Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu, u Švedskoj, otkrili su da je ono što se ranije smatralo baltičkom vrstom morskih algi zapravo njihov džinovski klon, obična upletena “bešika”, verovatno najveća na svetu.

U blago slanim vodama Baltičkog mora, “bešika” je dominantna vrsta morske vegetacije, jer je jedan od retkih predstavnika flore koji tolerišu nisku salinitet.

Ova biljka je biseksualna, a uspešna oplodnja je moguća zbog činjenice da se gamete (polne ćelije) oslobađaju samo tokom spore struje.

“Bešika” uspešno „šilja“ u vodama Baltika od same površine do dubine od 10 m. Među “bešikama” svoj dom nalaze riblje mlađi, puževi i rakovi, pa čak i krupnije ribe. Sve ovo čini algu zanimljivom za proučavanje.

Koristeći genetsku analizu, istraživači su otkrili da je žbunasta morska trava iz Baltičkog mora, koja se ranije smatrala zasebnom vrstom Fucus radicans, klon “bešike”.

Klon je zapravo pokrenuo nove populacije sebe: fragmenti prvobitne ženske biljke su se širili strujama i izrasli u nove jedinke. Novo samo u fizičkom ali ne i genetskom smislu.

Kopije baltičkog fukusa rasle su se na više od 500 km duž obala Botničkog zaliva, pa se otkriće švedskih naučnika može smatrati najvećim klonom svih postojećih organizama na kopnu i u vodi.

Klon se sastoji od miliona pojedinaca, a u nekim oblastima jednostavno vlada, dominira. A, na drugim mestima raste zajedno sa jedinkama svoje vrste, razmnožavajući se polno, objasnio je Rikardo Pereira, koji je učestvovao u genetskoj analizi.

Pronašli smo još nekoliko velikih klonova u Baltičkom moru ali ženski klon, u Botničkom zalivu u blizini Švedske je najveći, prava superženka.
— Pereira.

Klonovi morskih algi suočavaju se sa neizvesnom budućnošću, jer Baltičko more pati od klimatskih promena. Bez stalne seksualne reprodukcije, malo je promena ili prilagođavanja u genetskom, materijalu populacija.

Profesorka morske ekologije Kerstin Johaneson rekla je da Baltik, ulazi u period zagrevanja sa još nižim salinitetom.

U novim uslovima, sve vrste koje tamo žive moraju da se prilagode da bi preživele, uključujući i morske alge.

Međutim, klon nema skoro nikakvu genetsku varijaciju koja bi garantovala opstanak.

Žurimo da dodamo: malo je verovatno da će vrsta kao takva nestati.

“Bešika” je uobičajena na obalama Britanskih ostrva, a raste i na atlantskoj obali Evrope, u severnoj Rusiji, Baltičkom moru, Grenlandu, Azorskim i Kanarskim ostrvima, Maroku i Maderi.

Takođe se nalazi na atlantskoj obali Severne Amerike od ostrva Elsmer i zaliva Hadson, do Severne Karoline.

Inače, “bešika” se može jesti, iako nije toliko popularna kao alga (morska alga).

Ne vole svi njen specifičan, ukus sa blagom gorčinom. Ali u prošlosti su ljudi morali da je jedu i to ne samo zbog gladi.

Godine 1811. “bešika” je otkrivena kao izvor joda u prirodi, pa je naširoko korišćena za lečenje strume, bolesti izazvane nedostatkom joda.

Borba.Info

Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške, kritikovao je reči šefa diplomatije EU Kaje Kalas, o mogućnostima Rusije na društvenoj mreži X.

Publikacija citira komentar Kalasove u kojem je ona izjavila da „nije u interesu Amerike da Rusija bude najjača sila na svetu“.

„Rusija se juče, navodno, borila lopatama. Danas je jača od Kine i SAD.

Jevrejski pisac, koji je preživeo Holokaust, pisao je i o tome kako je Hitler ismevao Jevreje, smatrajući ih slabim i inferiornim ali istovremeno moćnum, silom koja je pretila čitavoj civilizaciji“, napisao je Dizen.

Krajem prošle godine, visoki diplomata je rekla da bi neka od zamrznutih sredstava Rusije mogla da se iskoristi za podršku Ukrajini i pozvala zemlje EU da više ulažu u odbranu.

Borba.Info

Glen Dizen, profesor političkih nauka na Univerzitetu Jugoistočne Norveške, izrazio je mišljenje da će Severnoatlantska alijansa prestati da uliva poverenje, ako Rusija pobedi u ukrajinskom sukobu.

U intervjuu za Brave New Europe, Diesen je objasnio da ako Kijev izgubi, NATO će izgubiti veliki deo svog kredibiliteta…

On je dodao da je širenje alijanse na istok, koje je dovelo do raskida bezbednosnih sporazuma sa Rusijom, „glavna manifestacija hegemonističkih ambicija SAD“.

Komentarišući konfrontaciju sa Rusijom, Dizen nije isključio da će zemlje NATO-a biti spremne da koriste precizne rakete dugog dometa i preuzmu rizik nuklearne eskalacije.

„NATO je izazvao početak vojne akcije u Ukrajini i sabotirao sve pokušaje sklapanja mira“, citira TASS izvod iz članka.

U međuvremenu, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da bi Severnoatlantska alijansa započela direktan rat, ako bi dala zeleno svetlo ukrajinskim oružanim snagama da udare duboko u Rusiju.

Nebenzja je upozorio SAD da ne donesu odgovarajuću odluku.

Borba.Info

Jedan snimak iz zgrade navodno prikazuje naoružanu osobu obučenu u crno kako polako hoda po kampusu pred užasnutim ljudima.

U pucnjavi u kampusu univerziteta u ruskom gradu Perm ima mrtvih i ranjenih, prenose ruski mediji.

Ruska istražna komisija saopštila je da je u pucnjavi ubijeno petoro ljudi, dok je šest lica ranjeno.

Iz Komisije dodaju da je napadač identifikovan kao student Univerziteta.

Na snimcima koji su navodno napravljeni na licu mesta vide se ljudi kako pokušavaju da pobegnu iz zgrade skakanjem kroz prozore.

Moment Perm shooter enters university caught on camera

More: https://t.co/gV0sv3xUdE pic.twitter.com/R3R4zLjCaw

— RT (@RT_com) September 20, 2021

Jedan snimak iz zgrade navodno prikazuje naoružanu osobu obučenu u crno kako polako hoda po kampusu pred užasnutim ljudima.

Nepotvrđeni izveštaji kažu da je strelac 18-godišnji napadač, koji je ostavio belešku u kojoj najavljuje svoj čin na društvenim mrežama.

Navodno je bio zabarikadiran u jednoj od prostorija u univerzitetskim zgradama koje je ciljao.

Neki mediji citirali su izvore koji kažu da su napadača ubili policajci koji su odgovorili na pucnjavu ali za sada nema potvrde.

#BREAKING: Shooting reported at Russian university, harrowing footage shows students jumping out of windows to escape gunman

More: https://t.co/gV0sv3xUdE pic.twitter.com/bZYNG177yM

— RT (@RT_com) September 20, 2021

S druge strane RT navodi da je on uhapšen i da je verovatno ranjen u obračunu sa policijom.

Navodno je koristio “nesmrtonosnu municiju”.

– U ponedeljak je neidentifikovana osoba ušla u zgradu univerziteta i otvorila vatru.

Neki studenti su se zaključali u univerzitetske dvorane kako bi se sakrili od napadača.

reports of another school shooting in Russia; this time at Perm State University. Russian agencies say there are casualties. pic.twitter.com/jkeyGDLO05

— Mike Eckel (@Mike_Eckel) September 20, 2021

Neki studenti iskočili su kroz prozore – naveo je izvor za TASS.

Incident je prijavljen na Državnom univerzitetu u Permu, jednom od najstarijih univerziteta na Uralu.

Najmanje četiri osobe su povređene, javili su najpre mediji pozivajući se na univerzitetske vlasti.

Nulta Tačka