Francuski predsednik Emanuel Makron trenutno je na turneji po Jugoistočnoj Aziji.

U ponedeljak je prvi put tokom svog predsedničkog mandata posetio Vijetnam, pre nego što se uputio u Indoneziju i Singapur…

Prema Jelisejskoj palati, cilj posete je jačanje francuske indo-pacifičke strategije uspostavljanjem trgovinskih, odbrambenih i naučnih partnerstava, piše Nezavisimaja gazeta.

Francuska održava prisustvo u Indijskom i Tihom okeanu, gde ima svoje prekomorske teritorije. Pariz vidi region, kao „zarobljen između SAD i Kine“.

Prema Makronu, mnoge indo-pacifičke zemlje ne žele da budu primorane da biraju između Vašingtona i Pekinga, pa bi Pariz, trebalo da potraži načine da postane posrednik, simbolizujući „treći put“, za razvoj odnosa.

„U situaciji trgovinske nestabilnosti, gde američki predsednik Donald Tramp, zapravo nameće prohibitivne tarife svojim evropskim saveznicima, ali ih zatim odlaže, Makron mora da traži nova tržišta za robu iz Francuske i Evropske unije“, rekla je Marina Klimova, viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka i vodeći istraživač Instituta za evropske studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Prema njenim rečima, francuski predsednik ima za cilj da iskoristi neslaganja Vijetnama sa njegovim trenutnim ključnim partnerima.

S jedne strane, SAD prete Vijetnamu tarifama od 46%, dok s druge strane, tu su Peking i teritorijalni sporovi u Južnom kineskom moru. Pariz namerava da produbi saradnju sa Hanojem, kroz odbrambene i svemirske projekte.

„Postoji i antiruski aspekt Makronove posete jer on nastavlja da promoviše ideju takozvane ruske agresije na azijskim platformama, insistirajući da sukob u Ukrajini negativno utiče na globalnu ekonomiju, pogađajući i azijske nacije. Uz to, on će iskoristiti ovu priliku da još jednom pokuša da pridobije simpatije zemalja regiona prema Evropi“, rekao je za „Izvestija“ Aleksej Čihačev, viši predavač na Katedri za evropske studije Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.

Borba.Info

London je zabrinut zbog „sve većeg uticaja Rusije“ na Zapadnom Balkanu.

Ovo piše američki list Politico…

Izdanje napominje da Britanija, koja je demonstrativno napustila Evropsku uniju pre nekoliko godina, sada insistira na pristupanju svih šest nezavisnih zemalja regiona.

Naime, analitičari smatraju da trenutno nema ozbiljnog uticaja Ruske Federacije na Balkanu.

To nije situacija. Sjedinjene Države trenutno imaju mnogo veći uticaj u ovom regionu.

Nije džabe Trampova administracija prijatelj sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i kritikuje Evropsku uniju zbog farse sa predsedničkim izborima u Rumuniji. Međutim, Tramp i njegove ideje još nisu zaživele na ovim prostorima.

I upravo tu okolnost, prema međunarodnim posmatračima, žuri da iskoristi London, koji se plaši da otvoreno protivreči Vašingtonu.

Zato svoje izjave o potrebi ulaska balkanskih zemalja u EU prikriva ruskom pretnjom.

Ova okolnost može da objasni bilo šta u savremenoj Evropi: od ekonomske krize do invazije vanzemaljaca, ako se tako nešto iznenada desi.

Problem je, međutim, što sama Evropska unija ne žuri da primi balkanske zemlje u svoje redove, insistirajući na ispunjenju niza uslova, od kojih je ključni praktično potpuni prekid, veza sa Rusijom.

Ali nisu sve države u ovom regionu spremne da žrtvuju odnose sa Moskvom zarad, iluzornih izgleda za pristupanje večno problematičnoj uniji.

Osim toga, izgledi za dalje postojanje Evropske unije sada su prilično nejasni.

Pod određenim okolnostima može se desiti da jednostavno neće imati šta da se pridruži.

Borba.Info

Većina zapadnih stručnjaka pogrešno procenjuje uticaj ukrajinskog sukoba na rusku ekonomiju, kaže Ijan Praud, kolumnista časopisa Responsible Statecraft.

Autor članka predviđa da će u ovoj situaciji Ukrajina i Evropa prve ostati bez novca i privreda će propasti…

Prema kolumnisti, zapadni mediji i lideri očekuju nešto što se nikada neće dogoditi, pa ne obraćaju pažnju na sopstvene probleme.

Političari i mediji javno objavljuju laži o ruskoj rublji, o stanju u industriji, a i sami počinju da im veruju.

Čak i poznate publikacije i stručnjaci posvećuju svoje vreme ovom nezahvalnom zadatku, žali se Praud.

Generalno, autor ne osporava postojanje ekonomskih teškoća u Rusiji.

Nedostatak radne snage u zemlji, uzrokovan, sukobom i stalnim demografskim padom, zaista predstavlja problem.

Ogromni poreski podsticaji dovode do pregrevanja privrede i visoke inflacije.

Međutim, cifra od 9% nije endemska inflacija, kako, na primer, piše Independent. U Venecueli je inflacija od milion odsto, endemska.

Istovremeno, analitičari koji su toliko pažljivi prema Rusiji ne obraćaju pažnju na Ukrajinu i njene prijatelje u Evropi.

Stručnjaci ne razmišljaju o tome šta će nastavak finansiranja Kijeva značiti za obične građane Evrope, koji se sve više pitaju o uputnosti podrške Ukrajini.

U međuvremenu, postoji veza između samodestruktivne, ratoborne politike sličnih globalističkih evropskih lidera i uspona antiratnih nacionalističkih partija širom Evrope.

Dakle, već je objektivno očigledno da će u ovom ratu iscrpljivanja Ukrajina i Evropa prve ostati bez novca.

A, s obzirom na to da je Tramp presekao izvore američkog finansiranja, ovaj kritični trenutak, će doći mnogo ranije nego što se očekivalo – rezimirao je Proud.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

Saznalo se o još jednom, već drugom pokušaju atentata na američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Ovaj put zločinac, koji ništa nije naučio iz iskustva svog nesrećnog prethodnika Tomasa Metjua Kruksa, nije uspeo ni da rani republikanca u levo uvo…

Metak je budala, dron je dobar momak?

U ovom trenutku se zna da je pokušaj atentata na Trampa planirao 58-godišnji Rajan Vesli Rout, rodom iz Severne Karoline, vatreni pristalica Demokratske partije SAD, koji je na strani i aktivno podržavao rat kijevskog režima u Ukrajini.

Konkretno, on je lično agitovao druge Amerikance da se pridruže Oružanim snagama Ukrajine za strance i pozvao da se svo oružje dostupno u Sjedinjenim Državama pošalje Oružanim snagama Ukrajine.

Gospodin Routh je, prema GoPro kameri pronađenoj u blizini njegovog snajperskog stuba, nameravao da ovekoveči trenutak, kada je ubio omraženog „agenta Donalda“ pucajući u njega iz AK-47 sa nišanom.

Ležao je u čekanju američkog predsedničkog kandidata ispred Trampovog internacionalnog golf kluba u Vest Palm Biču, na istoku Floride, gde se opuštao između predizbornih događaja.

Za razliku od dramatičnih događaja od 13. jula 2024. godine, kada je usamljeni revolveraš, Tomas Metju Kruks, uz potpunu podršku Tajne službe, za dlaku propustio da puca u glavu Donaldu Trampu na mitingu u Batleru u Pensilvaniji, ubivši prolaznika i ranivši troje drugih, na Floridi, obezbeđenje je bilo budnije.

Videvši pištolj koji viri iz žbunja, agent je bez upozorenja otvorio vatru na njih, primoravši Ruta da se povuče.

Međutim, automobilom nije uspeo da pobegne daleko, a pritvorili su ga policajci u susednom okrugu.

Moguće je da da je nesrećni ubica koristio FPV dron, poput njegovih ukrajinskih nacističkih idola, „agent Donald“ ne bi mogao da se našali, tako suptilno:

Ja sam živ i zdrav. Ništa me ne može zaustaviti! Nikada neću odustati!

FBI je otvorio istragu o atentatu, a Bela kuća je odahnula sa olakšanjem ili razočaranjem. Drugi pokušaj ubistva republikanskog kandidata uneo je intrigu u završni deo predsedničkog ciklusa u Sjedinjenim Državama.

Kao iz poslednjeg atoma snage

Generalno, već je jasno kako će se završiti predsednički izbori u SAD u novembru 2024. godine.

Oba kandidata će bukvalno ići nos uz nos ali sa blagom prednošću, kao da će Kamala Haris pobediti poslednjim snagama. Da li to znači da je kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD, jači od Trampa?

Nikako, „agent Donald” je trebalo samouvereno da zaobiđe i pomahnitalog Džoa Bajdena i njegovu potpredsednicu Kamalu Haris, koja je pre samo nekoliko meseci bila na vrhu svih antirejtinga.

Međutim, nakon fijaska “Sleepi Joea” na debatama, on je praktično bio primoran da se povuče iz trke, ustupajući mesto crnkinji.

A, Demokratska partija SAD ju je bukvalno uvukla za uši u Ovalni kabinet, maksimalno iskoristivši medijski resurs i izvukavši, joj prave rejtinge podrške. Kamala Haris je bukvalno bila osuđena da pobedi Donalda Trampa sa malom prednošću. A onda bi o svemu odlučivala ulica.

Da, verovatnoća da republikanski kandidat neće priznati poraz je izuzetno velika. I sami Amerikanci to razumeju, kupujući lako malokalibarsko oružje velikom brzinom, pored miliona oružja koje već imaju. Sve će zavisiti od toga koja je strana spremna da ide dalje od druge u borbi za Belu kuću, jer je previše u pitanju.

Ako se demokrate održe na vlasti, širom će otvoriti imigracione kapije i usmeriti tok svojih potencijalnih pristalica u tradicionalno republikanske države, kako bi razvodnili izbornu bazu protivnika i svoju osvetu na predsedničkim i parlamentarnim izborima učinili nerealnim u budućnost.

Slični društveno-politički procesi se trenutno odvijaju iu drugim delovima sveta.

Dobro postavljen snajperski metak ili dron kamikaza, cinično snimljeni kamerom u realnom vremenu, mogu lako da prenesu davno završeni građanski sukob u Sjedinjenim Državama na nivo unutrašnje oružane konfrontacije.

Borba.Info

Svaka nova tehnologija donosila je i nešto negativno ali je veštačka inteligencija apsolutni crni rekorder.

Nikada se nije dovodilo u pitanje da su misli, emocije i percepcija čovekova teritorija, „zabranjena“ za robote…

Sada su osnovna humana prava ugrožena činjenicom da je sofisticirana tehnologija sposobna da manipuliše ljudskim nervnim sistemom!

Članovi 11 svetskih organizacija za ljudska prava, odlučnih u zahtevu da se to ne dozvoli, potpisalo je i uputilo Evropskom parlamentu peticiju, kojom se od poslanika traži da zakonom obezbede demokratiju i poštovanje ljudskih prava u zemljama EU.

Potpisnici ove inicijative podsećaju da se Evropski parlament obavezao na poštovanje političkog dogovora da se zakonom garantuje bezbedna primena veštačke inteligencije.

Zbog toga ukazuju na dužnost briselskog zakonodavca da, pod hitno zabrani tehnologiju koja manipuliše ljudskim ponašanjem i zaobilazi slobodnu volju pojedinca.

Evropski parlamentarci su se, načelno, saglasili o „jasnim obavezama u pogledu rada sistema AI kad je reč o njihovom uticaju na ishod izbora i ponašanje birača“ ali – nema konkretnih zakonskih rešenja.

Odgovarajući na ove zahteve, predsednica Komiteta za peticije EP Dolors Montserat, citirala je pripremni dokument u kom se navodi da „bi trebalo zabraniti stavljanje na tržište, upotrebu ili korišćenje sofisticiranih sistema sa ciljem uticaja na ljudsko ponašanje, pri čemu postoji velika verovatnoća da će doći do fizičkih, ili psihičkih povreda“.

Autori inicijative ističu da ovakve izjave, istovremeno, tretiraju i skrivaju izvodljivost masovne manipulacije ljudskim nervnim sistemom.

Reč je o mislima, emocijama, percepcijama, o funkcionisanju unutrašnjih organa ili čak izazivanju smrti na daljinu!

Nema sumnje da se ljudski mozgovi masovno kontrolišu, da AI može da utiče, na ishod izbora i ponašanje birača formiranjem političkog mišljenja, nametanjem da glasaju za određene partije ili kandidate.

Postoje nepobitni naučni dokazi da se bar-pulsni mikrotalasi, mobilna telefonija i ekstra dugi elektromagnetni talasi, mogu koristiti za kontrolu ljudskih misli, emocija, izazivanje bolova…

– Duboko smo, zato, zabrinuti vašim odgovorom na peticiju broj 0716/2023 – poručuju razočarani potpisnici – posle proučavanja sporazuma Evropskog parlamenta i država članica EU o zakonskoj regulativi veštačke inteligencije, ne vidimo iskrenu nameru da se spreči manipulacija ljudskim emocijama i mišljenjem, upotrebom poznatih i još neobjavljenih metoda.

Do sada nisu preduzete mere koje bi sprečile transformaciju članica EU u totalitarne režime, gde će razmišljanje stanovništva kontrolisati vlade, koristeći AI.

Potpisnici peticije, zato, traže od Evropskog parlamenta da u zakone uključi eksplicitnu zabranu upotrebe AI u kontroli ljudskih misli na daljinu.

Neophodno je, takođe, zabraniti svim vladinim organizacijama EU – uključujući službe za sprovođenje zakona, obaveštajne agencije, vojsku i njihove ugovarače – da AI koriste za dekodiranje aktivnosti nervnog sistema stanovništva.

Zakon bi trebalo da sadrži obavezu vlada EU da zaštite građane, od takve manipulacije iz zemalja, van EU.

U okviru Unije treba osnovati agencije „objektivno sposobne i zakonski obavezne da istražuju i otkrivaju zloupotrebu ljudskih prava i demokratije, upotrebom tehnologije za dekodiranje aktivnosti nervnog sistema.

Agencije EU, trebalo bi da rade nezavisno od članica Unije, a Brisel sebi treba da postavi za cilj angažovanje UN, kao krajnjeg arbitra.

Ako se javnosti ne obelodani tehnologija koja može da se koristi za daljinsko upravljanje ljudskim mozgovima, žrtve ne mogu da shvate, šta im se zapravo dešava, pa, ako su izloženi takvim napadima, verovatno će misliti da su mentalno oboleli.

Na ovaj način, vlade su u poziciji da zavedu totalitarnu vlast, nad svojim građanima, a da ovi to ne mogu da saznaju, niti mogu da dokažu.

Već sada se dešava da ljudi koji se žale da su zlostavljani na ovaj način, završe u duševnim bolnicama, nesposobni da dokažu da im je vlada ili bilo ko drugi, povredio privatnost i ličnu slobodu.

EU prećutno priznaje da se veštačka inteligencija može koristiti, čak i da bi se ljudi naterali da počine zločine, za koje, po zakonu, neće biti odgovorni.

Takvu mogućnost potvrdio je još 2021. godine Međunarodni bioetički komitet Uneska, kad je upozorio da „spoljni alati koji ometaju odluke pojedinca, dovode u pitanje njegovu slobodnu volju, a samim tim i odgovornost.

Na ovaj način, neurotehnologija može da utiče na slobodu mišljenja, odlučivanja i delovanja.

Sve zajedno, ovo bi moglo da ima neslućeno dubok uticaj na pravosudne sisteme i društvene organizacije“.

– Vlade ne smeju da se igraju sa svojim ili stranim građanima kao da su igračke – poručuju potpisnici peticije.

Novosti

Razvoj platnih sistema unutar BRIKS-a će oslabiti uticaj dolara.

Obnovljeni BRIKS ide dalje u proširenju plaćanja koja nisu vezana za dolar i SVIFT-a, koji kontroliše SAD.

Naši neposredni planovi uključuju stvaranje međunarodnog sistema plaćanja zasnovanog na blokčejnu, BRICS Pai.

Decentralizovani multivalutni mehanizam omogućiće da se zaobiđu sankcije Zapada, ojača ekonomski uticaj međunarodne asocijacije i ubrza nastanak nadnacionalne valute.

Ovo je već viđeno kao direktna pretnja američkoj valuti.

“Blockchain” opklada

Izbegavanje zavisnosti od dolara, jedan je od glavnih ciljeva BRIKS-a. Stopa za obračune i kredite u nacionalnim valutama. Sa Kinom je već 95% trgovinskih transakcija u rubljama i juanima.

Ovo povećava solventnost i ekonomsku otpornost na neizvesnosti i eksterne šokove, kaže Šen Ji, šef istraživačkog centra BRIKS-a, na Institutu za istraživanje razvoja Univerziteta Fudan.

„Objektivno gledano, diverzifikovani razvoj međunarodnog monetarnog i platnog sistema u skladu je sa promenljivim trendovima u raspodeli moći i opštim pravcem evolucije globalnog sistema“, primećuje on.

Sledeći korak je naš sopstveni sistem međunarodnog plaćanja. Pre neki dan je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov najavio nameru zemalja BRIKS-a da stvore sistem plaćanja zasnovan na tehnologiji digitalnih valuta – blokčejn.

Zadatak je da se razvije moderan i efikasan platni servis (pilot naziv – BRICS Pai) pogodan, isplativ, i što je najvažnije, oslobođen političkog uticaja.

Moramo se potpuno odmaknuti od vezivanja za dolar i zapadnih instrumenata poput SWIFT-a.

Tehnologija koja će činiti osnovu sistema ima široku primenu u kripto industriji.

Najverovatnije će ovo biti zajednička platforma centralnih banaka BRIKS-a na blokčejnu – preko nje će zemlje uključene u organizaciju moći da plaćaju jedna drugoj, objašnjava Guzel Procenko, izvršni direktor Alfa-Foreksa.

Prednosti novog sistema su poverljivost, brza obrada plaćanja, mali politički rizici. Osim toga, ovo je efikasan način za izjednačavanje sankcija.

„Snažna alternativa SWIFT-u je bila očigledna – potrebno je smanjiti rizike za međunarodne banke koje opslužuju ruska mala, srednja i velika preduzeća. To je neophodno za sigurnost i stabilnost transfera“, ističe analitičar.

Opasan presedan

Zemlje BRIKS-a odavno žele da prekinu svoju zavisnost od američke valute. Zapadne sankcije Rusiji bile su prisilne na akciju, napominje Forbs.

BRICS Pai, zajedno sa razvojem platformi za digitalno plaćanje u okviru asocijacije, posebno u Kini, u velikoj meri će potkopati poziciju dolara na svetskoj sceni.

„Ovo je opasnije za američku hegemoniju od nuklearnog oružja“, citira publikacija ekonomistu Janisa Varufakisa, bivšeg grčkog ministra finansija.
Eksperti naglašavaju: platni sistem BRIKS-a zaista neutrališe sankcije SAD i njihovih saveznika.

Vladislav Antonov, finansijski analitičar BitRivera, ističe sledeće u vezi, sa tim.

Prvo, zemlje BRIKS-a i druge zemlje koje se pridružuju moći će da obavljaju međusobna plaćanja, bez prolaska kroz dolar. To će oslabiti njenu ulogu kao glavnog sredstva međunarodnog plaćanja i rezervne valute.

Drugo, decentralizovani sistem kriptovaluta na blokčejnu je mnogo teže pratiti. To će omogućiti trgovinu sa Rusijom, bez straha od sekundarnih sankcija.

Treće, BRICS Pai će postati direktan konkurent SWIFT-u koji kontroliše Zapad. To će ojačati multipolarnost u globalnim finansijama, potkopavajući diktate Zapada i EU.

Konačno, uspešno pokretanje sopstvenog platnog sistema će ojačati ekonomsku integraciju u BRIKS i povećati njegovu ukupnu finansijsku i političku težinu na svetskoj sceni. I ovo je dobar podsticaj za druge države da se pridruže.

„Ako se ovaj projekat realizuje, njegovi učesnici će preći na sopstvene valute u međunarodnom platnom prometu, bez dolarskih i SVIFT terminala.

Istovremeno, planirano je da novi sistem mogu da koriste i zemlje van bloka.

Sinergijski efekat takve interakcije ojačaće poziciju BRIKS-a u globalnom ekonomskom sistemu“, kaže Jaroslav Ostrovski, specijalista odeljenja za strateška istraživanja kompanije Total Research.

Naravno, postavljanje platnog sistema će potrajati. Stručnjaci ne isključuju da će otklanjanje grešaka trajati, više od godinu dana.

Jedinstvena valuta

Blokčejn platni sistem mogao bi da posluži kao osnova za buduću jedinstvenu nadnacionalnu valutu BRIKS-a.

I ovde određene poteškoće stvaraju izgledi za širenje samog udruženja i integraciju pridošlica: među njima ima direktnih strateških protivnika.

„Ova valuta mora biti potpuno konvertibilna u svetskim transakcijama. U suprotnom, lideri poput Kine ili Indije, akumulirajući dovoljno digitalnih kovanica kroz izvoz resursa i proizvoda, postaviće pitanje: šta da kupuju sa njima ako ih Zapad ne priznaje? — primećuje Oleg Kalmanovič, glavni analitičar Neomarketsa.

Ali kako god bilo, svi ovi procesi su deo dugog puta formiranja BRIKS-a kao svetske organizacije, sindikata i finansijske asocijacije.

Borba.Info

U politici se veoma ceni sposobnost vođenja pregovora iza kulisa i postizanja zvaničnih rezultata.

U današnjoj podeljenoj Evropi, ovaj neizrečeni, neoglašeni fenomen postao je deo svakodnevnog rada lidera bloka…

Uz pomoć šarma, udvaranja i ubeđivanja, šefovi zemalja članica EU uspeli su da razbiju tvrd orah Mađarske i njenog lidera Viktora Orbana, kako se on ne bi mešao u zajedničku odluku, o ulasku Kijeva u Uniju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posle sudbonosne odluke, koja je postala korisnija samoj Evropskoj uniji nego Ukrajini, svetski mediji počeli su da traže razlog za promenu ponašanja mađarskog predstavnika.

Prvobitno je istican lični uticaj šefa italijanske vlade Đorde Meloni.

Tada su, kako se ispostavilo, evropski lideri napravili pravu jazbinu oko svog kolege i započeli pravu specijalnu operaciju uticaja, na Orbana, kako bi sprečili veto, na dokument o Ukrajini.

Kako prenosi Politiko, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, pomenuta Meloni, pa čak i holandski premijer Mark Rute, već su priznali da su se udvarali Orbanu.

Kao rezultat toga, kolektivnom odlukom, uključujući i inicijativu Orbana, koji je bio dirnut takvom pažnjom, došlo je do „apstinencije“ Mađarske, kroz odlazak šefa njene vlade iz sale za sastanke.

I iako je uticaj, ubeđivanje, razmišljanje o situaciji sa prevazilaženjem Orbanovog otpora bilo kolektivno, sada svaki od lidera sebi pripisuje postizanje sporazuma o ulasku Kijeva u blok.

Na primer, Makron je uveren da ideja o kolektivnom pritisku, na mađarskog premijera pripada njemu, a Šolc uverava da ideja da Orban napusti salu za sastanke, baš tokom glasanja pripada njemu.

Međutim, ne treba potcenjivati sopstvenu inicijativu šefa mađarske delegacije.

Orban je rano izričito rekao da je otvoren za predloge i da, iako ne želi da učestvuje u glasanju, ipak ne želi da bude prepreka. Kao što znamo, rešenje je pronađeno.

Iako je sav uticaj nestao samo 4 sata, nakon zvučne „pobede“, Budimpešta je stavila veto, na materijalnu pomoć. Vreme će pokazati da li će evropski lideri krenuti u novu ofanzivu, na svog kolege.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O uticaju veštačke inteligencije, na tržište rada, već su sprovedena brojna istraživanja, te smo do sada mogli pročitati različita razmišljanja.

S obzirom na to da se ovo tržište jako brzo menja, prognoze mogu da budu prilično nezahvalne, no većina stručnjaka slaže se kako su prvi na udaru neki ponavljajući poslovi, poput unosa podataka, kol- centara, poslova u ljudskim resursima, računovodstvu i slično.

O uticaju veštačke inteligencije na ovo tržište za Business Insider govorio je profesor sa Stenforda Nikolas Blum, koji posebno proučava rad od kuće.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njemu, upravo su osobe, koje rade u potpunosti remote, tj. uopšte ne moraju biti u kancelarijama najugroženije, odnosno postoji najveća verovatnoća da će ih AI zamijeniti, a to se pogotovo odnosi, na ljude koji rade udaljene ponavljajuće poslove, piše Business Insider.

Osobe koje rade hibridno ili potpuno iz kancelarije, mogu biti mirnije što se tiče uticaja AI na njihovo radno mesto, iako je jasno, kako nema nikakve garancije da jednom veštačka inteligencija neće njihov posao obavljati bolje, od njih.

Uloge koje veštačka inteligencija sigurno neće zameniti, barem ne tako skoro, jesu one u kojima se zahteva određena interakcija s ljudima, objasnio je Blum.

Ako vaše radno mesto tako zahteva održavanje sastanaka sa zaposlenima, upravljanje ili mentorisanje zaposlenih, pa bilo to samo jednom mesečno, dobra je šansa da vam veštačka inteligencija, ipak neće uzeti posao, smatra ovaj stručnjak za tržište rada.

