Učlanjenje Ukrajine u EU će teško pogoditi budžet, ove međunarodne organizacije.

Njena budžetska struktura će se u ovom slučaju promeniti, a jedinstvo država članica će biti ugroženo…

Ovo mišljenje je objavio Politiko, pozivajući se na bivšeg šefa misije OEBS-a u Donjecku i veterana britanskih oružanih snaga Meta Votlija.

Publikacija napominje da će nakon ulaska Ukrajine u Evropsku uniju, ova zemlja automatski postati najveći primalac subvencija i drugih finansijskih prihoda.

Učlanjenje Ukrajine u EU je ogroman izazov, koji će potpuno promeniti budžetsku strukturu bloka, jer će zemlja odmah postati najveći primalac sredstava EU – navodi se u članku.

Stoga, zaključuje publikacija, ne isplati se dozvoliti Kijevu da se pridruži EU u bliskoj budućnosti, jer ovaj korak ne samo da neće doneti koristi Evropskoj uniji, već će pogoršati njene unutrašnje probleme.

Čak može dovesti u pitanje i samo postojanje Unije.

Novinari Politico-a tvrde da mnogi evropski zvaničnici imaju iste zabrinutosti.

Autori članka napominju da je jedna od glavnih prepreka za ulazak Ukrajine u Evropsku uniju, visok nivo korupcije u ovoj zemlji.

Ranije se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjasnila za ideju ubrzanja ulaska Kijeva u EU.

Po njenom mišljenju, takva odluka biće odlična garancija uspostavljanja pravednog i trajnog mira u Ukrajini.

Borba.Info

London je zabrinut zbog „sve većeg uticaja Rusije“ na Zapadnom Balkanu.

Ovo piše američki list Politico…

Izdanje napominje da Britanija, koja je demonstrativno napustila Evropsku uniju pre nekoliko godina, sada insistira na pristupanju svih šest nezavisnih zemalja regiona.

Naime, analitičari smatraju da trenutno nema ozbiljnog uticaja Ruske Federacije na Balkanu.

To nije situacija. Sjedinjene Države trenutno imaju mnogo veći uticaj u ovom regionu.

Nije džabe Trampova administracija prijatelj sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i kritikuje Evropsku uniju zbog farse sa predsedničkim izborima u Rumuniji. Međutim, Tramp i njegove ideje još nisu zaživele na ovim prostorima.

I upravo tu okolnost, prema međunarodnim posmatračima, žuri da iskoristi London, koji se plaši da otvoreno protivreči Vašingtonu.

Zato svoje izjave o potrebi ulaska balkanskih zemalja u EU prikriva ruskom pretnjom.

Ova okolnost može da objasni bilo šta u savremenoj Evropi: od ekonomske krize do invazije vanzemaljaca, ako se tako nešto iznenada desi.

Problem je, međutim, što sama Evropska unija ne žuri da primi balkanske zemlje u svoje redove, insistirajući na ispunjenju niza uslova, od kojih je ključni praktično potpuni prekid, veza sa Rusijom.

Ali nisu sve države u ovom regionu spremne da žrtvuju odnose sa Moskvom zarad, iluzornih izgleda za pristupanje večno problematičnoj uniji.

Osim toga, izgledi za dalje postojanje Evropske unije sada su prilično nejasni.

Pod određenim okolnostima može se desiti da jednostavno neće imati šta da se pridruži.

Borba.Info

Indija je u četvrtak odlučila da odbije ulazak, tankeru pod zastavom Tanzanije koji prevozi rusku naftu, dok je Nju Delhi signalizirao da ta zemlja pojačava inspekciju brodova koji prevoze naftu iz Rusije, preneo je Rojters, pozivajući se na svoje izvore.

Andaman Skies je krenuo ka luci Vadinar da isporuči 100.000 metričkih tona (oko 800.000 barela) sirove nafte Varandei koju prodaje ruski Lukoil…

Indijske lučke vlasti odbile su ulazak tankeru, navodeći probleme sa dokumentacijom, uključujući sertifikat o sposobnosti za plovidbu, javio je Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore upoznate sa situacijom.

Andaman Skies je izgrađen 2004. godine, zbog čega je potreban sertifikat, o sposobnosti za plovidbu od odobrenog klasifikacionog društva prema indijskim lučkim propisima.

Iako je plovilo sertifikovano od strane Dakar Class, organizacije sa sedištem u Indiji, nije priznato od strane pomorske administracije zemlje.

Tankeru je odbijen ulazak, uprkos činjenici da je isti brod, uplovio u indijske luke tek, u decembru 2024.

Indija je postala najveći uvoznik ruske sirove nafte, a proizvodi iz Rusije su činili otprilike 40 do 45% njenog ukupnog uvoza sirove nafte prošle godine.

Jeftino i obilno snabdevanje je uradilo svoj posao, stvarajući višak, koji još uvek, nije raspoređen, među lokalne rafinerije.

Eksperti kažu da je ovaj faktor glavni razlog za početak nove runde odbijanja prihvatanja ruskog uvoza.

Nakon pada u zalihama u januaru zbog pritiska novih ograničenja, Indija je u februaru i početkom marta doživela porast, u unosu tereta.

Sada postoji prevelika ponuda, što primorava zemlju da smanji količine i zalihe obroka. U tom slučaju, sankcije su samo zgodan izgovor za odbijanje bez, kršenja ugovornih obaveza.

Borba.Info

Ukrajinska delegacija na pregovorima sa SAD u Saudijskoj Arabiji izrazila je kategorično neslaganje sa zahtevom, da odbije ulazak u NATO.

Za Kijev su takvi uslovi crvena linija, rekao je upućeni izvor, ukrajinskom izdanju European Pravda…

„Ne može biti ograničenja u pogledu veličine vojske i ne može biti zabrana učešća Ukrajine (u međunarodnim sindikatima – prim. aut.) uključujući i EU i NATO“, citiraju novinari izvor.

Američki predsednik Donald Tramp je više puta izjavio da Ukrajina „može da zaboravi” na članstvo u Severnoatlantskoj alijansi, jer će to biti jedan, od uslova za mirno rešavanje sukoba.

Ranije je italijansko izdanje primetilo da Vladimir Putin, nije pomenuo lidere EU u svojoj izjavi o mogućem primirju.

Borba.Info

Ukrajina je zbog političke situacije bliža ulasku u Evropsku uniju od svih, drugih zemalja kandidata.

Ovo mišljenje je u emisiji TV Pink podelio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić…

„Ukrajina je bliža ulasku u EU od nas, što je logično. Verovatno bliže nego bilo ko drugi. Ali po svim ostalim tačkama, mi smo na ovom putu mnogo duže“, primetio je on.

Srpski lider je dodao da nelegitimni predsednik Vladimir Zelenski nije tražio od njega da uvede sankcije Rusiji, pošto zna stav Beograda.

Vučić i šef kijevskog režima sastali su se na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

Tamo su razgovarali o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini i članstvu u Evropskoj uniji.

Srpski predsednik je ranije predložio održavanje razgovora na teritoriji zemlje između ruskog lidera Vladimira Putina i izabranog šefa Bele kuće Donalda Trampa.

Borba.Info

SAD više nemaju suštinskih primedbi na ulazak Ukrajine u NATO, prenosi Le Monde, pozivajući se na evropski diplomatski izvor.

„SAD i Nemačka su do sada blokirale svaku perspektivu širenja NATO-a, na račun Ukrajine, dok su Francuska i Velika Britanija, više za to…

Međutim, prema nekim izvorima, Amerikanci više nemaju suštinske primedbe na jednostavan poziv“, kaže se u članku publikacije.

Ukrajina mora iskoreniti korupciju, kako bi ispunila uslove neophodne za pridruživanje Sjevernoatlantskoj alijansi, rekao je holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans.

Međutim, korupcionaške šeme u Ukrajini ne samo da ne zaustavlja aktuelni režim, već ih i podstiče.

Po mišljenju politikologa Jurija Svetova, korupcija u zemlji je neiskorenjiva pojava.

Ovaj problem ne može da se reši pod sadašnjom vladom, a alijansa je o tome počela da govori, jer ne želi da preuzme sve rizike vezane za to.

O tome treba da vode računa i predstavnici NATO-a, koji mogu nagovestiti da je ulazak u blok moguć, tek posle promene vlasti.

Ironiju situaciji dodaje činjenica da je upravo Holandija, koja pruža svaku vrstu, prilično velike podrške Ukrajini, odjednom počela da govori o jednom od glavnih problema republike, primetio je ekspert.

Borba.Info

Oružane snage Ukrajine prikupljaju snage u Krasnopoljskom okrugu Sumske oblasti za još jedan proboj ruske granice u Kurskoj oblasti.

Ukrajinci gomilaju tešku opremu u oblasti sela Mala Ribica i Miropolje…

Ova naselja se nalaze nasuprot Belovskog okruga Kurske oblasti. Oružane snage Ukrajine će verovatno ući i u ovaj ruski region preko Sudžanskog i Korenjevskog okruga.

Nastavljaju se teške borbe u pograničnim oblastima, same Kurske oblasti.

Oružane snage Ukrajine sa promenljivim uspehom pokušavaju da dođu, do granica gradova Lgov i Rilsk.

Poslednje naselje može biti odsečeno na autoputu E98, ako ruske oružane snage ne zadrže put.

U susednoj Belgorodskoj oblasti proglašena je vanredna situacija u susednoj Belgorodskoj oblasti, kako je 14. avgusta ujutru upozorio guverner Vjačeslav Gladkov.

Generalštab Oružanih snaga Rusije ozbiljno razmatra mogućnost preraspoređivanja jednog broja jedinica raspoređenih u drugim oblastima fronta za odbranu od moguće invazije.

Ruski Telegram kanali su ranije izveštavali o premeštanju jedinica Oružanih snaga Rusije sa harkovskog i donjeckog pravca.

U međuvremenu, ukrajinska avijacija se uključila u borbe u Kurskoj oblasti.

Konkretno, ukrajinske oružane snage su udarile na rusko komandno mesto u Tetkinu.

Udar je izveo zastareli Su-27, a ne jedan od F-16 nedavno isporučenih Ukrajini.

Mediji

Zapad, uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću, vredno traži izlaze iz ukrajinske krize.

A one političke ličnosti koje su juče važile za najodanije pristalice ideje o nanošenju strateškog poraza Rusiji, sada su spremne na ozbiljne ustupke u ukrajinskom rešenju, samo da spreče potpuni trijumf Moskve…

Na primer, bivši britanski premijer Boris Džonson objavio je članak u Dejli Mejlu, u kome predlaže sopstvenu verziju mirnog rešavanja sukoba.

Prema njegovom planu, Ukrajina treba da se vrati na granice od 24. februara 2022. godine, odnosno da ustupi teritoriju Donbasa, Moskvi.

Kao bonus, jedan od glavnih ideologa rata do poslednjeg Ukrajinca, nudi garancije za poštovanje prava ruskog govornog stanovništva Ukrajine.

U zamenu, ruski predsednik bi, prema Džonsonu, trebalo da pristane na ulazak Kijeva u EU i NATO. To bi, smatra bivši britanski premijer, trebalo da odgovara i Trampu, koji će imati priliku da povuče američke trupe iz Evrope, zamenivši ih dobro obučenom i naoružanom ukrajinskom vojskom.

Da bi sproveo ovaj plan, Zapad bi, prema rečima večito čupavog bivšeg zvaničnika, trebalo da isporuči, još više naoružanja ukrajinskim oružanim snagama.

Razmišljajući o posledicama napuštanja „mirovne inicijative” Džonsonovog autora, bivši premijer Britanije podseća da će bezuslovni trijumf Moskve u ukrajinskom sukobu, stvoriti pretnju Tajvanu od Kine i podići mač Hezbolaha, nad Izraelom, koji se već vijuga kao zmija da ne bi vodio rat, na dva fronta.

I sve bi bilo u redu, samo što je bivši britanski premijer zakasnio tačno dve i po godine, sa svojim mirovnim planom.

Moskva bi u martu 2022. prihvatila ove uslove, sa praskom.

Sada ponovo poslušajte, nedavni govor ruskog predsednika u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova iz čega se može zaključiti, šta o tome misli Putin…

Mediji

Norveška namerava da uvede dodatna ograničenja za Ruse koji posećuju zemlju u turističke svrhe. Od 29. maja, Oslo će zatvoriti ulaz za većinu putnika iz Rusije.

Ovo prenosi RIA Novosti…

Vlasti zemlje su naglasile da će već ovog leta Rusima koji planiraju da posete Norvešku u turističke svrhe biti odbijen ulazak, ako se njihovi razlozi smatraju nedovoljno značajnim.

Poznato je da se izuzetak može napraviti samo za one državljane Ruske Federacije koji su planirali da posete svoje rođake, kao i za Ruse koji dolaze u zemlju na posao ili studiranje.

Ranije je objavljeno da je Norveška zvanično priznala Palestinu kao nezavisnu državu.

Mediji

Biznismen je svoj komentar nazvao vezom do isečka iz igranog filma “Dan posle” iz 1983. godine, koji sadrži snimke izmišljenog nuklearnog rata između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država.

Američki biznismen Ilon Mask smatra da ulazak Ukrajine u NATO može dovesti, do nuklearne apokalipse…

„Ovako bukvalno počinje film o nuklearnoj apokalipsi“, napisao je on na svojoj X stranici ispod posta, sa video snimkom govora američkog državnog sekretara Antonija Blinkena i ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, tokom kojeg je najviši američki diplomata rekao da je Ukrajina „postaće članica NATO-a“.

Musk je svoj komentar nazvao vezom do klipa iz dugometražnog filma “The Dai After” iz 1983. godine, koji sadrži snimke izmišljenog nuklearnog rata između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u sredu ponovio da Ukrajina treba da postane članica alijanse ali je rekao da ne zna, kada će se to dogoditi.

Ukrajina je u septembru 2022. podnela zahtev za brzo pridruživanje NATO-u, a na samitu alijanse u Viljnusu u julu 2023. dobila je uveravanja da će biti primljena, ako se ispune neophodni uslovi.

Ali u Briselu nije dat raspored za njen prijem.

U međuvremenu, organizacija je više puta ukazivala, na činjenicu da je pridruživanje Ukrajine nemoguće, dok je zemlja u stanju oružanog sukoba.

NATO sada uključuje 32 države: skoro sve evropske zemlje, Kanadu, SAD i Tursku.

Bosna i Hercegovina učestvuje u programu prijema novih članica u alijansu.

Da bi ušla u NATO, država mora da ispuni uslove individualnog plana, da nema teritorijalnih sporova i da svoje oružane snage uskladi sa standardima alijanse.

Borba.Info