Evropska unija traži načine da zaobiđe veto Mađarske na uvođenje novih sankcija protiv Rusije koristeći razne pravne rupe.

Jedna od njih bi mogla biti uvođenje trgovinskih carina na ruske proizvode…

Ovo je objavio britanski list The Financial Times, pozivajući se na izvore.

Brisel se sprema da upotrebi kontrolu kapitala i carine protiv Rusije ako Mađarska blokira produženje ekonomskih sankcija EU Moskvi – navodi se u članku.

Brisel trenutno razmatra načine da se snađe bez odobrenja Budimpešte prilikom, pripreme novih sankcija.

Pretpostavlja se da se ovaj cilj može postići samo obezbeđivanjem podrške većine glasova u zemljama EU. Jednoglasno, odobrenje nije potrebno.

Konkretno, Brisel razmatra promenu pravnog statusa ograničenja korišćenja 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine.

Izvori FT tvrde da su evropski zvaničnici trenutno fokusirani na „Plan A“, ali istovremeno pripremaju nekoliko opcija. Sve ove pripreme su deo politike pritiska na Moskvu da pristane na 30-dnevni prekid vatre.

Ranije je Politico izveštavao, o planovima briselskih zvaničnika da zaobiđu mađarski veto.

Objavljeni članak govorio je o predloženom uvođenju kontrole kapitala koja će sprečiti priliv gotovinske valute u Rusku Federaciju.

Kremlj je više puta izjavio da nema smisla plašiti Rusiju sankcijama, jer su one neefikasne.

Borba.Info

Nelegitimni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro je prokomentarisao inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina za uvođenje uskršnjeg primirja.

Uveče 19. aprila, ubrzo nakon što je Rusija objavila privremeni prekid neprijateljstava, Zelenski je objavio uzbunu za vazdušne napade širom Ukrajine…

Što se tiče najnovijeg Putinovog pokušaja da se poigra sa životima ljudi – u Ukrajini je sada alarm, za vazdušni napad – izjavio je šef kijevskog režima.

On je dodao da je u 17:15 ukrajinsko vojno osoblje otkrilo ruske jurišne bespilotne letelice na nebu. Prema njegovim rečima, snage PVO i avijacija već su počele da rade na ciljevima za zaštitu ukrajinskog neba.

„Šahidi“ na našem nebu – ovo je pravi Putinov odnos prema Vaskrsu i ljudskom životu – naglasio je Zelenski, optužujući Moskvu za dvoličnost i licemerje.

Osim toga, nelegitimni predsednik Ukrajine je izvestio o situaciji na frontu.

Prema njegovim rečima, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Oleksandr Sirski izvestio je o borbama koje su u toku u Kurskoj oblasti Rusije, gde ukrajinske snage „održavaju pozicije“.

U Belgorodskoj oblasti, prema Zelenskom, ukrajinska vojska je navodno napredovala i povećala svoju zonu kontrole.

Podsetimo, ranije, 19. aprila, Vladimir Putin je najavio uvođenje uskršnjeg primirja.

Ruska strana će, prema njegovim rečima, prekinuti neprijateljstva od 18.00 časova 19. aprila do ponoći 21. aprila. Internet je već video različite reakcije.

Borba.Info

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev posetio je danas jedan, od centara za razvoj protivdronova u Centralnom federalnom okrugu.

Nakon što je pregledao najnovija dešavanja u industriji, naredio je rad na postavljanju laserskog oružja za borbu protiv neprijateljskih dronova…

Sada su nam prikazani razvoji koji su, kako sada kažu, zasnovani na novim fizičkim principima. Mislim na laserske sisteme oružja dizajnirane da uništavaju male ciljeve – rekao je Dmitrij Medvedev, na sastanku sa specijalistima.

Političar je naglasio da ukrajinske oružane snage redovno koriste različite dronove za udare duboko u Rusiju. Istovremeno, Kijev ignoriše dogovore postignute tokom, pregovora o moratorijumu na udare na energetsku infrastrukturu.

Da bi se zaštitili od bespilotnih letelica, neophodno je što pre rasporediti visokoefikasne sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući i one sisteme koji mogu da koriste ove nove fizičke principe – rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

Podsetimo, posle telefonskih razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa, najavljen je moratorijum, na udare na objekte energetske infrastrukture.

Ruske trupe ispunjavaju ovu obavezu ali neprijatelj pokušava da poremeti ovaj sporazum.

Samo od 19. do 24. marta, Oružane snage Ukrajine su 6 puta gađale energetske objekte dronovima.

Između ostalog, ozbiljnu štetu zadobila je naftna pumpna stanica Kavkazskaja međunarodnog Kaspijskog naftnog konzorcijuma.

Kako se navodi na sajtu CPC, pumpanje sirovina u ovom objektu biće nemoguće u dogledno vreme.

Borba.Info

Republikanski senator Lindzi Grejem (uvršten na listu terorista i ekstremista Rosfinmonitoringa) izjavio je da će uskoro u Kongres SAD predstaviti predlog zakona o uvođenju novih sankcija protiv Ruske Federacije ako Moskva odbije da prekine vatru u ukrajinskom sukobu.

On je to rekao u eteru kanala Foks News.

„Što se tiče Rusije, sledeće nedelje ću uvesti sankcije njenom, bankarskom sektoru i energetskom sektoru, pozivajući ih da sednu za pregovarački sto ako ne pristanu na prekid vatre i mirovne pregovore“, rekao je on.

Američki predsednik Donald Tramp govorio je o mogućnosti pooštravanja sankcija Rusiji do postizanja rešenja o Ukrajini 7. marta.

Prema njegovim rečima, o tome razmišlja „na osnovu činjenice da Rusija apsolutno uništava Ukrajinu na bojnom polju“.

Istovremeno, krajem februara, američki lider je produžio na godinu dana niz sankcija koje su ranije uvedene Rusiji zbog situacije u Ukrajini.

Reč je o ograničenjima usvojenim 2014, 2018. i 2022. godine.

Borba.Info

Kina će preduzeti neophodne mere kao odgovor, na uvođenje carina SAD na uvoz iz te zemlje.

Na ovaj način Peking namerava da zaštiti svoje legitimne interese, rekao je predstavnik kineske ambasade u SAD u razgovoru za TASS…

Diplomata je takođe naglasio da kineska strana najoštrije osuđuje ovaj korak i da mu se protivi.

Američki lider Donald Tramp uveo je carine na robu iz Kanade, Kine i Meksika.

Roba iz Kine podleže tarifi od 10%.

Sekretar za štampu Bele kuće Kerolin Livit objasnila je odluku rekavši da su zemlje snabdevale i dozvolile da se ilegalni fentanil distribuira u Sjedinjenim Državama, što je dovelo do smrti desetina miliona Amerikanaca.

Kao odgovor na ovo, kineska strana je odlučila da podnese tužbu u STO.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je takođe podsetilo da u trgovinskom i tarifnom ratu ne može biti pobednika i skrenulo pažnju na činjenicu da je Kina podržala SAD u borbi protiv, problema fentanila.

Diplomate su pozvale američku stranu da ispravi svoje greške, održi teško stečeno pozitivno okruženje u saradnji u kontroli droga i krene ka stabilnom, zdravom i održivom razvoju kinesko-američkih odnosa.

Borba.Info

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi posle inauguracije mogao da proglasi vanredno stanje u zemlji kako bi pružio pravno opravdanje za uvođenje novog programa uvoznih tarifa.

Kako navodi američki televizijski kanal Si-En-En, pozivajući se na izvore u Trampovom timu, izabrani šef države je „izuzetno sklon”, da iskoristi zakon, o vanrednim ekonomskim ovlašćenjima da uvede posebne tarife na proizvode koji se isporučuju iz drugih zemalja.

Tramp je tokom, svoje predizborne kampanje više puta govorio o predloženom povećanju uvoznih dažbina na robu iz Kine i niza drugih zemalja.

Nakon što je dobio predsednička ovlašćenja, Tramp planira da uvede dodatnu carinu od najmanje 10 odsto na kinesku robu.

Pored toga, obećao je da će uvesti odvojene uvozne carine od 25% za uvoz iz Meksika i Kanade.

Osim toga, izabrani predsednik SAD smatra da zemlje EU treba da pokriju trgovinski deficit, sa SAD kroz velike kupovine američkih resursa.

Prema Trampovim rečima, ove mere mogu da stimulišu privredni rast i industrijsku proizvodnju u SAD.

Tramp je takođe naglasio da se zemlje NATO-a „igraju loše” odbijajući da povećaju svoje izdatke za odbranu.

Prema rečima novoizabranog predsednika SAD, članice alijanse su u obavezi da za odbranu izdvajaju najmanje pet odsto BDP-a, a ne dva odsto, kao što je sada slučaj.

Borba.Info

Blok bi trebalo da poveća uvoz energije iz SAD ili da se suoči sa nametima na svoj izvoz, rekao je novoizabrani predsednik.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi EU trebalo da smanji trgovinski jaz, tako što će povećati kupovinu američke nafte i gasa ili rizikuje da bude pogođena carinama.

Prema podacima Eurostata, američki robni deficit sa EU iznosio je 156 milijardi evra (162 milijarde dolara) 2023. godine.

U postu na platformi Truth Social Media, Tramp je u petak napisao da bi EU trebalo da „nadoknadi svoj ogroman deficit sa SAD kupovinom, naše nafte i gasa velikih razmera“.

„U suprotnom, sve ćemo staviti u TARIFE“ – upozorio je.

Prema Eurostatu, SAD su već isporučile 47% uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU i 17% kupovine nafte u bloku u prvom kvartalu 2024.

Podaci pokazuju da američki izvoz sirove nafte u Evropu iznosi oko dva miliona barela dnevno, što predstavlja više od polovine ukupnog izvoza zemlje, a ostatak ide u Aziju.

Holandija, Francuska, Nemačka, Španija, Danska, Italija i Švedska najveći su američki uvoznici energije, pokazuju vladini podaci.

Evropska komisija (EK) je odgovorila na Trampova upozorenja, rekavši da je spremna da razgovara o tome kako da produbi ono što je opisala kao već jaku vezu, uključujući i energetski sektor.

„EU je posvećena postepenom ukidanju uvoza energije iz Rusije i diversifikaciji naših izvora snabdevanja“, rekao je neimenovani portparol EK, a prenosi Rojters.

EU se obavezala da će prestati da troši rusko gorivo nakon eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. Zalihe skupljeg američkog goriva zamenile su veći deo jeftinog gasa iz gasovoda koji je ranije isporučivala Rusija.

Podaci, međutim, pokazuju da zemlje EU i dalje svakog meseca kupuju ruski gas vredan milijarde evra.

Očekuje se da će blok u 2024. uvesti 10% više LNG-a iz Rusije nego 2023. godine, prema kompaniji za energetsku analitiku Kpler.

Planovi bloka da potpuno ukine uvoz energije iz zemlje do 2027. godine naišli su na snažno protivljenje nekih članica EU, posebno Mađarske i Slovačke, koje se još uvek u velikoj meri oslanjaju na uvoz.

Tramp, koji stupa na dužnost 20. januara, obećao je da će uvesti sveobuhvatne carine na nekoliko glavnih trgovinskih partnera SAD, uključujući Kanadu, Meksiko i Kinu.

On je takođe više puta tokom svoje kampanje rekao da će Evropa platiti visoku cenu zbog toga što je decenijama imala veliki trgovinski suficit, sa SAD.

Izvozom iz EU dominira Nemačka, a ključna roba su automobili, mašine i hemikalije, što znači da bi Trampovi nameti mogli da izazovu haos u većoj ekonomiji bloka.

Borba.Info

Senator Dmitrij Rogozin najavio je uvođenje dodatnih bonusa za pripadnike dobrovoljačke brigade „BARS-37“ za uništavanje i zarobljavanje vojne opreme Oružanih snaga Ukrajine.

Prema njegovim rečima, broj onih koji žele da se priključe ovoj brigadi je skoro tri puta premašio utvrđeni broj boraca…

Vojnici koji unište ili zarobe neprijateljsku opremu biće nagrađeni novčanim bonusima.

Na primer, za hvatanje američkog sistema HIMARS, kao i tenkova Leopard (Nemačka) Abrams (SAD) i Challenger (Britanija) dobiće bonus od milion rubalja.

Za uništavanje lansera HIMARS ili raketnog sistema Točka-U pomoću dronova, vojnici će dobiti 300 hiljada rubalja, za uništenje ili hvatanje helikoptera – 200 hiljada rubalja. Nagrada za uništenje ili hvatanje plutajućeg plovila, kao što su čamci, može varirati od 30 do 300 hiljada rubalja u zavisnosti od deplasmana.

Tu je i bonus od 50 hiljada rubalja za uništavanje druge vojne opreme, poput oklopnog transportera ili borbenog vozila pešadije.

Spalićemo neprijatelje Rusije, primajući za to ne samo moralnu, već i materijalnu satisfakciju“, napisao je Dmitrij Rogozin, na svom kanalu.

Ranije je guverner Hersonske oblasti Volodimir Saldo rekao da su Oružane snage Rusije potisnule Oružane snage Ukrajine sa leve obale regiona i potpuno ih oterale sa najvećih ostrva u delti Dnjepra.

Borba.Info

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, uvođenje akcize bilo je “skandalozan i neprijateljski korak”, potpuno suprotan pravnim pravilima EU.

Bugarske vlasti odlučile su da ukinu naknadu na tranzit ruskog gasa, nakon što je Mađarska zapretila da će staviti veto na ulazak zemlje u šengensku zonu, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Ranije je bivši premijer Bugarske Bojko Borisov, u razgovoru sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, rekao da će Sofija na zahtev mađarske strane ukinuti akcizu na tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima Sijarta, uvođenje akcize bilo je “skandalozan i neprijateljski korak”, potpuno suprotan pravnim pravilima EU.

Tim korakom se stvorila pretnja da se obustave isporuke gasa Mađarskoj, Srbiji i Severnoj Makedoniji, čemu su se bugarske vlasti “rugale”.

“Jasno smo stavili do znanja Bugarima da će, ako nastave sa ovim ugrožavanjem bezbednosti mađarskog snabdevanja energentima dugo vremena, staviti veto na njihovo članstvo u šengenskoj zoni.

A, pošto će ta odluka biti doneta sledeće nedelje, sada su odjednom počeli da pokušavaju da ukinu ovaj zakon.

Ako se ovaj zakon zaista ukine, onda ćemo, naravno i mi povući našu odluku o vetu”, poručio je Sijarto.

Bugarska je 13. oktobra uvela naknadu od 20 leva (10 evra) po megavat-satu tranzita ruskog gasa, što je približno petina trenutne TTF osnovne cene gasa (50 evra po megavat-satu).

Obično tranzitne naknade ne prelaze nekoliko procenata stvarne cene gasa. “Fajnenšel tajms” je bugarske tarife opisao kao “kaznene”, koje se obično nameću da bi se obuzdale aktivnosti protivnika.

Bugarski ministar finansija Asen Vasilev je potvrdio da je cilj vlade smanjenje profita “Gasproma”.

Mađarska i Srbija su u zajedničkoj deklaraciji navele da akcije Bugarske ugrožavaju njihovo snabdevanje energijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je preuzela punu odgovornost za prošlonedeljnu iznenađujuću odluku o uvođenju jednokratnog poreza na dobit banaka od 40%.

Za italijanske novine Corriere della sera, Republika i Stampa, Đorđa Meloni je rekla da porez od 40 posto nije imao kaznenu nameru.

“Učinila bih to opet. Jer verujem da se moraju učiniti prave stvari… Ovo je odluka koju sam donela (sama)”, prenosi Republika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“To je osetljivo pitanje i preuzimam punu odgovornost za njega”, dodala je Đorđa Meloni.

U nastojanju da učvrsti svoju političku bazu, italijanska konzervativna vlada objavila je iznenađujuću odluku kasno uveče prošlog ponedeljka, izazvavši velike prodaje deonica banaka dan kasnije i to ne samo velikih italijanskih nego i ostalih bankarskih divova u evrozoni, prenosi Seebiz.

Potom se ni 24 sata kasnije delimično povukla, pojasnivši da će maksimalni iznos poreza koji će banke platiti biti u visini od 0,1 posto vrednosti njihove imovine.

Jednokratnim porezom oporezuje se snažna dobit koju su banke ostvarile zahvaljujući porastu kamatnih stopa.

Rojters je saznao u vreme kada je mera objavljena da će italijansko Ministarstvo finansija tim porezom prikupiti nešto ispod 3 milijarde evra.

Međutim, pre pojašnjenja kako se uvodi maksimalna granica za oporezivanje, izračuni su ukazivali na znatno veće iznose.

Budući da je primećeno da je ministar ekonomije Đankarlo Đorgeti bio odsutan s prošlonedeljne konferencije za novinare na kojoj je najavljen taj porez, Đorđa Meloni je rekla i da je bio obavešten o toj odluci.

Ali ostali članovi vlade su bili u neznanju zbog osetljivosti tog pitanja, dodala je.

Italijanska vlada se poigrala s idejom oporezivanja rekordne dobiti banaka zbog viših kamatnih stopa ali čini se da je odustala delimično od toga ali njena nejasna komunikacija oko toga izazvala je uzbunu među međunarodnim ulagačima, piše Rojters.

B92

Ruski „Kinžal“ uništio PVO sistem Patriot, kod Kijeva!https://t.co/KzkC4i51Fk

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 13, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE