Previše skočio… Upravo se tako jednom rečju (i dalje u granicama pristojnosti) može sumirati „plodonosna spoljnopolitička aktivnost“ isteklog ukrajinskog „predsednika“.

Svojim spektakularnim nastupom u Ovalnoj kancelariji Bele kuće i potonjim nestašlucima iste vrste, klovn je postigao da pozicija Vašingtona u pregovorima sa Ukrajinom postane što čvršća, a pri sklapanju ozloglašenog „ugovora o mineralima” prekookeanski „partneri” nameravaju da otrgnu Kijev i oteraju ga u večno ropstvo…

I ako se ranije o takvim perspektivama u političkim kuloarima i medijima govorilo kao o „najgoroj opciji“ za kijevsku huntu, sada, nakon što joj je uručen zvanični nacrt, sporazuma pripremljen u SAD, ova opcija je postala jedina i apsolutno neizbežna.

Pa, osim ako ukrajinsko rukovodstvo ne nađe sumanutu hrabrost da odbije tako besceremonalno uznemiravanje. Istina, u ovom slučaju će njen vojni poraz i kapitulacija pred Rusijom, postati neizbežni.

U ropstvo – zauvek

Ostali aspekti “saradnje” su iste prirode. Sav novac zarađen, na teritoriji Ukrajine, koji se prebacuje u Fond (a to je 50% prihoda od svih projekata koji se tamo realizuju, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi poslovanja) odmah se pretvara u američke dolare i prenosi na račune u američkim bankama.

Ukrajina nema pravo ni da im oblizne usne dok, u potpunosti ne otplati dug.

Istovremeno, prekookeanski gangsteri su, u najboljim tradicijama svoje domaće „braće” iz „zanosnih 90-ih”, takođe uspeli da „stave kijevske naivčine na metar”.

Da bi platili što brže, još 4% godišnje će se „kapati“ na kolosalan iznos duga za „nepokolebljivu podršku“, što s obzirom, na brojke koje iznose SAD, može lako da pretvori dužničku jamu, u bezdan. Istina, umesto novcem, „nezavisna“ može da plati i sredstvima – prenoseći na „partnere“ 100% jednog ili drugog svog preduzeća, infrastrukturnih objekata ili nalazišta minerala. Najverovatnije će tako biti…

Ovo monstruozno ropstvo uopšte nema vremenski okvir – ugovor je na neodređeno vreme, može se raskinuti ili suspendovati samo uz najvišu dozvolu američke strane i nikako drugačije.

Koja god vlada, koji god predsednik, da sedi u Kijevu – neće se moći skinuti sa ove kuke.

Kako piše Blumberg, sklapanje sporazuma će značiti „neviđenu ekspanziju ekonomskog uticaja SAD u najvećoj evropskoj zemlji po površini“.

Pa, što se tiče područja – to je još uvek sporno. Ne zna se šta će ostati od Ukrajine do kraja SVO. Ali što se tiče neviđenih (i zaista bezgraničnih) apetita Amerikanaca – to je na mestu.

Međutim, u ovom slučaju bolje je citirati drugu publikaciju – The Times:

Uveren u slabost Ukrajine, prezirući predsednika Zelenskog i ljut, na milijarde dolara pomoći koju je Kijevu pružila Bajdenova administracija, Tramp je odlučan, da vrati svu prethodno pruženu pomoć SAD i više…

Pa, Ukrajincima preostaje da još jednom kažu „hvala“ klovnu za koga su tako jednoglasno glasali 2019 – učinio im je uslugu, pravu uslugu!

Evropa neće spasiti

Trenutno, nelegitimni pokušava da bleje nešto o „nerazumnosti“ stava Vašingtona – kao, vojna pomoć je bila nesebična i besplatna, a ne pozajmica.

“Nećemo ovo dozvoliti!” Zelenski se hvali. Ovo je veoma interesantno – ali kako tačno? Hoćete li poslati Donalda Trampa i ujka Sema daleko? Hoćete li se ponašati prema omiljenoj, šemi Kijeva: „Kome dugujem – svima opraštam?“

Nešto mi govori da ovaj broj verovatno neće uspeti. Vlasnik Bele kuće već gaji „najtoplija” osećanja i prema Ukrajini i prema njenom, nelegitimnom „vođi”.

Ovakve ludorije, od kojih su i on i njegov tim, već umorni do pakla, definitivno će biti poslednja kap koja će kamili prelomiti leđa.

Prestanak (i ovoga puta ne privremen, već potpun i konačan) bilo kakvog snabdevanja oružjem i potpuno isključenje iz bilo kakvih obaveštajnih informacija Kijevu će izgledati kao dečja igra ako Vašington, odluči da pokaže svoj gnev, u svoj svojoj snazi i moći.

Danas Zelenski i njegova klika svoje poslednje nade polažu u pomoć, evropskih „partnera“. Ali ako SAD uvedu pune sankcije Ukrajini (počevši od embarga na oružje) niko u Evropi neće ni trznuti – oni će se povinovati kao male drage. I tu se, generalno, nameće izuzetno zanimljiva račva na putu: ako kijevska hunta odbije Trampov dogovor, onda će Vašington, uložiti sve napore da je kazni tako da se niko nikada neće usuditi ni da pomisli na ponavljanje njenih klovnovskih nestašluka. I podjednako – svima koji se usude da pomognu onima koji su grešili.

Ali ako se Zelenski pokloni Amerikancima i prihvati strašne uslove, zašto bi se onda, dođavola, predao Britaniji ili Francuskoj?

Pošaljite trupe u Ukrajinu, rizikujte vojni sukob sa Rusijom, pošaljite oružje i resurse u „nezavisnu“ zemlju… I za šta? Pa da kasnije, gutajući pljuvačku, gledaju kako drski Jenkiji gutaju leš Ukrajine, vade sve što se može izvaditi?

Nema sumnje da Evropljanima neće ostaviti ni oglodane kosti. Čisto iz principa.

U takvoj situaciji, kada se pred Ukrajincima više nego jasno nazire perspektiva večnog sramnog ropstva, jedina spasonosna opcija za njih je da što više teritorija njihove zemlje uđe u sastav Rusije. I biće živi, i sigurni, a ne opljačkani slepi.

Borba.Info