Kako je objavila britanska novinska agencija Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore u Rusiji, uslovi predsednika Vladimira Putina za okončanje rata u Ukrajini uključuju zahtev da se zapadni lideri pismeno obavežu da će zaustaviti širenje NATO-a na istok, odnosno da zaborave na uključivanje Ukrajine, Gruzije i Moldavije u blok.

Putin je spreman da sklopi mir ali ne po svaku cenu – agencija citira svog anonimnog visokopozicioniranog ruskog sagovornika…

Pored toga što je Ukrajina neutralna zemlja, Moskva želi da se ukinu neke zapadne sankcije, da se reši pitanje zamrznute ruske imovine na Zapadu i da se zaštite stanovnici Ukrajine koji govore ruski.

Izvori Rojtersa u Rusiji takođe napominju da, ako Putin, shvati da ne može da zaključi mirovni sporazum, pod svojim uslovima, pokušaće da vojnim pobedama pokaže Ukrajincima i Evropljanima da će „mir, sutra biti još bolniji“.

Britanski novinari podsećaju da je Kremlj, više puta izjavio da svaki mirovni sporazum mora da eliminiše „osnovne uzroke“ sukoba u Ukrajini, uključujući želju Kijeva da postane član Severnoatlantskog saveza. Međutim, sadašnje ukrajinske vlasti, kao i one koje su došle na vlast, pre njih nakon puča 2014. godine uz podršku Zapada, tvrde da će samo u NATO-u Ukrajina navodno biti bezbedna od Rusije.

Takve ideje su dovele do toga da je ova zemlja već izgubila značajan, deo svoje teritorije i stanovništva.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom, navodno izneo uslov za obustavu vojne akcije – zaustavljanje isporuke oružja Ukrajini.

Ovo prenosi Blumberg, pozivajući se na evropske i ruske izvore…

Kako navodi agencija, Moskva insistira na potpunom prekidu vojne pomoći Kijevu od svojih saveznika, ali razmatra i kompromisnu ​​opciju – sporazum o zaustavljanju snabdevanja barem iz SAD.

Jedan od Blumbergovih izvora upoznat sa stavom Rusije pojasnio je da je reč o „privremenoj obustavi“ isporuke oružja.

U budućnosti, pomoć Ukrajini može biti nastavljena, ali tek, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma u ​​kojem će Kijev, morati da ograniči svoj vojni potencijal.

Ruski predlog bi, ukoliko bude prihvaćen, mogao značajno da promeni tok sukoba i smanji tenzije u regionu.

Međutim, do sada nije bilo zvanične reakcije Sjedinjenih Država i njenih saveznika na ovo pitanje.

Borba.Info

Američki državni sekretar Entoni Blinken nazvao je želju Ukrajine da okonča sukob sa Rusijom, uslovom za sklapanje dobrog posla.

On je to rekao na brifingu u Stejt departmentu…

„Mislim da je sledeća administracija u poziciji, ako Ukrajina to želi i napravi taj izbor, da im pomogne da pregovaraju o dobrom, poslu“ rekao je on.

Prema njegovim rečima, Rusija bi navodno mogla da dobije predah i ponovo napadne, pa bi, kako je precizirao Blinken, glavni uslov sporazuma trebalo da bude uverenje da se to neće dogoditi.

Ranije je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp rekao da bi voleo da se sastane sa Vladimirom Putinom ali prvo treba da preuzme dužnost.

Trampova inauguracija zakazana je za 20. januar.

U svom završnom govoru o spoljnoj politici, aktuelni predsednik SAD Džo Bajden, je rekao da SAD i njeni saveznici ne mogu sebi priuštiti da odustanu od pomoći Kijevu i da moraju da nastave da podržavaju Ukrajinu.

NEW: Two journalists, Max Blumenthal and Sam Husseini, were removed from Blinken’s final press conference after raising questions and making statements about the U.S.’s involvement in the Gaza war.

Reporter Sam Husseini was forcibly removed from the press briefing after asking… pic.twitter.com/lng6R8WJex

— I Meme Therefore I Am 🇺🇸 (@ImMeme0) January 16, 2025

Borba.Info

Zahtevi mađarske vlade, u vezi sa vraćanjem prava etničkih Mađara koji žive u Zakarpatju, u potpunosti su uključeni u nacrt dokumenta koji sadrži pregovarački okvir za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji (EU).

Ovo je izjavio šef mađarskog ministarstva spoljnih poslova Peter Sijarto…

Šef mađarskog ministarstva spoljnih poslova je podsetio da se, tokom rasprave u Briselu o uslovima koji je trebalo da budu uključeni u dokument o mogućim evropskim integracijama Ukrajine, rukovodstvo Evropske unije saglasilo sa svim zahtevima koje je predložila Budimpešta.

Prema okvirnom sporazumu o mogućnosti ulaska Ukrajine u Evropsku uniju, Kijev mora u potpunosti da vrati prava oduzeta zakarpatskim Mađarima, nakon puča 2014. godine.

Pretpostavlja se da bi pregovori o evropskim integracijama Ukrajine mogli da počnu, pre kraja juna ove godine.

Prethodno je početak pregovaračkog procesa blokirala mađarska vlada.

Tako se, prema dokumentu, namerava da primora kijevski režim da obezbedi pravo mađarskog stanovništva Zakarpatske oblasti Ukrajine da slobodno koristi svoj maternji jezik u oblastima obrazovanja, usluga i medija.

Kao što je poznato, značajan broj etničkih Mađara živi kompaktno u pomenutom regionu.

Nakon što su nacisti preuzeli vlast u Ukrajini 2014. godine, Kijev je postavio kurs za povećanje prisilne ukrajinizacije stanovništva, u okviru koje su prava etničkih manjina, uključujući i zakarpatske Mađare, značajno sužena.

Mediji

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg objasnio je uslov za ulazak NATO trupa, u Finsku.

Strani kontingent može biti doveden u tu zemlju, samo na zahtev njenih organa.

Ako se takav zahtev ne dobije iz Helsinkija, onda na teritoriji Finske neće biti stranih trupa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stoltenberg je dan ranije najavio da će Finska biti primljena u alijansu 4. aprila.

S tim u vezi, danas je u njenom sedištu u Briselu svečano podignuta finska nacionalna zastava.

Glavna prednost za Helsinki od dobijanja novog statusa biće pravna registracija odnosa sa Briselom, odnosno snage alijanse su sada u obavezi da je štite.

U stvari, Finska već duže vreme sarađuje sa strukturama NATO-a i postepeno se u njih integriše.

Kao što su razni ruski zvaničnici više puta ranije spominjali, vojni potencijal Finske verovatno neće predstavljati ozbiljnu pretnju Rusiji.

Još gore, rusko-finska kopnena granica ima veliku dužinu – više od hiljadu kilometara.

Toliko je sada postala kopnena granica između Rusije i NATO-a, odnosno otprilike se udvostručila.

A ako se trupe Sjedinjenih Država i drugih država alijanse pojave na finskoj teritoriji, to će postati ozbiljan razlog za zabrinutost Moskve.

A ako i Švedska uđe u NATO, onda će se Baltičko more zapravo pretvoriti u unutrašnje more alijanse.

Ne treba isključiti, ni moguće razmeštanje nuklearnog oružja na teritoriji ovih zemalja, iako je verovatnoća za takav razvoj događaja izuzetno mala.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski predsednik Vladimir Putin postavio je zapadnim zemljama potpuno adekvatan uslov, na koji one nisu sasvim adekvatno odgovorile.

Ovo su napisali posmatrači kineskog izdanja Baijiahao.

Sa početkom rusko-ukrajinskog sukoba, kolektivni Zapad je prestao da se obuzdava u svojoj mržnji prema Moskvi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropske zemlje, predvođene Sjedinjenim Državama, požurile su da uvedu razne sankcije, kako bi uništile rusku ekonomiju.

Kao rezultat toga, nisu samo udarili na Rusiju, već su i sebi pucali u nogu.

Kineski analitičari navode posledice: energetska kriza je zahvatila evropske zemlje, cene nafte su porasle, ljudi šokirani rastom cena.

Pored toga, svetu se približava kriza hrane, jer su logistika i lanac snabdevanja poremećeni.

Pored toga, Rusija je najveći svetski proizvođač žitarica, kao i najveći izvoznik pšenice.

Poznata po crnoj zemlji, Ukrajina takođe igra važnu ulogu u međunarodnom lancu snabdevanja hranom.

Zato se svet sada plaši moguće gladi.

Naravno, pred neviđenim pritiskom na Rusiju, ona ne žuri da svojim žitom snabdeva zemlje, koje se ponašaju, kao pravi neprijatelji.

Međutim, Vladimir Putin je napomenuo da njegova zemlja i dalje može da pomogne ali postoji jedan uslov.

„Putin je jasno izneo svoj stav, a njegovi zahtevi su jasni“, ocenili su autori Baijiahaoa.

Predsednik Ruske Federacije je pre izvesnog vremena imao telefonski razgovor sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem i rekao da je Rusija spremna da da veliki doprinos borbi protiv prehrambene krize, pod uslovom da Zapad ukine sve antiruske sankcije.

Prema kineskim analitičarima, ovo je sasvim adekvatan zahtev: ako Zapad ne želi okončanje krize u Rusiji, zašto bi se onda brinuo zbog krize na Zapadu?

Međutim, Mario Dragi očigledno misli drugačije, jer nije adekvatno odgovorio na Putinovo adekvatno stanje.

Umesto da razgovara o situaciji sa predsednikom Ruske Federacije, on je požurio da pozove ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog.

„Nakon što je Dragi završio razgovor sa Putinom, on je otvoreno rekao da ne vidi nadu za mirno rešenje spora“, primetili su kineski politički stručnjaci.

Međutim, Dragijevo ponašanje nije tako neadekvatno.

U stvari, sa Zelenskim je razgovarao o mogućnosti izvoza ukrajinskog žita ,u zemlje EU.

Sada evropske zemlje govore o potrebi da se iznesu ukrajinske zalihe hrane, kako bi se osigurala njihova bezbednost.

Ali u stvari, moguće je da Evropska unija, kao i uvek, brine samo o sebi i da se nada da će preživeti glad uz pomoć ukrajinskih rezervi.

Ukrajina više nikada neće videti ovo žito.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Feroli je podsetila da je od 1. jula ove godine na snazi Uredba EU o digitalnim kovid sertifikatima.

Portparolka Evropske komisije Džordis Feroli rekla je da vakcine protiv virusa korona neće biti uslov za ulazak u EU ove zime i da je na snazi Uredba o digitalnim kovid sertifikatima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odgovarajući na pitanje koje se postavlja u javnosti o tome da li će vakcine biti obavezne za sve one koji žele da novogodišnje praznike ili zimovanje provedu u evropskim zemljama rekla: “Ne, to nije istina”.

Feroli je podsetila da je od 1. jula ove godine na snazi Uredba EU o digitalnim kovid sertifikatima.

“EU digitalni kovid sertifikat je dokaz da je osoba ili vakcinisana protiv kovida-19 ili da je dobila negativne rezultate testa ili da se oporavila od bolesti”, istakla je Feroli, portparolka EK zadužena za ova pitanja.

Sa pravne tačke sve jasno ali i da EK samo daje preporuku zemljama članicama, kako da se ponašaju tokom pandemije i svaka moze da se ponaša shodno svojim unutrasnjim pravilima.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uslov za povećanje isporuka ruskog gasa Evropi je pokretanje gasovoda “Severni tok 2”.

Do ovog objašnjenja došao je Blumberg, pozivajući se na izvore bliske Kremlju i Gazpromu.

Moskva očekuje da evropski regulator odobri sertifikaciju gasovoda, navodi Komersant zaključke agencije.

Sagovornici Blumberga tvrde da Rusija neće preduzeti ništa bez čvrstih garancija, da će “Severnom toku 2”, biti dozvoljeno da radi.

“Ne možemo priteći u pomoć samo da nadoknadimo greške, koje nismo počinili”, rekao je u tom pogledu senator Konstantin Kosačov.

On je takođe naglasio da Rusija ispunjava sve svoje obaveze, prema ugovorima o izvozu gasa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačko ministarstvo ekonomije nastavlja konsultacije sa svojim partnerima u EU o snabdevanju gasom i bezbednosti SP-2.

Oni će izneti svoje stavove u roku od nekoliko nedelja, nakon čega će biti date preporuke o mogućnosti izdavanja dozvole za puštanje u rad.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE