Rizična odluka odlazećeg predsednika preti da uvuče SAD u direktan sukob s RF i oteža Trampu da započne pregovore s Putinom.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp daje jasno do znanja kako hoće da razgovara o miru, ali mu Džozef Bajden u nasleđe ostavlja rat u kojem je upravo povisio ulog.

Posle višemesečnih molbi odlazeći američki predsednik je izgleda uslišio želju Volodimira Zelenskog.

Kako pišu „Njujork tajms”, Rojters i još neki zapadni mediji, ukrajinski predsednik je dobio „zeleno svetlo” da krstarećim raketama dugog dometa gađa ciljeve duboko u Rusiji, a naročito oko Kurske oblasti, koju ruske jedinice zajedno s hiljadama boraca pristiglih iz Severne Koreje pokušavaju da oslobode.

Zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džonatan Fajner juče ipak nije mogao da potvrdi odluku odlazeće administracije američkog predsednika da se Ukrajini odobri korišćenje pomenutih raketa.

Ovaj rizičan potez je u Moskvi, ali i Trampovom okruženju, protumačen ne samo samo kao najava nove eskalacije sukoba u Ukrajini, već i kao korak ka trećem svetskom ratu.

Kremlj je juče poručio da bi navedena američka odluka dovela do porasta napetosti i dubljeg uključivanja SAD u sukob.

„Ako projektili koje su isporučile SAD budu ispaljeni duboko u Rusiju, Moskva će taj napad smatrati ne ukrajinskim, već američkim”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Podsetio je da je stav Rusije u vezi s ovim pitanjem „apsolutno jasan”:

„Predsednik Rusije Vladimir Putin to je već objasnio – i to vrlo jednostavno. Reč je o tome da udare ne vrši Ukrajina, već one zemlje koje daju dozvolu. Navođenje i druge usluge ne vrši ukrajinska vojska, to rade vojni stručnjaci zapadnih zemalja.

To kardinalno menja modalitet njihove (Zapada i SAD) umešanosti u ukrajinski sukob. Tu i leže opasnost i provokacija iz ove situacije.”

Zapad pokušava da proniknu kakav će biti odgovor Kremlja kad Ukrajina bude po ciljevima u Rusiji lansirala rakete dugog dometa ATCMS s dometom od oko 300 kilometara.

U junu, na sastanku s predstavnicima međunarodnih novinskih agencija, Putin je odgovorio na pitanje o mogućoj reakciji Rusije ako Ukrajina dobije oružje za napade na ruski teritoriju.

„Prvo ćemo, naravno, poboljšati naše sisteme protivvazduhoplovne obrane i uništavati njihove projektile”, rekao je Putin i dodao: „Ako neko misli da je moguće isporučivati takvo oružje u ratnu zonu i stvarati probleme za nas, zašto ne bismo mi isporučivali oružje iste klase u regione sveta gde će to pogoditi osetljive ciljeve tih zemalja?”

Bajden je odluku o upotrebi raketa ATACMS, koje su već stacionirane u Ukrajini, navodno doneo pre nego što je prošlog četvrtka otišao u Južnu Ameriku na sastanak Azijsko-pacifičke ekonomske saradnju (APEK) i samit lidera G20.

Promena politike očito je deo napora da odlazeće administracije da pruži sve što još može Ukrajini pre 20. januara, kad na dužnost stupa Tramp.

Odobrenje za upotrebu projektila dugog dometa dolazi nedelju dana nakon što je Vašington dozvolio američkim odbrambenim kompanijama da prvi put pomognu Ukrajini u servisiranju zapadnog naoružanja i aviona, među kojima su protivraketni odbrambeni sistemi „patriot” i lovci F-16.

Iako su mnogi lideri EU zdušno podržali ovakav korak „krvavog Džoa”, kako je američkog predsednika nazvao Leonid Slucki, predsednik komiteta Dume za međunarodne poslove, izgleda da još taktiziraju da sa sličnom odlukom.

Odlazeći šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj izrazio je nadu da će zemlje članice EU dozvoliti Ukrajini da upotrebi rakete dugog dometa za napade unutar Rusije.

Nemačka ostaje pri svojoj odluci da Ukrajini ne isporučuje dalekometne projektile, prenosi Rojters citirajući izjavu portparola vlade Olafa Šolca.

Francuska, koja je Ukrajini već dostavila rakete dugog dometa, nagovestila je da je dozvola Kijevu za napade na vojne ciljeve unutar Rusije na stolu.

„Figaro” je povukao vest da su Francuska i Velika Britanija dozvolile Ukrajini napade duboko na teritoriju Rusije.

Povodom napisa pojedinih zapadnih medija da su SAD dozvolile Ukrajini upotrebu rakete dugog dometa za napade na rusku teritoriju, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đen rekao je da su „prekid vatre i postizanje političkog rešenja sukoba u Ukrajini ono što može da zadovolji interese svih strana”.

Upotreba američkih raketa dugog dometa koje mogu da nose bojevu glavu sa 227 kilograma eksploziva ili kasetnu municiju može Ukrajini dati neku prednost u vreme kad ruske trupe osvajaju sve više teritorije na istoku zemlje i kad je moral vojnika nizak.

Kijev može da koristi ATACMS za odbranu od napada, ciljajući ruske položaje, uključujući vojne baze, infrastrukturu i skladište municije.

Ali snabdevanje potrebnom količinom ovih projektila koje proizvodi „Lokid Martin”, čija je cena nešto viša od milion dolara po komadu, verovatno neće biti dovoljno da preokrene tok rata.

Pentagon je već upozorio da nema dovoljno raketa dugog dometa koje mogu da stave na raspolaganje Ukrajini.

Jedan zapadni diplomata u Kijevu, zahtevajući anonimnost, za Bi-Bi-Si kaže da upotreba raketa ATACMS neće biti odlučujuća: „To je zakasnela simbolična odluka da se povećaju ulozi i pokaže vojna podrška Ukrajini. To može samo povećati cenu rata za Rusiju.”

Politika

Predsednički izbori su prošli, sledi nova etapa, ukazao je predsednik Ruske Federacije.

Parlamentarni društveno-politički sistem Rusije mora biti ojačan na osnovu stečenog iskustva, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin, na sastanku Saveta zakonodavstva Ruske Federacije u Sankt Peterburgu.

Neophodno je da se ostvare uslovi za stvaranje poštene konkurencije između različitih političkih snaga uz bezuslovno poštovanje nacionalnog interesa i bezbednosti države, rekao je Putin.

Potrebno je da nađemo najbolja rešenja za najvažnija pitanja ruskog društva, naglasio je ruski predsednik.

„Podrška našim herojima, porodicama veterana i učesnika SVO su od najvećeg interesa i u tom smislu smo usvojili nove mere“, ukazao je Putin i poručio da se olakšice i privilegije nadograđuju u skladu sa svakodnevnom, praktičnom situacijom.

Predsednički izbori su prošli, sledi nova etapa, ukazao je Putin u nadi da će parlamentarci da opravdaju poverenje građana i da će pokazati odgovornost i spremnost za zajednički rad.

U zakonodavnom procesu potrebno je aktivno koristiti tehnološke mogućnosti i digitalne platforme za dobijanje povratnih informacija od građana, rekao je Vladimir Putin.

Takođe, prilikom unapređenja zakonodavne aktivnosti važno je uzeti u obzir probleme i mogućnosti, svakog od konstitutivnih entiteta Rusije.

Blagostanje ruske porodice i jačanje suvereniteta je zadatak broj jedan, naglasio je Putin.

„Veliki broj različitih etničkih grupa, tradicija i kultura Rusije je naše zajedničko nasleđe i prednost“, ocenio je Putin.

Prema njegovim rečima, svaka etnička grupa čini Rusiju jačom i pomaže joj da razvija prijateljske odnose sa većinom zemalja u svetu i učestvuje u formiranju multipolarnog svetskog poretka na osnovu uzajamnog poverenja i poštovanja.

Sastanci saveta se održavaju svake godine u Sankt Peterburgu i vremenski se poklapaju sa Danom ruskog parlamentarizma, koji se obeležava 27. aprila.

Savet zakonodavstva je savetodavno telo Saveta Federacije, osnovano 2002. godine.

Njegovi glavni zadaci su da obezbedi interakciju između zakonodavnih organa konstitutivnih entiteta i veća Savezne skupštine i da odredi glavne pravce razvoja saveznog i regionalnog zakonodavstva.

Srbin.Info

SAD će se umešati u palestinsko-izraelski sukob ako se u njemu pojavi bilo koja, treća strana.

Ovo je izjavio šef Pentagona Lojd Ostin.

Sjedinjene Države su gomilale snage na Bliskom istoku i spremne su da deluju, ako bilo koja treća strana interveniše u sukobu između Izraela i Hamasa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima Lojda Ostina, američka vojska je spremna da deluje, tako da nema potrebe da pokušava da pomogne palestinskoj grupi.

Šef Pentagona je istakao da Sjedinjene Države imaju pravo da se brane i da će ga koristiti, „bez oklevanja“.

O tome na kojoj će strani biti Amerikanci, ne treba ni govoriti.

Ako neka zemlja ili grupa želi da proširi ovaj sukob, onda je moj savet: ne pokušavajte to da uradite.

Imamo pravo da se branimo i nećemo oklevati da to učinimo ako bude potrebno – naglasio je američki ministar odbrane.

Lojd Ostin je ranije rekao da Pentagon vidi povećane rizike od napada, na svoje objekte koji se nalaze na Bliskom istoku, pa preduzima sve što je potrebno da ih zaštiti.

Vašington je posebno zabrinut, zbog „moguće eskalacije“ sukoba i napada na američke trupe, koje se niko neće vratiti na teritoriju SAD da bi izbegao ovu opasnost.

Umesto toga, Amerikanci ponovo prete ratom celom regionu.

Uradićemo sve što je potrebno kako bismo bili sigurni da su naše trupe, na pravom mestu, na dobroj poziciji, zaštićene i da imamo mogućnost da odgovorimo – dodao je šef Pentagona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE