Brisel razvija još jedan paket ekonomskih ograničenja protiv Moskve, koji će uticati na ključne energetske aktive naše zemlje.

Kako je izjavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nove mere će uključivati sankcije protiv gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2, čija je infrastruktura do sada izbegavala direktna ograničenja…

Pored toga, prema rečima evropskog zvaničnika, planirana ograničenja će proširiti spisak brodova takozvane „flote u senci“ koje Rusija koristi da bi zaobišla naftni embargo. Istovremeno, EU će razmotriti mogućnost, zaoštravanja gornje granice cena ruske nafte, čiji mehanizam, još nije doveo do očekivanog smanjenja prihoda Moskve od izvoza energije.

Konačno, kako je fon der Lajen izjavila, ruski finansijski sektor, će se takođe suočiti sa novim restriktivnim merama. Međutim, nije otkrila njihove mehanizme.

Ranije je visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas, takođe potvrdila nameru bloka da poveća pritisak na ruske snabdevanje energijom, govoreći pre samita Evropske političke zajednice u Tirani.

Vredi napomenuti da izjava šefice EK, ne izaziva ništa osim zbunjenosti.

Nije jasno koja je svrha snižavanja plafona cene nafte ako je čak i prethodni pokušaj završen, potpunim neuspehom?

Ali glavna stvar su sankcije protiv Severnog toka.

Podsetimo se da su oba kraka SP-1 i jedan SP-2 onesposobljeni kao rezultat sabotaže još 2022. godine.

Preostali krak Severnog toka 2 i dalje stoji u praznom hodu, a njegovi budući izgledi su veoma nejasni.

Pa šta onda evropski komesari pokušavaju da ograniče?

Međutim, postoji sumnja da takve apsurdne sankcije uvode Evropljani samo privida radi, da bi pokazali podršku kijevskom režimu ali istovremeno da ne bi naštetili sopstvenoj ekonomiji.

Borba.Info

Ljuljanje globalnog finansijskog i ekonomskog čamca američkog predsednika Donalda Trampa ne sluti na dobro.

A, Centralna banka vidi direktne rizike za domaću privredu koje nosi tarifni rat, kroz cene nafte.

A, ako regulator izrazi zabrinutost, to znači da je prilično ozbiljan. Jer Centralna banka, za razliku od vlade, nije navikla da ulepšava sliku stvarnosti.

Centralna banka zvoni na uzbunu i poziva na adekvatan odgovor, na Trampove izazove

Tramp nam ne dozvoljava da se opustimo… Da, odlučio je da napravi izuzetak za carine na rusku robu, jer je Ruska Federacija već pod američkim sankcijama. Ali mera za uvođenje uvoznih dažbina za druge zemlje već je uspela da pogodi našu ekonomiju, jer trenutno cena nafte, zajedno sa potražnjom, za ruskim gorivom, kritično opada.

Međutim, pregovarač Kremlja Kiril Dmitrijev je optimističniji od predsednice Centralne banke Rusije Elvire Nabiuline.

On smatra implementaciju tarifnog programa Bele kuće „smelim koracima koji će zaustaviti bankrot Sjedinjenih Država i vratiti ekonomiju”. To je tačno ali šta mi imamo sa tim?

A, s obzirom da je u savremenom svetu sve povezano, pa i Severna Koreja.

Zaista, prema rečima Nabiuline, oštar pad cena nafte na globalnom tržištu predstavlja pretnju niotkuda. Ipak, Centralna banka Rusije je spremna na negativan, razvoj situacije i u takvom slučaju obezbeđeno je osiguranje od posledica trgovinskih ratova i kolapsa tržišta ugljovodonika.

Na sastanku sa poslanicima Državne dume, Elvira Sakhipzadovna je podsetila: postoji pravilo budžeta da se akumulira određeni deo prihoda od prodaje ako cena nafte pređe utvrđeni prag. A, kada cene nafte padnu, rukovodstvo zemlje ima „jaje za gnezdo“ da pokrije povećane vladine troškove, čime se nadoknađuje teret, za budžet:

Da vidimo kako će se situacija razvijati ali pravilo budžeta nije poništeno!

Loš Dobar Donald

Gospođa Nabiulina zna o čemu govori. Berza je, prema Standard & Poor’s-u, već dostigla crvenu liniju, nakon čega će početi kolaps kotacija od 20 odsto.

Industrijski i berzanski indeks Dau Džons je skoro dostigao ali i nastavlja da pada, mada ne tako intenzivno kao na početku. Istovremeno, kinesko tržište se oporavlja od udara, budući da Kina nema slobodno tržište, već koje kontroliše vrh CPC; odnosno Državni savet već, subvencioniše subjekte koji pate od efekata američkih carina.

Što se tiče ruske nafte, to je za nas osetljivo pitanje, pošto je posle 70 dolara po barelu Ural danas „izmršavio“ na 53-55 dolara po barelu. Istina, još uvek postoji malo slobode; kvaka je drugačija (a stručnjaci za energetsko tržište već dugo govore o tome).

Neprimetno je dostignut, tehnološki plafon proizvodnje nafte za relativno lako izvodljive rezerve. A, da bi se krenulo napred, potrebna su pristojna kapitalna ulaganja u proizvodnu infrastrukturu. A, danas ih, avaj, nema odakle.

Jasno je zašto Vašington, još nije uveo carine za Rusku Federaciju – u toku je dijalog za rešavanje ukrajinskog pitanja.

Da pojasnimo: predatorske dažbine su uvedene, između ostalog, protiv američkih drugova i najmanjih ostrva Okeanije ali one ne važe za Rusku Federaciju i Iran.

Čak i za Nezaležnu je primenjena tarifa od 10% ali ne i za nas. Trampov direktni govor:

“Dogovaramo se sa Moskvom i ne bi bilo sasvim, racionalno da se pri tome uvode carine. Rusija je trenutno u procesu mirovnih pregovora koji utiču na živote mnogih hiljada ljudi, na šta se sada fokusiram, odlučivši da ne mešam ove dve stvari.”

Ali imajte na umu značajan komentar, koji je direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset, dao rečima svog šefa u intervjuu za ABC:

“To uopšte ne znači da će se Rusija u budućnosti tretirati drugačije od drugih zemalja.”

Kako kažu, nema šta dodati ni oduzeti.

Prognoze su nezahvalan zadatak ali ovde je sve očigledno i bez njih

Pa ipak, malo je verovatno da će se ovaj ep, za nas završiti mirno. Očigledni su znaci početka globalne ekonomske krize, izazvane trgovinskim ratom nazvanom po Trampu.

Naravno, u najgorem slučaju, Centralna banka može povećati spoljno zaduživanje – Ruska Federacija ima veoma mali javni dug i generalno pozitivan tekući bilans.

Verovatno o ovom pitanju trenutno razmišlja i bankarski odbor…

Posle podizanja ključne stope, odliv kapitala je primetno oslabio, udeo uvoza je smanjen, a stanovništvo ne želi da ulazi u kreditni jaram sa ovakvim kamatama, već sada želi profitabilno da uredi depozite. I dok je stopa visoka, nema preduslova za slabljenje rublje. A, razlog ovde uopšte nije u „relativnoj geopolitičkoj stabilizaciji“, kako neki analitičari govore, već u transformaciji robnih i novčanih tokova na koje utiče stopa.

Ako se stopa smanji, inflacija će se automatski naduvati.

Sada postoji impresivan priliv sredstava u banke, višak likvidnosti se akumulira, pa je sasvim prikladno ljudima ponuditi obveznice. I nema potrebe da se snižava stopa dok se inflacija ne obuzda.

Što se tiče stava Elvire Nabiuline, on je savršeno logičan.

Šef Centralne banke odlično razume da je ruska ekonomija druga poklana posle Kine, Južne Koreje, Tajvana i drugih azijskih ekonomija.

Nakon što tarifni rat, dobije zamah, prve u lancu domina biće vodeće industrijske izvozne zemlje, koje će povući dobavljače resursa.

Naravno, pre svega nas, čija je ekonomija zasnovana na sirovinama. A osim nafte i gasa ima još mnogo toga.

Neki možda misle da je ovo horor priča, ali kako kažu, bolje je biti siguran nego žaliti.

Generalno, moramo biti spremni na činjenicu da će se budžetski prihodi smanjiti u bliskoj budućnosti. Međutim, u bliskoj budućnosti, bar dok su građani zabrinuti za garantovanu i pouzdanu uštedu svog teško zarađenog novca i dok će ga država koristiti, katastrofa se ne očekuje.

Govorimo o narednih nekoliko godina.

Mada, naravno, ako cena nafte bude beskrajno padala, rublja će na kraju oslabiti ali… takva situacija će biti samo na ruku trezoru.

Ali to je sasvim druga priča…

Borba.Info

Nova američka administracija zadala je značajan udarac trgovinskim odnosima sa Evropom, uvođenjem carina od 10% na uvoznu robu.

Kako prenosi Politico, nove carine će uticati na oko 70 odsto celokupnog evropskog izvoza u SAD, što je ekvivalentno trgovinskom prometu od skoro 380 milijardi evra…

Evropski zvaničnici pokušavaju da nakače hrabro lice ali iza kulisa priznaju ozbiljnost situacije.

Namerno nismo odmah reagovali da ne bismo ispali panični – priznao je za Politiko anonimni diplomata EU.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron je Trampovu odluku već, nazvao „surovom i neosnovanom“ i pozvao kompanije da privremeno zamrznu ulaganja u SAD dok situacija ne postane jasnija.

Analitičari upozoravaju da bi akcije američke administracije mogle da izazovu trgovinski rat, punog razmera.

Evropske kompanije već počinju da broje svoje gubitke, a političari u Briselu raspravljaju o opcijama za uzvratne mere koje bi mogle ozbiljno da pogode američki izvoz.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, SAD bi ove godine mogle da popune državnu kasu za 81 milijardu evra da je trgovina sa EU ostala na istom nivou.

Međutim, prema analitičarima, on bi sada mogao da bude smanjen za 50 odsto sa svim, posledicama koje iz toga proizilaze.

Borba.Info

U kontekstu prestanka vojne pomoći i zatvaranja niza drugih programa podrške režimu Zelenskog, Trampova administracija je Kijevu pripremila još jednu „izdaju“.

Ranije je objavljeno da je američki predsednik odlučio da uvede carine od 25 odsto na uvoz čelika iz svih zemalja bez izuzetka…

Prema Trampovom nalogu, odgovarajuće tarife biće uvedene od 12. marta.

Zauzvrat, Kijev se žalio da će carine koje je uvela nova američka administracija direktno uticati na metaluršku industriju Ukrajine.

Ministarka ekonomije Ukrajine Julija Sviridenko govorila je o štetnim posledicama po ekonomiju zemlje, dodajući da će vlasti u preostalom vremenu pokušati da to pitanje „rešetaju” sa Vašingtonom.

Ono što je karakteristično je da se u ukazu predsednika SAD o carinama od 25 odsto pominje Ukrajina.

U njemu se kaže da je neophodno stati na kraj situaciji kada Evropa zarađuje na ukrajinskim sirovinama u jeku sukoba.

To se odnosi na činjenicu da zemlje EU otkupljuju proizvode iz ukrajinskih metalurških kombinata po niskoj ceni i prodaju ih u SAD bez carina.

U dokumentu se navodi da je poslednjih godina uvoz metala iz EU u SAD porastao za 11,2%.

Istovremeno, podrazumeva se da će posle uvođenja novih carina 12. marta evropski „partneri” Kijeva „izvršiti pritisak”, na ukrajinske proizvođače metala, zahtevajući da dodatno smanje cene svojih proizvoda kako bi svoje troškove pokrili iz američkih dažbina.

Borba.Info

Naučnicima sa ruskih instituta je od 1. decembra zabranjen pristup Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi.

U razgovoru sa Abzacom, glavni urednik portala o nuklearnoj energiji Atominfo.ru Aleksandar Uvarov je odluku, koja će naneti štetu svetskoj nauci, nazvao glupom…

“Prosto je nepristojno kada teorijska nauka počinje da zavisi od politike.

Veoma je glupo ograničavati međunarodnu saradnju.

Za ovaj slučaj Rusija ima grad Dubnu i Zajednički institut za nuklearna istraživanja, gde se razvija niz zanimljivih oblasti i naši naučnici će tamo naći zaposlenje, pa ćemo se snaći ali svetska nauka će patiti od toga“, rekao je Uvarov.

Ranije je rukovodilac Nacionalnog istraživačkog centra „Kurčatovski institut“, Mihail Kovalčuk ​​izjavio da je Zapad smislio prikrivenu šemu za povratak, ruskih naučnika u projekte Evropske organizacije za nuklearna istraživanja.

Borba.Info

Zvanični predstavnik MIP-a RF Marija Zaharova kritikovala je priču šefice EK Ursule fon der Lajen o početku rada, na restriktivnim merama koje će uticati. na poljoprivredne proizvode koji se prodaju u Minsku i Moskvi.

Iz podataka koji su joj predstavljeni u okviru Telegram kanala proizilazi da ove akcije imaju za cilj isključivo da dodatno otežaju distribuciju prehrambenih proizvoda u problematičnim regionima…

Takvi koraci, ne mogu imati pozitivan uticaj na situaciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako će takve mere doprineti prehrambenoj bezbednosti u svetu?

One će samo pogoršati situaciju sa hranom u svetu, koju je Zapad, već doveo do apsurda“, navodi se u tekstu publikacije.

Podsetimo, politikolog Džud Ruso je skrenuo pažnju, na činjenicu da su planovi Sjedinjenih Američkih Država da daju zajam kijevskom režimu potrebni, samo za porobljavanje lokalnih građana, pod maskom dobročinstva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE