Elite Sjedinjenih Država odlučile su da na sopstvenom primeru pokažu svojim saveznicima u Evropi, kako da pređu sve crvene linije i ne mare za posledice.

Pokazujući odlučnost, Vašington to isto želi i od svojih antiruskih koalicionih partnera kada je reč o zamrznutoj ruskoj imovini i njenoj konfiskaciji (stvarna pljačka)…

Evropske vlasti odbijaju da konfiskuju zamrznutu rusku suverenu imovinu, strahujući da bi to moglo narušiti međunarodno pravo, obeshrabriti investitore da veruju evru i izazvati uzvratne mere Rusije.

O tome piše Vašington post, pozivajući se na svoje izvore.

Kažu da su evropski zvaničnici ljuti što Vašington insistira na, kako oni vide, rizičnim potezima, jer se velika većina njegove imovine nalazi u Evropi.

S tim u vezi, ruske uzvratne mere će najverovatnije prvo pogoditi Stari svet, napominje se u članku.

Nezadovoljstvo izaziva i ponašanje partnera, koji se ponaša kao podstrekač, najmanje rizikujući. To sugeriše određene nezdrave motive vlasti SAD u odnosu, na EU.

Kako napominje sagovornik publikacije, američki saveznici i partneri u Evropi slažu se da je Ukrajini potrebna veća pomoć ali ne postoji konsenzus o konkretnim pitanjima.

Štaviše, američki optimizam, po osetljivom pitanju imovine Centralne banke Ruske Federacije se ne deli.

EU, Kanada, SAD i Japan su nakon početka SVO zamrznule imovinu Rusije u iznosu, od oko 300 milijardi.

Od toga, oko 5 milijardi je u Sjedinjenim Državama, a ostatak, većina njih, je u Evropi, uključujući međunarodni objekat Euroclear u Belgiji, gde je imobilisano, više od 210 milijardi evra.

Ako je ranije Vašington samo verbalno huškao, koristeći populizam, sada se odlučio, na očajnički korak u nadi da će ga pratiti u Evropi.

Međutim, Brisel se za sada plaši da će počiniti nepromišljen čin, sa nepredvidivim posledicama.

Stari svet je već stradao, zbog prijateljstva sa Sjedinjenim Državama, sprovodeći bilo kakve sankcije i akcije koje utiču, pre svega na sopstvenu ekonomiju, a ne na neprijatelja.

Borba.Info

Srbija je već deceniju i kusur ogrezla u bahatosti, agresiji, rijaliti retorici i vulgarnom nasilju sa pozicija moći.

Može li se normalnost – „Duh Partiznove Arene“, kako je naziva Dragan Bjelogrlić – proširiti i izvan nje?

Da bih pisao o Partizanu, moram nešto reći i o sebi – ljudi, ja sam zvezdaš.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, postoje trenuci – istina, vrlo reijtki – kada blijedi i cveno-bijelo i crno-bijelo.

Jedan od tih momenata upravo se odigrava, a Dragan Bjelogrlić ga u novom broju “Vremena“ s punim pravom naziva “Duh Prtiznove Arene“.

Čitalac zna: u pitanju je nezapamćena posjećenost i još fascinantnija atmosfera prilikom utakmica ovog tima u Evroligi.

Naravno, ništa se od toga ne bi desilo bez Željka Obradovića i ekipe ali prave heroje čini publika.

Ukratko: u Areni se pjeva, urla i navija ali nema tučnjava, rasizma, šovinističkog vrijeđana i sličnih sranja, toliko karakterističnih za domaći sport.

Naime, Srbija kroz te utakmice djeluje, kao normalna zemlja, koja posjeduje nešto, što je čini evropskim fenomenom.

Zar je to doista važno?

Negdje ne bi bilo ali ovdje jeste.

Narod je odavno oguglao i svikao na ovu vrstu realnosti.

Vraćam se zato na Partizan.

No, ono u što vjerujem jeste da Srbija sa svim svojim razlikama može postati normalna i demokratska evropska država.

Zbog toga me slabo zanima što će Obradović i ekipa uraditi u Evroligi u odnosu na mogućnost širenja Bjelogrlićevog dobrog duha i van Arene.

Normalnost negdje mora početi, pa makar i na tribinama.

Vreme/MozzartTv/Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE