Britanija planira da proširi svoj nuklearni arsenal usvajanjem borbenih aviona sposobnih da nose nuklearno oružje.

Danas, Britanci imaju samo pomorske nosače američkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Ovo izveštava britanska štampa…

Britanija namerava da kupi borbene avione sposobne da nose taktičko nuklearno oružje, posebno bombe slobodnog pada.

Za sada se razmatra opcija sa američkim F-34A, ali je moguće da će na kraju biti kupljeni i drugi avioni.

Trenutno je sve u fazi preliminarnih pregovora. Prema pisanju lista „The Times“, ideju o „proširenju odbrane“ promovišu ministar odbrane Džon Hili i načelnik Generalštaba odbrane Toni Radakin.

Britanija želi da kupi borbene avione sposobne da koriste taktičko nuklearno oružje.

Plan je da se kupe borbeni avioni američke proizvodnje sposobni da lansiraju bombe slobodnog pada sa manjim prinosom, od konvencionalnih nuklearnih bombi – piše publikacija.

Vlada Starmera podržava ovaj predlog, biće izdvojena sredstva za kupovinu aviona.

Danas, Britanija ima samo četiri podmornice u službi, koje nose američke balističke rakete Trident II (D5) sa nuklearnom bojevom glavom.

Samo Rusija i Sjedinjene Američke Države imaju punopravnu nuklearnu trijadu kopno-more-vazduh.

Borba.Info

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da je Budimpešta promenila stav i da neće blokirati usvajanje 13. paketa sankcija Rusiji.

Podsetimo, mađarska strana je prošlog četvrtka najavila da će blokirati predstojeće restrikcije…

Prema rečima diplomate, u fazi pripreme sledećeg paketa sankcija uzete su u obzir i otklonjene sve tačke koje su bile u suprotnosti sa interesima Mađarske.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, Budimpešta smatra da EU donosi pogrešnu odluku nastavljajući politiku sankcionog pritiska, na Rusiju.

Pretpostavlja se da su iz paketa ograničenja izbačene stavke koje se odnose na uvođenje sankcija jednom broju pojedinaca i kompanija u Kini, na kojima je insistirao mađarski premijer Viktor Orban.

Evropska komisija očekuje da će do 24. februara usvojiti nove sankcije, čime će se obeležiti dve godine, od ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Prema rečima šefice EK Ursule fon der Lajen, glavni napori su usmereni na suzbijanje načina da se zaobiđu ranije uvedena ograničenja.

Ograničenja koja se razmatraju pogodiće uglavnom fizička i pravna lica ali neće uticati na velike kompanije.

EK očekuje da će u narednom, četrnaestom, paketu usvojiti ozbiljnija ograničenja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski parlament žuri s usvajanjem novog zakona koji će omogućiti Putinu i Kremlju da pošalju još nekoliko stotina hiljada ljudi u borbu protiv Ukrajine.

“Ovi amandmani napisani su za veliki rat i opštu mobilizaciju. A miris tog velikog rata već se oseća”, najavio je Andrej Kartapolov, šef Duminog odbora za odbranu.

Iako se činilo da je ruski predsednik sateran u ćošak, jer ukrajinska vojska postepeno vraća zemlju koju su okupirali agresori, a sposobna je i za udare duboko u neprijateljsku teritoriju – čak i u sam Kremlj – čini se kako Putinu nikakav mir nije na pameti, čak i uz novi pritisak sankcija, koje sve više prete ruskoj ekonomiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad zasad ostaje ujedinjen u podršci Kijevu, a pobuna koju je nedavno organizovao šef Vagnerovih plaćenika, Jevgenij Prigožin, daje dodatnu nadu u to da će se ratni stroj Kremlja ubrzo slomiti.

No iz ruske perspektive stvari očito izgledaju potpuno drugačije – u Kremlju duboko veruju da si mogu priuštiti dugotrajan rat.

Fajnenšl tajms piše, kako se predviđa da će ruska ekonomija ove godine zabeležiti skroman rast, mahom zbog neprestanog rada vojnih fabrika, kojima kritične komponente poput mikročipova stižu iz Kine ali i drugih izvora.

Uprkos sankcijama, Kremlj i dalje raspolaže velikim svotama novca – najveću dobit donela im je, naravno, energija, a pomogla je i prilagodljivost ruskih izvoznika robe, koji su pronašli nove kupce i koji plaćanja podmiruju uglavnom u kineskim juanima.

A, postanu li proračunski pritisci još akutniji, ruska središnja banka mogla bi dodatno devalvirati rublju, olakšavajući plaćanje vojnika, radnika odbrambene industrije i unutrašnjih bezbednosnih snaga, koje rusku elitu i javnost drže pod represijom i u skladu s Putinovim katastrofalnim kursom.

Što se tiče samog rata, čini se kako Kremlj baš i nije previše uznemiren ukrajinskom protivofanzivom.

Putin i dalje računa na to da Rusija može mobilisati tri do četiri puta više ljudstva, od Ukrajine.

A, Kremlju bi upravo novi zakon trebao pomoći da izbegne još jednu službenu mobilizaciju – naime, ruska vlada odsad može potiho slati pozive za regrutaciju onolikom broju ljudi koliko smatraju da je potrebno.

Gornja starosna granica za služenje obaveznog roka povisiće se s 27 na 30 godina ali i tu ostaje prostora za nove korekcije u budućnosti.

Nakon što se izda elektronsko obaveštenje o mobilizaciji, ruske granice odmah će biti zatvorene za sve primaoce iste, čime se želi sprečiti novi masovni egzodus vojno sposobnih muškaraca.

Kazne za odbijanje služenja vojnog roka takođe su pooštrene.

Ovi potezi, kombinovani s ogromnim državnim ulaganjem u proširenje proizvodnje oružja, trebali bi pomoći Putinu da izgradi veću i bolje opremljenu vojsku.

Istovremeno, Rusija i dalje radi na gušenju ukrajinske ekonomije uskraćujući im sve izvore prihoda.

Moskva ne samo da se povukla iz sporazuma o žitu, koji je omogućio ukrajinski poljoprivredni izvoz preko Crnog mora, nego je pokrenula i masovne vazdušne napade na ukrajinske luke, kako bi uništila svaku mogućnost oživljavanja spomenutog sporazuma.

Osim toga, nastavljaju se i žestoki napadi na ukrajinsku civilnu infrastrukturu – cilj im je učiniti gradove nenastanjivima i sprečiti napore obnove.

Prema pisanju Fajnenšl tajmsa, Kremlj se nada kako će brzom obnovom ruske vojske, te desetkovanjem ukrajinskog režima i oružanih snaga, još više isfrustrirati Zapad i tako ga naterati da smanji svoju podršku Kijevu.

Kako bi ubrzala ovaj proces, Moskva vešto koristi pretnje eskalacijom, uključujući širenje sukoba prema teritoriji NATO-a preko Belorusije, uz pomoć onde smeštenih Vagnerovih plaćenika.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački ustavni sud zaustavio je usvajanje novog zakona o grejanju.

Presuda je novi udarac za vladajuću koaliciju kancelara Olafa Šolca, čije su se članice mesecima preganjale oko zakona.

Suština zakona je uvođenje zelenih sistema grejanja uz postepenu zamenu, onih koji rade na fosilna goriva, piše dpa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U parlamentu je nadležni odbor u sredu odobrio zakon i izgledalo je da je sve spremno za usvajanje na plenumu, u petak.

Međutim, Ustavni sud je zakon istog dana zaustavio po hitnom postupku, na zahtev jednog poslanika opozicije.

Bundestag, naime, ne može da glasa, zato što predlog zakona poslanicima nije dostavljen 14 dana ranije, u pisanoj formi.

Sudbina zakona sada je neizvesna, pošto poslanici 8. jula idu na letnju pauzu.

“Težak poraz vlade Olafa Šolca” – tako je za dpa odluku suda prokomentarisao Fridrih Merc, lider demohrišćana (CDU/CSU), najveće opozicione grupe u parlamentu.

“Stavljena je tačka na neopisiv odnos vlade prema parlamentu i javnosti”.

Merc je dodao da je presuda pokazala da klima ne može da se štiti “pajserom” već kroz “dobre i temeljne” konsultacije u Bundestagu.

Šolcove socijaldemokrate (SPD) su o zakonu mesecima pregovarale sa koalicionim partnerima – Zelenima i liberalima (FDP). Nacrt zakona predviđa da sistemi grejanja rade najmanje 65 odsto pomoću obnovljivih izvora energije.

Podrazumeva i zamenu sistema koji rade na fosilna goriva, a 70 odsto troškova treba da pokriju subvencije.

Kako birače u Nemačkoj posebno brine hoće li snabdevanje energijom da bude sigurno, vladini planovi za hitru zamenu grejnih sistema su postali osetljiva politička tema.

Čak 70 odsto građana protivi se obaveznim pravilima za zabranu grejanja na naftu ili gas. Isto toliko ne želi da plati obaveznu zamenu grejnih sistema.

Volfgang Kubicki, potpredsednik liberala, rekao je da je presuda “zaslužen šamar Zelenima”.

Kubicki je rekao da su Zeleni pravili “neverovatan pritisak” oko zakona.

Poslanik socijaldemokrata Matijas Mirš rekao je da se presuda mora poštovati ali i da se ne odnosi na sadržaj zakona.

B92

Rusija mora da ubedi Zapad u bezuslovnu pobedu, inače se sukob neće završiti u Ukrajini!https://t.co/hlsG7DFjIx

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Novi sistem je fleksbiliniji, otvara tržište kada su u pitanju fiskalni uređaji, a korisnici mogu da koriste mobilne telefone, tablete i ide se u korak sa digitalizacijom i modernom tehnologijom“

Narodna skupština usvojila je jednoglasno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, koji je podnela Vlada.

Takođe je usvojen i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Nakon toga usvojen je Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su večeras izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji kojim se uvodi prelazni period od 1. novembra do 30. aprila u kojem će obveznici biti dužni da pređu na novi način fiskalizacije.

Propisom je planirano uvođenje novog modela fiskalizacije, rekao je u raspravi ministar finansija Siniša Mali i naveo da je reč o ključnom zakonu za borbu protiv sive ekonomije.

“Novi sistem je fleksbiliniji, otvara tržište kada su u pitanju fiskalni uređaji, a korisnici mogu da koriste mobilne telefone, tablete i ide se u korak sa digitalizacijom i modernom tehnologijom“, kazao je Mali.

On je naveo da se izašlo u susret prirednicima, pa je uveden prelazni period u kome će moći da rade po postojećem i novom sistemu od 1. novembra do kraja aprila naredne godine.

Kada su rokovi u pitanju već 1. oktobra krenula je prijava preko sajta Poreske uprave svih poreskih obveznika da prijave svoja prodajna mesta.

Ministar je dodao da ni jedan dinar poreske obveznike neće koštati uvođenje novog sistema.

Obezbeđeno je šest milijardi dinara kako bi se pokrili troškovi nabavke fiskalnih uređaja.

Uredba je usvojena na sednici Vlade prošle nedelje i predviđa subvenciju od 100 evra za svaki fiskalani uređaj i dodatnih 100 evra za svako prodajno mesto.

Za one koji nisu u sistemu PDV-a taj iznos će biti povećan za 20 odsto.

„Ko želi da iskoristi ove subvencije prijaljivanje će preko sajta Poreske uprave krenuti od 15. oktobra i trajaće do kraja januara“, naveo je Mali.

Prema njegovim rečima krenule su i pripreme za elektronske fakture, pa će od 1. januara sledeće godine svi subjekti u javnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronske fakture a do kraja sledeće godine to će važiti i za sve one koji su u privatnom sektoru, a koji si u sistemu PDV-a.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je u raspravi da je izmenama navedenog zakona definisano davanje jednokratne novčane pomoći od 20 evra u decembru ove godine za punoletne državljane Srbije.

“Za pomoć od 20 evra mogu da se prijave svi oni koji su postali punoletni nakon 24. aprila 2021. godine.

Za njih otvaramo mogućnost prijavljivanja na isti način kao i do sada preko sajta Uprave za trezor od 15. do 30. novembra“, rekao je ministar finansija.

Ministar je podsetio da svi građani koji su se u maju prijavili za novčanu pomoć u iznosu od dva puta po 30 evra, kao i penzioneri, ne treba ponovo da podnose prijavu jer će im pomoć biti automatski uplaćena u decembru.

Poslanici su usvojili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a Mali je rekao da su dva osnovna razloga za promenu ovog zakona.

“Prvi je da bi se uskladio sa izmenama Zakona o fiskalizaciji a drugi kako bi dodatno dali fleksibilnost privrednim subjektima, koji duguju Poreskoj upravi i ušli su u problem sa izmirivanjem poreskih obaveza zbog pandemije koronavirusa”, rekao je on.

Kako je dodao, izmene ovog propisa omogućujuju svima koji su ispoštovali rokove za plaćanje glavnice duga PU, da dobiju mogćnost za odlaganje plaćanja kamata.

Usvojen je i Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija ad Novi Sad za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica – Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).

Mali je naveo da je vrednost te investicije 89 miliona evra. Ukupna dužina pruge je 98 kilometara a deo koji prolazi kroz našu zemlju je dug 38,5 kilometara.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je večeras u parlamentu da će u okviru reforme Poreske uprave koja treba da se završi do kraja 2023.godine postojati samo jedan račun za sve poreze.

Mali je odgovarajući na pitanje poslanika da li je moguća avansna uplata za poreze, rekao da to u ovom trenutku nije moguće, ali da će novim sistemom biti.

“Sada imamo preko 184 računa ili podračuna na koje građani Srbije plaćaju razne svoje poreske obaveze, takse i drugo, a mi hoćemo da postoji samo jedan.

I biće za godinu i po do dve samo jedan račun za sve poreze, a onda će preko algoritma i na odgovarajući način da se sve te uplate kategorišu”, rekao je Mali.

To je, kaže Mali, ono što građani ne mogu sada da vide, ali će im biti jasno kada budu mogli na jednostavan način da plate porez i dobiju potvrdu da ne duguju ništa.

“Ogromna reforma je u pitanju. Radimo intenzivno i do kraja 2023.godine siguran sam da će taj sistem potpuno da zaživi”, istakao je ministar.

Kako je objasnio, već se sprovode reforme u Poreskoj upravi, navodeći da će sistem biti takav da će građani preko mobilnog telefona na bezbedan način moći da se uloguju na svoju adresu kod Poreske uprave i da odmah dobiju informaciju koliko duguju.

“U istom trenutku će moći i da plate svoje obaveze”, objasnio je Mali.

O dolaru

“Negde 2013. imali smo skoro 30 odsto javnog duga u dolarima”, kazao je ministar finansija. “Srbija nema prirodno pokriće za dolar, jer su nama transakcije uglavnom u evrima ili dinarima.

Otad smo smanjili taj udeo sa 30 na 12-13 odsto i povećali emisiju obveznica u dinarima“, objasnio je Mali odgovarajući na izlaganja poslanika.

“Jedna smo od prvih zemalja koja je izašla sa ’zelenim’ obveznicama”, naglasio je.

“Nama je na 15 godina obveznica 2,05 odsto, a zelena na jedan odsto, dok je prethodna vlast uzimala zajmove sa kamatom preko 7 odsto.

To je zelenaški dug. To smo nedavno vratili i nećemo opterećivati našu decu time“, objasnio je Mali.

“Stopa rasta će ove godine biti 7,5 odsto, pa imamo priznanje investitora koji na kraju krajeva daju nama svoj novac pokazujući da imaju poverenja u ono što Srbija radi“, istakao je.

“Bićemo prva, druga ili treća najbolja ekonomija u Evropi. Cilj nam je da svako u Srbiji oseti boljitak.

Srbija postaje primer u regionu i čak u Evropi po pitanju rasta i napretka”, rekao je ministar.

“U ovom trenutku gradimo sedam auto-puteva ili brzih saobraćajnica a do kraja godine biće ih 10 u izgradnji“, naglasio je Mali.

B92/Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE