Milioni ljudi svake godine prolaze kroz operaciju katarakte. Startap ForSight, koji je upravo obezbedio 125 miliona dolara svežeg kapitala, veruje da robot, to može da uradi bolje nego ljudi.

Globalni manjak lekara

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od milijardu ljudi u svetu pati od neke vrste gubitka vida ili slepoće koji mogu da se izbegnu. Ali, globalni nedostatak očnih lekara – svega 32 oftalmologa i 14 hirurga za kataraktu na milion ljudi – znači da mnogi nikada neće dobiti potrebnu pomoć. Taj jaz će samo rasti, jer se broj oftalmologa smanjuje. A potražnja za očnim operacijama ubrzano raste, ističe Nejtan.

Osnivači ForSight-a upoznali su se na izraelskom Tehnikonu, nacionalnom institutu za tehnologiju. Profesor emeritus Moše Šoham, bivši rukovodilac laboratorije za robotiku na Tehnikonu, prethodno je osnovao nekoliko robotskih kompanija. Među njima i Mazor (fokusiran na operacije kičme), koju je Medtronic kupio 2018. za 1,6 milijardi dolara. Nejtan, hirurg, bio je zadužen za komercijalizaciju medicinskih tehnologija koje su proistekle iz škole.

Nejtan je prišao Šohamu pitajući se zašto već ne postoje roboti za očne operacije, s obzirom na to da se slične tehnologije već koriste u drugim granama hirurgije. Zajedno su okupili i Danijela Glozmana, bivšeg Šohamovog studenta i nekadašnjeg rukovodioca razvoja u kompaniji Medtronic Ventor Technologies. Osnovali su ForSight 2020. godine. „Mnoge uspešne izraelske kompanije u oblasti medicinske tehnologije potekle su iz Mošeove laboratorije“, kaže partner u Eclipse Ventures, Set Vinterot, koji je vodio ovu investiciju. „Fred [Mol] i Moše [Šoham] su kumovi robotske hirurgije“.

U martu 2021, ForSight je prikupio svojih prvih 10 miliona dolara startap kapitala predvođenog Eclipse-om kako bi razvili robotsku platformu za visokoprecizne i troškovno efikasne očne operacije. Vinterot je tu investiciju napravio zajedno sa čuvenim investitorom Pjerom Lamondom, veteranom u svetu poluprovodnika i dubokih tehnologija, koji sada ima 94 godine.

Tehnologija i za druge intervencije na oku

„Jedina procedura koja se češće izvodi od operacije katarakte je vađenje krvi“, kaže Mol. On navodi da je još pre nekoliko godina razmatrao da roboti uđu u oftalmologiju. Ali, nije ulagao jer su se tada razvijale tehnologije laserski potpomognutih operacija katarakte. „Kada govorimo o pravim hirurškim tehnikama koje bi mogle imati koristi od robotike, operacija katarakte je na vrhu liste“, dodaje.

ForSight je prethodne četiri godine razvijao robotski sistem koji kombinuje mikrohirurške robote sa algoritmima za računarsku viziju i mašinsko učenje. Da bi testirali svoje robote, kompanija je angažovala vrhunske hirurge za kataraktu da izvode zahvate na svinjskim očima postavljenim na modelu ljudskog lica. Svinjske oči se često koriste u medicinskoj obuci jer su iznenađujuće slične ljudskim. Kompanija je do sada sprovela oko 300 test procedura, kaže Nejtan. Uključivanjem hirurga u proces testiranja, ForSight dobija dragocene povratne informacije za unapređenje dizajna i funkcionalnosti sistema. I dalje postoji lekar koji je deo svakog zahvata.

Nejtan kaže da kompanija planira da počne sa prikupljanjem kliničkih podataka kasnije ove godine. Uz nadu da će dobiti regulatorno odobrenje u SAD i da će moći da komercijalizuju proizvod u narednih nekoliko godina. Vinterot iz Eclipse-a dodaje da ForSight sada ima dovoljno sredstava da prođe kroz ceo proces odobrenja FDA.

Dugoročno gledano, Nejtan vidi velike mogućnosti u zemljama sa velikim brojem stanovnika poput Indije. Tamo je jaz između potreba za operacijama i dostupnih hirurga posebno izražen. Ali, cilj je i primena robota za druge očne intervencije poput operacija mrežnjače, tretmana glaukoma i složenijih zahvata koje mali broj lekara zna da izvede. „Robotika će morati da preuzme primat“, zaključuje. „Ne postoji ljudski način da zatvorimo taj jaz kako ga mi danas vidimo“.

Forbes

Predsednik Srbije izjavio je danas da neće odgovarati na besmislena pitanja i zahteve, već da će se boriti za budućnost Srbije i istakao da je za njega glavno pitanje kako da građani žive što bolje i da se što više uradi za zemlju.

“Jedini zahtev i važno pitanje za mene je kako da nastavimo da gradimo Srbiju, kako da prelepu ideju i viziju pretvorimo u dela…

Na kraju svega, samo rad i rezultate rada niko ne može da nam oduzme”, poručio je Vučić na Instagram nalogu ”BudućnostSrbijeAV”, gde je objavio i video snimak sa 20. sprata Kule Beograd, na Beogradu na vodi.

Izrazio je ponos zbog svega što je urađeno u tom delu prestonice Srbije.

“Dragi prijatelji, posle mnogo meseci evo me ovde u Beogradu na vodi i ponosan sam, na sve što smo zajedno uradili. Pokazali smo kako za malo vremena, za nekoliko godina možemo da promenimo ne lice grada, već i lice zemlje”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima preko reke Save gradi se most, za koji kaže da je četvrti u čijoj izgradnji učestvuje.

“Biće predivan most. A, konstrukciju starog mosta premestićemo samo nekoliko kilometara severnije ili levo ovde od mene.

Beograd na vodi, najružnije mesto u Beogradu pre nekoliko godina, danas je mesto velolepnih bulevara, čudesnih zgrada.

Hiljade i hiljade ljudi svakoga dana ovde šetaju, borave, raduju se životu”, kazao je Vučić, prenosi Tanjug.

Kako kaže, najsrećniji je što je pokazano kako od Geozavoda do hotela Bristol može sve da se uradi i promeni, kada se veruje u ideju.

“Jer čini mi se da je nešto što ljudi potcenjuju neretko, a to je vizija i borba za tu viziju, kada imate ideju, kada imate energije i kada imate srce da se borite za to u šta verujete, onda vam niko ne može ništa. I zato, kao što rekoh u Nišu, neću odgovarati na besmislena pitanja i zahteve.

Boriću se za budućnost Srbije i za mene je glavno pitanje kako naši ljudi da žive što bolje i kako da što više uradimo za našu zemlju”, poručio je Vučić.

Pozvao je građane da mu se pridruže kako bi zajedno učinili sve da Srbija napreduje.

“Bićete ponosni na svoj rad. Baš kao što sam ja ponosan, na sve ovo što sam vam i večeras prikazao. To je nešto što ma koliko mi pretili, ma koliko me vređali, niko ne može da uzme”, zaključio je predsednik Srbije.

Politika

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da ne bi rekao da je odbacio izraelski predlog da napadne Iran ali da ne žuri da to uradi.

Upitan o izveštaju medija da je “odbio” izraelski plan za napad na iranska nuklearna postrojenja sledećeg meseca, Tramp je odgovorio da “ne bi rekao da je odustao”, preneo je Tajms of Izrael.

“Ne žurim da to uradim”, rekao je Tramp govoreći novinarima u Ovalnom kabinetu, zajedno sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni sa kojom je imao sastanak.

On je dodao da “Iran, ima šansu da bude divna zemlja”, kao i da bi on to “voleo da vidi”.

“To je moja prva opcija. Ako bude druge opcije, mislim da bi to bilo veoma loše za Iran i mislim da Iran želi da razgovara. Nadam se da žele da razgovaraju. Biće veoma dobro za njih ako to urade. Iran, ne može da ima nuklearno oružje. Prilično je jednostavno”, zaključio je Tramp.

Aragči: Spremni smo

Teheran je spreman da se brani od bilo kakvih mešanja i pretnji, a ceo vojni potencijal je spreman da odbrani zemlju, izjavio je danas iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

“Ceo naš vojni potencijal je spreman da odbrani zemlju, ne nameravamo da postanemo pretnja regionu oko nas ali ćemo se odlučno braniti pred bilo kojom pretnjom i svakim zadiranjem”, rekao je Aragči na prijemu u iranskoj ambasadi u Moskvi povodom Dana iranske vojske, prenele su RIA Novosti.

Iranski ministar je ovu izjavu dao u jeku priprema za drugu rundu indirektnih pregovora između Irana i Sjedinjenih Američkih Država o iranskom nuklearnom programu, kao i izjava američkog predsednika Donalda Trampa da Iran, ako ne bude dogovora, treba da očekuje “bombardovanje bez presedana”.

Aragči je danas stigao u posetu Moskvi i sastao se prethodno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kome je preneo poruku iranskog vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hamneija.

Prema rečima Aragčija, sa ruskim liderom je razgovarano o indirektnim pregovorima Irana i SAD, i nizu drugih pitanja. Šef iranskog Ministarstva spoljnih poslova razgovaraće 18. aprila sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Indirektni razgovori između izaslanika američkog predsednika za Bliski istok Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija održani su 12. aprila u glavnom gradu Omana, Muskatu.

Prema rečima specijalnog izaslanika američkog lidera, razgovori su bili pozitivni i konstruktivni. Aragči je takođe opisao atmosferu ovih razgovora kao konstruktivnu i mirnu, a nakon razgovora je najavio da će druga runda pregovora između Irana i SAD biti održana 19. aprila.

B92