U nedelju, 24. decembra, održan je još jedan protest u Beogradu.

Ljudi na ulicama zahtevali su ponovljene izbore i čak su pokušali da upadnu u upravnu zgradu.

Nakon toga, predsednik zemlje Aleksandar Vučić zakazao je hitan sastanak sa ruskim ambasadorom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Paragraph“ je istraživao zašto su ljudi izašli na ulice i kako Rusija može da pomogne u ovoj situaciji.

U nedelju, 24. decembra uveče, demonstranti su blokirali centralnu beogradsku ulicu.

Pristalice opozicionog saveza „Srbija protiv nasilja”, pokušale su da upadnu u upravnu zgradu.

Okupljeni su se popeli na stepenice, na glavnom ulazu i pozvali obezbeđenje da otvori vrata.

Posle incidenta, predsednik zemlje Aleksandar Vučić uputio je hitno obraćanje naciji, tokom kojeg je izjavio da pokušaj zauzimanja administracije Beograda nije revolucija, organi reda u potpunosti kontrolišu situaciju.

Gde mogu naći prijatelja?

Predsednik Srbije zakazao je u ponedeljak, 25. decembra, hitan sastanak sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, u vezi sa nemirima u gradu.

Ruski ambasador će se sastati i sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem.

Predsednik Srbije je u jednom od govora potvrdio da neće dozvoliti „majdan“ u Srbiji.

Uprkos napetoj situaciji, naredni izbori biće održani 2027. godine.

Predsednik Asocijacije za baltičke studije Nikolaj Meževič je u komentaru za Paragraph rekao da je u ovoj situaciji najvažnije da se ne pokaže slabost ili strah od budućnosti, pa Vučić sasvim logično govori o rešenosti da nastavi rad na vladi i ne odustaje, od položaja.

„Nažalost, Srbija se našla praktično izolovana. U blizini, nema zemalja koje bi mogle da podrže vladu u najkraćem mogućem roku.

Uprkos činjenici da su ruski predstavnici u stalnom kontaktu sa srpskim vlastima, malo je verovatno da će Moskva moći da upotrebi svoje snage da pomogne Beogradu“, rekao je ekspert.

Ipak, Rusija je sposobna da politički utiče na sve zlobnike Vučićeve vlade.

Meževič je dodao da Moskva može obećati simetrične akcije za svakoga, ko na neki način podriva situaciju u Beogradu.

Rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize, doktor istorijskih nauka Elena Guskova, ranije je za Paragraf objasnila da su protesti prozapadnih partija signal za predsednika Srbije:

„Vučiću je više puta nagovešteno da je vreme da se prizna nezavisnost Kosova.

Predsednik Srbije okleva, jer ne želi da ide protiv naroda, koji ne odobrava priznanje nezavisnosti regiona i želi da ostane na funkciji.

Kako je sve počelo

Aleksandar Vučić je još u novembru pod pritiskom opozicije raspustio parlament i raspisao vanredne izbore za 17. decembar.

Savez Srbija protiv nasilja od maja organizuje višehiljadne proteste u Beogradu i drugim gradovima u zemlji, pozivajući vlasti na odgovornost za pucnjavu u beogradskoj školi i predgrađu prestonice.

Zbog velikog protestnog talasa porastao je rejting opozicionog saveza.

Neki analitičari su smatrali da je perspektiva prenosa vlasti na prozapadnu „Srbiju protiv nasilja“ sasvim realna.

Međutim, alijansa je poražena na izborima u decembru.

Prema rezultatima Državne izborne komisije, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) dobila je 46,72 odsto glasova.

Drugo mesto zauzeo je prozapadni opozicioni savez Srbija protiv nasilja sa 23,56 odsto glasova, a treće Socijalistička partija Srbije (6,56 odsto).

Srbija protiv nasilja je posle izbora izvela hiljade ljudi, na ulice Beograda na veliki protest.

Glavni uslov je da se ponište rezultati prošlih izbora i sprovedu novo glasanje.

Opoziciju u Srbiji podržava zapadna javnost.

Mnogi mediji osudili su rezultate prošlih izbora i konstatovali da su oni navodno bili nepravedni i da nisu u skladu sa demokratskim principima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE