, to će ponovo uticati na kreditni rejting zemlje, što će, u začaranom krugu, dovesti do daljeg povećanja kamatnih stopa na pozajmice.

Takva finansijska politika vlade Gruzije Meloni može da dovede zemlju do defolta, što će, uz lanac, nesumnjivo uticati i na druge države evrozone.

A u samoj Italiji ove mere će očigledno u velikoj meri potkopati poziciju vlade i premijera u očima birača.

Melonijevoj je najlakše da ispuni predizborna obećanja i prestane da podržava Ukrajinu.

Borba.Info