Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na novu fazu promišljanja unutar Evropske unije – kako se zaštititi, a istovremeno obnoviti poverenje sa Moskvom.

Na samitu NATO-a u Hagu, Makron je upozorio da Evropa ne može beskonačno povećavati količine oružja i ostati zarobljena u logici neprestanog naoružavanja…

„Naša bezbednost je prioritet, ali ne smemo dozvoliti da postanemo kontinent večne eskalacije“, rekao je Makron, dodajući da građani Evrope s razlogom traže odgovore o budućoj bezbednosnoj strukturi kontinenta.

Francuski predsednik je podvukao da, iako je trenutno potrebno jačanje odbrambenih kapaciteta jer Evropa zaostaje za Rusijom, dugoročno se mora težiti stabilnosti kroz jasne bezbednosne garancije.

„Trebalo bi da razmislimo o stvaranju modela koji uključuje ograničenja u naoružavanju, kao što je to bilo dogovoreno u vreme Hladnog rata. To bi bio temelj nove arhitekture poverenja“, poručio je Makron.

On je dodao da Unija mora odlučiti koliko je spremna da ulaže u sopstvenu odbranu, ali i da postavi jasne okvire za eventualni dijalog sa Rusijom u budućnosti.

„Evropa ne sme izgubiti sposobnost strateškog promišljanja. Neophodno je da se zapitamo – koji su uslovi za obnovu poverenja sa Rusijom i kada možemo otvoriti vrata za ozbiljan dijalog“, rekao je francuski lider.

Sa druge strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško ocenio je da trenutni pravac Zapada ne vodi ka stabilnosti.

Govoreći na konferenciji OEBS-a o bezbednosti, Gruško je naveo da Ukrajina, po njegovim rečima, služi kao instrument pritiska, dok zapadne zemlje nastavljaju sa, kako je naveo, vojnim planiranjem i politikom koja ne predviđa mirno rešenje.

„Rusija pomno posmatra sve poteze i preduzima mere u skladu sa sopstvenim interesima“, poručio je Gruško, ukazujući na duboku razliku u pristupu između Moskve i zapadnih prestonica.

Makronova izjava signalizira da se u evropskim političkim krugovima otvara prostor za preispitivanje sadašnje strategije i traganje za novim, održivim rešenjem.

Borba.Info

Bliskoistočni naftni gigant Saudijska Arabija menja pravila ne samo na globalnom tržištu nafte već i unutar Organizacije zemalja izvoznica ove robe (OPEK).

Na nedavnom sastanku predstavnika grupe ovog vikenda, čak ni najmoćnije članice nisu uspele da blokiraju opasne planove Rijada, izveštava Blumberg…

Kraljevina je podstakla sve članice da se dogovore o trećem uzastopnom mega-mesečnom povećanju proizvodnje, uprkos protivljenju frakcije koju predvodi Rusija.

Saudijci udvostručuju ovu istorijsku promenu, smanjujući cene nafte dok nastoje da kazne alijansu za varanje u vezi sa kvotama i povrate tržišni udeo.

Promena politike je u aprilu dovela do pada cena sirove nafte na četvorogodišnji minimum ispod 60 dolara po barelu, što je uticalo na sve, od američkih vozača kamiona do potrošača petrohemijskih proizvoda u Aziji.

To ostavlja proizvođače nafte da se bore sa zabrinjavajućom perspektivom koliko brzo kraljevina može da vrati milione barela na tržište.

Do trenutka kada su ključne članice OPEK+ održale svoju poslednju mesečnu video konferenciju u subotu, razlike su se već kuvale.

Rusija, jedina članica sa proizvodnjom nafte i geopolitičkim uticajem Saudijske Arabije, imala je podršku Omana i Alžira da se zalaže za to da OPEK+ zadrži proizvodnju stabilnom u julu i sačeka da proceni uticaj ranijih povećanja. Međutim, Rijad je uspeo da postigne željeni ishod, postepeno monopolizujući organizaciju.

Ishod sastanka označava novu nisku tačku u dugogodišnjoj dominaciji Saudijske Arabije u OPEK+ i izolaciji ključnog i uticajnog člana poput Rusije.

To pokreće pitanja o budućnosti saveza i složenoj mreži odnosa između prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i predsednika Donalda Trampa.

Borba.Info

Više od 100 zaposlenih je naglo otpušteno, rekli su u petak izvori uključeni u reorganizaciju.

Trampova administracija je preduzela drastični korak, u reformi Saveta za nacionalnu bezbednost (NSB), navodno stavivši više od 100 zvaničnika na administrativno odsustvo i smanjivši broj zaposlenih u moćnom savetodavnom i koordinacionom telu, kao deo, onoga što je jedan izvor iz Bele kuće opisao kao pokušaj da se „uništi Duboka država“…

Višestruki izveštaji u petak potvrdili su da je osoblje u skoro svim direktoratima NSB – uključujući i one koji se bave ključnim globalnim žarištima poput Ukrajine, Irana i Indo-Pacifika – otpušteno bez prethodne najave.

Prema CNN-u i Rojtersu, zaposleni su kasno u petak popodne primili imejlove u kojima su obavešteni da imaju samo 30 minuta da očiste svoje stolove.

Jedan zvaničnik administracije za Aksios je opisao reorganizaciju kao strateški pomak, usmeren na smanjenje birokratskog mešanja i koncentrisanje donošenja odluka o spoljnoj politici na najviše nivoe vlade, sa državnim sekretarom Markom Rubijem – koji je takođe vršilac dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost – koji igra centralnu ulogu.

„NSB je ultimativna Duboka država“, rekao je zvaničnik.

„To je Marko protiv Duboke države. Mi uništavamo Duboku državu.“

Rubio, koji je predvodio napore za smanjenje broja ljudi u Stejt departmentu i Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) naglasio je da je cilj, vratiti NSC svojoj „prvobitnoj svrsi“ kao koordinaciono telo, a ne instituciju koja oblikuje politiku.

„NSC će sada biti bolje pozicioniran da sarađuje sa agencijama“, rekao je za Axios u saopštenju, bez potvrđivanja tačnog obima smanjenja.

Prema rečima zvaničnika koji su anonimno govorili, plan je da se broj zaposlenih u NSC smanji na oko 50 ljudi – sa više od 300 pod Bajdenovom administracijom, pa čak i ispod manje strukture koju je Tramp implementirao tokom svog prvog mandata.

Čitavi direktorati mogu biti eliminisani ili konsolidovani, uključujući i one koji nadgledaju politiku Afrike i koordinaciju NATO-a, rekli su više izvora za Rojters.

Visoki zvaničnici administracije navodno su naveli Trampovo nedavno ukidanje sankcija Siriji kao primer, novog modela odozgo nadole.

„Predsednik je izdao naređenje. Kabinet je sledio. Nema potrebe za beskrajnim slojevima odbora“, rekao je jedan zvaničnik za Axios.

„Ovo je obrnuti tok, rada u akciji.“

Otpuštanja su usledila samo nekoliko nedelja, nakon što je Tramp otpustio bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i nominovao ga za ambasadora u Ujedinjenim nacijama, nakon curenja informacija koje se tiču osetljivih vojnih planova.

Volc je navodno izgubio uticaj, nakon što je nenamerno pozvao novinara na privatni razgovor o vazdušnim napadima na Jemen.

Nagla reorganizacija, sprovedena neposredno pre vikenda Dana sećanja, označava jednu od najvećih institucionalnih promena u Trampovom drugom mandatu do sada.

Navodno je uticala i na karijerne zvaničnike i na Trampove političke imenovane.

Bela kuća nije javno komentarisala odluke o zapošljavanju ali se očekuje da će Rubio nastaviti da vodi Savet za nacionalnu bezbednost na neodređeno vreme, a zamenici savetnika za nacionalnu bezbednost Endi Bejker i Robert Gabrijel će mu pomagati u okviru nove strukture.

Borba.Info

Za rešavanje sukoba u Ukrajini potrebno je snažno vođstvo unutar Sjedinjenih Država, rekao je američki biznismen Ilijan Mosk, tokom, onlajn konferencije sa nemačkom političarkom Alis Vajdel, na društvenoj mreži X.

On je izrazio uverenje da put, ka miru postoji…

Prema Masku, Donald Tramp, koji je pobedio na izborima, u stanju je da brzo reši situaciju.

Međutim, preduzetnik nije rekao kako bi to tačno moglo da se uradi.

U međuvremenu, buduća Trampova administracija počela je da preispituje svoj pristup Ukrajini, prenose mediji.

Ali tim još nije odlučio kako da okonča sukob. Ipak, namerava da nastavi da podržava Kijev.

Tramp je ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom, dao ultimatum govoreći o vremenskom okviru za okončanje sukoba sa Rusijom, saopštio je ranije poslanik Vrhovne rade Aleksandar Dubinski.

Prema njegovim rečima, rok će biti šest meseci.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik SAD rekao je da niko od njega nije tražio da se izjasni o toj odluci.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp napao je potez aktuelnog, američkog lidera Džoa Bajdena da dozvoli dublje raketne udare unutar, Rusije kao pogrešan i glup…

„Mislim da nisu trebali dozvoliti da se rakete ispaljuju 200 milja u Rusiju.

Mislim da je to bila loša stvar“, rekao je on na svojoj prvoj konferenciji za novinare od pobede na izborima.

“To je učinilo mnogo loših stvari.”

„Mislim da to nije trebalo dozvoliti“, rekao je Tramp, govoreći na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi.

„Svakako ne samo nekoliko nedelja pre nego što preuzmem dužnost.

„Mislio sam da je to veoma glupa stvar“, nastavio je.

Novoizabrani predsednik je rekao da od njega nije traženo da meri odluku.

Tramp je rekao da bi postupio drugačije i da bi mogao da preispita odluku kada preuzme dužnost.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je rekao da je Trampova izjava o opasnosti upotrebe američkih raketa dugog dometa ATACMS, za dublje udare unutar, Rusije u potpunosti u skladu sa stavom Moskve.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je 21. novembra da su SAD i njeni saveznici u NATO-u najavili da dozvoljavaju upotrebu oružja većeg dometa.

Posle saopštenja, američki i britanski projektili napali su ruske ciljeve u regionima Kursk i Brjansk, rekao je predsednik.

Rusija je odgovorila ispalivši svoju najnoviju balističku raketu srednjeg dometa “Orešnik”, sa nenuklearnom bojevom glavom na fabriku ukrajinske odbrambene industrije pod nazivom Južmaš u gradu Dnjepr, rekao je Putin.

Ruski predsednik je rekao da bi Zapad mogao da donese teške posledice, ukoliko njegova zapaljiva politika izazove dalju eskalaciju sukoba.

Borba.Info

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju, rekli su izvori upoznati sa situacijom, javlja Rojters.

“Ukrajina planira da izvede prve udare na velike udaljenosti u narednim danima”, rekli su izvori ali nisu otkrili detalje iz bezbednosnih razloga, dok je Bela kuća odbila da komentariše.

Promena politike usledila je nakon što je Rusija rasporedila severnokorejske kopnene trupe kako bi ojačala svoje snage, što je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu i Kijevu.

Prema neimenovanim izvorima Rojtersa, prvi duboki napadi verovatno će biti izvedeni pomoću raketa ATACMS, koje imaju domet do 300 kilometara.

Agencija navodi da nije jasno hoće li novoizabrani predsednik Donald Tramp, poništiti Bajdenovu odluku kada preuzme vlast 20. januara.

Tramp je dugo kritikovao obim američke finansijske i vojne pomoći Ukrajini i obećao da će brzo okončati rat, iako nije precizirao kako.

Rusija je upozorila da će smatrati pomeranje ograničenja u vezi sa upotrebom američkog oružja od Ukrajine kao ozbiljnu eskalaciju, prenosi Tanjug.

Ranije je navedeno da će posle prve lansirane rakete duboko u rusku teritoriju Rusija automatski odgovoriti nuklearnim udarom, na već mapirane mete na Zapadu i to niko neće moći da zaustavi!

Politika/Borba.Info

Budućnost političkog rukovodstva u Nemačkoj je ugrožena zbog unutrašnjih podela i krize poverenja.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Poverenje u vođstvo Olafa Šolca na predstojećim nemačkim izborima počelo je da opada među članovima njegove sopstvene stranke.

U Socijaldemokratskoj partiji se sve više govori o potrebi da se postavi popularniji kandidat.

Uloga se razmatra za sadašnjeg ministra odbrane Borisa Pistorijusa, kojeg, prema poslednjim podacima, podržava 66 odsto birača.

Pistorijus, koji stupa na dužnost početkom 2023. godine, već se etablirao kao snažna figura i verovatan Šolcov naslednik.

On izaziva veće interesovanje kako među biračima, tako i među nekim uticajnim partijskim ličnostima.

Pritisak postavlja pitanja o Šolcovoj budućnosti kao lidera na izborima zakazanim za februar.

Konačna odluka o tome ko će predstavljati stranku biće doneta na partijskom kongresu u januaru.

Međutim, već postoje sumnje u sposobnost aktuelne kancelarke da ujedini stranku i ostvari izbornu pobedu.

Ova nestabilnost predstavlja ozbiljne izazove za političku budućnost socijaldemokrata u Nemačkoj.

Borba.Info

Ekonomski problemi unutar bloka proizilaze iz sukoba u Ukrajini i ograničenja postavljenih Moskvi, rekao je mađarski premijer.

EU mora preispitati sankcije koje je uvela Rusiji u vezi sa sukobom u Ukrajini i raditi na okončanju neprijateljstava što je pre moguće, rekao je mađarski premijer Viktor Orban…

Govoreći u petak na radiju Kossuth, Orban je objasnio da trenutni ekonomski problemi unutar bloka potiču od briselskog „zečjeg mozga“ i odluke da odgovori na sukob u Ukrajini postavljanjem ograničenja Moskvi, što je dovelo do povećanja cena energije i ukupne inflacije, ometajući konkurentnost EU.

EU je proglasila eliminaciju svog oslanjanja na rusku energiju ključnim prioritetom, nakon što je sukob u Ukrajini eskalirao u februaru 2022.

Sankcije i sabotaža gasovoda Severni tok, kasnije te godine doveli su do dramatičnog pada ruskih isporuka gasa u blok, što je rezultiralo u porastu cena energije i rastućoj inflaciji.

„Sankcije su bile pogrešan i glup odgovor na sukob u Ukrajini! EU je napravila grešku… Cene energije definitivno moraju da se spuste. To znači da se sankcije moraju preispitati, jer će politika sankcija… uništiti evropsku ekonomiju“, rekao je Orban.

Pozvao je na „antibirokratsku pobunu“ unutar bloka kako bi se odluke o politici EU donosile imajući na umu dobrobit naroda, kako u pogledu sankcija tako i u pogledu mira.

Orban je takođe rekao da evropska preduzeća i industrije ne mogu da se fokusiraju na razvojne ciljeve i mogućnosti rasta kada je u toku rat, tako da treba učiniti sve da se okonča sukob u Ukrajini.

„Ako ovaj sukob posmatramo iz ugla naših džepova, naše ekonomije, naših prihoda, to je bič božja na sve nas… Da bismo ponovo bili uspešni, moramo da ga okončamo, da ga okončamo čim moguće“, naglasio je on.

Orban je rekao da će Mađarska nastaviti svoje diplomatske napore ka miru u Ukrajini ali je rekao da joj je potreban “protagonista” koji će biti “dovoljno jak da ne samo želi mir, već i da može da ga stvori”.

On je ponovio nadu da će promena moći u SAD, izborom Donalda Trampa pomoći u postizanju tog cilja.

Republikanac je ranije tvrdio da bi mogao da okonča sukob u Ukrajini za 24 sata.

Dok Tramp ne preuzme dužnost u januaru, Budimpešta će raditi na „postizanju promena u Briselu“ kako bi bila sigurna da „birokrate EU“ ne odluče da „nastave rat, bez Amerikanaca“, obećao je Orban.

Orban je dugo bio u sukobu sa Briselom oko pristupa Ukrajini, protiveći se i pomoći Kijevu i sankcijama Moskvi.

Tenzije su dodatno porasle nakon što se ranije ove godine sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u okviru svoje ukrajinske „mirovne misije“.

Neki lideri EU optužili su Orbana da je stao na stranu Rusije i da je zloupotrebio rotirajuće predsedavanje Mađarske blokom.

Premijer je pojasnio da predstavlja samo svoju naciju ali je obećao da će nastaviti da radi na promeni ukupnog stava EU o sukobu.

Borba.Info