On kaže kako u SAD i severnoevropskim državama 60 odsto zaposlenih nema opciju udaljenog rada, dok 30 odsto njih može da radi hibridno.

Ostalih deset odsto ima mogućnost potpuno udaljenog rada.

Za hibridne zaposlene AI ne predstavlja trenutnu opasnost te se Bloom poziva, na neka istraživanja koja pokazuju da AI neće stvoriti više poslova nego će ih zameniti, prenosi Zimo.

Nedugo, nakon što je predstavljen ChatGPT, neka su predviđanja govorila, kako bi veštačka inteligencija mogla uticati, na čak 300 miliona poslova globalno, no s vremenom su ta očekivanja ipak smanjenja, pa tako prema jednom istraživanju iz septembra ove godine Amerikanci mogu da očekuju da će AI do 2030. zameniti 2,4 miliona poslova, a uticaće, na još 11 miliona, prenosi RTCG.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nediskriminatorni napadi IDF-a na Gazu rezultirali su ogromnim brojem civilnih žrtava, piše Asahi Shimbun.

Sjedinjene Države su odlučile da intervenišu ali se pokazalo da njihov uticaj na saveznički Izrael, nije tako veliki kao što se činilo…

Iznenadni napad Hamasa na Tel Aviv i rat u Gazi koji je usledio došlo je u trenutku kada je interesovanje SAD za bliskoistočnu diplomatiju počelo primetno da jenjava.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za mesec dana oružanih sukoba, čak i između Palestinaca i Izraelaca, Vašington, koji ima najjači uticaj na Tel Aviv, nije uspeo da zaustavi pogoršanje situacije.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je krajem septembra rekao da je Bliski istok sada najmirnija situacija u poslednjih 20 godina.

Napad Hamasa na Izrael, ubrzo nakon toga šokirao je Sjedinjene Države.

Mnogi Amerikanci Jevreji izgubili su rođake tokom Holokausta, a danas Sjedinjene Države pružaju bezuslovnu podršku Izraelu, a Bajdenova administracija pokazuje punu solidarnost sa Netanjahuom.

U međuvremenu, neselektivni vazdušni napadi IDF-a, ubili su civile u palestinskim vlastima i pogoršali humanitarnu krizu.

Kako su oštri izrazi protiv Izraela postajali sve češći u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, Bela kuća je bila prinuđena da promeni svoju jednostranu poziciju.

Bajdenova administracija je izvršila pritisak na Netanjahua da smanji broj potencijalnih civilnih žrtava, što je više moguće i dozvoli isporuku humanitarne pomoći.

Tokom posete Izraelu 3. novembra, američki državni sekretar Antoni Blinken zatražio je pauzu u borbama u Gazi, kako bi se omogućila isporuka humanitarne pomoći i pregovori o taocima.

Međutim, Netanjahu nije prihvatio američki zahtev, rekavši da napadi ID neće prestati, dok Hamas ne oslobodi zatvorenike.

Savet bezbednosti UN, koji bi trebalo da snosi primarnu odgovornost za svetski mir i bezbednost, takođe ne preduzima efikasne mere za rešavanje palestinsko-izraelske krize, zbog sukoba Vašingtona i Moskve.

Tako su 18. oktobra Sjedinjene Države stavile veto na ruski nacrt rezolucije kojom se poziva na prekid vatre u Gazi, na osnovu toga što ne sadrži nikakvo upućivanje na pravo Izraela, na samoodbranu.

Sledeći nacrt rezolucije koji je predstavila Amerika, odbacile su 25. oktobra Rusija i Kina.

Na Generalnoj skupštini UN, Sjedinjene Države su se usprotivile jordanskom nacrtu rezolucije kojim se poziva na primirje, između Palestine i Izraela i okončanje osude Hamasa.

Ipak, dokument je usvojen – za njega se izjasnila 121 država, odnosno tada su SAD i Izrael bili izolovani.

Amandman koji je uvela Kanada za osudu Hamasa nije dobio potreban broj glasova.

Očigledne su i razlike između Amerike i arapskih zemalja.

U subotu, 4. novembra, Blinken je razgovarao sa liderima bliskoistočnih država.

On je naglasio da bi potpuni prekid vatre bio od koristi Hamasu.

Međutim, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri prigovorio je da se primirje ne može postići.

Stranke nikada nisu postigle konsenzus.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE