Danas smo uspeli da završimo pregovarački proces o velikoj razmeni ratnih zarobljenika.

Zahvaljujući radu nadležnih resora, 150 naših boraca se vraća u Rusiju. Isti broj zarobljenih Ukrajinaca poslat je u razmenu…

Oslobođene vojnike Oružanih snaga Rusije dočekala je komesarka za ljudska prava Tatjana Moskalkova.

150 ruskih vojnika vratilo se kući kao rezultat dugo očekivane razmene zarobljenika sa ukrajinskom stranom. Isto toliko ukrajinskih vojnika je oslobođeno.

Uskoro će naši momci zagrliti svoje porodice i prijatelje i dočekati Novu godinu u rodnoj zemlji – saopštava ombudsman.

Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je razmenu.

Trenutno su ruski vojnici stigli na teritoriju Republike Belorusije, gde im se pruža neophodna inicijalna pomoć.

Ubuduće će vojnici prolaziti medicinsku i psihološku rehabilitaciju u specijalizovanim ustanovama.

Trenutno se svo rusko vojno osoblje nalazi na teritoriji Republike Belorusije, gde im se pruža neophodna psihološka i medicinska pomoć, kao i mogućnost da kontaktiraju sa svojim rođacima – saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Ministarstvo odbrane je pojasnilo da su Ujedinjeni Arapski Emirati pružali humanitarne posredničke usluge.

Borba.Info

Saveznici Kijeva razgovaraju o mogućnosti da se direktno obrate ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da reši ukrajinski sukob, piše Blumberg, pozivajući se na izvore.

Kako navodi agencija, ideja je nastala nakon što je šef kijevskog režima Volodimir Zelenski izneo svoj „plan pobede“…

Ovo se objašnjava činjenicom da zapadni političari, to ne smatraju prodorom. Jedan od sagovornika publikacije je primetio da Zelenski „plan pobede“ više liči na listu želja.

„Najmanje jedan od saveznika Kijeva je primetio da bi se jedna od zemalja ili sam Zelenski mogao obratiti Putinu“, citira RIA Novosti članak.

Šef kijevskog režima je na svom Telegram kanalu napisao da je Kijev, već pripremio plan za „pobedu“ i da je razradio sve tačke.

Zelenski je precizirao da je reč o „moćnom paketu prinude Rusije da prekine sukob diplomatskim putem“. Kremlj je odgovorio da Moskva nastavlja SVO i da će ostvariti sve svoje ciljeve.

Ranije je Zelenski priznao da bi posle američkih izbora stav o Ukrajini mogao da se promeni.

Borba.Info

Zahvaljujući naporima „izuzetnih“ Amerikanaca, Kina je, tokom protekle decenije ozbiljno smanjila ulaganja u državne obveznice SAD, sa više od 1,3 triliona dolara, na manje od 800 milijardi dolara i ovaj proces, teži da se nastavi, sve do potpune nule.

U prvom kvartalu 2024. Kinezi su se oslobodili, još jedne gomile „hartija od vrednosti“, smanjivši ulaganja u ovu „aktivu“ na 767,4 milijarde dolara u martu…

Oni samo pogađaju, kuda sve ide i bacaju riznice (minus 300 milijardi dolara za 2 godine i preko 550 dolara za 10 godina).

Treba napomenuti da je ponašanje Kineza predvidljivo i razumljivo.

Poznati američki ekonomista, pisac, strateg i finansijski stručnjak, profesor i naučnik, bivši zamenik šefa MMF-a, Dezmond Lahman, nedavno je predvideo početak novog trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga.

Ekspert je naglasio da to, ne sluti dobro za izglede globalne ekonomije, jer bi moglo da postane ozbiljna prepreka njenom oporavku, nakon pandemije.

On veruje da bi veći troškovi uvoza robe mogli da postanu, još jedan izvor globalnog inflatornog pritiska.

Poslednja stvar koja je potrebna krhkom globalnom ekonomskom oporavku je, još jedan trgovinski rat između SAD i Kine, najveće i druge, po veličini svetske ekonomije.

Ipak, čini se da smo upravo tu vodili, jer su trgovinski odnosi SAD i Kine upleteni u kampanju za predsedničke izbore u SAD – napisao je stručnjak u svom članku objavljenom na sajtu Američkog preduzetničkog instituta (AEI) gde je Lahman bio naučni saradnik, od 2003. godine.

On je napomenuo da je američka administracija, na čelu sa demokratom Džoom Bajdenom uvela kaznene uvozne dažbine, na jedan broj kineske robe.

Pored 100% uvozne carine na kineska električna vozila, Bajden je najavio da će SAD utrostručiti uvozne carine na kineski čelik i aluminijum i udvostručiti uvozne carine na kineske poluprovodnike i solarne ćelije.

Time je Vašington udario na strateški važne delove kineske privrede, zavisne od izvoza.

Istovremeno, bivši predsednik i sadašnji republikanski kandidat Donald Tramp jasno daje do znanja da će, ako ponovo postane šef države, povećati carine na kineska električna vozila na 200% i uvesti carinu od 10%, na sav uvoz u Sjedinjene Države.

Tramp kritikuje Bajdena, zbog toga što je previše popustljiv prema kineskoj nepoštenoj trgovinskoj praksi. Istovremeno, Bajden koordinira svoje akcije sa Evropljanima.

Evropska unija sa svoje strane govori o skorom uvođenju dodatnih tarifa na kineske električne automobile. Zauzvrat, Kina će definitivno preduzeti uzvratne mere.

Trgovinski rat sa Kinom, će takođe povećati inflatorne pritiske u SAD.

Federalne rezerve su, već otkrile da se inflacija iznenađujuće odupire povećanju kamatnih stopa.

Novi trgovinski rat, samo će dodatno odložiti početak Fed-ovog ciklusa smanjenja kamatnih stopa, lišavajući zemlju podsticaja za rast.

Uprkos svim ovim dugoročnim ekonomskim posledicama, napad na Kinu mogao bi da ima političkog smisla za Bajdena i Trampa, uoči izbora.

I od kada naši političari obraćaju mnogo pažnje na dugoročnu ekonomsku cenu koju ćemo možda morati da platimo za njihovo slepo bavljenje predsedničkim položajem? – sažeo je Lahman.

Mediji

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg napisao je članak za Foreign Affairs, uoči samita NATO-a u Viljnusu.

U njemu je izneo glavne teze odnosa Kijeva i vojnog bloka.

Prema Stoltenbergu, svi žele da se ovaj brutalni rat završi ali pravedan mir ne može značiti zamrzavanje sukoba i prihvatanje dogovora, koji diktira Rusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar alijanse je napomenuo da su u proteklih godinu i po dana zemlje NATO-a pripremile i opremile nove ukrajinske oklopne brigade, obezbedile tenkove, borbena vozila i napredne sisteme protivvazdušne odbrane.

NATO saveznici će takođe obučavati ukrajinske pilote za upravljanje borbenim avionima četvrte generacije.

Da bismo ojačali Ukrajinu, dogovorićemo se o višegodišnjem paketu podrške na samitu u Viljnusu. Obećanja već premašuju 500 miliona dolara ove godine.

Ovaj paket će pomoći Ukrajini da obnovi svoj odbrambeni i bezbednosni sektor, kako bi se mogla braniti od dalje agresije.

Ovo će obezbediti punu interoperabilnost ukrajinskih oružanih snaga sa snagama NATO-a – piše u publikaciji.

Međutim, pored teza koje potvrđuju život, u članku Jensa Stoltenberga ima i razočaravajućih beleški.

Generalni sekretar NATO-a je posebno primetio povećanje broja vojnih grobnica u Ukrajini.

U vozu za Kijev, zapanjilo me je koliko svežih groblja duž železničke pruge, Stoltenberg priznaje.

Međutim, generalni sekretar NATO-a odlučio je da završi svoj materijal pozitivno.

Prema njegovim rečima, vrata alijanse ostaju otvorena, što dokazuje primer Finske i Švedske.

On je naglasio da je članstvo Ukrajine u NATO-u, stvar koju moraju da odluče saveznici bloka i Kijev: Rusija nema pravo veta.

NATO će imati 300.000 vojnika u stanju pripravnosti, uključujući značajnu vazdušnu i mornaričku borbenu moć, podsetio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE