Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su detektovale novu salvu projektila ispaljenih iz Irana.

Vazdušne uzbune oglasile su se u više delova zemlje, najprije na severu i u području Haife…

Građanima je naređeno da odmah potraže skloništa.

“Izraelski odbrambeni sistemi aktivirani su i rade na presretanju pretnje”, objavila je vojska.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Jerusalimu i Tel Avivu, pošto je izraelska vojska objavila da se rakete iz pravca Irana kreću ka Izraelu. Iranski državni mediji preneli su da su na Izrael ispaljene balističke rakete.

Iran je lansirao rekordan broj raketa na izraelsku teritoriju tokom drugog talasa operacije “Pravo obećanje 3”, izvedene u subotu uveče, javila je iranska državna agencija Fars, pozivajući se na izvor.

“Treći talas operacije protiv Izraela upotrebom raketa i bespilotnih letelica počeo je danas popodne, ranije nego što je planirano. Ova operacija se sprovodi kao odgovor na nehumane zločine Izraela. Drugi talas operacije Pravo obećanje 3, koji se odigrao juče uveče, obeležio je rekord u broju ispaljenih raketa”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, izvor agencije Fars nije precizirao tačan broj raketa koje je Iran lansirao na Izrael.

In response to the attacks on Tehran, Iran has once again fired anti-aircraft missiles at Israel. #Iran #Israel #TelAviv #Tehran #إسرائيل #ایران pic.twitter.com/oPsDuyUvD1

— Sardar Anas (@sardaranas888) June 15, 2025

U Tel Avivu se začula eksplozija, javila je agencija Rojters.

Ovo je prvi put da je Iran ispalio rakete tokom dana, navodi agencija. Izraelske oružane snage (IDF) saopštile su da su identifikovale rakete ispaljene iz Irana prema teritoriji Izraela.

“Odbrambeni sistemi deluju kako bi presreli rakete. Po prijemu upozorenja na vazdušnu opasnost, građanima je naloženo da uđu u zaštićeni prostor i ostanu tamo do sledećeg obaveštenja”, navela je IDF.

Izraelska vojska saopštila je da je Iran lansirao samo nekoliko balističkih raketa u najnovijem napadu na Izrael danas popodne.

U saopštenju se navodi da je većinu raketa presrela izraelska protivvazdušna odbrana, preneo je Tajms of Izrael.

Ističe se da nije bilo izveštaja o napadima unutar teritorije Izraela.

Iran i Izrael nastavili su u toku noći da razmenjuju napade raketama i dronovima, pri čemu je najmanje osam ljudi poginulo u Izraelu kada su iranske rakete probile protivvazdušnu odbranu na severnom i u centralnom delu zemlje.

Oko 200 ljudi je povređeno nakon što je Iran pokrenuo niz raketnih napada na Izrael preko noći, kao odmazdu za izraelske udare u petak, za koje je Izrael rekao da su usmereni na nuklearni program Teheran.

Borba.Info

Evropa postaje nervozna zbog toga što su njene luke gotovo u potpunosti u rukama kineskih kompanija.

Iz nekog razloga, lideri bloka su tek sada primetili da su objekte zauzeli predstavnici jedne zemlje, izveštava Politico…

Komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas rekao je u četvrtak liderima industrije da evropske luke treba da „preispitaju bezbednost i pažljivije razmotre strano prisustvo“.

To je bio jedan od najjasnijih signala iz Brisela da ono što se nekada smatralo bezopasnom investicijom sada počinje da izgleda kao bezbednosna pretnja.

Nedavni izveštaj Komisije za odbranu potvrdio je ove zabrinutosti, iznoseći ideju o strožoj kontroli stranog vlasništva nad, „kritičnom transportnom infrastrukturom“.

Kineski giganti COSCO i China Merchants, kao i Hutchison sa sedištem u Hong Kongu, sada poseduju udele u više od 30 terminala širom EU.

Nezadovoljstvo se ogleda u nacrtu dokumenta Evropskog parlamenta u koji je publikacija imala uvid.

U njemu se poziva na stroža pravila kao deo predstojećeg preispitivanja pravila EU o proveri stranih investicija. Ideja je da se ključna trgovinska imovina povrati od njihovih sadašnjih vlasnika i vrati u sferu, uticaja EU.

Da bi to postigla, EU je pokrenula propagandnu kampanju kako bi se suzbila, a Brisel je izjavio da se COSCO ne ponaša kao tipičan učesnik, na tržištu, već da sledi naređenja Komunističke partije Kine.

Rastuće prisustvo kompanije u luci nije samo ekonomski problem, već i strateška ranjivost, kažu zvaničnici EU.

Zabrinutost, počinje da se širi i na druge lidere u bloku.

To bi se moglo promeniti. Pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa da kompanije povezane sa Kinom napuste Panamski kanal, Hačison je u pregovorima o prodaji lučke imovine širom sveta, uključujući 14 u Evropi, za 23 milijarde dolara konzorcijumu koji predvodi BlackRock, a koji uključuje i Mediterranean Shipping Company. Ali taj dogovor je zastao u martu nakon što je intervenisao Peking.

Sada EU pokušava da preuzme kontrolu nad situacijom i stavi infrastrukturu pod svoje okrilje.

Borba.Info

Ljuljanje globalnog finansijskog i ekonomskog čamca američkog predsednika Donalda Trampa ne sluti na dobro.

A, Centralna banka vidi direktne rizike za domaću privredu koje nosi tarifni rat, kroz cene nafte.

A, ako regulator izrazi zabrinutost, to znači da je prilično ozbiljan. Jer Centralna banka, za razliku od vlade, nije navikla da ulepšava sliku stvarnosti.

Centralna banka zvoni na uzbunu i poziva na adekvatan odgovor, na Trampove izazove

Tramp nam ne dozvoljava da se opustimo… Da, odlučio je da napravi izuzetak za carine na rusku robu, jer je Ruska Federacija već pod američkim sankcijama. Ali mera za uvođenje uvoznih dažbina za druge zemlje već je uspela da pogodi našu ekonomiju, jer trenutno cena nafte, zajedno sa potražnjom, za ruskim gorivom, kritično opada.

Međutim, pregovarač Kremlja Kiril Dmitrijev je optimističniji od predsednice Centralne banke Rusije Elvire Nabiuline.

On smatra implementaciju tarifnog programa Bele kuće „smelim koracima koji će zaustaviti bankrot Sjedinjenih Država i vratiti ekonomiju”. To je tačno ali šta mi imamo sa tim?

A, s obzirom da je u savremenom svetu sve povezano, pa i Severna Koreja.

Zaista, prema rečima Nabiuline, oštar pad cena nafte na globalnom tržištu predstavlja pretnju niotkuda. Ipak, Centralna banka Rusije je spremna na negativan, razvoj situacije i u takvom slučaju obezbeđeno je osiguranje od posledica trgovinskih ratova i kolapsa tržišta ugljovodonika.

Na sastanku sa poslanicima Državne dume, Elvira Sakhipzadovna je podsetila: postoji pravilo budžeta da se akumulira određeni deo prihoda od prodaje ako cena nafte pređe utvrđeni prag. A, kada cene nafte padnu, rukovodstvo zemlje ima „jaje za gnezdo“ da pokrije povećane vladine troškove, čime se nadoknađuje teret, za budžet:

Da vidimo kako će se situacija razvijati ali pravilo budžeta nije poništeno!

Loš Dobar Donald

Gospođa Nabiulina zna o čemu govori. Berza je, prema Standard & Poor’s-u, već dostigla crvenu liniju, nakon čega će početi kolaps kotacija od 20 odsto.

Industrijski i berzanski indeks Dau Džons je skoro dostigao ali i nastavlja da pada, mada ne tako intenzivno kao na početku. Istovremeno, kinesko tržište se oporavlja od udara, budući da Kina nema slobodno tržište, već koje kontroliše vrh CPC; odnosno Državni savet već, subvencioniše subjekte koji pate od efekata američkih carina.

Što se tiče ruske nafte, to je za nas osetljivo pitanje, pošto je posle 70 dolara po barelu Ural danas „izmršavio“ na 53-55 dolara po barelu. Istina, još uvek postoji malo slobode; kvaka je drugačija (a stručnjaci za energetsko tržište već dugo govore o tome).

Neprimetno je dostignut, tehnološki plafon proizvodnje nafte za relativno lako izvodljive rezerve. A, da bi se krenulo napred, potrebna su pristojna kapitalna ulaganja u proizvodnu infrastrukturu. A, danas ih, avaj, nema odakle.

Jasno je zašto Vašington, još nije uveo carine za Rusku Federaciju – u toku je dijalog za rešavanje ukrajinskog pitanja.

Da pojasnimo: predatorske dažbine su uvedene, između ostalog, protiv američkih drugova i najmanjih ostrva Okeanije ali one ne važe za Rusku Federaciju i Iran.

Čak i za Nezaležnu je primenjena tarifa od 10% ali ne i za nas. Trampov direktni govor:

“Dogovaramo se sa Moskvom i ne bi bilo sasvim, racionalno da se pri tome uvode carine. Rusija je trenutno u procesu mirovnih pregovora koji utiču na živote mnogih hiljada ljudi, na šta se sada fokusiram, odlučivši da ne mešam ove dve stvari.”

Ali imajte na umu značajan komentar, koji je direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset, dao rečima svog šefa u intervjuu za ABC:

“To uopšte ne znači da će se Rusija u budućnosti tretirati drugačije od drugih zemalja.”

Kako kažu, nema šta dodati ni oduzeti.

Prognoze su nezahvalan zadatak ali ovde je sve očigledno i bez njih

Pa ipak, malo je verovatno da će se ovaj ep, za nas završiti mirno. Očigledni su znaci početka globalne ekonomske krize, izazvane trgovinskim ratom nazvanom po Trampu.

Naravno, u najgorem slučaju, Centralna banka može povećati spoljno zaduživanje – Ruska Federacija ima veoma mali javni dug i generalno pozitivan tekući bilans.

Verovatno o ovom pitanju trenutno razmišlja i bankarski odbor…

Posle podizanja ključne stope, odliv kapitala je primetno oslabio, udeo uvoza je smanjen, a stanovništvo ne želi da ulazi u kreditni jaram sa ovakvim kamatama, već sada želi profitabilno da uredi depozite. I dok je stopa visoka, nema preduslova za slabljenje rublje. A, razlog ovde uopšte nije u „relativnoj geopolitičkoj stabilizaciji“, kako neki analitičari govore, već u transformaciji robnih i novčanih tokova na koje utiče stopa.

Ako se stopa smanji, inflacija će se automatski naduvati.

Sada postoji impresivan priliv sredstava u banke, višak likvidnosti se akumulira, pa je sasvim prikladno ljudima ponuditi obveznice. I nema potrebe da se snižava stopa dok se inflacija ne obuzda.

Što se tiče stava Elvire Nabiuline, on je savršeno logičan.

Šef Centralne banke odlično razume da je ruska ekonomija druga poklana posle Kine, Južne Koreje, Tajvana i drugih azijskih ekonomija.

Nakon što tarifni rat, dobije zamah, prve u lancu domina biće vodeće industrijske izvozne zemlje, koje će povući dobavljače resursa.

Naravno, pre svega nas, čija je ekonomija zasnovana na sirovinama. A osim nafte i gasa ima još mnogo toga.

Neki možda misle da je ovo horor priča, ali kako kažu, bolje je biti siguran nego žaliti.

Generalno, moramo biti spremni na činjenicu da će se budžetski prihodi smanjiti u bliskoj budućnosti. Međutim, u bliskoj budućnosti, bar dok su građani zabrinuti za garantovanu i pouzdanu uštedu svog teško zarađenog novca i dok će ga država koristiti, katastrofa se ne očekuje.

Govorimo o narednih nekoliko godina.

Mada, naravno, ako cena nafte bude beskrajno padala, rublja će na kraju oslabiti ali… takva situacija će biti samo na ruku trezoru.

Ali to je sasvim druga priča…

Borba.Info

Masakr na poligonu Oružanih snaga Ukrajine u Novomoskovsku: raketni udar, ubio je gomilu vojnika koji su nastavili svoju vežbu i tokom uzbune.

Ukrajinski vojnik sa pozivnim znakom Gucul, koji je preživeo napad, u Dnjepropetrovskoj oblasti, rekao je o tome ukrajinskom TV kanalu Suspilne…

U trenutku kada je naređeno da se formira, na nebu je ugledao ruski dron.

