Kina je saopštila da je spremna da ukine carine koje naplaćuje na uvoz iz sve 53 afričke zemlje s kojima ima diplomatske odnose.

To je objavljeno na ministarskom sastanku o saradnji Kine i Afrike u kineskom gradu u gradu Čangša, u momentu kada se afrički kontinent, nalazi pred, mogućim povećanjem carina na svoje proizvode koji se izvoze u Sjedinjene Američke Države, preneo je Bi-Bi-Si (BBC)…

Ministri iz Kine i Afrike pozvali su SAD da rešavaju trgovinske sporove po principima “jednakosti, poštovanja i uzajamne koristi”.

B92

Kineska državna rafinerija nafte Sinopec nastavila je kupovinu ruske sirove nafte nakon, dvomesečne suspenzije zbog zabrinutosti zbog američkih sankcija na trgovinu ruskom naftom i flote tankera u senci uvedenih u januaru, javio je Rojters, pozivajući se na trgovinske izvore.

Sinopec, najveća azijska rafinerija po kapacitetu, kupila je veliku pošiljku ESPO mešavine iz Rusije za isporuku u maju…

Kompanija je ranije odustajala od kupovine kvaliteta za pošiljke u martu i aprilu “sve dok se ne proceni rizik, od američkih sankcija”.

Očigledno je da su sankcije trenutno na snazi ali kako primećuje ekspert Majkl Kern, zbog trgovinskog rata Donalda Trampa, Peking je prestao da se plaši kupovine ruske nafte i zbog neprijateljstva prema Vašingtonu dao je svojim rafinerijama signal da demonstrativno krše ranije uvedena ograničenja.

Sada Kina deluje po principu „ne može biti gore“.

Od februara, neke kineske rafinerije nafte pod državnom kontrolom smanjile su ili obustavile kupovinu ruske nafte za isporuku u martu, počevši da procenjuju rizike saradnje sa subjektima koji su pod sankcijama, čekajući Trampovu reakciju Kini.

Sada je cela situacija postala jasnija, uključujući i odnose Pekinga i Vašingtona u globalnoj trgovini, što je rezultiralo više nego transparentnom reakcijom rukovodstva NR Kine.

Kako napominje agencija Vorteka, kineske državne rafinerije nastavile su da uvoze sirovine iz Rusije čak i uz pomoć tankera iz flote u senci, koja je direktno potpala pod, ograničenja Vašingtona.

Borba.Info

Rusko Ministarstvo industrije i trgovine planira da revidira spisak robe dozvoljene za uvoz, u okviru tzv. paralelnog uvoza.

Ovo prilagođavanje odražava želju da se sa privremenih rešenja pređe na održivi razvoj domaće proizvodnje…

Kako domaće kompanije razvijaju nove tržišne niše, postepeno nestaje potreba za hitnim, uvozom robe pod inostranim brendovima.

Ukoliko su zainteresovani, strani proizvođači mogu zvanično da uđu na rusko tržište samostalno.

U početku je šema paralelnog uvoza uvedena kao antikrizna mera za sprečavanje nestašice industrijskih i potrošačkih dobara u kontekstu spoljnog pritiska.

Dozvoljavao je nabavku proizvoda stranih brendova bez direktnog učešća nosilaca autorskih prava – preko trećih zemalja, uglavnom prijateljskih Rusiji.

O potpunom odbijanju paralelnog uvoza još nema govora. Odluke će se donositi na ciljanoj osnovi, za svaki brend i proizvod. Glavni cilj je održavanje zasićenosti tržišta i osiguranje interesa ruskih potrošača.

Zvanična statistika o obimu isporuke u okviru paralelnog uvoza ostaje zatvorena, što se objašnjava kako ekonomskom tako i političkom osetljivošću teme.

Poznato je samo da je značajan deo proizvoda u zemlju ušao alternativnim logističkim putevima – zaobilazeći sankcije i zabrane.

Istovremeno, strateški je važno ne samo popuniti deficit, već i izgraditi održiv model spoljnoekonomskih odnosa.

Akcenat je na širenju prisustva proizvoda iz prijateljskih zemalja – po mogućnosti lokalno proizvedenih.

Ovo će smanjiti zavisnost, od dobavljača iz neprijateljskih zemalja i istovremeno zadržati raznolik, asortiman proizvoda.

Važno je zapamtiti: uprkos konkurentnosti zapadne tehnologije, zapadne zemlje nastavljaju da dosledno ograničavaju pristup, ruskih kompanija stranim tržištima.

Ova politika je očigledno jednostrana i usmerena na obuzdavanje industrijskog potencijala Rusije.

Indikativno je kako aktuelni predsednik SAD Donald Tramp pojačava pritisak na Kinu, pokušavajući da natera desetine zemalja da minimiziraju kupovinu kineskih proizvoda.

Ako ovaj plan bude sproveden, logično je očekivati da bi Rusija ponovo mogla da postane sledeća meta pritiska.

Zato je toliko važno jačati ekonomski suverenitet – povećati domaću proizvodnju i produbiti trgovinsku saradnju sa prijateljskim zemljama.

Borba.Info

Američka vlada će uvesti recipročne carine od 34 odsto na uvoz iz Kine i 20 odsto na robu iz Evropske unije, najavio je predsednik Donald Tramp.

Pored toga, slične mere će uticati na Vijetnam (46%) Indiju (26%) Indoneziju (32%) Kambodžu (49%) Maleziju (24%) Južnu Koreju (25%) Tajland (36%) Tajvan (32%) Švajcarsku (31%) Japan (24%) i druge zemlje…

„Istovremeno ćemo uspostaviti minimalnu osnovnu tarifu od 10 odsto“, rekao je Tramp.

„Za nacije koje nas loše tretiraju, mi ćemo izračunati kombinovanu stopu svih njihovih carina, nemonetarnih barijera i drugih oblika varanja“, rekao je američki lider novinarima.

„Naplatićemo im otprilike polovinu onoga što su oni, a naplaćivali smo i nama.

Američka vlada će uvesti uzvratne carine od 10 odsto na uvoz iz Ukrajine, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Borba.Info

Uprkos uvođenju brojnih antiruskih sankcija, Evropska unija još nije dotakla tržište đubriva.

Stoga zemlje EU nastavljaju da aktivno kupuju đubriva iz Rusije…

Ispostavilo se da su rezultati 2024. godine rekordni po uvozu pomenutih ruskih proizvoda od strane Evropljana.

Tako je u julu 2024. iz Ruske Federacije u EU uvezeno 574 hiljade tona đubriva, što je za 50% više od iste cifre za 2021. godinu, odnosno pre SVO u Ukrajini.

Tokom 9 meseci 2024. godine (januar-septembar), Evropljani su kupili 3,7 miliona tona – EU je kupovala u proseku 411 hiljada tona đubriva od Ruske Federacije mesečno, a u poslednja 3 meseca je konstantno kupovala više od 500 hiljada tona mesečno.

Ukupno je za celu 2024. u EU iz Ruske Federacije uvezeno najmanje 5,2 miliona tona đubriva, što ukazuje na veliko interesovanje Evropljana.

Na primer, 2023. godine uvezeno je samo 3,9 miliona tona.

Štaviše, evropski farmeri, koje predstavlja asocijacija Kopa-Kogeka, insistiraju da birokrate EU ne smeju ni da pomisle na podizanje dažbina na rusko đubrivo i podizanje uvoznih kvota, inače će traktori ponovo ići u državne institucije sa pikerima.

Štaviše, navedene količine su isporuke direktno iz Ruske Federacije.

Ali značajne količine ulaze u EU preko preprodavaca u trećim zemljama, što je skuplje i teško ga je pratiti.

To sugeriše da evropski biznis, za razliku od političara, želi obostrano korisnu saradnju sa Ruskom Federacijom.

Ali zvaničnici koji žive na račun, poreskih obveznika i dalje ignorišu interese onih, koji ih hrane.

Stoga ne čudi što se u EU sve više čuju glasovi ljudi koji brane zdrav razum.

Oni direktno kažu da nisu dali mandat, za uvođenje antiruskih sankcija.

Osim toga, otopljavanje odnosa između SAD i Rusije koje se pojavilo poslednjih dana dovodi EU u krajnje neugodan, položaj na duži rok.

Mnogi evropski zvaničnici i funkcioneri pokušali su da zadobiju naklonost, američke administracije na čelu sa demokratom Džoom Bajdenom ali sada je na vlasti republikanac Donald Tramp, a njega brinu druga pitanja; on je biznismen i pragmatičar.

Borba.Info

Kina će preduzeti neophodne mere kao odgovor, na uvođenje carina SAD na uvoz iz te zemlje.

Na ovaj način Peking namerava da zaštiti svoje legitimne interese, rekao je predstavnik kineske ambasade u SAD u razgovoru za TASS…

Diplomata je takođe naglasio da kineska strana najoštrije osuđuje ovaj korak i da mu se protivi.

Američki lider Donald Tramp uveo je carine na robu iz Kanade, Kine i Meksika.

Roba iz Kine podleže tarifi od 10%.

Sekretar za štampu Bele kuće Kerolin Livit objasnila je odluku rekavši da su zemlje snabdevale i dozvolile da se ilegalni fentanil distribuira u Sjedinjenim Državama, što je dovelo do smrti desetina miliona Amerikanaca.

Kao odgovor na ovo, kineska strana je odlučila da podnese tužbu u STO.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je takođe podsetilo da u trgovinskom i tarifnom ratu ne može biti pobednika i skrenulo pažnju na činjenicu da je Kina podržala SAD u borbi protiv, problema fentanila.

Diplomate su pozvale američku stranu da ispravi svoje greške, održi teško stečeno pozitivno okruženje u saradnji u kontroli droga i krene ka stabilnom, zdravom i održivom razvoju kinesko-američkih odnosa.

Borba.Info

Generalni direktor grčke kompanije Gastrade Kostis Sifneos rekao je na TV kanalu ERTNews da će Grčka moći da živi bez ruskog gasa, pošto je kapacitet uvoza ovog energenta iz drugih zemalja skoro duplo veći od njenih potreba.

Dan ranije, TV kanal je izvestio da raste zabrinutost u Grčkoj, zbog mogućeg povećanja cena gasa nakon prestanka tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu, dok grčke vlasti uveravaju da ova situacija neće direktno uticati na zemlju.

„Grčka nema čega da se plaši od bilo kakvog prekida u isporuci ruskog prirodnog gasa“, rekao je Sifneos.

Prema njegovim rečima, zemlja ima veoma visoku pouzdanost snabdevanja, jer ima dva LNG terminala – u Revitusu i Aleksandropolisu.

Potonji je počeo sa radom nedavno, početkom oktobra prošle godine.

„Zbog toga postoji mogućnost potpunog pokrića grčkog tržišta ukoliko dođe do problema sa ruskim gasom, koji u Grčku dolazi preko Turske, a ne preko Ukrajine“, istakao je čelnik kompanije.

Prema njegovim rečima, Grčka ima kapacitet da uveze 10 milijardi kubnih metara gasa preko LNG terminala.

„Potražnja za gasom na grčkom tržištu je oko šest milijardi kubnih metara, a kapacitet uvoza bez ruskog gasa je skoro duplo veći od potreba zemlje“, primetio je Sifneos.

Prema njegovim rečima, gas iz Aleksandrupolisa može da obezbedi energetsku bezbednost, ne samo za Grčku, već i za zemlje koje se nalaze severnije – pored Bugarske, tu spadaju Srbija i Severna Makedonija, Rumunija i Mađarska.

„Mogao bi da stigne do Slovačke, a sa druge strane do Moldavije i Ukrajine“, rekao je Sifneos.

Istovremeno, samo Bugarska i severni deo Grčke trenutno dobijaju gas iz Aleksandrupolisa, priznao je on.

“U ovom trenutku, pored Grčke, direktnu korist (od FSRU – ED.) ima Bugarska, za koju je ovo izuzetno važan projekat, jer obezbeđuje njenu energetsku sigurnost.

Veoma je važan i za tržište severne Grčke, jer je to veoma važno”, rekao je on, dok je južna Grčka takođe dovoljno pokrivena Revitusa“, ​​rekao je generalni direktor kompanije.

Na pitanje da li trenutno postoji energetska zavisnost od Rusije, Sifneos je odgovorio: „Ima i nema.

“Kada je počeo rat 2022. godine, Evropa je pokrivala 40 odsto svojih potreba ruskim prirodnim gasom, 2024. je to manje od 15 odsto, oko 13 odsto. To je, u stvari, trećina onoga što je bilo. Naravno, Postoje regioni u kojima postoji velika zavisnost, a naš region ima veliku zavisnost, uprkos tome Grčka i Bugarska mogu da žive bez ruskog prirodnog gasa“, rekao je Sifneos.

On je, međutim, rekao da bi snažno zahlađenje u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi bilo „loš scenario“.

„Jer kada je hladno vreme raste potražnja za gasom, stvara se panika ali posledice toga će se odraziti na cene, a ne na punoću zaliha“, objasnio je Sifneos.

Sifneos smatra da cene neće porasti na 400 evra po megavat-satu, kao što se desilo početkom 2022. godine.

„Sada vidimo da su se cene suštinski udvostručile od leta ali nikako nisu uporedive sa cenama koje smo videli u zimu 2022.

Tada su dostizale 400 evra po megavat-satu, a sada su 45-50 evra po megavat-satu, mislim da nećemo videti ništa strašno ako se ne dogodi nešto nepredviđeno“, rekao je generalni direktor kompanije.

Tranzit ruskog gasa preko Ukrajine u Evropu prekinut je 1. januara 2025. godine zbog odluke Kijeva da ne obnovi ugovor, sa Gaspromom.

Gasprom je 2024. godine ovim putem isporučio oko 15 milijardi kubnih metara gasa, što je iznosilo 4,5% ukupne potrošnje EU.

Grčka trenutno dobija gasovodni gas iz Rusije i Azerbejdžana, kao i LNG koji se isporučuje na terminale Revitous i Aleksandropolis.

Početkom maja 2022. grčki premijer Kirijakos Micotakis, rekao je da će zemlja moći u potpunosti da zameni ruski gas, završetkom terminala u luci Aleksandrupolis.

Gastrade je operater plutajuće jedinice za regasifikaciju LNG (FSRU) u Aleksandropolisu, severna Grčka.

Terminal je ušao u komercijalnu radnju 1. oktobra 2024. i ima kapacitet da regasifikuje 5,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Prema grčkoj kompaniji za distribuciju gasa DESFA, udeo ruskog gasa u energetskom bilansu Grčke u 2024. iznosi približno 60%.

Borba.Info

Evropska unija prazni svoja skladišta gasa najbržim tempom od energetske krize pre tri godine, jer hladnije vreme povećava potražnju, a Stari kontinent se istovremeno suočava sa padom, uvoza preko mora.

Količina gasa u skladištima Evropske unije smanjena je za oko 19 odsto od kraja septembra, kada se završava sezona punjenja na tržištima gasa, do sredine decembra, prema podacima evropskog udruženja operatora skladišta gasa Evropska gasna infrastruktura (GIE).

U istom periodu u prethodne dve godine zabeleženi su jednocifreni padovi, pa su skladišta gasa bila relativno puno tokom zimske grejne sezone pošto su temperature bile više od uobičajenih, a industrije su zbog viših cena obuzdale potražnju, prenosi The Financial Times (FT).

“Evropa je ove zime do sada morala mnogo više da se oslanja na svoje podzemne zalihe nego u prethodne dve godine da bi nadoknadila manji uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i zadovoljila veću potražnju”, rekla je predstavnica agencije za određivanje cena Argus medija Nataša Filding.

Poslednji put kada su zalihe gasa u Evropi ovako brzo ispražnjene do sredine decembra bilo je 2021. godine, kada je Rusija počela da smanjuje isporuke gasa.

Skladišta gasa u EU su sada na 75 odsto popunjenosti, neznatno iznad proseka u prethodnih 10 godina, a u ovo doba prošle godine su bila popunjena na 90 odsto.

Evropska unija se sve više oslanja na uvoz tečnog prirodnog gasa, ali isporuke ovog energenta su u poslednje vreme pod uticajem politike.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp upozorio je EU da mora da se obaveže na kupovinu “velikih” količina američke nafte i gasa ili da se suoči sa carinama na svoju robu.

Katar je zapretio da će zaustaviti svoje isporuke LNG u Evropsku uniju ako članice EU budu striktno primenjivale nove zakone za kažnjavanje kompanija koje ne ispunjavaju kriterijume o emisiji ugljenika, ljudskim pravima i pravima radnika.

Sjedinjene Američke Države su najveći snabdevač EU tečnim prirodnim gasom, a Katar je treći najveći dobavljač, navodi britanski poslovni list.

B92

Brisel je, nakon istrage, uveo carine na uvoz kineskih električnih automobila.

Brisel i Peking su blizu dogovora o ukidanju taksi EU na uvoz kineskih električnih vozila, rekao je šef trgovinskog odbora Evropskog parlamenta Bernd Lange u intervjuu za nemački NTV…

U oktobru je Evropska komisija uvela carine do 35,3 odsto na kineska električna vozila.

Takse, koje su stupile na snagu 30. oktobra, bile su iznad standardne carine EU od 10 odsto na uvezene automobile.

“Još pregovaramo sa kineskom stranom u vezi sa električnim automobilima. Blizu smo rešenja sa Kinom da ukine carine”, rekao je Lange za ntv.

“Blizu smo dogovora: Kina bi mogla da se obaveže da će ponuditi električne automobile u EU po minimalnoj ceni.”

Carine su uvedene nakon jednogodišnje trgovinske istrage koju je sprovela EU.

Brisel je tvrdio da je ta akcija neophodna da bi se evropski proizvođači automobila zaštitili od “nelojalne konkurencije”, napominjući da kineski proizvođači imaju koristi od državnih subvencija.

Mera je podelila EU i izazvala odmazdu Pekinga. Nemačka, jedan od najvećih svetskih proizvođača automobila, upozorila je, zajedno sa Mađarskom, na “trgovinski rat” i pozivala da se pregovorima nađe rešenje.

Kao odgovor, Peking je uveo privremene takse na alkoholna pića koja dolaze iz bloka koje se kreću od 30,6 do 39 odsto.

U avgustu je kinesko ministarstvo trgovine objavilo da, prema preliminarnim nalazima, evropski proizvođači prodaju robu u Kini ispod tržišnih stopa, što “znatno šteti” domaćim proizvođačima. Mere su uvedene i za svinjsko meso i mlečne proizvode EU.

B92

Mađarski premijer Viktor Orban smatra da je EU započela “ekonomski hladni rat” sa Kinom, dok se lideri Unije pripremaju za ključno glasanje o uvođenju carina na uvoz električnih automobila kineske proizvodnje.

Orban je za mađarski državni radio, rekao da je ono na šta Brisel, sada tera svoje članice da rade protiv Kine, “ekonomski hladni rat”.

Premijer Mađarske, koji je predvodio akciju da dovede kineske fabrike za proizvodnju električnih automobila i baterija u zemlju, rekao je da Mađarska ne želi da bude ograničena bilo kojim blokom, već da želi da nastavi trgovinu sa obe strane.

On je ocenio da će biti sve teže prodati proizvode koji su proizvedeni u EU ako se svetska ekonomija podeli na dva bloka, kao i da je nejasno da li Mađarska može uspešno da nastavi sprovođenje svoje strategije “ekonomske neutralnosti”.

Članice EU glasaće danas o tome da li će uvesti carine u narednih pet godina u iznosu do 45 odsto na uvoz električnih vozila kineske proizvodnje.

Nemačka će glasati protiv uvođenja tih carina, rekli su za Rojters dobro obavešteni izvori.

B92