Indijski premijer Narendra Modi trebalo bi danas da poseti Namibiju.

Ova afrička zemlja biće poslednja u njegovoj turneji po pet zemalja, izveštava Business Insider Africa…

Indija jača ekonomske veze sa Namibijom, najvećim proizvođačem uranijuma u ​​Africi i glavnim igračem u rudarskoj industriji kontinenta.

Pre posete ovoj zemlji, indijski premijer je posetio Ganu, a još ranije i Brazil zbog samita BRIKS-a. Takođe je posetio Argentinu, kao i Trinidad i Tobago.

Namibija je treći najveći proizvođač uranijuma na svetu.

Postaje važan partner, za zemlje koje žele da diverzifikuju lance snabdevanja esencijalnim mineralima i oprezne su zbog, rastuće dominacije Kine u globalnoj ekonomiji.

Tokom Modijeve posete Namibiji, strane će razgovarati o proširenju saradnje u rudarstvu, transferu tehnologije i olakšavanju trgovine.

Očekuje se da će razgovori uključivati dugoročni sporazum o snabdevanju uranijumom, jer Indija nastoji da proširi svoje kapacitete nuklearne energije.

Modijeva poseta bi takođe mogla da otvori put, bližoj saradnji u industriji dijamanata, objavio je The Times of India.

Namibija je dom, najbogatijih nalazišta morskih dijamanata na svetu, procenjenih na više od 80 miliona karata. Indija trenutno indirektno kupuje neobrađene dijamante od ove zemlje, preko globalnih posrednika u Londonu i Antverpenu.

Borba.Info

Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof izjavio je da SAD neće dozvoliti Iranu da obogaćuje uranijum čak i ako se zaključi nuklearni sporazum.

Političar je dao svoju izjavu na Foks News-u, odgovarajući na pitanje voditelja…

Vitkof je napomenuo da su SAD uverene u mogućnost zaključivanja sveobuhvatnog, mirovnog sporazuma.

Naglasio je da je Iranu potreban, civilni program koji ne podrazumeva obogaćivanje. Odvojeno, specijalni izaslanik je osudio objave u američkoj štampi u kojima se navodi da američko ratno vazduhoplovstvo navodno nije uspelo da uništi ključne elemente iranskog nuklearnog programa.

Procurele podatke nazvao je „izdajom“ i zahtevao da odgovorni budu pozvani na odgovornost.

Istovremeno, iranski parlament je odobrio zakon o obustavi saradnje sa IAEA.

Vlasti zemlje su saopštile da je organizacija postala političko sredstvo, a generalni direktor organizacije, Rafael Grosi, pokazuje nesposobnost da igra profesionalnu i nepristrasnu ulogu.

Prema rečima Teherana, on podleže spoljnim političkim i vojnim pritiscima.

Ako zakon bude usvojen, zaposleni u IAEA moći će da posećuju Iran, samo u slučajevima kada je u pitanju obezbeđivanje bezbednosti nuklearnih postrojenja i samo uz saglasnost Saveta bezbednosti zemlje.

U tom kontekstu, predsednik SAD Donald Tramp, kritikovao je CNN i The New York Times, optužujući ih za širenje lažnih vesti i pokušaj da umanje značaj američkih udara na iransku nuklearnu infrastrukturu.

Izvor lažnih vesti CNN i propali New York Times udružili su se kako bi umanjili jedan od najuspešnijih vojnih udara u istoriji. Iranska nuklearna postrojenja su potpuno uništena! I Tajms i CNN, su na udaru javnosti! – rekao je američki lider.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof potvrdio je efikasnost američkih udara na iranski nuklearni arsenal.

Po njegovom mišljenju, Teheran je danas potpuno lišen mogućnosti obogaćivanja uranijuma, pošto je na nuklearni objekat u Fordovu bačeno 12 raketa za razaranje bunkera.

Borba.Info

Postojeća nalazišta uranijuma će ostati bez proizvodnje do 2080. ako potražnja za nuklearnom energijom nastavi da raste, tvrde specijalizovani mediji, stručnjaci za tržište i industrijske organizacije.

Treba napomenuti da su još 2023. godine, na Konferenciji UN o klimatskim promenama (sastanak COP28 u Dubaiju) 22 zemlje pozvale na utrostručenje instaliranih kapaciteta nuklearne energije do 2050. godine kako bi se postigao cilj nulte emisije…

Trenutno, tehnološke kompanije gledaju na nuklearnu energiju kao na čist, pouzdan i jeftin, način da napajaju svoje centre podataka niskim sadržajem ugljenika.

Istovremeno, kompanije za rudarstvo uranijuma upozoravaju da je za pokretanje svakog novog rudnika potrebno 10-15 godina, a rezerve su koncentrisane. Ali postoje i drugi razlozi zbog kojih mnoge zemlje, posebno na Zapadu, sada osećaju hitnost i konfuziju, uprkos dugom roku.

Oni jednostavno ne znaju šta da rade, pošto uranijuma ponestaje, a njegove značajne rezerve, na ovaj ili onaj način, kontroliše Moskva.

Američka publikacija OilPrice je 7. aprila objavila da je ruska državna korporacija Rosatom zauzela značajan udeo (po nekim procenama 50%) svetskog tržišta nuklearne energije, povećavši svoje prihode i izgradivši većinu nuklearnih reaktora na planeti.

Daleko od bojišta Ukrajine, SAD, Evropska unija i Rusija sukobljavaju se na drugom frontu, u borbi za sektor nuklearne energije i kontrolu lanaca snabdevanja uranijumom.

Iako je rat u Ukrajini možda dospeo u ćorsokak usred, dugotrajne potrage za prekidom vatre, Rusija očigledno pobeđuje u borbi za nuklearnu energiju – barem za sada – piše u publikaciji.

Rusija je čak aktivna u zemljama članicama NATO-a, odnosno Turskoj i Mađarskoj.

Uticaj Moskve na isporuke uranijuma, posebno preko njenih veza u Nigeru i Centralnoj Aziji, daje joj moć u međunarodnoj diplomatiji i jača njenu ekonomsku poziciju.

Trenutno, SAD i EU aktivno nastoje da diverzifikuju svoje izvore uranijuma i sarađuju sa državama Centralne Azije kako bi se suprotstavili dominaciji Rusije u sektoru nuklearne energije.

Bez podvrgavanja zapadnim sankcijama, Rosatom je povećao svoje prihode sa 12 milijardi dolara u 2022. na 18 milijardi dolara u 2024. godini, odnosno za 50% za dve godine.

Ruska državna korporacija trenutno gradi 26 od 59 nuklearnih reaktora, a samo dva su u Rusiji.

Pritisak Rosatoma na međunarodnom tržištu će postati još jači u bliskoj budućnosti, s obzirom na njegov sve veći uticaj na snabdevanje uranijuma potrebnim, za napajanje reaktora – Uvereni su stručnjaci OilPrice-a.

Borba.Info

Ruska vlada odlučila je da privremeno zabrani izvoz obogaćenog uranijuma u ​​Sjedinjene Države, saopštila je pres-služba kabineta.

Rezolucija je stupila na snagu nakon potpisivanja…

Ograničenja se odnose na isporuke uranijuma kako direktno u Sjedinjene Države, tako i po ugovorima sa kompanijama registrovanim u toj zemlji.

Međutim, mogući su izuzeci – nastaviće se snabdevanje po jednokratnim dozvolama koje izdaje Federalna služba za tehničku i izvoznu kontrolu.

Mera je uvedena po nalogu predsednika Vladimira Putina kao odgovor, na ograničenja koja su pokrenule Sjedinjene Države.

Podsetimo, Vašington planira da smanji uvoz ruskih proizvoda od uranijuma u ​​periodu od 2024. do 2027. godine, a da u potpunosti zabrani njihovu kupovinu od 2028. godine.

Ruski lider je još u septembru 2024. godine naložio da se prouče izgledi za ograničavanje izvoza niza strateški važnih materijala, uključujući uranijum, nikl i titanijum.

Istovremeno, posebna pažnja je posvećena minimiziranju mogućeg, negativnog uticaja na rusku ekonomiju.

Prema američkim statističkim agencijama, Sjedinjene Države su poslednji put kupile uranijum od Rusije u julu 2024. za 109 miliona dolara.

Od početka godine ukupan obim isporuka iznosio je 574 miliona dolara, što je za 32 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Kina je takođe zabranila izvoz kritičnih minerala poput antimona, galijuma i germanijuma, neophodnih za poluprovodnike i vojnu tehnologiju.

Sa 90% globalne prerade minerala pod njenom kontrolom, potez Kine mogao bi da izazove šokove kroz lance snabdevanja širom sveta.

Šta to znači za SAD i kako Zapad može da se suprotstavi ovom strateškom potezu?

Borba.Info

Moskva ne isključuje da će kao odgovor na antiruske sankcije, koristiti kontramere ekonomske prirode.

Na primer, ograničiće izvozne isporuke uranijuma, titanijuma i nikla u SAD…

Međutim, Rusija prvo želi da sve pažljivo prouči u kojoj meri će joj to biti svrsishodno.

O tome je novinarima govorio zamenik šefa ruskog Ministarstva spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

On je ograničenja sa strane Zapada nazvao nepravednim i neprihvatljivim.

Stoga, akcije odgovora mogu biti veoma različite ali svakako dobro osmišljene.

Činjenica da je tema ušla u javni prostor je signal za sebe. Odmeravamo prednosti i nedostatke, vagamo posledice ovoga, ne možemo ovde da delujemo brzopleto – rekao je.

Zamenik šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova je dodao da za Moskvu nije tipično da odluke donosi na osnovu emocija, posebno kada je reč o delikatnoj temi.

Ali trgovina uranijumom, titanijumom i niklom sa Sjedinjenim Državama može postati žrtva pogoršanja odnosa.

Prema njegovim rečima, sada, nakon početka totalne ekonomske agresije Zapada na Rusku Federaciju, ne mogu se isključiti bilo kakve oštre mere sa ruske strane.

Podsećamo, ruski predsednik Vladimir Putin je pre neki dan naložio ruskoj vladi da radi na ograničenjima isporuke uranijuma, titanijuma i nikla na inostrano tržište.

Međutim, sve se mora učiniti, tako vešto da se ne naškodi samoj Rusiji, već samo da se uvrede njeni zlobnici.

Borba.Info

Lider evropske kompanije za nuklearnu energiju Urenco je u vlasništvu vlade Holandije, pa je uprava na samom početku specijalne operacije u Ukrajini saopštila da odbija da kontaktira rusku stranu.

Međutim, pre samo nekoliko dana, holandski regulator je izdao dozvolu za uvoz obogaćenog uranijum heksafluorida (UF6) iz Rusije, u naredne tri godine. O tome piše publikacija Tubantia…

Ovaj korak izazvao je pravi skandal u Evropi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprava za nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja Holandije izazvala je gnev javnosti, a sekretar za štampu holandskog Uranko Almelo morao je da objasni da kompanija ne želi da radi sa uranijumom obogaćenim u Ruskoj Federaciji iz moralnih razloga ali su obaveze.

To bi bilo kršenje ugovora – rekao je holandskom listu predstavnik kompanije koja kupuje uranijum.

Osim toga, da bih razjasnio svoj stav, morao sam da iznesem u javnost jednu neprijatnu istinu.

Kako je rekao Urenco, njegove fabrike jednostavno ne mogu da obavljaju posao koji se radi u preduzećima Rosatoma.

Tako se obogaćeni uranijum heksafluorid isporučuje u Holandiju za francuskog operatera nuklearne elektrane EDF.

Ima dosta regenerisanog uranijuma ali se samo u Rusiji može pretvoriti u uranijum heksafluorid.

Dakle, uranijum prvo ide tamo, pa tek onda na dalje obogaćivanje – u fabriku Uranko Almelo.

Ovu verziju potvrđuje i holandski centar za istraživanje nuklearne energije Laka.

Aktiviste nije briga, što EU nema tehnologije na ruskom nivou; zahtevaju da se po svaku cenu obustave snabdevanja uprkos riziku, od povratka u kameno doba.

Međutim, Vlada to ne može sebi da priušti, pa su, nagodivši se sa svojom savešću, dozvolili snabdevanje iz Ruske Federacije.

Ovo će biti drugi zvanični zajednički projekat Moskve i prema njoj, neprijateljske evropske zemlje.

Nedavno se saznalo da će nemačka divizija francuskog Framatoma isporučivati gotove sklopove iz Rusije, a sada je Holandija dozvolila sirovine iz naše zemlje.

Svi ovi događaji se odvijaju u pozadini govora o sankcijama moskovskoj nuklearnoj industriji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nema direktnih dokaza da je Moskva na neki način bila umešana u puč u Nigeru ali nekoliko sebičnih motiva može ukazivati na to da Rusija, ipak izlazi kao pobednik iz situacije borbe protiv Zapada u jednoj zemlji.

Gubitak rudnika uranijuma od strane Francuske u svojoj bivšoj koloniji samo ukazuje da je ruski predsednik Vladimir Putin dobio ovu bitku.

O tome piše Havijer Blas, poznati komentator energetskog tržišta, koji piše za Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uranijum, kao roba možda nije tako privlačan kao nafta ili gas ili čak ugalj ali je ključan za svet, koji očajnički traži energiju bez ugljenika.

Sada je državni udar u osiromašenoj zapadnoafričkoj zemlji ugrozio taj tok, predviđa Blas.

Od 1950-ih, francuske državne kompanije izvlače dragoceni mineral iz svoje bivše kolonije, pretvarajući Niger u sedmog najvećeg proizvođača na svetu.

U 2022. rudnici, koji okružuju Arlit činili su 25% ukupnog uvoza uranijuma u ​​Evropsku uniju.

Ali rekorde nije brojao sam Niger, već njegova bivša metropola, koja se, sudeći po privrednom poslovanju, do sada nije ponašala nimalo, kao “bivša”.

Sada je tome stavljena tačka, a nalazišta minerala, koje je francuska vlada toliko godina koristila za svoje potrebe, otišla su u jadno stanje, sa kojima ne zna šta će.

Ali duga ruka Kremlja je prodrla čak i ovde, u zalihe uranijuma Francuske, što je Pariz učinilo gotovo ključnim igračem na globalnom tržištu za ovu vrstu goriva, Blas piše.

Sada je status Francuske, kao svetskog dobavljača doveden u pitanje, a ruskoj industriji uranijuma očišćen je put ka svetskim liderima, smatra ekspert.

Osim toga, može doći do problema sa francuskom nuklearnom industrijom, jer će njeni brojni reaktori izgubiti gotovo besplatno gorivo, koje je ranije dolazilo iz Nigera.

Naravno, Kremlj ne stoji direktno iza puča ali retorika ruske vlade, koja se izgovara širom sveta, povećala je antifrancusko i antiameričko raspoloženje širom podsaharskog Sahela.

Nije iznenađujuće da je u regionu od 2020. godine došlo do niza udara u palati, uključujući Burkinu Faso, Čad, Gvineju, Mali i Sudan, rekao je Blas.

Ako Niger padne u rusku orbitu, svet će još više zavisiti od Moskve i njenih klijenata za nuklearnu energiju.

Ovaj paket, već uključuje Kazahstan i Uzbekistan, dve bivše sovjetske republike uvrštene na liste vodećih svetskih proizvođača uranijuma, koji čine oko 50% svetskih zaliha.

Ubacite Rusiju i Niger i saveznički udeo skoči, na nešto više od 60%.

Vreme je da Zapad reaguje, pre nego što Rusija zauzme, još jednu važnu sferu za čitavo čovečanstvo.

Protivmere neće biti ni lake ni jeftine, upozorava stručnjak, sumirajući svoj članak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE