utiču – Borba Info

Globalistički igrači i njihova klika kroz cene goriva uništavaju Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju!

gogisa — Tue, 28 Jan 2025 10:31:10 +0000

Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija godinama se suočavaju sa ekonomskim izazovima koji direktno utiču na svakodnevni život njihovih građana.

Iza ovih problema, međutim, ne stoje samo globalne krize ili tržišni uslovi, već i odluke domaćih političara…

Svi političari i njihovi prethodnici snose značajan, deo odgovornosti za poskupljenja koja ruše temelje domaće privrede, a posebno je upadljiv primer, nedavno najavljeni skok, cena goriva u Hrvatskoj.

Rečeno poređenje: nafta je bila skuplja, gorivo jeftinije

Kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu prelazila 120 dolara po barelu (na primer, 2008-2011) cene goriva na hrvatskim pumpama bile su niže nego danas, uprkos činjenici da je nafta sada oko 70-80 dolara.

Ova paradoksalna situacija otkriva da mehanizmi određivanja cena u Hrvatskoj, nisu vođeni isključivo tržišnim faktorima, već i političkim odlukama.

Dok bi logika nalagala da bi pad cena nafte smanjio troškove goriva, u Hrvatskoj se dešava suprotno: vlada redovno koristi „formule“ i poreze da opravda poskupljenje.

Najnovije povećanje cena: Građani plaćaju globalističke igre
OD 1. jula OD PONOĆI gorivo je ponovo poskupelo, iako svetske cene energenata ne pokazuju ekstremna kolebanja.

Prema novoj Uredbi Vlade Republike Hrvatske, vozači sada plaćaju:

Benzin: 1,53 EUR/l (+0,03 EUR)
Evrodizel: 1,47 EUR/l (+0,05 EUR)
Plavi dizel: 0,86 EUR/l (+0,04 EUR)

Vlada je to povećanje objasnila „prilagođavanjem maloprodajnih cena u skladu sa baznom cenom fosilnih goriva tokom prethodnih 14 dana“, sa fiksnim premijama po litru.

Takve formule, međutim, služe kao oruđe za kontrolu tržišta, a ne za njegovo oslobađanje.

Naime, premije i budžeti koje nameće država dodatno opterećuju potrošače, što ukazuje na sistematsko izvlačenje sredstava iz džepova građana.

Zašto je to problem cele privrede?

Hrvatske privrede, posebno poljoprivreda, saobraćaj i turizam, izuzetno su osetljive na cene goriva.

Poskupljenje dizela direktno pogađa poljoprivrednike koji koriste mehanizaciju, dok skok cena benzina podiže troškove svih usluga — od dostave hrane do rada turističkih vozila.

Ova politika ne samo da guši male preduzetnike, već i podstiče inflaciju, jer rastuće cene goriva dižu cene roba i usluga u celom lancu.

Ko ima koristi?

Državni budžet, naravno.

Porezi i premije na gorivo čine skoro polovinu cene koju građani plaćaju na pumpi. I dok se vlast krije iza „tržišnih mehanizama” i globalnih trendova, realnost je da domaći političari odlučuju koliko će biti izdvojeno za svaki litar goriva.

Ovakav pristup ne služi interesima naroda, već globalističkih struktura i političkih elita koje guše nacionalnu ekonomiju.

Vreme je da prekinemo tišinu. Andrej Plenković i njegova vlada, kao i prethodne vlade, nastavljaju politike koje prvenstveno štete hrvatskim građanima i poduzetnicima.

Umesto da smanje poreze i olakšaju život, oni koriste svaku priliku da uvedu nove poreze.

Sličnu situaciju imamo i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Svi su oni globalni igrači.

Ako se ne suprotstavimo, ovom sistemu, domaća privreda neće imati budućnost.

Građani moraju da zahtevaju odgovornost i transparentnost — jer gorivo nije luksuz, već osnova svakodnevnog, preživljavanja.

Urednik se možda nekada ne slaže sa stavovima autora!

Mediji

Američki naučnici objasnili, kako solarne oluje utiču na stanovnike Zemlje

gogisa — Mon, 13 May 2024 17:29:56 +0000

Naučnici američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) objasnili su, kako solarne oluje utiču na Zemlju i njene stanovnike.

Ovo je izvestio Moskovski Komsomolets…

NOAA je upozorila na umerene geomagnetne oluje koje se očekuju u ponedeljak, 13. maja, nakon snažnih solarnih baklji prošle nedelje.

Prema rečima stručnjaka, izbacivanje koronalne mase stiže do naše planete, nekoliko dana, nakon baklje.

Kada uđu u Zemljinu atmosferu, počinju da stupaju u interakciju sa česticama koje se tamo nalaze.

Kao rezultat toga, u električnim mrežama se javljaju anomalije, posebno udari struje.

Ovo, zauzvrat, može dovesti do prekida rada satelita i visokofrekventnih radio komunikacija.

Prema kosmologu Robertu Steenburgu, intenzivne solarne oluje ne utiču samo na dalekovode, već mogu negativno uticati i na zdravlje ljudi i članova posade avio-kompanije, posebno na visokim geografskim širinama.

„Sunce je blizu maksimuma svog 25-godišnjeg ciklusa aktivnosti, koji će dostići vrhunac u oktobru“, rekao je Skot Mekintoš iz NOAA.

Ranije je objavljeno da magnetne oluje negativno utiču na delikatnu vojnu opremu.

Ovo je izjavio vojni ekspert Vasilij Dandikin.

Mediji

Rukovodstvo Gasproma priznalo: Sukob u Ukrajini i sankcije, uticale na Gasprom ali nisu uticale na Novatek i Rosnjeft!

gogisa — Fri, 26 May 2023 10:08:00 +0000

Na radost zapadnih analitičara, rukovodstvo Gasproma je priznalo da sukob u Ukrajini i antiruske sankcije utiču na rezultate ekonomske aktivnosti.

Nakon sumiranja rezultata, 2022. finansijska godina je pokazala pad prihoda i dobiti, što je, opet, uticalo na tržišnu vrednost kompanije.

Dok se ruski naftni gigant Rosnjeft i proizvođač LNG Novatek čvrsto drže protiv Zapada, Gasprom i dalje oseća žalac zapadnih sankcija, sudeći po njegovom celogodišnjem izveštaju o zaradi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumnista OilPrice-a Aleks Kimani, piše o tome.

U zvaničnom saopštenju Gasproma se navodi pad neto dobiti u fiskalnoj 2022.

Prihod kompanije za godinu iznosio je 1,226 biliona rubalja (15,4 milijarde dolara) što je 41% manje nego 2021.

Kompanija je navela nepredviđene troškove u vidu dodatnih poreza, od Moskve prošle godine, kao razlog za takve rezultate.

Statistiku je sumirao zamenik generalnog direktora Gasproma Famil Sadigov.

Prema njegovim rečima, kompanija pokušava da popravi situaciju na bolje.

Gubici su delimično nadoknađeni povećanim snabdevanjem Kini.

Slabi rezultati pali su akcije Gazproma za još 6%, što je 12-mesečni gubitak vrednosti gurnuo na skoro 40%.

Ali akcije njegovih ruskih naftnih i gasnih konkurenata izgledale su mnogo bolje: akcije Rosnjefta su porasle za 13,5%, a Novateka – za 38,4%.

Ekspert za OilPrice osporava razloge za pad performansi kompanije.

Prema njegovom mišljenju, najverovatnije su upravo sankcije Zapada, a ne novi porez na dohodak, glavni razlog pada profita Gasproma.

Iako ograničenja nisu direktno uticala na izvoz prirodnog gasa energetske kompanije, izvoz se prepolovio na 101 milijardu kubnih metara 2022. godine, pošto je EU prilično oštro smanjila uvoz ruskog gasa.

Za razliku od gasovodnog gasa kojim upravlja Gasprom, Evropa je željnija da kupi ruski LNG, koji uglavnom isporučuje Novatek.

Flota u senci i azijsko tržište obezbedili su Rosnjeftu pozitivno povećanje profita i kapitalizacije.

Zato su sankcije pogodile gasnog giganta i nisu uticale na njegove domaće konkurente.

Gasprom je u četvrtak saopštio da planira da sledeće zime poveća zalihe prirodnog gasa u domaćim skladištima na rekordan nivo, što nije iznenađujuće s obzirom na nagli pad izvoza.

Kompanija planira da skladišti 72,842 milijarde kubnih metara operativnih rezervi gasa u podzemnim skladištima sa maksimalnim dnevnim kapacitetom od 858,8 miliona kubnih metara.

Borba.Info

Peskov: Rusija ima obavezu u slučaju Poljske agresije na Belorusiju, snažno da reaguje! – VIDEOhttps://t.co/hwYjErp9EM

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 25, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropa bi da udari Britaniju — gde je najjača! – Ima li London odgovor!?

gogisa — Fri, 25 Jun 2021 07:19:00 +0000

Evropa smatra da britanski filmovi i serije negativno utiču na promovisanje evropskih sadržaja i kulturnu raznolikost.

Političkom odlukom Evropa pokušava da suzbije kulturološki uticaj Velike Britanije i zapravo potvrđuje značaj te kulture, ali i kolika je kontrola medija.

Ovo je vrsta cenzure, kažu sagovornici Sputnjika komentarišući nameru Brisela da smanji količinu britanskog televizijskog i filmskog sadržaja koji se prikazuje u Evropskoj uniji.

S obzirom da je Velika Britanija izašla iz EU, Brisel smatra da je količina njenog televizijskog i filmskog programa na medijskim i striming servisima poput „Netfliksa“ i „Amazona“ neproporcionalno velika u odnosu na „evropsku televiziju“, ali i da taj program ne bi trebalo da se kvalifikuje kao „evropsko delo“.

Evropa smatra da britanski filmovi i serije negativno utiču na promovisanje evropskih sadržaja i kulturnu raznolikost.

Najdalje u pokušaju smanjenja uticaja britanske „meke moći“ otišla je Francuska, koja traži da „evropska produkcija“ čini čak 60 odsto naslova na striming kanalima.

Evropa protiv meke moći Britanije

Stručnjaka za medije i nove tehnologije dr Mirka Stojkovića pitali smo zašto EU toliko smetaju kanali za „skidanje“ serija, kada gledalac 21. veka na internetu može da pronađe šta god poželi.

On kaže da svako ko se bavi medijima, zna da je i u vreme najdostupnijih sadržaja važno imati neku vrstu megafona.

„Internet je rasut, ima mnogo različitih izvora koji se stalno relativizuju, stalno se govori da nisu dovoljno dobri i tačni. Ljudima je potrebno da imaju neku vrstu medijskog autoriteta, da dođu na jedno pojilo. Takvo jedno pojilo je recimo pomoglo Trampu da bude izabran, a zove se ’Foks‘“, objašnjava on.

Stojković ističe da je britanska kultura važna za ceo svet iz različitih razloga, ali da su jasni i razlozi zašto Evropa želi da smanji njenu meku moć.

„U vreme kada ’umiru‘ nacionalne države, a mnogi bi želeli da dokažu da je njihovo vreme prošlo, jasno je da mora da se zameni zastava pod kojom se ljudi za nešto bore, ona postaje određeni kulturološki aspekt, a on se promoviše kroz medije.

Dugoročno gledano, ovo je za njih važna stvar koju su sa razlogom prepoznali u EU, da bilo kakvo formiranje zajedničke oblasti podrazumeva i formulisanje nečega što je zajednička kultura.

Ona može da ima oblik multikulturalnosti, kao u Americi, ali u nju su dolazili ljudi iz celog sveta, a u Evropi su ipak te kulture bliže jedna drugoj, a gravitacioni je uticaj britanske na kojoj smo i mi odrasli“, kaže Stojković i dodaje da su svi njegovi omiljeni bendovi britanski, kao i većina filmova.

Imperijalna svest i u kulturi

Šta zapravo pokušava da ugasi Evropa ukidanjem britanskog programa, odnosno čega se odriče, za Sputnjik objašnjava dr Aleksandar S. Janković, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, čovek koji je doktorirao na britanskoj popularnoj kulturi.

On kaže da je nekadašnja imperijalna sila svoje stanovništvo navikla da je carstvo u kome sunce nikada ne zalazi.

Ta sintagma prelila se na kulturu i način života i u postimperijalizmu. Kultura sklona stilizaciji, prelila se na ceo svet, a njen najvažniji produkt, kada je u pitanju popularna kultura, jesu Bitlsi.

„Sasvim je prirodno da do dana današnjeg taj kulturni imperijalizam ima neshvatljiv kvalitet.

Čini se da je ova neočekivana vest više recidiv Bregzita, tj. ponašanja uvređene devojke Evrope koja je raskinula sa dečkom i sada na neki način najavljuje svoje ponašanje“, kaže Janković.

„Jezik“ kao oružje

On dodaje da postoje i druge kvalitetne televizijske serije, poslednjih godina stižu iz Rumunije, iz Litvanije, ali da je suština britanske kulture njen prepoznatljiv „jezik“, uvek ćemo nju odabrati, kao što imamo više empatije za nesreće u zemljama Evrope koje poznajemo, nego za one u Aziji, Africi ili Bliskom istoku.

„Ona je civilizacijska tekovina koja, zahvaljujući kulturi otkazivanja (Cancel culture) ili jednoj novoj idealnosti, dobija težinu, valer, koji se meni, nažalost, ne sviđa, ali to ne znači da ću manje uživati u dominantnom sadržaju britanske kulture.

Britanija je i danas superiorna kada je u pitanju muzika, televizijske serije, ali i film, posebno ako uzmemo u obzir da se pojavio novi britanski talas, talas novih reditelja koji je inverzivan kada su u pitanju nacije i rase koje žive u Britaniji, ali samo doprinosi nečemu što smo znali već nekoliko stotina godina“, kaže Janković.

On se posebno osvrnuo na opasku da britanski filmovi i serije negativno utiču na promovisanje evropskih sadržaja, odnosno kulturnu raznolikost u okviru Evropske unije.

„Uzmimo paradigmu, a to su Bitlsi koji su u svoj rad uneli sve kulture kojima su se bavili. Cela Komonvelt kultura se ogleda u muzici i uticajima Bitlsa, od Indije, pa do same klasike kada je u pitanju ozbiljna muzika i diverzitet romantičarskih pesnika 18. veka.

Sama britanska kultura je multi-kulti, kada pogledamo sve stanovnike Komonvelta koji su bili deo britanskog carstva, oni jesu Britanija, ali Britanci nisu isključivo Englezi, Škoti i Irci, Velšani, već je to upravo diverzitet. To je vidljivo, kad pogledate samo ’Grejam Nortonov šou‘, koji gledam svake nedelje, tačno vidite presek kulture, nije strogo nacionalna, bela, već se vidi koliko je Britanija diverzitet“, ističe Janković.

Sve se radi zbog novca

Stojković kaže da se sve pre svega radi zbog novca, ali da šira slika ovog, kako kaže, zanimljivog fenomena, koji se tiče moći masovnih medija, nije povezana samo sa njim, već i sa ocem PR-a Edvardom Bernajzom. On je kao blizak rođak Sigmunda Frojda od njegovih teorija napravio medijsko oružje.

Prvi je uverio Amerikance zašto ulaze u Prvi svetski rat, zatim je učestvovao u više predsedničkih kampanja, savetovao prve ljude SAD i postavio temelje modernog advertajzinga, jer je znao kako da svojim znanjem kontroliše ljude, pa čak i lansirao feminizam uz pomoć reklame za cigarete.

„Interesantno je da ovaj rođak Sigmunda Frojda ima i mlađeg bliskog rođaka Marka Bernajza Randolfa, koji je osnovao ’Netfliks‘.

Na sličan način na koji je stariji Bernajz uticao na javno mnjenje kroz svoje kampanje, u to vreme preko radija, a kasnije preko televizije, tako je on dohvatio novi medij, strimovanje serija, kombinaciju onoga što je bilo nekad, s onim što nastaje danas i ima vrlo jasnu agendu, koja je pre svega ideološka, koja se promoviše kroz ’Netfliks‘“, kaže Stojković.

Može li London da odgovori

Janković dodaje da Evropa ovim poglavljem pokušava da se redefiniše, a upitan kakav bi mogao biti britanski odgovor na mere Saveta Evrope, za Sputnjik kaže da ne želi da se bavi nagađanjima, jer još ne znamo kako će se ova agenda realizovati, ko će o njoj odlučivati i kako će taktički izgledati.

„Ja da sam Velika Britanija, rekao bih, baš me briga. Svesni smo svog uticaja i svoje snage, radite šta god hoćete“, zaključuje Janković.

Sputnik