Niske globalne zalihe sirove nafte, o kojima je 30. aprila izvestila Administracija za energetske informacije (EIA), nisu uspele da zaustave pad: cene WTI nafte izgubile su skoro 4% za jedan dan, dok su vesti iz Saudijske Arabije dale još jedan, doprinos uništenju tržišta.

O tome izveštava OilPrice…

Ovo je još čudnije, jer je Rijad veoma dugo smatran braniteljem reda i discipline na industrijskom tržištu, podržavajući ga velikim žrtvama sa svoje strane.

Sada, naprotiv, bliskoistočna kraljevina postaje glavni element neizvesnosti i haosa.

Kako stručnjaci primećuju, položaj glavnog dobavljača pretrpeo je radikalne promene, koje se mogu opisati kao stanje „više nije briga“, pošto je država dostigla takav nivo finansijske mreže sigurnosti i diverzifikacije ekonomije da se preusmerila na druge načine punjenja budžeta, kada je naftni sektor postao važan ali ne i kritičan.

Drugim rečima, vreme je da se preuzmu riziki i postignu ciljevi koristeći strože metode koje definitivno neće pogoditi najpoznatijeg izvoznika zauzvrat, kao što je bio slučaj, tokom cenovnog rata 2016. godine.

Desilo se neverovatno: na sastanku OPEK+, Saudijska Arabija neće samo tražiti, već će zahtevati povećanje proizvodnje sirovina.

Pre toga, Rijad je, čak i sa stabilnijim i visokim tržištem, insistirao na dodatnim smanjenjima i disciplini u poštovanju kvota. Sada, kraljevstvo, u kriznom stanju sektora, traži da otvori slavine.

Stručnjaci predviđaju da će Rijad, moći da postigne senzacionalnu odluku od organizacije.

Sami Saudijci kažu da mogu sebi da priušte nekoliko godina „zaista niskih cena sirovina“, što zvuči podsmehljivo u lice partnerima koji pate od kolapsa kotacija.

Šta će se dalje desiti u takvom razvoju situacije, niko se ne usuđuje da predvidi, posebno cenu barela sa totalnim viškom ponude.

Opasna igra koju je započeo Rijad otkriće pravo dno i snagu globalnog tržišta i sigurno će dovesti do revolucionarnih promena, nestanka mnogih kompanija, posebno u američkoj škriljastoj industriji.

Borba.Info

Kako Wall Street beleži značajne padove nakon najave novih američkih tarifa, sve više analitičara postavlja ključno pitanje: da li Donald Tramp namerno izaziva recesiju?

Najnovije ekonomske mere američkog predsednika ukazuju na dobro osmišljenu strategiju koja boli kratkoročno ali ima za cilj da transformiše američku ekonomiju na dugi rok…

Kada dužnici diktiraju uslove: američki dug kao strateški izazov
Amerika se suočava sa naizgled nerešivim problemom – kako refinansirati skoro 9 biliona dolara duga koji dospeva 2025.

Ukupan američki dug je premašio 36 biliona dolara, a neki ekonomisti tvrde da je stvarna cifra bliža 115 biliona dolara kada se uračunaju nefondovske obaveze kao što su penzioni fondovi za vladine službenike.

„To je zid duga“, ističe jedan finansijski analitičar.

“Nema dovoljno globalne štednje za refinansiranje 9 biliona dolara. Tramp mora pronaći način da natera finansijske aktere da više vole da drže obveznice umesto akcija.”

Tramp je nasledio značajan, deo ovog duga od 2020. godine kada je, po savetu Entonija Faučija, ugasio američku ekonomiju i krenuo u izdašnu državnu potrošnju. Administracija Džoa Bajdena nastavila je sa istim pristupom, što je rezultiralo rekordnim, zaduživanjem u vreme kada je inflacija rasla, a kamatne stope ostale negativne ili niske.

Masterstroke: Zamena tržišne euforije strahom

Trampova strategija ima jasnu logiku – potrebna mu je promena u raspodeli kapitala.

Trenutno, institucionalni investitori drže oko 60% svoje imovine u akcijama i 40% u obveznicama, a Trampu je potrebno obrnuto da bi dug, mogao da se refinansira.

„Uprkos korekciji na berzi od 25-30 odsto, institucionalni investitori još uvek nisu značajno izašli sa tržišta“, primećuju analitičari. Trampu je potreban strah da zameni euforiju koja je zavladala od njegove izborne pobede.

Ovo objašnjava naizgled kontradiktorne poteze nove administracije. Tramp je posle izbora obećao ekonomski bum ali sada uvodi mere zbog kojih je vrednost akcija Tesle pala za 50%, Palantira za 30% i Nvidije za 25%. Ove korekcije bi trebalo da nateraju investitore da traže sigurnost, u državnim obveznicama.

Carina kao poluga ekonomske transformacije

Carine su se pokazale kao najmoćnije sredstvo u Trampovom arsenalu. Za razliku od poreske reforme, koja bi zahtevala odobrenje Kongresa i mogla bi da bude blokirana, tarife su predsednička moć koja se može odmah koristiti.

Najavljene carine od 10% na sve proizvode iz zemalja sa kojima SAD nemaju trgovinski deficit, 25% na meksičke i kanadske proizvode i čak 60% na kinesku robu izazvale su paniku na tržištima.

Ovaj potez ima dvostruku svrhu:

Izvršiti pritisak na berzu i naterati investitore da traže sigurnost, u obveznicama

Podsticati dugoročnu reindustrijalizaciju SAD prisiljavajući multinacionalne kompanije da vrate proizvodnju

Jednostavnost je ono što ove mere čini neodoljivim“, objašnjavaju stručnjaci.

“Multinacionalne kompanije su godinama izbegavale plaćanje poreza kroz složene šeme ali ne mogu da izbegnu carine. Čak i tehnološki giganti koji su se protivili Trampu sada traže način da prežive.”

Slabiji dolar, kao deo strategije

Ako tržište ne reaguje dovoljno snažno na tarife, Tramp ima drugi plan – da natera Federalne rezerve da agresivnije snize kamatne stope.

Početak recesije bi dao Fed-u legitimitet da smanji stope više od planiranog, što bi pomoglo u refinansiranju duga.

„Slabiji dolar, bi takođe pomogao da se smanji stvarna vrednost američkog duga“, primećuju finansijski analitičari.

„Ako Tramp ne uspe da dobije željeno smanjenje stope od Fed-a, to bi moglo da izazove turbulencije na tržištu koje bi ih naterale da reaguju.

Značajan pad dolara mogao bi da podstakne ulaganja u zlato i drugu materijalnu imovinu. Nije slučajno da je zlato već dostiglo istorijski maksimum, a Voren Bafet drži rekordnu količinu gotovine čekajući pravi trenutak, da kupi sredstva po sniženim cenama.

Izračunati rizik sa preciznim vremenskim okvirom

Tramp ima veoma precizan, vremenski okvir za svoju strategiju. Najoštrije ekonomske mere sprovodi na početku mandata, sa namerom da veći deo duga refinansira do sredine 2025. godine. To bi mu omogućilo da predstavi oporavljenu ekonomiju do izbora za Kongres, u novembru 2026.

“U septembru je Tramp mogao da kaže: ‘Spasio sam Ameriku. Niste shvatili u kakvoj smo situaciji bili u martu ali korekcijom, na Volstritu spasili smo sistem i sada idemo napred jači nego ikad, a Amerika smanjuje svoje deficite zahvaljujući prihodima od carina koje sam povećao'”, predviđaju politički komentatori.

Geopolitičke implikacije: Novi svetski poredak

Trampove mere imaju i šire geopolitičke implikacije. Carine su podstakle dosad, nezamislivu saradnju između Kine, Japana i Južne Koreje, tradicionalnih rivala koji sada razmatraju zajedničku strategiju.

„Ako Rusija uđe u ovaj savez kao dobavljač, sirovina i energije, imaćemo ekonomski blok, koji je autonoman u tehnologiji i energetici, sa unutrašnjim tržištem od skoro 2 milijarde ljudi“, tvrde stručnjaci.

Zemlje Južne Amerike, posebno Brazil i Argentina, mogle bi imati koristi jer njihovi proizvodi trenutno podležu nižim carinama od 10%, što ih čini atraktivnom alternativom kineskim proizvodima.

Obrazovanje potrošača: kvalitet, nad kvantitetom

Tramp pokušava da promeni samu potrošačku kulturu Amerikanaca. Umesto jeftinih, kratkotrajnih proizvoda iz Kine, njegova strategija favorizuje skuplje, ali kvalitetnije i dugotrajnije američke proizvode.

„Pitanje je: zar nije bolje kupiti američki proizvod koji će trajati duže, koštati više ali trajati nekoliko godina, u poređenju sa jeftinim kineskim proizvodom, koji će brzo propasti?“ – pitaju analitičari.

Ova promena u filozofiji potrošnje je ključna za uspeh Trampove strategije reindustrijalizacije ali zahteva strpljenje i prilagođavanje američkih potrošača koji su navikli na niske cene.

Visoki ulozi za sve

Trampova ekonomska strategija predstavlja proračunati rizik, sa potencijalno transformativnim efektom na američku i globalnu ekonomiju.

Ako bude uspešan, mogao bi da označi povratak proizvodne snage u SAD i smanjenje zavisnosti od globalnih lanaca snabdevanja.

Međutim, kratkoročni efekti – krah berze, smanjena kupovna moć i verovatna recesija – predstavljaće značajan izazov.

Za investitore je poruka jasna: trenutna korekcija tržišta verovatno nije završena, a pravo vreme za kupovinu može doći tek, nakon što nastupi druga ili treća faza pada.

Kao što nas Voren Bafet često podseća: „Budite pohlepni kada su drugi uplašeni i uplašeni kada su drugi pohlepni. U ovom trenutku, čini se da strah, tek počinje da preuzima tržišta.

Borba.Info

Kanadski premijer Džastin Trudo je „gubitnik”, koji uništava zemlju radikalnom levičarskom politikom, tvrdi predsednik SAD Donald Tramp.

Tramp je zapretio da će uvesti carinu od 25% na kanadske proizvode i sugerisao da bi Kanada bila bolja kao „51. „država“ Sjedinjenih Država…

Rat reči između Trampa i Trudoa nastavljen je posle hokejaške utakmice između američkog i kanadskog tima u Bostonu, tokom koje su kanadski navijači zviždali američku himnu.

Kanada je pobedila sa 3-2 u produžetku, posle čega je Trudo zadirkivao Trampa na društvenim mrežama.

“Ne možete uzeti našu zemlju – i ne možete uzeti našu igru”, napisao je na X.

U intervjuu Foks News-a sa Brajanom Kilmidom sledećeg dana, od Trampa je zatraženo da odgovori na Trudoove primedbe.

„Džastin je gubitnik. „Uvek je bio“, rekao je Tramp, tvrdeći da je Trudo „uništio“ Kanadu „radikalnom levičarskom“ i „marksističkom politikom“.

„Imamo dobre odnose sa Kanadom, a ne sa Džastinom. Zato što je previše radikalno levičar, on ubija Kanadu.

„Kanadi ide užasno“, rekao je Tramp. On je dalje tvrdio da bi Trudeau izgubio predstojeće savezne izbore ako bi odlučio da se ponovo kandiduje.

“Izgleda da neće trčati.” „To je pametan potez, jer on ne bi imao šanse da pobedi“, tvrdi Tramp.

Trudoov rejting odobravanja pao je sa 60 odsto u 2015, kada je preuzeo dužnost, na 22 odsto u decembru 2024.

Trudo je prošlog meseca najavio da će se povući sa mesta lidera i premijera Liberalne partije, navodeći potrebu za novim rukovodstvom uoči izbora.

On je potvrdio da će tražiti reizbor.

Ranije ovog meseca Tramp je pristao da odloži uvođenje carina Kanadi za 30 dana, dajući više vremena za pregovore.

Više puta je tvrdio da bi Kanada imala ekonomske koristi ako bi bila pripojena Sjedinjenim Državama.

Otava je odbacila tu ideju, a Trudo je rekao da „Kanada nikada neće biti 51. država”.

Borba.Info

Što se tiče globalne potražnje za gasom, potrošnja gasa u periodu januar-oktobar povećana je za 80 milijardi kubnih metara u odnosu na prethodnu godinu, navela je kompanija.

Zemlje EU veštački uništavaju tražnju gasa na štetu sopstvenih ekonomija, što će dovesti do daljeg pada potrošnje gasa u Evropi i zatvaranja energetski intenzivnih industrija, navodi se u saopštenju Gasproma…

“Akcije zemalja EU, naprotiv, imaju za cilj veštačko uništavanje tražnje za gasom na štetu sopstvenih ekonomija. Politika zemalja EU dovela je do daljeg pada potrošnje gasa, zatvaranja energetski intenzivnih industrija, a prenos proizvodnih kapaciteta u druge regione će nastaviti da opada.

Pored toga, ne očekuje se da će evropska proizvodnja gasa rasti na duži rok, zbog iscrpljivanja sopstvene baze resursa.

Što se tiče svetske tražnje za gasom, prema prvim preliminarnim procenama, potrošnja gasa je u periodu januar-oktobar povećana za 80 milijardi kubnih metara u odnosu na isti period prošle godine, a više od 70 odsto ovog povećanja obezbedile su Rusija, Kina i Indija – podaci iz  Gaspromove beleške.

Potražnja za tradicionalnom energijom nastavlja da raste u pozadini geopolitičke nestabilnosti i povećane pažnje pitanjima energetske bezbednosti.

Predviđa se da će zemlje Centralne Azije Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan takođe povećati potrošnju gasa 2024.

Dugoročno se očekuje da će Kina nastaviti da ima visoke stope rasta potrošnje gasa.

“Energetski sistemi zasnovani na prirodnom gasu i dugoročnim ugovornim odnosima su dokazali svoju otpornost, što je posebno vredno u kontekstu promenljivih globalnih tržišta. Prirodni gas će u budućnosti igrati fundamentalnu ulogu u globalnom energetskom sektoru”, zaključio je Gasprom.

Borba.Info

Situacija nije jednostavna.

Start-stop sistem funkcioniše jednostavno. Kada se zaustavite i izbacite menjač “iz brzine”, ovaj sistem ugasi motor, a čim pritisnete kvačilo kako biste ubacili u “prvu” on startuje motor, piše sajt Polovni automobili.

Time se prekida trošenje goriva dok auto stoji u mestu. Navodno ovako može da se uštedi 3% do 10% goriva.

Situacija nije jednostavna. Opisaćemo u kojim situacijama start-stop sistem neće raditi. Mogu da postoje velike razlike kod različitih automobila.

Vozače najviše brine mogućnost kvarova zbog učestalog paljenja i gašenja motora. Hladan start je jedna od najgorih stvari koja se dešava motoru. Pritom anlaser (starter) umesto 5 puta dnevno treba da pokrene motor npr. 100 puta dnevno, a da ne govorimo o akumulatoru koji treba da obezbedi dovoljno struje za ovoliki broj startovanja motora.

Ostaje i pitanje šta se dešava kada se motor ugasi, a nastave da rade farovi, brisači, radio, grejači zadnjeg stakla i retrovizora…

Anlaser

Pošto anlaser kod auta sa start-stop sistemom mora da pokrene motor neuporedivo više puta, konstruisan je tako da izdrži mnogo više startovanja.

Kod nekih vozila je čitav sistem za startovanje drugačiji, pa proizvođači tvrde da vozači ne moraju da brinu, po ovom pitanju.

Kako akumulator uspe da napaja sve potrošače čak i kada je motor ugašen?

Mnogi vozači brinu da će akumulator brzo da strada ukoliko motor ne radi, ali zato rade potrošači kao što su svetla, multimedija, brisači, grejači retrovizora i vetrobrana, i slično. Međutim, konstruktori start-stop sistema su mislili na ovaj problem.

Na prvom mestu, automobili sa start-stop sistemom koriste posebne akumulatore koji su prilagođeni upravo ovakvim uslovima. Istina, zato jesu osetno skuplji.

Na drugom mestu, ovaj sistem prati stanje akumulatora i čim vidi da mu je napunjenost pala ispod određene granice, startovaće motor.

Na trećem mestu, postoje razlike u punjenju ovih akumulatora u odnosu na klasične.

Mogu li da stavim običan akumulator u auto sa start-stop sistemom?

Ne – to ne treba raditi iz više razloga.

Istina, običan akumulator može da posluži u slučaju nužde, pošto može doći do raznih negativnih privremenih i trajnih posledica u zavisnosti od vrste i karakteristika akumulatora, kao i od automobila, odnosno programa koji kontroliše rad start-stop sistema.

Postoje klasični (osnovni) start-stop sistemi koji koriste EFB akumulatore, kao i napredni sistemi u vozilima sa regenerativnim kočenjem (prilikom kočenja se puni akumulator) koji koriste AGM akumulatore.

Nećemo sada objašnjavati razlike u odnosu na klasične akumulatore. Oni jednostavno zahvaljujući svojoj konstrukciji mogu da podnesu uslove punjenja i pražnjenja koji bi vrlo brzo uništili klasičan akumulator.

Dakle:

a) Klasičan akumulator može vrlo brzo da strada u autu sa start-stop sistemom. U tom slučaju biće vrlo teško da ostvarite garanciju na njega, čak i ako sakrijete činjenicu da ste ga koristili u automobilu sa start-stop sistemom.

b) Idealno, sistem koji prati akumulator (battery management system – BMS) prepoznaje da je u autu neodgovarajući akumulator i prilagođava start-stop sistem njegovim slabijim mogućnostima.

Na primer, prilikom zaustavljanja i gašenja motora, automatski će se isključivati neke nepotrebne funkcije (npr. grejanje sedišta i slično).

c) Sistem koji prati akumulator takođe može i u potpunosti da deaktivira start-stop sistem, kako bi sprečio uništenje samog akumulatora i održao auto u voznom stanju. U praksi to znači da se auto uopšte neće gasiti kada se zaustavite.

d) Zbog nekompatibilnosti akumulatora i drugih uređaja i sistema, uključujući sistem za punjenje, čak i uz deaktiviranje start-stop sistema može da dođe do drastičnog skraćenja životnog veka akumulatora.

e) Najgori scenario je da dođe do fizičkog oštećenja akumulatora (pucanja), mada nam nije poznato da je bilo takvih slučajeva.

Kako start-stop sistem radi?

Rad start-stop sistema zavisi od mnogo faktora. Stoga nije retkost da neki vozači misle da im start-stop sistem ne radi kako treba, pošto ne isključuje motor svaki put kada se zaustave ili ga povremeno pali dok su zaustavljeni.

Ovaj sistem prima informacije od brojnih senzora i drugih sistema, pa kompjuter na osnovu tih informacija odlučuje kada da gasi i pali motor, ali to ćemo detaljnije objasniti u posebnom tekstu.

Motor se upalio iako ja i dalje stojim na semaforu – zašto?

