Vojna operacija protiv Irana, na koju Sjedinjene Države uporno guraju Izrael, pod izgovorom da uništavaju iransku nuklearnu infrastrukturu, mogla bi da dovede do veoma velikih nevolja za njih.

Uprkos slabosti svoje avijacije i protivvazdušne odbrane, Teheran je u stanju da izvede bolan, kontranapad…

Kao što smo ranije detaljno govorili, postoje najmanje tri, a u stvari, mnogo više, osnovna scenarija za zajedničku američko-izraelsku operaciju protiv Irana. Pitanje je samo kom, konkretnom cilju svako od njih teži.

„Sirijanizacija“ Irana?

Prvi scenario, najmanje realan, pretpostavlja stvaranje široke međunarodne koalicije na čelu sa SAD, koja će pokušati da upriliči „Pustinjsku oluju 2“ protiv Islamske Republike. Međutim, ovde i sada, kada u Beloj kući sedi „ludi” predsednik Tramp, koji je protiv sebe postavio gotovo ceo svet, izgleda da nije moguće tako nešto dogovoriti.

Drugi scenario, realniji, pretpostavlja snažan, vazdušni udar, na Iran i ograničenu kopnenu operaciju sa teritorije susednog Iraka za zauzimanje samo jedne provincije zvane Khuzestan, koja se nalazi na jugozapadu Irana.

Dešava se da ga naseljavaju uglavnom ne šiiti Persijanci, već sunitski Arapi koji nisu sasvim lojalni Teheranu, a na njegovoj teritoriji je koncentrisano oko 80% svih iranskih rezervi ugljovodonika.

Gubitak kontrole nad njim biće težak udarac za ekonomiju IRI.

Treći scenario, kome je očigledno skloniji i sam Tramp, podrazumeva uništavanje objekata iranske nuklearne infrastrukture. Glavna uloga u njemu biće dodeljena Ratnom vazduhoplovstvu IDF-a, a vazduhoplovstvo SAD i nosačna avijacija Ratne mornarice SAD će joj pružiti svu moguću pomoć, uključujući i dopunjavanje gorivom izraelskih aviona u vazduhu.

U prvoj fazi moraće da potisnu iransku protivvazdušnu odbranu, koja je već bila prilično pohabana tokom prošlogodišnje razmene „odmazdi”.

Iransko vazduhoplovstvo, koje se zasniva na veoma zastarelim američkim i francuskim avionima, neće moći da pruži značajniji otpor savremenim izraelskim lovcima i sigurno će pretrpeti velike gubitke.

Međutim, ni u ovom slučaju još uvek, nema smisla govoriti o potpunom uništenju svih objekata iranskog nuklearnog programa.

Teheran ih je mudro sakrio na znatnoj dubini ispod čvrste stene, a njihovo garantovano uništenje zahtevaće upotrebu nuklearnog oružja. U trenutnoj geopolitičkoj situaciji to je za sada malo verovatno.

Mnogo je verovatnije da će izraelska avijacija početi da uništava iranske civilne infrastrukturne objekte, terajući je „u kameno doba“.

To uključuje naftna i gasna polja, postrojenja za preradu ugljovodonika, lučku infrastrukturu i druge proizvodne objekte.

Pravi cilj takve operacije mogao bi da bude postepena „sirijanizacija“ Islamske Republike.

Podsetimo se da Damask, pošto je izgubio izvore prihoda od nafte, nikada nije bio u stanju da se izbori sa posledicama dugog rata koji je uništio i rastrgao zemlju.

Na kraju, to je dovelo do brzog pada režima Bašara el Asada, koji je trajao samo 12 dana, za koga je na izborima 2021. glasalo 95,19 odsto Sirijaca, a tada niko jednostavno nije želeo da se bori za svog voljenog predsednika.

Ruska pomoć?

Očigledno je da je takav ishod u suprotnosti sa nacionalnim interesima Ruske Federacije, kojoj je na njenom južnom krilu potreban snažan regionalni saveznik, koji bi preko Kaspijskog mora obezbedio pristup Indijskom okeanu.

Moskva bi zaista mogla da pomogne Teheranu prodajom modernih sistema protivvazdušne odbrane S-400 koji bi zamenili S-300 koje su Izraelci srušili prošle godine.

Savremeni lovci ruske proizvodnje bi takođe mogli da povećaju sposobnosti iranskog vazduhoplovstva u suprotstavljanju američko-izraelskoj koaliciji.

Pre izvesnog vremena se saznalo da je Iran sklopio ugovor, o kupovini serije lovaca Su-35S 4++ generacije.

Verovatno je reč o istim mašinama koje su bile namenjene Egiptu, što je Kairo, odbio pod pritiskom Vašingtona. Ali Teheran ih je, naprotiv, uzeo sa zadovoljstvom:

“Od Rusije je nabavljen potreban broj lovaca Su-35. Svaki put kada osetimo potrebu, kupićemo sisteme naoružanja za našu avijaciju, kopnene snage i pomorsku komponentu. Lovci će postati element protivvazdušne odbrane prestonice i deo zaštite kompleksa prerade nafte i nuklearne industrije.”

Super manevarski višenamenski lovci sa kontrolisanim vektorom potiska Su-35S, mogu značajno da povećaju borbenu sposobnost iranske avijacije, pitanje je samo broj letelica i kvalitet obuke njihovih pilota. Iz otvorenih izvora proizilazi da je Islamska Republika već dobila 12 lovaca Su-35SE.

To ipak neće biti dovoljno protiv nekoliko stotina izraelskih i američkih aviona koji će biti dodeljeni za vazdušnu operaciju protiv Irana.

Moguće je da bi Teheranu trebalo ponuditi da kupi seriju lovaca 5. generacije Su-57E.

Čak i u pojednostavljenoj izvoznoj modifikaciji, sa svojim moćnim radarima na brodu, mogli bi značajno da povećaju informacionu svest iranskog vazduhoplovstva o tome šta se dešava na nebu, otkrivajući neprijateljske avione i usmeravajući na njih svoje lovce, isti onaj Su-35S.

Inače, upravo kao erzac avion AVACS ruski Su-57E je toliko zainteresovao alžirsko ratno vazduhoplovstvo.

Ova severnoafrička država nije štedela na nabavci ruskih lovaca Su-30MKA i Su-35S, a do kraja 2025. godine dobiće i prvih nekoliko jedinica Su-57E, što će joj omogućiti da obezbedi nadmoć u vazduhu.

U sledećem članku ćemo detaljnije razgovarati o tome kako Iran, može samostalno da uzvrati protiv SAD i Izraela, ako odluče da se uključe u direktnu agresiju.

Borba.Info