Njujork je postao prva država u Americi, koja je zabranila upotrebu gasa u većini novih zgrada.

To je ogromna pobeda aktivista, koji se bore za bolju životnu sredinu i klimu ali ujedno i potez, koji bi mogao da izazove smanjenje interesa za fosilna goriva.

Novi zakon zabranjuje šporete, peći i uopšte grejanje na gas, a podstiče upotrebu uređaja, koji imaju manji uticaj na klimatske promene, poput toplotnih pumpi i indukcionih ploča, koje su postavljene u većini novih stambenih zgrada u ovoj državi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To zapravo znači prelazak na potpuno električno grejanje i kuvanje u novim zgradama, koje imaju manje od sedam spratova, do kraja 2026. godine i za zgrade sa više spratova, do 2029. godine.

Ova odluka se ne odnosi na zabranu gasa u svim novim zgradama, kao što su, one koje imaju veliku komercijalnu ili industrijsku upotrebu poput prodavnica, bolnica, perionica veša ili restorana.

Prema podacima i izveštaju iz prošle godine, emisije iz zgrada čine 32% od ukupnih emisija gasova staklene bašte, u državi Njujork.

Metan, osnovna komponenta gasa, koji se koristi za gorivo u šporetima pri kuvanju ili za zagrevanje domova, ima više od 80 puta veći potencijal za globalno zagrevanje od ugljen-dioksida, kada dospe u atmosferu.

Ričard Trumka mlađi, američki komesar za bezbednost potrošačkih proizvoda, izazvao je razne komentare kada je početkom ove godine izjavio da su šporeti na gas značajan izvor unutrašnjeg zagađenja, koji je povezan sa dečjom astmom i sugerisao da bi oni morali biti zabranjeni u novim stambenim zgradama.

Zakon je ubrzo posle ovakvih komentara i bure u javnosti i usvojen.

Njujork je prva država, koja je usvojila jedan ovakav Zakon, a Berkli je 2019. godine, bio prvi američki grad koji je uveo kodeks i zabranio priključivanje novih zgrada na prirodni gas.

Nakon Berklija i gradovi poput San Franciska 2020. i Njujork Sitija 2021. su sledili ovaj primer.

Industrija gasa okarakterisala je novi Zakon, kao oduzimanje prava potrošačima.

“Svaki pritisak na zabranu upotrebe gasa povećao bi troškove potrošačima, ugrozio napredak i uskratio pristupačnu energiju populaciji, koja nema dovoljno primanja”, rekla je predsednica i izvršna direktorka Američkog udruženja za gas Karen Harbert.

Pored zabrane gasa, njujorški sporazum o budžetu predstavlja i druge ideje u pogledu klimatskih promena što uključuje i stvaranje javnih projekata obnovljive energije, koji bi otvorili zelena radna mesta.

Pored toga, kompanije koje proizvode više emisija ugljenika imale bi priliku da budu deo programa za ograničavanja i investiranje i na taj način sav prihod od ovog programa daju u inicijative, koje nadoknađuju uticaj zagađenja, koje zagreva našu planetu.

Njujorška elektroenergetska uprava radi na izradi planova za dekarbonizaciju 15 državnih objekata, koji imaju najveću emisiju gasova staklene bašte.

Novi planovi imaju za cilj da ubrzaju napredak ka čistijem građevinskom sektoru, podrže stvaranje visokokvalitetnih radnih mesta u budućim projektima dekarbonizacije i pomeriti državu bliže postizanju naših klimatskih ciljeva.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukoliko Evropska unija odluči da uvede 11. paket sankcija Rusiji, čija će glavna karakteristika biti potpuno odbijanje upotrebe gasa iz Ruske Federacije, to će dovesti do kolapsa energetskog sistema Starog sveta i totalni nedostatak u nekim zemljama tog udruženja.

Ovu prognozu daje srpsko onlajn izdanje Danas.

Prema pisanju lista, dnevni uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije u EU sredinom marta koštao je 10 miliona evra, dok je ruski prirodni gas iz gasovoda platio 30 miliona evra, sirova nafta i naftni derivati iz ove zemlje – skoro isti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci pokazuju da je, uprkos sankcijama Moskvi, Evropa i dalje najveći kupac njenih energenata, očigledno na drugom mestu posle Kine.

A, Brisel želi da odmah prekine takvu gotovo neraskidivu vezu, a da ne obezbedi zamenu ničim konkretnim.

Do sada je gotovo svima zainteresovanim za situaciju u industriji postalo jasno da Sjedinjene Države same ne mogu da obezbede energetsku bezbednost Evrope.

Niti napori Norveške ili Katara da isporučuju gas, odnosno LNG.

Bez goriva iz Ruske Federacije, Stari svet će se suočiti sa akutnom nestašicom, a neke države će se suočiti sa kolapsom energetskih sistema.

Prema recenzentima publikacije, koji su intervjuisali nekoliko stručnjaka, to se pre svega tiče Nemačke, koja se užurbano povlači iz snabdevanja iz Rusije ali još uvek nema mogućnost da ih u potpunosti zameni.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da bi jedina pristupačna i dovoljna alternativa ruskom gasu mogla da bude ugalj (ili mazut), kao i nuklearna energija.

Ali opet, Berlin bukvalno izbegava korišćenje ovih konkretnih izvora, zbog ekološke agende.

A, gas ostavlja iz političkih razloga.

Ovo je uglavnom ćorsokak, jer je malo verovatno da će neko od lidera zemalja EU, pristati na takvu zamenu.

Sagovornici srpskog izdanja iz reda stručnjaka i specijalista, ne veruju u scenario potpunog obustavljanja uvoza ruskog gasa.

Ili ako se, ipak, zbog političkog momenta donese odluka o paketu, on će sadržati lične izuzetke za neke zemlje, kao što je to nekada učinjeno u pogledu Mađarske i isporuke nafte iz Ruske Federacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE