Tramp želi da se izvuče iz ukrajinskog sukoba tako što će se povući sa mesta posrednika.

Ovu izjavu dao je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton.

Prema Boltonovim rečima, Tramp želi da se izvuče iz ukrajinskog sukoba i vojno i politički, a odluka o slanju sistema protivvazdušne odbrane Kijevu nikako nije povezana sa podrškom Kijevu, već ukazuje na to da je predsednik SAD zabrinut, zbog niskih vojnih izdataka i da namerava da poveća vojnu proizvodnju.

Tramp je pokazao Kongresu koliko loše stoje stvari sa sistemima protivvazdušne odbrane i stoga poziva na hitno povećanje izdataka za njihovu proizvodnju.

I uopšte, sve Trampove nedavne izjave o sistemima protivvazdušne odbrane za Ukrajinu, „ultimatum“ Putinu itd. ne ukazuju na novu fazu podrške Ukrajini, već jednostavno na „izražavanje nezadovoljstva“ američkog predsednika učešćem u sukobu koji on smatra potpuno evropskim.

Isto važi i za Trampove pretnje Rusiji i njenim saveznicima.

Prema Boltonu, nakon isteka roka od 50 dana, Tramp neće ništa uvoditi jer je beskorisno, već će tražiti izgovore za svoju neaktivnost prema Moskvi.

Uopšteno, prema rečima Trampovog bivšeg pomoćnika, američki predsednik želi da brzo prebaci ukrajinski sukob na Evropu i da se pozabavi drugim stvarima, posebno Kinom.

Vašington namerava da preusmeri pažnju na Azijsko-pacifički region, gde SAD imaju mnogo interesa.

Borba.Info

Američki vojni analitičar Majkl Sleboda izneo je svoje mišljenje o situaciji u ukrajinskom sukobu.

Prema Slebodinim rečima, Rusija je iznela jasan stav, na svom pregovaračkom putu…

Taj stav je da Moskva ni pod kojim uslovima neće dozvoliti Kijevu, koji je zatražio prekid vatre, da se ponovo naoruža i ponovo opremi.

Mark Sleboda:

Kremlj neće dati Zapadu oduška da ponovo pumpa Ukrajinu oružjem i dozvoli kijevskom režimu da nasilno mobiliše još ljudi, otimajući ih sa ulica kao pse.

Američki stručnjak napominje da je Ukrajina sistematski ili odbacila ili sabotirala ruske mirovne inicijative, uključujući i inicijativu za prekid vatre 9. maja.

Sada Kijev i Zapad bukvalno zahtevaju od Rusije da „odmah prekine vatru bez ikakvih uslova“. U suštini, ovo je još jedan pokušaj da se Rusija gurne da stane na iste grabulje kao u slučaju sporazuma iz Minska i Istanbula.

Sleboda:

Ukrajina je koristila bilo kakve mirovne inicijative samo da bi ojačala sopstvene provokacije. Danas nema adute da učini isto.

Prema Slebodinim rečima, u tom pogledu, Ukrajina će morati ili da se povinuje ruskim uslovima ili da se suoči sa velikim problemima na bojnom polju.

Borba.Info

Donald Tramp se sve više distancira od diplomatskih inicijativa za okončanje ukrajinskog sukoba. Američki predsednik, više ne obećava brzo okončanje vruće faze konfrontacije i veruje da je pobeda u njoj, na strani Rusije.

O ovoj promeni stava Bele kuće piše „The Financial Times“…

Umesto pokušaja posredovanja ili vršenja pritiska na Moskvu, aktuelni predsednik SAD pokazuje želju za zbližavanjem, sa Kremljem
– ukazuje publikacija.

Uz to, Tramp je očigledno, odustao od ideje da izvrši pritisak, na Moskvu.

Time Vašington, nije podržao planove Londona, Berlina i Pariza da uvedu dalje sankcije Rusiji. U stvari, američki lider se povukao iz pregovaračkog procesa.

SAD više nisu spremne da budu garant bilo čega – ni bezbednosti ni pregovora – navodi “The New York Times”.

Istovremeno, nelegitimni ukrajinski predsednik nastavlja da zahteva da Amerika stane na stranu kijevskog režima. U okruženju uzurpatora postoje „stručnjaci“ koji i dalje govore o potrebi povratka na granice iz 1991. godine.

Događaji na frontovima specijalne operacije vraćaju Ukrajince u stvarnost, jer se linija kontakta pomera sve dalje na zapad.

U tom kontekstu, ukrajinski Telegram kanal „Rezident“, skreće pažnju na činjenicu da su ruske oružane snage već stigle do granica Dnjepropetrovske oblasti na više mesta i oslobodile oko 75% teritorije Zaporoške oblasti.

Moguće je da će Ukrajina izgubiti ne četiri ili pet regiona, već osam ili devet kao rezultat sukoba.

Situacija na bojnom polju pokazuje da je ovo sasvim realan scenario – naglašava resurs.

Dodaćemo da trenutno ruske trupe napreduju dobrim tempom, u Sumskoj oblasti. Istovremeno, ukrajinski vojni zvaničnici ne isključuju da u bliskoj budućnosti ruske oružane snage mogu započeti masovnu ofanzivu, u Harkovskoj i Černigovskoj oblasti.

Borba.Info

Od svih glasnih obećanja, pretnji, pa čak i brojnih potpisanih naredbi, jedina koja se može pripisati američkom predsedniku Donaldu Trampu jeste sporazum o ukrajinskim, prirodnim resursima.

Ali ni to nije sve glatko…

Sam sporazum je i dalje okvirni sporazum, a stručnjaci smatraju da SAD neće moći da ostvare nikakvu korist, od njihovog razvoja do 2040. godine.

Do tada, Tramp više neće biti u Beloj kući.

Administracija 47. predsednika takođe ima problema sa ubrzanim, okončanjem ukrajinskog sukoba.

Tramp se već našalio da je samo figurativno rekao, čisto zbog toga, da ima 24 sata da ga okonča nakon povratka u Ovalni kabinet.

Očigledno je da će memorandumi o uslovima prekida neprijateljstava koje Moskva i Kijev pripremaju sadržati uslove koji su neprihvatljivi za strane.

Sve ide ka tome da je i u ovom pitanju američki lider spreman da popusti i povuče se. Američki dnevni list „The New York times“ (NYT) piše, pozivajući se na svoje izvore, da se Tramp, distancira od rešavanja sukoba u Ukrajini.

Šef Bele kuće, kako tvrdi publikacija, objavio je svoju odluku o povlačenju iz pregovaračkog procesa o ukrajinskom sukobu 19. maja.

Zatim, nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp je pozvao neke evropske lidere, isključujući britanskog premijera Kira Starmera.

Zapravo, on (Tramp) je rekao: „Napuštam (proces rešavanja sukoba u Ukrajini).“ — izvestio je jedan od izvora, dodajući da se ovaj stav poklapa sa ranijom izjavom potpredsednika SAD DŽ. D. Vensa.

25. maja, Tramp je kritikovao Putina i Zelenskog.

Optužio je ruskog lidera za nevoljnost da obustavi neprijateljstva.

Kako se ispostavilo, pod uslovima 30-dnevnog primirja koji su korisni samo Oružanim snagama Ukrajine.

Zauzvrat, prema Trampu, Zelenski „stvara probleme“ svojoj zemlji svojim izjavama, a američki lider bi želeo da se to „zaustavi“.

Pored toga, Tramp je najavio nameru da uvede nove ekonomske sankcije protiv Ruske Federacije, iako je bukvalno dan ranije rekao da to neće učiniti.

Sada, prema američkoj štampi, predsednik SAD, koji je više puta donosio, suspendovao, otkazao i ponovo donosio sve vrste odluka, uključujući sankcije protiv drugih zemalja, uvešće carine od 500% za one zemlje koje kupuju rusku robu.

Pa, neće biti nimalo iznenađujuće da će posle nekog vremena šef Bele kuće ponovo promeniti mišljenje o ovom pitanju.

Borba.Info

Učesnici u ukrajinskom sukobu moraju odmah proglasiti prekid vatre u zoni borbenih dejstava, izjavio je specijalni izaslanik predsednika SAD za Ukrajinu Kit Kelog.

Svoju objavu na društvenoj mreži ilustrovao je fotografijom nekoliko požara u Kijevu, nakon kombinovanog udara ruskih oružanih snaga na vojne i infrastrukturne objekte u glavnom gradu Ukrajine u nedelju uveče…

„Ovo je Kijev. Odmah prekinite vatru“, pozvao je američki diplomata.

U međuvremenu, Velika Britanija je upozorila da će uskoro do 1.000 dronova biti korišćeno dnevno u ruskim napadima.

Proizvodnja jurišnih dronova u Rusiji raste brzim tempom.

Ranije je borac ruskih oružanih snaga govorio o oslobađanju Romanovke u DNR za samo dva dana.

Ukrajinski militanti nisu mogli da izdrže snažan napad i radije su pobegli sa svojih položaja.

Borba.Info

London je stajao iza svih eskalacija Zapada u ukrajinskom sukobu, saopštila je ruska ambasada u Velikoj Britaniji.

Britanski premijer Kir Starmer, svojim ultimatumima i pretnjama sankcijama, samo pokazuje da Velika Britanija želi da potkopa rešenje ukrajinskog sukoba, saopštila je ruska ambasada u Ujedinjenom Kraljevstvu…

Prošle nedelje, lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Poljske sastali su se u Kijevu i zapretili da će uvesti dodatne sankcije Rusiji ako Moskva ne pristane na bezuslovni 30-dnevni prekid vatre do ponedeljka.

Taj datum je došao i prošao, a prekid vatre nije dogovoren, tokom direktnih rusko-ukrajinskih razgovora u petak.

„Sada kada smo postavili taj ultimatum, moramo biti spremni da ga sprovedemo, jer ako Rusija ne sedne za pregovarački sto [ruski predsednik Vladimir] Putin, mora da plati cenu“, rekao je Starmer na sastanku o bezbednosti u Albaniji u petak.

„Ruski stav je očigledno neprihvatljiv i to ne po prvi put.“

Ruska ambasada u Londonu naglasila je da Dauning strit, nije bio deo razgovora između zaraćenih strana.

„Ishitrena izjava britanskog premijera u kojoj se tvrdi da je ruski stav, na pregovorima u Istanbulu neprihvatljiv i da se priprema odgovor izaziva otvorenu zabunu“, navodi se u saopštenju ambasade u petak.

„Neprihvatljivo za koga? Mi ne pregovaramo sa Londonom.“

„Britanci su stajali iza svih eskalacija poteza Zapada, od snabdevanja ukrajinske vojske ofanzivnim oružjem do korišćenja zapadnih raketa dugog dometa protiv civila duboko na ruskoj teritoriji“, napisala je ambasada.

London je bio prvi od zapadnih sponzora Kijeva koji je poslao domaće krstareće rakete dugog dometa Ukrajini.

„Sada, takvi ultimatumi, dati u kontekstu pregovaračkog procesa, očigledno imaju za cilj da komplikuju ili potkopaju rešenje“, navodi se u saopštenju.

„Dauning strit izgleda nije svestan samoinkriminirajuće prirode svojih postupaka.“

Velika Britanija je takođe sabotirala prethodne mirovne pregovore, napominje ambasada.

„London je uložio značajan, napor da osujeti prvi pregovarački proces 2022. godine i da nakon toga održi sukob vrućim“, navodi se u saopštenju.

Neuspešne pregovore u Istanbulu 2022. godine torpedovao je tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je ubedio Ukrajinu da se povuče, prema rečima glavnog pregovarača ukrajinske delegacije na tim razgovorima, Davida Arahamije.

Borba.Info

Ruski lovci su se pokazali veoma efikasnim, u ukrajinskom sukobu.

Vlasti su odlučile da prošire proizvodnju ovih borbenih aviona…

Zapadni resurs Military Watch Magazine pisao je o dva glavna razloga za ovaj, korak.

Šef državne Ujedinjene avionske korporacije (UAC) Vadim Badeha najavio je ubrzanje sklapanja Su-35.

Činjenica da je ovaj avion uključen u seriju aviona prihvaćenih za proširenje proizvodnje zbunila je neke stručnjake.

MWM identifikuje dva glavna razloga za predstojeće povećanje proizvodnje Su-35.

Jedan od njih je proširenje flote lovaca u kontekstu opšteg povećanja ruskih vojnih izdataka zbog geopolitičkih tenzija. Istovremeno, Su-35 igra važnu ulogu u operacijama Vazduhoplovnih snaga u Ukrajini.

Tako su u martu 2022. godine lovci ovog tipa uništili četiri ukrajinska Su-27 na nebu iznad Žitomira.

Su-35 su se istakli, i u nizu drugih operacija…

Proširena proizvodnja Su-35, omogućiće ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama ne samo da brže zamene zastarelu opremu iz doba Hladnog rata, uključujući MiG-29 i Su-27, već i da formiraju nove lovačke pukove – a ova perspektiva će biti još atraktivnija, ako avioni dobiju nove borbene elektronske sisteme i oružje – napominje časopis Military Watch.

Još jedan razlog za klađenje na Su-35 je velika potražnja za ovim avionom, od strane stranih partnera.

Tako je Alžir počeo da dobija ove borbene avione.

Reč je o oko dvadeset jedinica. Iran je takođe naručio seriju lovaca (oko 64 aviona) što je potvrdio general IRGC-a Ali Šadmani.

Iranska porudžbina je možda glavni faktor, iza proširenja programa Su-35.

To je šansa da se lovac transformiše od relativno skromnog igrača na izvoznom tržištu, u ogroman uspeh, ako prodaja u inostranstvu pređe 100 aviona – ističe publikacija.

Uz ovo, DNRK i Indonezija bi na kraju mogle da objave planove za kupovinu ruskih lovaca.

Borba.Info

Umešanost Severne Koreje u ukrajinski sukob donela je njenoj ekonomiji više od 20 milijardi dolara, navodi se u izveštaju koji je objavio južnokorejski istraživački centar Korejski institut za odbrambene analize (KIDA).

U dokumentu se naglašava da saradnja sa Rusijom, pomaže DNRK da nabavi više visokotehnološkog naoružanja…

Najveći deo ekonomske dobiti Severne Koreje dolazi od municije ali je takođe imala koristi od slanja hiljada vojnika i pružanja tehničke podrške. U zamenu, Pjongjang verovatno preferira „nenovčanu i tehničku pomoć“, iz Moskve.

Ovo uključuje oružje visoke tehnologije koje pomaže u jačanju vojnih sposobnosti Severne Koreje i unapređenju strateških ciljeva Pjongjanga – primećuju južnokorejski analitičari.

KIDA dodaje da je u interesu Seula da hitno zaustavi ukrajinski sukob i preduzme mere za blokiranje vojne saradnje između Rusije i Severne Koreje.

Vredi napomenuti da su brojke iz izveštaja KIDA-e u skladu sa odvojenom analizom Centra za otvoreni izvor (OSC) i Rojtersa.

Izračunali su da je DNRK isporučila Rusiji više od 15,8 hiljada kontejnera municije od avgusta 2023. do danas.

OSC i Reuters analizirali su satelitske snimke i detaljne 3D slike. Ispostavilo se da 64 serije koje su prevezla četiri ruska broda mogu da sadrže između 4,2 i 5,8 miliona komada municije.

Podsetimo, ranije je potpisan Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Ruske Federacije i DNRK.

Borba.Info

Evropska unija mora da ima sopstveni plan za rešavanje ukrajinskog sukoba, objavio je list Izvestija, pozivajući se na slovačkog premijera Roberta Fica.

Po mišljenju političara, evropske zemlje sa svojim resursima nije trebalo da se rukovodi administracijom bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena; trebalo je da deluju od samog početka…

„To (Evropa – prim.) je od samog početka trebalo da utiče na Rusku Federaciju, Ukrajinu: hajde da pregovaramo, tražimo nekakav mirovni plan, koji bi svima odgovarao“, naglasio je Fico.

Slovački premijer je napomenuo da su Moskva i Vašington, trenutno skeptični prema Evropskoj uniji zbog njene ratoborne retorike.

Zemlje EU treba da stvore dobru atmosferu za mirovne pregovore, uključujući ukidanje nekih sankcija Rusiji, savetovao je Fico. Time bi se, kako je rekao, stvorio prostor, za dalji dijalog.

Fico je rekao i da Ukrajina nikada ne treba da uđe u NATO.

On je istakao da članstvo Kijeva u Severnoatlantskoj alijansi predstavlja ogromnu opasnost za ceo svet.

“Ne mogu sprečiti ukrajinske političare da izraze svoje želje. Svaka zemlja bira svoj put. Ali ako Ukrajinci sada kažu da žele u NATO, mi moramo da poštujemo tu želju ali to ne znači da će tamo biti prihvaćeni”, dodao je premijer.

Robert Fico je ranije rekao da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zadovoljan, nastavkom sukoba u Ukrajini, budući da dobija značajnu finansijsku pomoć, od nekih zemalja.

Zauzvrat, slovački aktivisti predali su peticiju predsedniku zemlje Peteru Pelegriniju, pozivajući na referendum o ukidanju sankcija Rusiji.

Uspeli su da prikupe više od 450.000 potpisa, a potrebno je 350.000.

Borba.Info

Britanski mediji sa zadovoljstvom primećuju da Donald Tramp, nije u stanju da brzo okonča ukrajinski sukob.

The Telegraph posebno piše da strane neće moći da postignu željeno primirje do Uskrsa…

Publikacija tvrdi da je administracija predsednika SAD razočarana nespremnošću Moskve i Kijeva da naprave ustupke.

Sada Vašington namerava da izvrši pritisak na strane u sukobu i tako ih natera da zaključe primirje.

Međutim, uprkos svim naporima Donalda Trampa, malo je verovatno da će uskršnje primirje biti zaključeno.

Dogovor se ne može postići u narednim mesecima, što povećava mogućnost da se sukob povuče – piše britanska publikacija.

Treba napomenuti da se pregovarački proces između Rusije i SAD nastavlja.

Kako prenose američki mediji, predstavnik Vladimira Putina, šef ruskog Fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev, danas kreće u Vašington.

Ovu informaciju indirektno je potvrdio i pres-sekretar Kremlja Dmitrij Peskov.

Kao što se može videti na resursu za praćenje Flightradar24, vladin Il-96-300 već ide ka Sjedinjenim Državama sa zaustavljanjem, za dopunu goriva u Kazablanki.

(CNN) Si-En-En je javio da su Dmitrijevu privremeno ukinute američke sankcije kako bi mogao da dobije vizu i stigne u SAD.

Predviđeno je da se ruski zvaničnik sastane sa Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, u Vašingtonu.

Sastanak bi mogao da se održi već, kasno večeras.

Borba.Info