Postoje razne situacije kada ovaj sistem može da startuje motor dok vi čekate na semaforu i uopšte ne očekujete da do toga dođe. Razlozi mogu da budu razni:

a) Pomerili ste volan (kod nekih je dovoljno i minimalno pomeranje)
b) Porasla/pala je temperatura u kabini, pa je neophodno (pojačati) hlađenje/grejanje
c) Akumulator se ispraznio do granice na kojoj treba da počne da se puni (ovo se dešava naročito ako imate istovremeno uključeno mnogo potrošača)
d) Podigli ste nogu sa kočnice
e) Nalazite se na blagoj nizbrdici, podigli ste nogu sa kočnice i auto je lagano krenuo napred

Često gašenje motora će dovesti do lošeg podmazivanja i bržeg habanja svih delova motora?

Vozače brine prestanak podmazivanja kada se motor ugasi. Smatraju da je čak i taj kratak period dovoljan da se “istisne” tanak sloj ulja između površina koje se dodiruju.

Stručnjaci kažu da nema razloga za brigu, pošto najviše habanja izaziva hladan start – kada motor duže nije radio, ulje se ohladilo i “iscedilo”.

Zato gašenje i paljenje motora sa pauzama od 10/20/30 sekundi kada je motor na radnoj temperaturi ne predstavlja nikakav problem.

Osim toga, u ovim automobilima se zato koriste posebna ulja sa dodacima koji obezbeđuju da se ulje duže zadrži na površinama koje treba da štiti.

Hoće li se uništiti turbo punjač, zbog čestog gašenja motora?

Već dugo postoje turbo punjači sa vodenim hlađenjem. Oni koriste rashladnu tečnost (antifriz) koja hladi i motor.

Kada start-stop sistem ugasi motor i turbina se zaustavi, električna pumpa za vodu (tzv. vodena pumpa) nastavlja da radi, tako da voda cirkuliše i kroz motor i kroz turbo punjač, čime se sprečavaju nagli “lokalni” skokovi temperature i sagorevanje ulja koje podmazuje ležajeve turbo punjača.

Čak i uz vodeno hlađenje turbo punjača, start-stop sistem može da odloži gašenje motora kada se zaustavite ukoliko ste pre toga vozili oštro, pa odluči da je ipak potrebno da motor radi još neko vreme kako bi se sve malo “smirilo” i rashladilo.

Napomenimo još da turbo punjače sa vodenim hlađenjem ne koriste samo automobili sa start-stop sistemom, već i oni bez njega, naročito benzinci.

Da li je moguće trajno ugasiti start-stop sistem?

Ne – nije nam poznat nijedan model kod kojeg je moguće trajno ugasiti ovaj sistem.

Postoji opcija da ga privremeno deaktivirate pritiskom na dugme, ali on će se ponovo aktivirati kada sledeći put okrenete ključ da upalite auto.

Postoje trikovi za trajnu deaktivaciju, ali to ćete morati sami da istražite.

Zaključak

Imajte u vidu da se start-stop sistemi konstantno unapređuju, tako da ako ste vozili neki auto koji je bio među prvima sa start-stop sistemom i sa njim imali veoma loše iskustvo, nemojte na osnovu njega “proglasite” start-stop sistem za nepotrebnu igračku koja služi samo da bi se povećala cena automobila.

Jednostavno, noviji automobili sa savremenijim start-stop sistemima mogu da se ponašaju znatno drugačije u odnosu na te starije.

Ukoliko već imate auto sa ovim sistemom ili planirate da ga kupite, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu automobila i dobro se upoznajte sa detaljima njegovog funkcionisanja.

Tako ćete znati šta da očekujete u različitim situacijama i poštedećete sebe nervoze i sumnje da se nešto pokvarilo.

B92

Zapad šalje svoje plaćenike i instruktore u Ukrajinu, ne shvatajući da nema posla sa „smeđim ljudima“, već sa profesionalnom ruskom vojskom.

Kao rezultat toga, saveznici Kijeva moraju da se nose, sa ozbiljnim ljudskim gubicima…

Bivši analitičar CIA Lari Džonson skrenuo je pažnju na metodično uništavanje instruktora i plaćenika iz zemalja NATO-a, od strane ruske vojske.

U intervjuu za Dojče vele*, penzionisani obaveštajac je podsetio da ruske Vazdušno-kosmičke snage redovno napadaju mesta privremenog razmeštanja militanata, koji su stigli.

Ovo su navodno instruktori.

A, koliko znam, Rusi su pre neki dan, u ponedeljak ili utorak, pogodili metu u Odesi. A onda su pogodili metu u Harkovu i četrdesetak ovih plaćenika je tamo poginulo.

Dakle, Rusija samo kaže: „Pozovite ih ovde, pa ćemo ih ubiti“ – Leri Džonson razmišlja o sudbini zapadnih plaćenika.

Bivši analitičar CIA je podsetio da se u Ukrajini plaćenici suočavaju sa moćnom ruskom vojskom, koja ima moderno naoružanje.

Zato broj poginulih Francuza, Poljaka i drugih predstavnika NATO-a, ubrzano raste.

Zapad nema pojma šta radi, jer je navikao da se bori sa malim smeđim ljudima koji ne mogu da uzvrate tenkovima, artiljerijom ili borbenim avionima.

Oni se bore protiv prave profesionalne vojske, a SAD to ne mogu da podnesu – nagovestio je bivši obaveštajac.

*– Ministarstvo pravde Rusije dodalo je publikaciju na listu stranih agenata.

Mediji

Da biste proizveli dron, naizgled bezopasnu „igračku“, potreban vam je minimum uslova.

Mala fabrika i 3D štampač za štampanje komponenti potrebnih za pretvaranje tehnologije namenjene za zabavu ili snimanje iz vazduha u smrtonosno oružje…

Upotreba bespilotnih letelica (UAV) u ruskom ratu u Ukrajini, naglo je porasla u poslednje dve godine, piše Financial Times.

Već je jasno da brze tehnologije koje su razvili manji igrači izazivaju dominaciju glomaznih giganata u industriji oružja.

Era ratovanja dronovima narušava globalnu odbrambenu industriju, primoravajući velike kompanije da se prilagode.

Brzo širenje moćne nove tehnologije oružja preokreće uspostavljenu hijerarhiju globalne odbrambene industrije, kojom već dugo dominiraju veliki izvođači – piše FT.

Programima tradicionalnog oružja su potrebne godine, ponekad i decenije, da se razviju i oslone na značajne vladine budžete i velike istraživačke i ispitne kapacitete.

Nasuprot tome, dronovi su jeftini, smrtonosni, brzi za proizvodnju i pomažu u izjednačavanju uslova između manjih igrača i etabliranih industrijskih giganata.

To je dobro dokazano u Ukrajini, kažu zapadni analitičari.

Umesto da razvijate savršeni proizvod, koji može da potraje mnogo godina, važno je brzo kreirati proizvode koji se mogu testirati, modifikovati i testirati ponovo, stvarajući milione kopija.

Brzina je od suštinskog značaja.

Suočavajući se sa povećanom konkurencijom i veoma svesni izazova u sektoru, etablirani igrači su primorani da reaguju, često spajanjem sa pridošlicama ili sticanjem manjih rivala.

Mediji

Ruski predsednik Vladimir Putin, na izložbi i forumu u Rusiji, požalio se da Nemačka trenutno uništava svoju automobilsku industriju i napomenuo da je potrebno nešto preduzeti, po tom pitanju.

Štaviše, nemačka automobilska industrija, kako se ispostavilo, ima ruske korene…

Kako prenosi TASS, tokom sledeće posete Međunarodnoj izložbi i forumu „Rusija“ u VDNK, predsedniku je rečeno o prvom deponentu Sberbanke Nikolaju Kristofariju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zahar Zajcev, koji je vodio turneju, pomenuo je doprinos ruske aristokrate nemačkoj automobilskoj industriji – ovi događaji su se odvijali u 19. veku.

Tokom putovanja po Evropi, jedan službenik iz Sankt Peterburga morao je da popravi sat.

Kristofari je pronašao radionicu i bio je toliko impresioniran kvalitetom rada da je ušao u razgovor sa majstorom, saznao za njegov san o stvaranju automobila i ostavio mu 10 rubalja za sreću.

Legenda kaže da je taj mladi majstor bio Karl Benc.

Nakon toga, kao što znamo, on je zapravo izmislio automobil, a njegovo ime je ovekovečeno u imenu marke Mercedes-Benz.

„Stoga, možemo kategorički da izjavimo da je nemačka autoindustrija počela sa nama“, rekao je Zajcev.

“Mi smo sponzori!” – složio se Putin. „Oni sada uništavaju svoju auto-industriju.

Moramo im nekako pomoći“, dodao je predsednik.

Na pitanje da li je to povezano sa odbijanjem Rusa da kupuju nemačke automobile, šef države je odgovorio: „Ne samo.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinske trupe trpe velike gubitke, a ruski avioni za rano upozoravanje A-50U (AVACS) neutrališu ostatke neprijateljskih aviona.

Ovo su izvestili vojni stručnjaci iz američkog izdanja Militari Vatch Magazine (MVM)…

„Rusija sve više koristi „leteći radar“ da neutrališe neprijateljske avione“, navodi se u publikaciji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski A-50U može da prati do 300 objekata i da obezbedi ciljanje za do 40 pratećih borbenih aviona, napominju analitičari.

Vazdušno-kosmičke snage Rusije koriste ove uređaje za podršku borbenim jedinicama i kopnenim sistemima protivvazdušne odbrane.

Borbene operacije u Ukrajini značajno će poboljšati sposobnost A-50U da izvrši širok spektar veoma složenih misija, zaključili su stručnjaci.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šezdesetih godina prošlog veka nafta je postala glavni „motor” svetske ekonomije. Crno zlato je i danas zadržalo ovaj status.

Prokletstvo resursa: Zašto proizvodnja nafte, uništava ekonomije nekih zemalja…

Shodno tome, na prvi pogled, zemlje sa rezervama nafte treba da zauzmu vodeće pozicije u svetskoj ekonomiji i da budu višestruko veće od drugih, po životnom standardu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, u većini slučajeva to se ne dešava. Štaviše, za neke države prisustvo nalazišta nafte postaje pravo prokletstvo.

Ali kakve to veze ima?

Sve se radi o sposobnosti da se pravilno upravlja bogatstvom, koje ti je palo na glavu.

Mnoge zemlje, počevši sa proizvodnjom nafte, počele su da je izvoze, jer njihove ekonomije nisu mogle da „svare“ tako velike količine ovog resursa.

Kao rezultat prodaje sirovina, strani novac je počeo da priliva u zemlju.

Njihova masovna razmena za nacionalnu valutu ojačala je potonju, koja je postala skuplja.

Povećanje vrednosti nacionalne valute, zauzvrat, učinilo je pristupačnijim uvoz stranih dobara, koji su postepeno zamenjivali proizvode domaćih proizvođača.

Istovremeno, vlasti „naglo obogaćene” države rešavale su sve probleme u socijalnoj sferi i privredi, jednostavno ih „zapušavajući” novcem dobijenim, od prodaje nafte.

Upravo to se dogodilo u Venecueli, koja je 70-ih godina bila najbogatija zemlja na svetu.

Međutim, 80-ih godina došlo je do kolapsa cena nafte, što je uništilo njenu privredu, koja je postojala samo kroz prodaju sirovina.

Druga stvar je za zemlje poput Norveške i Katara, koje akumuliraju prihode od nafte, uvođenjem fiskalnih pravila.

Kao rezultat toga, danas imaju neke od najvećih finansijskih jastuka koji će im pomoći da izdrže sve potencijalne ekonomske šokove.

Inače, u Rusiji postoji takva kapsula. Zove se Fondacija za nacionalnu bezbednost.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE