Milioni ljudi svake godine prolaze kroz operaciju katarakte. Startap ForSight, koji je upravo obezbedio 125 miliona dolara svežeg kapitala, veruje da robot, to može da uradi bolje nego ljudi.

Globalni manjak lekara

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od milijardu ljudi u svetu pati od neke vrste gubitka vida ili slepoće koji mogu da se izbegnu. Ali, globalni nedostatak očnih lekara – svega 32 oftalmologa i 14 hirurga za kataraktu na milion ljudi – znači da mnogi nikada neće dobiti potrebnu pomoć. Taj jaz će samo rasti, jer se broj oftalmologa smanjuje. A potražnja za očnim operacijama ubrzano raste, ističe Nejtan.

Osnivači ForSight-a upoznali su se na izraelskom Tehnikonu, nacionalnom institutu za tehnologiju. Profesor emeritus Moše Šoham, bivši rukovodilac laboratorije za robotiku na Tehnikonu, prethodno je osnovao nekoliko robotskih kompanija. Među njima i Mazor (fokusiran na operacije kičme), koju je Medtronic kupio 2018. za 1,6 milijardi dolara. Nejtan, hirurg, bio je zadužen za komercijalizaciju medicinskih tehnologija koje su proistekle iz škole.

Nejtan je prišao Šohamu pitajući se zašto već ne postoje roboti za očne operacije, s obzirom na to da se slične tehnologije već koriste u drugim granama hirurgije. Zajedno su okupili i Danijela Glozmana, bivšeg Šohamovog studenta i nekadašnjeg rukovodioca razvoja u kompaniji Medtronic Ventor Technologies. Osnovali su ForSight 2020. godine. „Mnoge uspešne izraelske kompanije u oblasti medicinske tehnologije potekle su iz Mošeove laboratorije“, kaže partner u Eclipse Ventures, Set Vinterot, koji je vodio ovu investiciju. „Fred [Mol] i Moše [Šoham] su kumovi robotske hirurgije“.

U martu 2021, ForSight je prikupio svojih prvih 10 miliona dolara startap kapitala predvođenog Eclipse-om kako bi razvili robotsku platformu za visokoprecizne i troškovno efikasne očne operacije. Vinterot je tu investiciju napravio zajedno sa čuvenim investitorom Pjerom Lamondom, veteranom u svetu poluprovodnika i dubokih tehnologija, koji sada ima 94 godine.

Tehnologija i za druge intervencije na oku

„Jedina procedura koja se češće izvodi od operacije katarakte je vađenje krvi“, kaže Mol. On navodi da je još pre nekoliko godina razmatrao da roboti uđu u oftalmologiju. Ali, nije ulagao jer su se tada razvijale tehnologije laserski potpomognutih operacija katarakte. „Kada govorimo o pravim hirurškim tehnikama koje bi mogle imati koristi od robotike, operacija katarakte je na vrhu liste“, dodaje.

ForSight je prethodne četiri godine razvijao robotski sistem koji kombinuje mikrohirurške robote sa algoritmima za računarsku viziju i mašinsko učenje. Da bi testirali svoje robote, kompanija je angažovala vrhunske hirurge za kataraktu da izvode zahvate na svinjskim očima postavljenim na modelu ljudskog lica. Svinjske oči se često koriste u medicinskoj obuci jer su iznenađujuće slične ljudskim. Kompanija je do sada sprovela oko 300 test procedura, kaže Nejtan. Uključivanjem hirurga u proces testiranja, ForSight dobija dragocene povratne informacije za unapređenje dizajna i funkcionalnosti sistema. I dalje postoji lekar koji je deo svakog zahvata.

Nejtan kaže da kompanija planira da počne sa prikupljanjem kliničkih podataka kasnije ove godine. Uz nadu da će dobiti regulatorno odobrenje u SAD i da će moći da komercijalizuju proizvod u narednih nekoliko godina. Vinterot iz Eclipse-a dodaje da ForSight sada ima dovoljno sredstava da prođe kroz ceo proces odobrenja FDA.

Dugoročno gledano, Nejtan vidi velike mogućnosti u zemljama sa velikim brojem stanovnika poput Indije. Tamo je jaz između potreba za operacijama i dostupnih hirurga posebno izražen. Ali, cilj je i primena robota za druge očne intervencije poput operacija mrežnjače, tretmana glaukoma i složenijih zahvata koje mali broj lekara zna da izvede. „Robotika će morati da preuzme primat“, zaključuje. „Ne postoji ljudski način da zatvorimo taj jaz kako ga mi danas vidimo“.

Forbes

Mađarski premijer veruje da će nova američka administracija doprineti promeni pogleda kako u Americi tako i u Evropi o pitanjima kao što su migracije, zeleni dil, hrišćanstvo, zaštita porodice i sloboda govora.

Mandat američkog predsednika Donalda Trampa promeniće stavove evropske političke elite u mnogim oblastima, uključujući i sukob u Ukrajini, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban…

Tramp je već pokazao da je „rat loš, a mir dobar“, rekao je mađarski premijer.

„Svi hoće mir!”

On veruje da će nova američka administracija doprineti promeni pogleda kako u Americi tako i u Evropi o pitanjima kao što su migracije, zeleni dil, hrišćanstvo, zaštita porodice i sloboda govora.

Borba.Info

Prethodno je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Szijarto pozvao na iskrenost u pogledu proširenja EU i kritikovao njene lidere da se šale na račun zemalja Zapadnog Balkana ulaskom u EU.

Mađarska veruje u mogućnost dijaloga i protivi se politici “predavanja i sankcija”, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban posle sastanka sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom (jedan od dva konstitutivna entiteta BiH)…

“Za Evropsku uniju je važna stabilnost Zapadnog Balkana. Umesto predavanja i sankcija, mi vjerujemo u dijalog i saradnju.

Tome je poslužio moj današnji sastanak sa predsjednikom Miloradom Dodikom”, napisao je Orban na društvenoj mreži X.

Prethodno je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto pozvao na iskrenost u pogledu proširenja EU i kritikovao njene lidere da se šale sa zemljama Zapadnog Balkana, ulaskom u EU.

Borba.Info

Posetioce plaže uhvatila je panika kad se na obali pojavila ogromna riba, za koju se veruje da napušta dubine mora pre katastrofe.

Takozvana riba veslača smatra se predznakom katastrofe zbog navodne povezanosti sa zemljotresima.

Stvorenje dugo četiri metra očajnički je pokušavalo da diše kroz škrge kad se našlo van vode, a posetioci plaže Kankas u Punta Salu u Peruu pokušali su da mu pomognu da se vrati u more.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos svim naporima lokalnog stanovništva riba je nažalost nastradala.

Pojedini stanovnici bili su previše zabrinuti da bi ostali na plaži, jer su se plašili da će se zemljotres dogoditi za nekoliko minuta.

Ništa strašno se međutim nije dogodilo ali zabeleženi su potresi nekoliko dana, nakon što je primećena riba.

“Ribari se nisu plašili da je dodirnu i pokušali su da je vrate u more, međutim, bilo joj je suđeno da umre” navodi jedan meštanin.

Na snimcima i fotografijama vide se dva muškarca kako vuku dugačku ribu nazad u vodu ispred velike grupe posmatrača među kojima je bilo i desetine dece.

“Već je poznato da se katastrofe dešavaju u ovim vremenima i da će mnogi od nas patiti zbog toga” navodi jedan korisnik.

“Te ribe su sinonim za zemljotrese i cunamije. Morate da razmislite o onom poslednjem potresu na obali Salvadora” upozorava drugi korisnik.

“To ne znači da dolazi katastrofa. To su dubokomorske ribe koje ako su povređene ili će uskoro umreti dolaze na obalu” nadovezao se treći korisnik.

Ribari su rekli da je to druga veslača koju su našli na plaži poslednjih meseci. Prethodno je izašla na plažu tokom ciklona u martu.

Zbog svoje veličine i oblika veslače podsećaju na morske zmije i smatraju se pretečama zemljotresa i nesreće u japanskoj mitologiji.

Mit je ponovo raspaljen 2011. godine nakon zemljotresa i cunamija u Japanu.

Neposredno pre katastrofe najmanje desetina retko viđenih riba isplivala je na obalu Japana krajem 2009. i 2010. godine.

Geofizički institut Ekvadora rekao je da mit nema validnost ni u jednoj naučnoj studiji.

Veslača se smatra jednom od najdužih riba u okeanu i može meriti do 17 metara u dužinu i težiti više od 200 kilograma.

Njihovo telo je bez ljuske, a koža ima ljigav srebrnast zaštitni omotač poznat kao guanin.

Njihova leđna peraja počinju između očiju i dopiru do repa.

Zbog svoje sposobnosti prilagođavanja različitim temperaturama nalazi se u većini svetskih okeana sa izuzetkom polova. Žive na dubinama do 1.000 metara i viđanja nisu baš česta.

S vremena na vreme završe na plažama nakon oluje ili kada zadobiju ozbiljne povrede.

Kurir

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropu da se pripremi za dugoročne posledice – veruje da će „rat dugo trajati“.

Ovo je izjavio francuski lider tokom posete poljoprivrednoj izložbi u Parizu.

„Ova kriza će biti duga. Ovaj rat će biti dug.

I sve krize povezane sa tim će se takođe nastaviti.

Zato se moramo pripremiti“, rekao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Makron je rekao da se rat vratio u Evropu i da je „postao jednostrani izbor ruskog predsednika Vladimira Putina“.

Govoreći o sankcijama kao merama za borbu protiv Evropljana, šef Francuske je upozorio da će restrikcije pogoditi preduzeća prehrambene i poljoprivredne industrije, problemi bi mogli da nastanu i u metalurškom sektoru i logistici, a verovatno je i povećanje cene struje.

„Sada pravimo plan otpora, kako bismo osigurali naše sektore privrede“, dodao je Makron i obećao da će vlasti zemlje donositi odluke kratkoročno i dugoročno, kako bi se „energetski što više obezbedile“ i „pokušati da izravnaju posledice rasta cena“ – prenosi TASS.

Ranije se francuski predsednik Emanuel Makron u petak obratio poslanicima Narodne skupštine Pete republike, kako bi razgovarali o novom paketu antiruskih sankcija, koje je EU uvela u kontekstu situacije u Ukrajini.

Nova ograničenja pogodiće najviše rukovodstvo Rusije i Belorusije.

Makron je ove mere nazvao bez presedana.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE