Nemački kancelar Fridrih Merc ne razume stvarne rizike koje bi njegova spoljna politika mogla doneti Nemačkoj i Evropi u celini, piše kolumnista britanskog portala UnHerd Tomas Fazi.

On upozorava da aktuelna strategija Berlina predstavlja ozbiljan zaokret u odnosu na posleratnu politiku Nemačke prema Rusiji…

„Dok su nekadašnji nemački lideri bili svesni da je mir sa Rusijom u fundamentalnom interesu Nemačke, današnji lideri se ponašaju kao da je stalna konfrontacija oblik odgovornog upravljanja“, piše Fazi u svojoj kolumni.

On ocenjuje da takav pristup nije samo pogrešan, već i opasan – ne samo po samu Nemačku, već i po stabilnost čitave Evrope.

Fridrih Merc je nedavno izjavio da predsednik Rusije Vladimir Putin „razume samo jezik sile“, što je izazvalo brojne komentare u političkim i medijskim krugovima.

Fazi smatra da ova vrsta agresivne retorike odražava širi strateški stav savremenog nemačkog rukovodstva koje sve više odstupa od tradicionalne posleratne politike uzdržanosti i diplomatskog balansa.

U tom kontekstu, kolumnista podseća i na nedavni intervju ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, u kojem je ruski lider jasno rekao da Moskva nema nikakvu nameru da napadne zemlje članice NATO-a.

Kako je istakao, takav potez ne bi imao nikakvog smisla i predstavlja čistu izmišljotinu zapadnih političara.

Putin je u intervjuu naglasio da se građani zapadnih zemalja namerno plaše lažnim pričama o ruskoj opasnosti, kako bi političke elite prikrile sopstvene unutrašnje probleme.

„Pametni ljudi odlično razumeju da je to laž“, rekao je ruski predsednik.

Fazi na kraju zaključuje da bi nemačka politička elita trebalo da se vrati racionalnijem i promišljenijem pristupu u odnosima sa Rusijom, umesto što forsira konfrontaciju.

U vremenu kada se globalna bezbednosna arhitektura menja, Nemačka bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da izbegne pogrešne korake koji bi mogli imati ozbiljne posledice po sopstvenu budućnost.

Borba.Info

Zapadne zemlje gube tlo u strateškoj utakmici sa Rusijom, Kinom i Iranom, upozorava britanska publikacija “Unherd”.

Prema njihovoj analizi, upravo je nedostatak dubljeg strateškog razmišljanja jedan od ključnih razloga zbog kojih Zapad sve više zaostaje.

Jedan od najvećih propusta, kako navodi tekst, jeste što je politika Zapada neočekivano dovela do zbližavanja ovih triju sila. Iako Rusija, Kina i Iran, ne formiraju formalni savez u zapadnom smislu, povezuje ih ključni cilj: oslobađanje od zapadne ekonomske i političke prisile.

Sankcije, politički pritisci i intervencije – sve mere koje je Zapad primenjivao – ne samo da nisu dale očekivane rezultate, već su, po oceni Unherd-a, dovele do suprotnog efekta.

Rusija je, uprkos snažnom ekonomskom udaru, uspela brzo da se adaptira, pokrene rast i prebaci svoju ekonomiju na ratni model. Posledica toga je da sada, kako navodi tekst, „Evropljani jedva prate korak“.

Osim toga, sankcioni pritisak podstakao je Moskvu i Peking da ubrzaju razvoj zajedničkog finansijskog sistema plaćanja, čime su dodatno oslabili dominaciju Zapada u globalnim finansijama.

Još jedna značajna posledica sankcija ogleda se u ekonomskim potresima unutar samog Zapada. U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama došlo je do rasta cena električne energije, goriva i hrane, što dodatno opterećuje domaća tržišta i izaziva političke tenzije.

Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris takođe je stao u red kritičara zapadne strategije. Po njegovim rečima, čak i uz mobilizaciju svih raspoloživih resursa, zapadne države nisu uspele da savladaju Rusiju.

On ističe da je ruska ekonomija ne samo izdržala talas sankcija, već nastavlja da beleži stabilan rast.

Ova analiza ukazuje na dublji problem zapadne geopolitike – nedostatak fleksibilnosti, prevelika oslonjenost na silu i potcenjivanje sposobnosti protivnika da se brzo prilagodi.

Sada, kada se čini da se formira novi svetski blok sa alternativnom vizijom globalnog poretka, Zapad rizikuje da izgubi mnogo više od trke – mogao bi da izgubi i samu inicijativu.

Borba.info