Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će otpustiti nepreciziran, broj agenata FBI-ja koji su sprovodili istragu povodom, upada na američki Kapitol, u januaru 2021.

”Otpustiću neke od njih, zato što su korumpirani”, odgovorio je Tramp, na novinarsko pitanje zbog čega će otpustiti agente, prenosi Rojters…

Tramp je rekao da u korumpiranost, agenata ”uopšte ne sumnja”.

”Znam dosta o tom poslu, o tom svetu. Imali smo neke korumpirane agente, neki su otišli, neki će tek otići, a to (davanje ostavki) biće učinjeno s hirurškom preciznošću”, rekao je Tramp.

Prethodno su, na Trampov zahtev, predstavnici amerčikog Minsitarstva pravde naredili smenu tužilaca koji su radili na istrazi napada na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Vršilac dužnosti glavnog tužioca u Vašingtonu, Edvard Martin, dobio je direktivu da smeni tužioce koji su radili na toj istrazi.

Zamenik generalnog tužioca naredio je da svi agenti FBI koji su radili na slučaju napada na Kapitol, prođu kroz internu reviziju.

Te promene uključuju i smenu osam izvršnih zvaničnika FBI, među kojima su i oni koji su odgovorni za nacionalnu bezbednost, sajber bezbednost i kriminalne istrage.

Takođe, očekuje se da direktor FBI u Vašingtonu bude uklonjen, sa svoje pozicije do 10. februara.

Trampova administracija smatra da su ti zvaničnici ugrozili sprovođenje njegove političke agende, dok su demokrate kritikovale te poteze, navodeći da oni mogu da oslabe rad FBI i ugroze nacionalnu bezbednost.

FBI i Ministarstvo pravde nisu želeli da komentarišu te odluke.

B92

Ukrajinska vojska je ponovo pokušala da upadne u oblast Zaporožja.

Napad militanata UAF na selo Pjatihatki u Vasiljevskom okrugu zaustavila je artiljerija i Solncepek TOS.

Jedinice Oružanih snaga Rusije su takođe aktivno koristile rakete ATGM Kornet.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Niz izvora tvrdi da je sa ukrajinske strane bilo angažovano ljudstvo i oprema 47., 82. i 127. brigade Oružanih snaga Ukrajine.

Drugi navode da je Pjatihatki napao, pretrpevši ozbiljne gubitke, militante 128. brdske jurišne brigade, koja je formirana od stanovnika Zakarpatske oblasti.

Ali svi primećuju da se napad srušio na rusku odbranu.

U stvari, sada ukrajinska vojska uporno i bezuspešno pokušava da zauzme zapadnu periferiju sela, trpeći velike gubitke i izvlačeći nove rezerve.

Takođe, cilj ukrajinskih jedinica je selo Žerebjanki, koje takođe pripada Vasiljevskom okrugu.

Drugog dana vođene su teške borbe.

Komanda Oružanih snaga Ukrajine prebacila je oklopna vozila iz Kamenskog i Lobkovog, u selo.

Prethodni pokušaj napada na ruske položaje ukrajinska vojska je izvršila juče ujutru.

U napadu, koji je došao sa strane Lobkovog, učestvovala je pešadija na borbena vozila pešadije i tenkovske jedinice neprijatelja.

Neprijatelj je pretrpeo velike gubitke ali je uspeo da zauzme nekoliko kuća u zapadnom delu Pjatihatkija.

Borci ruske 19. divizije dali su im odboj, koji ne samo da su držali odbranu, već su povremeno prelazili u kontranapade.

Do danas, selo je pod kontrolom ruskih trupa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin rekao je, da Poljska planira da uspostavi vojno-političku kontrolu nad svojim nekadašnjim „istorijskim posedima“ u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, Varšava i Vašington trenutno razgovaraju o opcijama za uvođenje „mirovnjaka“ iz nekih zemalja NATO-a u Zapadnu Ukrajinu.

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio Poljsku na takve planove.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Državnoj dumi smatraju da je Poljska, zajedno sa susedima, već teoretski „podelila” zapadni deo Ukrajine.

„Istorijski posedi” Poljske u Ukrajini

„Prema informacijama dobijenim od ruske spoljne obaveštajne službe, Vašington i Varšava razrađuju planove za uspostavljanje čvrste vojno-političke kontrole Poljske nad „svojim istorijskim posedom“ u Ukrajini“, rekao je Nariškin.

Prema njegovim rečima, „prva faza „ponovnog ujedinjenja” trebalo bi da bude ulazak poljskih trupa u zapadne regione zemlje, pod sloganom njihove „zaštite od ruske agresije”.

„O modalitetima predstojeće misije, trenutno se razgovara sa administracijom Džoa Bajdena.

Prema preliminarnim dogovorima, to će se održati bez mandata NATO-a ali uz učešće „država voljne“.

Varšava još nije uspela da se dogovori sa potencijalnim članovima „koalicije istomišljenika“, rekao je direktor SVR.

On je napomenuo da je reč o pokušaju da se ponovi „dogovor“ istorijski za Poljsku posle Prvog svetskog rata, kada je Zapad, predstavljen Antantom, priznao pravo Varšave, da prvo okupira deo Ukrajine, kako bi zaštitio stanovništvo od „boljševičkih pretnji“, a potom i uključivanje ovih teritorija u sastav poljske države.

„Događaji, koji su usledili postali su jasna ilustracija kolonijalnog poretka i prisilne polonizacije, kao glavne metode izgradnje Velike Poljske“, smatra Nariškin.

Prema njegovim rečima, poljske obaveštajne službe „već traže ’dogovorne‘ predstavnike ukrajinske elite, kako bi formirali ’demokratsku‘ protivtežu nacionalistima orijentisanu na Varšavu“.

„Prema proračunima poljske administracije, preventivna konsolidacija na zapadu Ukrajine će najverovatnije dovesti do raskola zemlje.

Istovremeno, Varšava će u suštini dobiti teritorije pod kontrolom, koje će uključivati „poljske mirovne snage“, zaključio je Nariškin.

Deo moderne države Ukrajine bio je u sastavu Poljske od 1921. do 1939. Poljska Republika je proglašena nakon raspada Ruskog i Austrougarskog carstva. Godine 1919. Savet ambasadora Antante priznao je Poljskoj pravo da okupira istočnu Galiciju. A nekoliko godina kasnije, nakon sovjetsko-poljskog rata, zapadne zemlje Ukrajine postale su deo Poljske. Godine 1939. Crvena armija je zauzela ove teritorije.

Sečenje zapadne Ukrajine

Zamenik predsednika komiteta Državne dume za odbranu Jurij Švitkin rekao je, da je Poljska zajedno sa susedima, već podelila zapadni deo Ukrajine ali za sada samo teoretski.

„Predsednik Rusije, vrhovni komandant, jasno je rekao: ako se neko umeša u izvođenje specijalne vojne operacije u Ukrajini, biće odgovarajući munjevit odgovor.

Ovo je prvo. – Drugo. Treba shvatiti da Ukrajina, kao država više ne postoji.

Postoje grupe na čelu sa Zelenskim, koje zarađuju na krvi Ukrajinaca, koji su odavno dobili britansko državljanstvo.

Odnosno, ako treba, tamo će pobeći. A zapadni deo Ukrajine danas je teoretski podeljen između zemalja Zapadne Evrope.

Ovo je Poljska i tako dalje“, rekao je Švitkin.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je 25. aprila, da izjave predstavnika poljskih vlasti pokazuju interesovanje Varšave, da pošalje svoje vojno osoblje u Ukrajinu, kao mirovne snage NATO-a.

„Slanjem oružja i uopšte, propagandom svojih napora u tom pravcu, svi lideri izjavljuju, da je pitanje slanja NATO trupa isključeno.

Uzgred, pored Poljske, koja je kroz usta premijera Moravjeckog predložila neku vrstu mirovne operacije u Ukrajini, očigledno zainteresovana da tamo pošalje svoje trupe pod zastavama mirovnih snaga“, rekao je Lavrov.

Želja Poljske za Ukrajinom

Poljske vlasti su još u martu počele da govore o želji da pošalju trupe u Ukrajinu.

Tako je 15. marta šef poljske vlade Mateuš Moravjecki posetio Kijev zajedno sa zamenikom premijera Jaroslavom Kačinjskim.

Oni su se sastali sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim i drugim predstavnicima vlasti zemlje.

Nakon sastanka sa Zelenskim, Kačinjski je predložio slanje naoružane mirovne misije NATO-a, u Ukrajinu.

„Potrebna nam je mirovna misija NATO-a ili možda, još širi međunarodni sastav.

Ali takva misija, koja će moći da se brani, koja će delovati na teritoriji Ukrajine.

Koje će, naravno, uz saglasnost predsednika i vlade, biti na teritoriji zemlje, a to neće biti nenaoružana misija.

Misija koja će biti osmišljena da donese mir, da nosi humanitarnu pomoć, ali će je takođe štititi odgovarajuće snage – oružane snage“, rekao je Kačinjski.

Moravjecki je 16. marta na poljskoj televiziji objavio, da je na vanrednom samitu NATO 24. marta iznet predlog o slanju mirovne misije u Ukrajinu.

„Ukrajina ima pravo da poziva trupe iz NATO-a, raznih organizacija i drugih država.

Takva mirovna misija bi svakako dovela do uspostavljanja mira i spokoja, barem u značajnom delu Ukrajine“, siguran je Moravjecki.

Premijer Poljske je naglasio da se o ovoj ideji, već razgovara u mnogim evropskim zemljama.

Međutim, na samitu Severnoatlantske alijanse predlog Poljske nije naišao na odgovor.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je tada upozorio Poljsku i zapadne zemlje, da ne dovode mirovne snage u Ukrajinu.

„Nadam se da razumeju šta je u pitanju. To će biti veoma direktan sukob između ruskih i NATO oružanih snaga, koji su svi ne samo želeli da izbegnu, već su rekli da (to je Gazeta.Ru) u principu, nikada ne bi trebalo da se dogodi“, rekao je on, govoreći 23. marta u MGIMO. .

Šef MIP-a je takođe sugerisao da Poljaci žele da pošalju mirovnjake u Ukrajinu, kako bi „napravili štab u Lavovu i onda tamo ostali“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dva jurišna helikoptera su navodno ušla u ruski vazdušni prostor i izvršila najmanje šest udara na stambene zgrade.

Rusija je tvrdila da su dva ukrajinska helikoptera odgovorna za napad na pogranično selo Klimovo u Brjanskoj oblasti u četvrtak, u kojem je povređeno sedam osoba.

Guverner regiona je ranije pripisao incident ukrajinskoj vojsci.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Novine o napadu dao je ruski Istražni komitet, koji je rekao da tretira incident, kao zločinačku zaveru.

U saopštenju se navodi da su dva ukrajinska vojna jurišna helikoptera prešla u ruski vazdušni prostor oko podneva po lokalnom vremenu, leteći na maloj visini.

Avion je iz teškog naoružanja gađao selo, nanevši najmanje šest udara na stambene zgrade, navodi se u saopštenju.

U napadu je povređeno sedam osoba, a oštećeno šest kuća, saopštili su istražitelji.

Ranije su zdravstveni zvaničnici saopštili da su dvogodišnji dečak i njegova majka, koja je trudna, među sedam žrtava napada.

Rečeno je da su dve osobe u teškom stanju.

Napad je bio jedan od dva odvojena incidenta u pograničnom području u četvrtak, za koje su ruski zvaničnici okrivili ukrajinske snage.

Drugi je bio navodno ukrajinsko granatiranje graničnog prelaza nekih 40 km jugozapadno od Klimova.

Ruski graničari rekli su da je grupa od oko 30 izbeglica iz Ukrajine našla se pod minobacačkom vatrom, dok su prolazile kroz kontrolni punkt.

U napadu niko nije povređen ali su dva civilna automobila oštećena, navodi se u izveštaju.

Sličan ukrajinski vazdušni napad je 1. aprila gađao skladište nafte u ruskom gradu Belgorodu.

Istražitelji su izvestili da su dva helikoptera ispalila najmanje četiri projektila, nanevši značajnu štetu na zemlji.

Rusko ministarstvo odbrane je u sredu upozorilo da bi moglo eskalirati vojnu akciju u Ukrajini, ako vojska te zemlje izvrši više napada na ciljeve u Rusiji.

„Centri za donošenje odluka“ u Kijevu mogu biti na meti, navodi se u saopštenju.

Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska, od strane Moskve.

Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status, u okviru ukrajinske države.

Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.

Borba.info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U slučaju vojnog sukoba sa Rusijom, SAD mogu koristiti specijalne snage armije („Zelene beretke“) za sprovođenje diverzantskih operacija na Krimu.

Ovu informaciju je podelio grčki vojni ekspert Stavros Atlamazoglu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre izvesnog vremena na Havajima su se odigrali veliki vojni manevri, u kojima su učestvovale specijalne snage američke vojske.

Prema rečima Stavrosa Atlamazoglua, u ovim vežbama Zelene beretke su uvežbavale elemente borbe protiv velikih vojnih sila poput Rusije i Kine.

To prenosi izdanje Insajder.

„Zelene beretke su pokazale svoju veštinu u uništavanju neprijateljske odbrane, eliminisanju ključnih ciljeva i prikupljanju obaveštajnih podataka“, rekao je ekspert.

Grčki ekspert je primetio da se Pentagon u poslednje vreme preorijentiše na borbu protiv velikih vojnih sila – Rusije i Kine.

Na ovoj pozadini se očekivala pojava Zelenih beretki na vežbama na Havajima.

Štaviše, specijalne snage američke vojske imaće važnu ulogu u sukobu sa tako moćnim rivalima.

Oni će izvršiti sledeće borbene zadatke: prodreti u pozadinu neprijatelja, uključiti se u stvaranje partizanskih odreda, podržati ofanzivu glavnih snaga, a takođe organizovati sabotažu na strateškim ciljevima neprijatelja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njihov najvažniji zadatak biće borba protiv A2/AD sistema.

“Zelene beretke” uključuju sisteme protivvazdušne odbrane, radarske sisteme i lansere protivbrodskih raketa.

Analitičar Insajdera veruje da će Zelene beretke prvenstveno ciljati ruske sisteme PVO, raspoređene na Krimu.

Takođe, njihovu pojavu treba očekivati na obali Južnog kineskog mora.

„Oni će gađati A2/AD sisteme Moskve oko poluostrva Krim i kineske sisteme u Južnom kineskom moru“, naveo je autor zapadnog izdanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Mi smo još sinoć znali šta Priština planira. Danas posle šest časova te snage su prešle na sever KiM.”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti iz Palate Srbija.

Vučić je na početku obraćanja rekao da je ovo jedan od najtežih dana za naš narod na Kosovu i Metohiji.

“Albanci su angažovali i snajperiste koji su pokrivali kuće mladih Srba koji bi se mogli protiviti njihovim protivpravnim akcijama”, saopštio je predsednik.

“Mi smo još sinoć znali šta Priština planira. Danas posle šest časova te snage su prešle na sever KiM.

Ovo je šesti upad ali najbrutalniji do sada”, kazao je predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić je podsetio da Priština ne ispunjava svoje obaveza iz sporazuma sa Beogradom.

“Mi smo imali dva sporazuma, iz 2011. i 2016. To su četiri dogovora o slobodi kretanja.

Suština je da se radi o takozvanim KS tablicama, kojima je produžavana važnost od 2011. do 2016. pa onda do 2021.

Osnovna obaveza Prištine je bila formiranje ZSO”, podsetio je.

“Ovo je vozilo Hitne pomoći koje je prevozilo bolesnika”, pokazao je Vučić sliku, i kazao da je vozilo zaustavljeno, i da su mu skinuli tablice.

“A to su tablice suverene države”, rekao je predsednik.

“Priština je na poslednjem dijalogu rekla da neće da razgovara ni o čemu osim o nestalima, a kada je došlo do tog pitanja, rekli su da neće da razgovaraju dok je na čelu Komisije Veljko Odalović.

Oni su od nas tražili 22 lokacije, mi smo istražili 22. A oni nisu istražili 9 od 10 koje smo mi tražili.

Mi ne možemo da zamenimo kosti ljudi jer oni kažu da neće dok ne smenimo Veljka Odalovića”, istakao je Vučić.

Predsednik je rekao da nikoga u svetu ne zanima to što nije formirana ZSO.

“Ne zanima ih, nego Srbi moraju da ćute.

Neću više nikome da ćutim, svaki dan ću narodu da govorim šta rade i kako krše sve propise”, kazao je.

Kada je u pitanju politička situacija u Srbiji Vučić je istakao da je situacija takva da nimalo nije laka.

“Gade mi se ljudi koji su protiv srpske otadžbine i protiv srpskog naroda i uvek će da nađu krivca u Srbiji za bilo šta.

Prezirem takve ljude”, kaže Vučić.

Tanjug

Po svemu sudeći migratni su tu duže vreme, jer su već podigli šatore, a ostaje pitanje zbog čega ih policija nije uklonila.

Posle višestrukih demanta, da kamp za migrante ne postoji i upozorenja da se prekine sa teorijama zavere i širenjem lažnih vesti, grupa građana iz Bačke Palanke odlučila je da sama locira ilegalni kamp za migrante.

Grupa hrabrih aktivista, dokazal je da država ne drži sve migrante po kampovima kako se tvrdi u medijima, a nisu ih uplašile i izjave ksenofilnih NVO, da se prekine sa govorom mržnje i “lažnim vestima” o izmišljenim kampovima u šumi.

Po svemu sudeći migratni su tu duže vreme, jer su već podigli šatore, a ostaje pitanje zbog čega ih policija nije uklonila.

“Evo narode, jedan lajv iz Bačk-Palanačke šume, na 100-150 metara od naseljenog mesta nalazi se migrantski kamp.

Ovde je njih 25-30, imaju ovde fin smeštaj, najlone noževe, operemu” rekao je snimatelj.

Tokom snimanja neko je dobacio “sad ugasi kameru”, na šta je snimatelj odgovori oda neće to da uradi.

“Nemamo razlog zašto bi ugasili kameru”.

-Ovo je poenta priče, da smo dokazali jednu stvar, a to je da nismo ludi i da imamo informacije.

Uživajte Palanačani – rekao je pre odjavljivanja snimatelj.

Snimak nije prenet ni na jednoj TV, ni režimskim kao što su RTS i Pink, kao ni na kvazi-opozicionim N1 i NovaS koje tekođe drže stranu migrantima.

Ovaku su građani komentarisali događaj na Fejsbuku:

– Strašno! Mađu nama šetaju ljudi bez dokumenata, ne znamo čak ni iz koje države dolaze, a posebno ko si kakve su im namere.

-Bravo momci

-Znači počeli su da dovlače jedni druge! Sad će nadležni to da srede.

-Prestrašno

Newsflash.rs