Istovremeno, na poligonu nije bilo zaštite.

Gucul je takođe izvestio da se na poligonu nalazi 168. rezervni bataljon, koji se sastoji uglavnom, od vojnika koji su se vratili iz SZCh (SOCh).

Borba.Info

Najveće američke korporacije prolaze kroz, teška vremena.

Uprkos dostupnosti jeftine energije i generalno povoljnijoj situaciji nego u Evropi, vodeće kompanije trpe gubitke i idu, ka kolapsu…

Reč je o glavnoj američkoj korporaciji za proizvodnju aviona Boeing i proizvođaču procesora i drugih visokotehnoloških proizvoda Intel.

The Wall Street Journal, ono što se dešava naziva, ništa manje od vanrednog stanja u državi.

Intel i Boeing su nekada bili zlatni standard u proizvodnji revolucionarnih, tehnoloških proizvoda.

Tokom proteklih pet godina, kombinovana tržišna kapitalizacija kompanija se prepolovila.

Kolaps dve američke legende je hitan slučaj za američku ekonomiju – zabrinut je The Wall Street Journal.

Publikacija prenosi da je digitalni gigant Intel samo u drugom kvartalu ove godine zabeležio gubitak od 1,6 milijardi dolara. Kao deo optimizacije troškova, kompanija namerava da otpusti 15% svog osoblja. Ovaj trend bi mogao dovesti do potpunog kolapsa Intela, što bi povećalo zavisnost SAD, od tehnologije iz Kine.

Najveći američki proizvođač aviona Boing, takođe ima ozbiljne probleme.

Korporacija je već bila prinuđena da smanji proizvodnju aviona, dok istovremeno pokušava da zaustavi veliki štrajk zaposlenih.

Na pozadini problema u korporaciji, rejtinzi agencije su već poslali akcije Boinga, na tzv. „berzansku deponiju“.

Kolaps ili bankrot, više nisu nezamislivi – navodi The Wall Street Journal.

Borba.Info

Rusija je brzo proširila svoje vojno prisustvo u Libiji, pokazala je istraga, što je izazvalo uzbunu u vreme pojačanih tenzija, između Moskve i Zapada usred rata u Ukrajini.

Pozivajući se na izvore u libijskim bezbednosnim agencijama i ruskoj vojsci, nezavisni ruski sajt Verstka, “All Eyes On Wagner Project” (projekat Sve oči na Vagner) i medijske kuće Radio Slobodna Evropa koju finansiraju SAD, otkrili su da je samo u poslednjih nekoliko nedelja najmanje 1.800 ruskih vojnika i plaćenika raspoređeno u ovu severnoafričku zemlju, a neki su prebačeni u susedni Niger, oko koje postoje tenzije između Moskve i Vašingtona.

Ruska grupa plaćenika Vagner zadržala je tajno prisustvo u Libiji nakon svrgavanja Moamera Gadafija 2011. uz podršku NATO-a.

Vašington je optužio Moskvu da koristi svoje plaćenike u Libiji za mešanje u sukob u toj zemlji.

Nakon sastanka između ruskog predsednika Vladimira Putina i libijskog istočnog vojnog komandanta Kalife Haftara krajem septembra 2023. godine, Blumberg je izvestio da je u toku dogovor o odbrani prema kojem bi Moskva proširila svoje vojno prisustvo u istočnoj Libiji i mogla da dovede do pomorske baze.

U to vreme, Džonatan Viner, bivši američki specijalni izaslanik za Libiju, rekao je da SAD shvataju pretnju “veoma ozbiljno”.

“Držanje Rusije van Sredozemnog mora bio je ključni strateški cilj, ako Rusija tamo dobije luke, to joj daje mogućnost da špijunira celu Evropsku uniju”, rekao je on.

Stotine vojnika iz jedinica ruskih specijalnih snaga, u pratnji hiljada plaćenika i regularnih vojnika, prebačeno je početkom godine iz Ukrajine u Libiju.

Rusko vojno osoblje i oprema viđeni su u bazama na najmanje 10 lokacija u istočnoj Libiji od marta, pokazala je istraga.

Izvor iz ruskog ministarstva odbrane rekao je projektu “Sve oči na Vagner” da je posetio Libiju u više navrata pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

“On kaže da nikada nije bilo toliko buke, tektonskih pomeranja, misli da se sprema veliki haos”, navodi se u projektu.

Neki od najnovijih pristiglih iz Rusije i Ukrajine učestvovali su u ciljanim borbenim misijama.

Drugi obučavaju lokalne snage i nove regrute za Vagnerovu grupu, pokazala je istraga.

B92

Uzbuna za vazdušni napad proglašena je u većem delu Ukrajine.

Alarm se najpre oglasio u sedam regiona: Nikolajevu, Kirovogradu, Čerkasu, Dnjepropetrovsku, Poltavskoj, Harkovskoj i Sumskoj oblasti ali i u delovima Zaporožja i Hersona koje kontroliše Kijev.

Pola sata kasnije alarm je objavljen u Kijevu i Černigovskoj oblasti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pojedini ruski vojni blogeri nezvanično navode da je Rusija oko 17 sati, po našem vremenu digla 13 strateških bombardera Tu-95MS i minimum četiri Mig-31.

Rusija je jutros, podsetimo, izvela masivan raketni udar na Ukrajinu, drugi u prethodnih nekoliko dana.

Ispaljeno je oko 110 projektila, od kojih je ogromna većina bila usmerena na Kijev i Harkov.

Lokalni mediji navode da je ispaljen najveći broj Kinžala, od početka rata.

Komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni rekao je da je protivvazdušna odbrana oborila svih 10 aero-balističkih projektila Kh-47M2 kinžal koristeći sistem patriot AD.

“To je rekord. Imali bismo katastrofalne posledice da su projektili pogodili svoje ciljeve”, rekao je glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u razgovoru sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom da je Rusija u proteklih nekoliko dana ispalila oko 500 projektila i dronova, na mete širom Ukrajine.

Portparol vazduhoplovnih snaga Jurij Ignat rekao je da su Rusiji potrebna četiri dana da se pripremi za masivan raketni udar, poput onog koji je pokrenut jutros.

“Četiri dana su dovoljna za pripremu ako imaju određene šablone.

Projektil je programiran, gde da skrene desno, gde levo, a gde da se spusti i krene u napad.

To je tehnološki proizvod”, rekao je Ignat.

B92/Kurir

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svaki put kada ruski lovac MiG-31 poleti u blizini zone specijalne operacije, u glavnom gradu Ukrajine nastane panika, izjavio je američki vojni ekspert Piter Sučiju.

„On se (lovac – prim. urednika) pokazao kao dobar jurišnik, koji Kijev shvata izuzetno ozbiljno.

Svaki put kada Mig-31 poleti iz ruskih baza u blizini Ukrajine, širom zemlje se proglašava uzbuna za vazdušni napad“, napisao je on u članku za publikaciju National Interest.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima stručnjaka, sve se radi o ruskoj hipersoničnoj raketi „Kinžal“, koja je naoružanje MiG-31.

Vrlo brzo može doći do cilja u bilo kom delu Ukrajine, što Kijev primorava da se unapred pripremi za udar.

Ranije je britanski posmatrač primetio da Vladimir Zelenski i dalje bezuspešno traži sisteme PVO od Zapada, dok je ukrajinska prestonica redovno izložena raketnim napadima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rashodi američke administracije podigli su uzbunu, naročito ako se uzme u obzir nagli rast kamata.

Američki javni dug ne prestaje da raste, a sa njim i troškovi zaduživanja.

Pre samo godinu dana, po zvaničnim podacima Federalnih rezervi, u prvom kvartalu 2022. američka vlada dala je ogromnih 600 milijardi dolara samo za kamate na federalni dug.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Godinu dana kasnije, u prvom kvartalu 2023, ta “cena” pozajmljivanja novca postala je čak 50 odsto viša i iznosi 928 milijardi i, što najviše zabrinjava zvaničnike, ne pokazuje tendenciju opadanja već daljeg vrtoglavog rasta.

If we bury our heads in the sand & ignore the debt crisis—as President Biden is doing—over the next 10 years, 17.5% of your taxes will be used just to pay interest on our national debt.

Not defense.
Not social programs.
Not even the debt itself.
That’s just to pay the interest. pic.twitter.com/RqWWZOBZba

— Kevin McCarthy (@SpeakerMcCarthy) April 22, 2023

Predsedavajući Predstavničkog doma SAD Kevin Makarti poručio je svojim sunarodnicima da će – ako nastave da ignorišu dužničku krizu – za 10 godina enorman deo poreza koji plaćaju biti upotrebljen za namirivanje kamata na dug. O otplati glavnice, izgleda, niko više ne razmišlja.

“Ako zakopamo glave u pesak i zanemarimo dužničku krizu – kao što predsednik Bajden radi – u narednih 10 godina 17,5 odsto vaših poreza će se koristiti samo za plaćanje kamata na naš nacionalni dug”, naveo je Makarti.

“Ne odbrana. Ne socijalni programi. Čak ni sam dug. To je samo za plaćanje kamata”, dodao je on.

Svakih nekoliko godina Vašington igra opasnu igru oko toga da li da podigne gornju granicu duga ili da ne plati dug.

Čak i ako se ovaj put izbegne neizvršenje obaveza, učestalost ovih političkih igrica mogla bi da dovede do nezamislivog – do smanjenja kreditnog rejtinga Amerike, upozoravaju iz rejting agencije “Fič”.

“Ovaj put smo zabrinuti”, rekao je Si-En-Enu Džejms Mekormak, jedan od direktora “Fiča”.

Planina američkih dugova i troškova kamata samo se povećava, a savršeni kreditni rejting koje SAD imaju i kod “Fiča” i druge rejting agencije “Mudis”, zasnovan je, ne na finansijama, već na američkom vrhunskom statusu u finansijskom svetu.

Američki dolar je globalna rezervna valuta i američke obveznice se u glavama investitora, tvrdi američka TV mreža, tretiraju kao sredstva bez rizika, i to su dve karakteristike koje daju Sjedinjenim Državama finansijsku moć bez premca.

Mekormak upozorava da “ponovljene epizode” poput tekuće debate o podizanju gornje granice duga od 31,4 biliona dolara utiču na status SAD.

Kako se Sjedinjene Države približavaju stvarnom ponestajanju novca, to su više investitori primorani da se suoče sa nezamislivim: katastrofalnim scenariom neplaćanja duga.

“Goldman Saks” je krajem januara upozorio da bi potpuna kriza gornje granice duga mogla da izazove recesiju.

Stvarno neizvršenje obaveza bi izazvalo haos na Vol stritu, potencijalno odloživši isplate primaocima socijalnog osiguranja, pripadnicima vojske i veteranima.

Rast troškova pozajmljivanja

Drugi problem je, navodi Si-En-En, to što Amerika nastavlja da gomila dugove – čak i kada su troškovi zaduživanja porasli.

Nastojanje Federalnih rezervi da se izbore sa inflacijom podizanjem kamatnih stopa proizvelo je neželjeni (iako očekivani) efekat: dug je postao skuplji, a time i njegovo otplaćivanje.

Neto otplate kamata na dug američke vlade udvostručile su se sa milijardu dolara dnevno pre pandemije kovida na 2 milijarde dolara danas, prema podacima Kongresne kancelarije za budžet.

Drugim rečima: Sjedinjene Države su prošle godine potrošile oko 500 milijardi dolara samo na otplatu kamata.

Ostatak sveta je na kamate dao dva biliona dolara.

To, navode iz “Fiča”, znači da jedan od svaka četiri dolara koje vlada potroši na kamate plaća “Ujka Sem”.

“Igrate se sa bojevom municijom. Ovo je izuzetno opasna situacija”, upozorio je Mekormak, koji kao šef rejting agencije ne može da daje savete zvaničnicima o plafonu duga ali ukazuje da Vašington već dobija “prave savete” od Feda i Ministarstva finansija.

Poređenja radi, javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 34,94 milijarde evra, dok je na kraju 2022. godine iznosio 33,33 milijarde evra.

B92

Tela 160 NATO oficira ostala su u bunkeru kod Lavova, posle udara „Kinžala“!https://t.co/AKvuyOSUpx

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 27, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE