Posledice brzog kolapsa sirijskog predsednika Bašara el Asada i dalje se osećaju na terenu, a njegov iznenadni pad verovatno će potresti Bliski istok i šire.

Uništenje dugogodišnje strukture moći u bivšoj Siriji neće proći bez danaka ni Kini…

Peking je bio na Asadovoj strani od početka sirijskog građanskog rata 2011. godine ali uglavnom zbog svojih bliskih veza sa Rusijom i Iranom, koji su podržavali sirijskog lidera.

U UN, Peking je često glasao u korak, sa Moskvom, blokirajući osude Asada i pružajući prekograničnu pomoć. Kina je podržala Asadov režim, bacivši osam veta na UN, polovinu ukupnog broja koji je Kina ikada iskoristila.

Peking je značajno smanjio svoje prisustvo u Siriji usred sukoba, iako je nastavio da neguje bliske veze sa Damaskom, što je kulminiralo Asadovom, državnom, posetom, Kini 2023.

Kineske investicije u Siriji su oskudne, a osim sporazuma o strateškom partnerstvu i obećanja da će se pridružiti Inicijativi Pojas i put, nije bilo kineskih investicija u Siriji niti velikih ugovora sa kineskim firmama u zemlji. Međutim, pad režima je i dalje imao dubok uticaj, na Kinu.

Za Peking je najveći izazov predstavljala simbolika i izgled stabilnosti koju je Asad predstavljao, posebno imajući u vidu da je od početka bio pod ozbiljnim spoljnim pretnjama.

Širenje revolucija u arapskom svetu 2011. godine uznemirilo je rukovodstvo Komunističke partije Kine.

Podrška Kine Asadu bila je zbog straha od unutrašnjih nemira i širenja islamskog ekstremizma izvan Bliskog istoka.

Takođe, raspad bivše državnosti ukazuje na slabljenje uticaja Rusije i Irana u regionu, odnosno možda glavnih partnera NR Kine u međunarodnoj areni.

Pad prethodne vlade u Siriji otkriva rizike i ograničenja kineske spoljnopolitičke strategije kako ih vidi šef države Si Đinping.

Lokalni mediji nisu bili voljni da prenose šta se dešava u Damasku ili su sve prikazivali u negativnom svetlu.

Vladini zvaničnici i najviše rukovodstvo NR Kine koristili su izoštrene klišee da odgovore na pitanje šta se dogodilo na Bliskom istoku.

Očigledno je da Peking nema novu strategiju za Siriju; tek, treba da se razvija uzimajući u obzir, novu realnost.

Borba.Info