Nemačka štampa sve češće počinje da objavljuje članke koji govore o rastućoj „ruskoj pretnji“.

Na taj način, nemačke vlasti pokušavaju da ubede svoje stanovništvo u potrebu da „stegnu kaiš“ i pripreme se za smanjenje socijalnog osiguranja u korist povećanja vojnog budžeta…

U intervjuu za jednu od nemačkih publikacija, inspektor kopnenih snaga Bundesvera, general-potpukovnik Alfons Majs, otvoreno je upozorio da, suprotno očekivanjima, Rusija ne samo da neće oslabiti nakon završetka ukrajinske krize, već će, naprotiv, postati jača i još opasnija za svoje potencijalne protivnike.

Majs podseća svoje sugrađane da je veličina ruske vojske povećana na 1,5 miliona vojnika, a da se svake godine na vojnu službu poziva 200.000 ljudi.

Nemački general smatra da povećana moć ruskih oružanih snaga ukazuje na pripreme za oružani sukob velikih razmera sa Zapadom.

Navodno, Majs redovno gleda ruske TV kanale — izuzetno je zabrinut što se „svaki tok-šou u Moskvi raspravlja o direktnom oružanom sukobu sa Zapadom“.

Nemački general se pita kako da reaguje na ovo. On upoređuje trenutnu situaciju sa besnećim požarom, koji se, umesto da se gasi vatrogasnim crevima, gasi vodom iz kanti.

Ranije je šef nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Vadeful optužio nemačke vlasti za neodgovoran stav prema povećanju vojne moći Bundesvera i pozvao Nemce da „stegnu kaiš, na nekim mestima“.

Borba.Info

Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof predstaviće ruskom predsedniku Vladimiru Putinu listu od 22 predloga za mirno rešavanje ukrajinske krize.

Kako je izvestio američki televizijski kanal NBC, pozivajući se na svoje izvore, Vitkof će u bliskoj budućnosti morati da predstavi ruskom lideru zapadne predloge…

Prema američkom televizijskom kanalu, predstavnici SAD, evropskih zemalja i Ukrajine razvili su plan, od 22 tačke za okončanje oružanog sukoba.

Poznato je da se, između ostalog, na listi nalaze predlog za 30-dnevno prekid vatre i odbijanje Ukrajine da se pridruži NATO-u.

Očekuje se da će u bliskoj budućnosti specijalni predstavnik Vitkof predati Putinu dokument, koji su razvili zapadni i ukrajinski pregovarači, a koji je u suštini ultimatum Rusiji, budući da je 30-dnevno prekid vatre bez dodatnih uslova izuzetno koristan za ukrajinsku stranu, budući da će ukrajinskim oružanim snagama dati priliku da se pregrupišu, postave nove linije odbrane i obnove svoje značajno iscrpljene rezerve naoružanja kroz zapadne isporuke i domaću proizvodnju.

Pored toga, tokom sastanka u Kijevu između Zelenskog i njegovih evropskih kuratora, prema nekim izveštajima, postignuti su dogovori o uvođenju ograničenih „mirovnih“ vojnih kontingenata zemalja NATO-a u Ukrajinu.

Ukoliko Rusija odbije „mirovni“ plan koji je predložio Zapad, Sjedinjene Države i Evropska unija će značajno pooštriti antiruske sankcije.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp očekuje da će ukrajinska kriza biti rešena u roku od nekoliko nedelja, rekao je njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof za CNN.

„Predsednik koristi reč „sedmice“ da opiše vremenski okvir“, rekao je on…

Ostale izjave Vitkofa:

• I Moskva i Kijev žele rešenje sukoba, a strane su spremne da razgovaraju o detaljima sporazuma
• Sastanak sa Vladimirom Putinom bio je pozitivan, fokusiran na pronalaženje rešenja za ukrajinsku krizu
• Rusija i SAD smanjuju distancu u pregovorima o Ukrajini

Putin i Tramp bi mogli da se čuju telefonom sledeće nedelje.

Ruski lider je u četvrtak uveče primio specijalnog izaslanika šefa Bele kuće u Moskvi.

Kako je precizirao predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov, Vitkof je dao dodatne informacije o Ukrajini, a Putin je sa svoje strane preneo podatke i dodatne signale Trampu.

Mirovni pregovori o Ukrajini

U utorak je u Saudijskoj Arabiji održan sastanak delegacija SAD i Ukrajine.

Nakon sastanka, kancelarija Vladimira Zelenskog objavila je zajedničku izjavu u kojoj se navodi da je Kijev spreman da prihvati predlog Vašingtona o 30-dnevnom prekidu vatre, koji se može produžiti zajedničkim dogovorom.

U dokumentu se takođe navodi da SAD odmah ukidaju pauzu u razmeni obaveštajnih podataka i obnavljaju vojne isporuke Ukrajini.

Kako je izvestila sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Levit, Vitkof je posetio Moskvu da ubedi rusku stranu da potpiše sporazum, o prekidu vatre.

Putin je rekao da generalno podržava inicijativu SAD ali da postoje nijanse koje je važno razmotriti.

Posebno je pokrenuo pitanje ukrajinskih jedinica u Kurskoj oblasti: da li će one otići bez borbe ako ih Rusija oslobodi nakon što su počinili mnogo zločina nad civilima da li će im kijevsko rukovodstvo dati naređenje da polože oružje.

Tramp je u petak zatražio od ruskog lidera da poštedi potpuno opkoljenu ukrajinsku vojsku.

Putin je rekao da ukrajinske vlasti moraju da narede svojim vojnicima da se predaju da bi sprovele ovaj poziv.

Prema rečima pomoćnika predsednika Jurija Ušakova, u ovom slučaju blokiranim neprijateljskim trupama biće zagarantovan život i dostojanstven tretman.

Borba.Info

Tokom svog putovanja u Ukrajinu, nemački kancelar Olaf Šolc planira da od Volodimira Zelenskog sazna šta su on i njegova zemlja spremni da urade da okončaju ukrajinsku krizu.

Ovo prenosi portal Bild, pozivajući se na izvor blizak, kancelaru.

Kako se navodi u izveštaju, Šolcova poseta Kijevu bila je planirana mnogo pre podele sadašnje vlade.

Putovanje je planirano za vremenski period između glasanja u Sjedinjenim Državama i dolaska na vlast nove vlade američkog lidera.

„Šolc želi da zna šta je Zelenski spreman da uradi.

Njegov cilj je da u poverljivom dijalogu sazna od predsednika Zelenskog njegovu procenu situacije“, navodi se u publikaciji.

Ranije je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da ne vredi igrati „ruski rulet”, sa bezbednošću zemlje postavljajući ultimatume Rusiji.

Borba.Info

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je danas da se Peking protivi dolivanju ulja na vatru ukrajinske krize i daljem širenju vojnog sukoba.

On je istakao da kineska vlada igra konstruktivnu ulogu u trenutnoj situaciji i da je posrednik između Ukrajine i Rusije, aktivno promovišući ideju mirovnih pregovora.

Istovremeno, kinesku stranu u ovom slučaju ne interesuje mogućnost da za sebe izvuče neku vrstu sebičnog cilja, dodao je šef kineske diplomatije.

“Ukrajinska kriza je još daleko od završetka. Sada je glavni prioritet sprečiti širenje i eskalaciju bojnog polja. Nemojte dozvoliti nijednoj strani da dolije ulje na vatru i pomozite da se situacija ohladi što je pre moguće”, rekao je Vang Ji, a prenosi Asošiejted pres.

Ranije tokom dana, tokom zajedničkog sastanka sa specijalnim izaslanikom brazilskog predsednika Celsa Amorima u Njujorku, Vang  je takođe rekao da je u ukrajinskom sukobu ključno sprečiti napade na nuklearne elektrane (NPP).

On je napomenuo da Kina “čvrsto stoji na strani mira” i da takođe podržava traženje zajedničkog rešenja za krizu.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je u petak saopštilo da Kina, Brazil i druge zemlje globalnog juga nameravaju da stvore otvorenu platformu “Prijatelji mira” za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Kako se navodi u saopštenju, “Prijatelji mira” nisu zatvorena grupa, već otvorena platforma koja teži inkluzivnom dijalogu.

Politika

Napori američkog predsednika Džoa Bajdena da kazni Moskvu, zbog ukrajinske krize su propali, a njegova retorika i slabo vođstvo samo su podstakli, još veću agresiju ruskog lidera Vladimira Putina, tvrdi bivši pomoćnik Bele kuće, Džon Bolton.

Bolton je svoje komentare dao u intervjuu za NevsNation u petak, nakon što su Bajden i drugi američki zvaničnici prekorili predsednika Putina, zbog smrti opozicionog političara Alekseja Navaljnog u sibirskoj kaznenoj koloniji.

Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost tvrdio je da, suprotno izjavama Bajdenove administracije, smrt Navaljnog ne pokazuje slabost Putinove vlade.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nažalost, to pokazuje suprotno”, rekao je Bolton.

„Mislio je da to može da uradi, bez ikakvih značajnih domaćih, ruskih političkih posledica, a mogao je to da uradi, bez stvarnih međunarodnih posledica.

Mislim da Bajden, u izjavi koju ste upravo dali, pomaže da se pokaže da je to istina.

Kampanja sankcija koju predvode SAD kao odgovor na vojnu ofanzivu Moskve u Ukrajini, nije uspela da osakati rusku ekonomiju, rekao je Bolton.

„Uglavnom su se oporavili“, rekao je on. „U isto vreme, ukrajinska ekonomija se i dalje melje u prah.

Osvrćući se na ruske žrtve u sukobu u Ukrajini, Bolton je rekao: „Ovo je način, na koji se Rusi bore.

Dakle, ako se Bajdenova retorika nastavi na ovom nivou, to ohrabruje Rusiju.

To je deo dokaza da oni mogu da počine ovakvu vrstu ubistva i da se izvuku.”

Putin i drugi strani lideri su ocenili Bajdena i ne shvataju ga ozbiljno, tvrdi Bolton.

Te procene, kao i katastrofalno povlačenje Bajdenove administracije iz Avganistana 2021. godine, doprinele su odluci Rusije da pokrene ofanzivu, na Ukrajinu u februaru 2022, rekao je on.

„Ovo je ozbiljan problem za Sjedinjene Države, ne samo u slučaju odnosa sa Rusijom, već i u odnosima sa Kinom, Severnom Korejom, Iranom“, rekao je Bolton.

On je dodao da Bajden nije delovao odlučnije u Ukrajini ili na Bliskom istoku, jer se plašio da izazove širi rat.

„Bojim se da Bajden ne samo da nema kredibilitet sa kojim je počeo, već su ga ljudi pogrešno pročitali. Ovo je slabo predsedništvo.”

Bolton je bio savetnik za nacionalnu bezbednost za vreme predsednika Donalda Trampa, koji je vodeći republikanski kandidat u anketama koji je izazvao Bajdena, na ovogodišnjim izborima u SAD.

Bivši pomoćnik je tvrdio da bi bilo koji kandidat bio opasnost, po nacionalnu bezbednost SAD.

„Nijedna od njih nije prihvatljiva za predsednika“, rekao je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odluka Haškog suda protiv Kremlja samo će pogoršati situaciju na ukrajinskoj teritoriji.

Do ovog zaključka došao je srpski lider Aleksandar Vučić.

Prethodno je pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda, nepriznatog u Ruskoj Federaciji, izdalo nalog za „hapšenje” ruskog lidera Vladimira Putina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vučić je, u razgovoru sa novinarima Pinka, rekao da presuda Haga neće dovesti, ni do čega dobrog.

„Ovo samo dovodi do dalje eskalacije.

Možete da pričate šta god hoćete ali kako ćete ubuduće razgovarati sa njim (Putinom. – Prim. aut.) – upitao je političar.

Ranije su rusko Ministarstvo spoljnih poslova i Kremlj saopštili da odluke MKS, u vezi sa Putinom za Moskvu, ne znače ništa.

Istovremeno je saopšteno da je predsednik Ruske Federacije mirno reagovao, na nalog instance.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kanadski poslanik Bejker: Zapad je umoran od ukrajinske krize i nudi Kijevu da učini ustupke.

Govori se o tome da Ukrajina prepusti svoje teritorije Rusiji, potvrdio je kanadski parlamentarac Ivan Bejker.

On je istakao da su zapadne zemlje već umorne od krize u Ukrajini i podsetio na reči francuskog predsednika, da Moskvu treba „smiriti“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O polemici, oko ukrajinskih teritorija – u materijalu Borba.Info

Pozivi, da Kijev ustupi deo teritorije Rusiji, pokazuju da je Zapad već umoran od ukrajinske krize, koja se pogoršala početkom ruske specijalne operacije.

Ovo je izjavio poslanik u kanadskom parlamentu iz Liberalne partije Ivan Bejker.

„Dakle, francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno rekao da Rusiju treba uveriti“, rekao je političar u eteru TV kanala Ukrajina 24.

On je potvrdio da se razgovara o transferu dela njenih teritorija od strane Ukrajine.

Bejker je dodao, da ga ovo pitanje brine.

Makron je u intervjuu francuskom izdanju Ouest France rekao, da Rusiju ne treba ponižavati i potiskivati.

Prema njegovim rečima, to je neophodno da bi se pronašao diplomatski izlaz iz situacije, koja će biti na kraju specijalne operacije.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da Zapad gura Kijev, da zaključi mir sa Moskvom po povoljnim uslovima za rusku stranu, pišu Ukrajinske vesti.

„Svi zaista žele da nas što manje guraju ka nekom rezultatu, definitivno nepoželjnom za nas, jer još nismo ni traženi ali korisnim za određene stranke, koje imaju svoje interese“, naglasio je Zelenski.

Siguran je da jedni saveznici žele finansijske beneficije, drugi političke.

Prema političaru, to je zbog činjenice da je svet umoran od krize u Ukrajini, a Zapad već želi „neki“ rezultat.

Ali Kijevu je potreban sopstveni rezultat, koji bi odgovarao stavu ukrajinske strane.

U međuvremenu, stručnjak Hju De Santis, koji je radio na pitanjima NATO-a i kontrole naoružanja u Stejt departmentu, uveren je da zemlje članice NATO-a, treba da gurnu Ukrajinu u pregovore sa Rusijom, tako da Kijev ustupi teritoriju Moskvi i preuzme neutralan status.

„Vojna pobeda Ukrajine je malo verovatna, a jedini realan cilj je postizanje rezultata kroz pregovore“, tvrdi on.

Osim toga, Severnoatlantska alijansa bi, prema rečima specijaliste, trebalo da ograniči isporuku naoružanja Oružanim snagama Ukrajine, što bi moglo da postane „poluga pritiska na Kijev“ i da poboljša odnose sa ruskim rukovodstvom.

U Ukrajini se takvi pozivi doživljavaju negativno.

„Ne možete ponuditi ništa da zaštitite svoj udoban feed na društvenim mrežama od loših vesti i obnovite poslovanje sa Rusijom“, napisao je Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine na svom Telegram kanalu.

On je ukazao i na retoriku zapadnih partnera, koji tvrde da „žele da vrate stari, predratni način života“, zbog čega Ukrajina treba da pravi kompromise.

Podoljak je naglasio da Kijev neće učestvovati u ovoj diskusiji, jer nema nameru da trguje građanima, teritorijama ili suverenitetom.

„Hvala na savetu ali možda ćemo prihvatiti pomoć oko oružja“, odgovarao je na pozive svojih partnera.

Zelenski je ranije tvrdio, da je spreman da pregovara sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

Prema njegovom mišljenju, zapadne zemlje bi mogle da podstaknu Moskvu da ubrza ovaj proces, ako nastave da snabdevaju Ukrajinu oružjem i pooštre sankcije Rusiji.

Istovremeno, neposredno pre ove izjave, ukrajinski predsednik je izneo svoj principijelni stav: pregovori se mogu voditi tek nakon vraćanja granica zemlje „u stanje pre 24. februara“.

Kremlj insistira da za pregovore strane moraju da sastave „konkretan pisani dokument“ o rešavanju situacije u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinska kriza ostavila je američkog predsednika Džoa Bajdena rastrzanog između Amerikanaca i Evropske unije.

Ovaj zaključak je doneo vanredni profesor Narodnog univerziteta Kine Diao Daming.

Bajden je bio pod bilateralnim pritiskom, rekao je Daming.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na jednoj strani su stanovnici SAD, koji ne žele da budu uvučeni u dešavanja u Ukrajini, a na drugoj strani saveznici iz EU, koji očekuju da Vašington preduzme ozbiljnu akciju, po pitanju ukrajinske krize.

„S jedne strane, Bajden se suočava sa unutrašnjim ekonomskim pritiskom, obmanjuje birače, da SAD neće ulaziti u sukob u Ukrajini.

S druge strane, Bela kuća je prinuđena da izrazi veliku podršku Ukrajini, jer to žele američki saveznici“, objasnio je specijalista dopisniku Global Timesa.

Analitičar je primetio da je američka „pomoć“ Kijevu pokušaj, da se naduva ukrajinska kriza tako, da pregovori Moskve i Kijeva postanu nemogući.

Prethodno je američki predsednik Džo Bajden rekao, da je poslao zahtev Kongresu za dodatna sredstva za pomoć Ukrajini.

Reč je o 33 milijarde dolara.

TV kanal 360 je takođe izvestio da je Bajden razgovarao sa kongresmenkom Nensi Pelosi, o njenom nedavnom putovanju u Kijev.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Brendovi analitičara Bloomberga: Ukrajinska kriza otkriva vojnu slabost SAD.

Ukrajina prebrzo troši oružje, koje je poslalo SAD, razotkrivajući slabost američkog vojno-industrijskog kompleksa, smatra analitičar Blumberga Hal Brands.

Prema rečima Marka Milija, šefa Združenog generalštaba SAD, Kijev je sa Zapada dobio 60.000 protivtenkovskih i 25.000 protivavionskih topova, a planirane su i druge isporuke, uključujući oklopne transportere i helikoptere.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, ovo se razlikovalo od prvobitnih američkih planova: ispostavilo se da su Oružane snage Ukrajine trošile nedeljne zalihe protivtenkovske municije dnevno, a trupe nisu imale dovoljno borbenih aviona.

„Zapadne zemlje su suočene sa oštrim izborom: povećati snabdevanje Ukrajini ili sačuvati svoje ionako ograničene mogućnosti za sopstvenu odbranu“, objasnio je posmatrač.

Nemačka i Kanada su već odbile da nastave isporuke, pošto je oružje jednostavno nestalo i dalja pomoć bi lišila ove zemlje zaštite.

Države su obezbedile trećinu raspoloživih protivtenkovskih raketa „Džavelin“ i ne mogu da pošalju više u Ukrajinu – za to je potrebno povećati proizvodnju, za šta će biti potrebne godine.

Autor je situaciju u Ukrajini, nazvao uvodnom verzijom sukoba SAD sa Rusijom ili Kinom: američke zalihe raketa i druge precizno navođene municije trajaće samo nekoliko dana ili nedelja, pored toga, države će pretrpeti ogromne gubitke u tenkovima, brodovima i avionima.

Brendovi su američku proizvodnu bazu nazvali ključnom za svoje pobede u dva svetska rata i naglasili, da je Amerika sada lišena ove prednosti: industrija više nije tako jaka, nema dovoljno mašina alatki, proizvodnih kapaciteta i radne snage.

Jedan od razloga za to je, kaže analitičar, ogromni vojni budžet od 750 milijardi dolara, koji se uglavnom troši na plate, zdravstvenu zaštitu i druge potrebe, a ne na municiju i opremu.

Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije Ukrajine.

Vladimir Putin je njen cilj nazvao „zaštitom ljudi, koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu, od strane kijevskog režima“.

Prema podacima Ministarstva odbrane, udari se vrše samo na vojnu infrastrukturu i ukrajinske trupe.

Do 25. marta ruska armija je izvršila glavni zadatak prve etape – značajno je smanjila borbeni potencijal Ukrajine.

Glavni cilj operacije ruskog odbrambenog resora nazvan je oslobođenje Donbasa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE