Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne.

Te verige čuvahu hrišćani koliko zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove lekovite moći, jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom, o njih…

Dugo godina je čuvano i platno, kojim su vernici brisali Svetog Pavla tokom mučenja ali je ono kasnije ipak izgubljeno. Takođe, u našem narodu postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik, a jedno se čak, vezuje i za našeg najvećeg svetitelja, Svetog Savu.

Narodno predanje kaže da je jednom i Sveti Sava bio okovan u verige pa je po oslobođenju, sačuvao verige i njima lečio. Jednom se, tako, susretne sa Svetim Petrom i razmeni sa njim, okove. Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće.

Da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno.

U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju velikim praznikom i za njega su vezani mnogi običaji i verovanja. U Popovom polju Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji praznuju ovaj dan, zbog grada.

Na Kosovu i Metohiji praznuju Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku.

Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja.

Na ovaj dan, zveri ne napadaju ljude i ne šiju se odela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.

Po narodnom verovanju od Verižnica (Časnih Veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Časne Verige se smatraju za veliki praznik.

Kurir

“Imamo političke opcije, koje koriste sve elemente ne prava i pretnje nasiljem a Kristijan Šmit se tu postavlja, kao neko ko je sve više advokat sarajevskih političara“

Kristijan Šmit kao i svaki građanin i stranac može da poseti RS i Banjaluku, bilo kada ali ne i kao takozvani visoki predstavnik BiH, u šta i dalje veruje da jeste, kaže profesor Željko Budimir, komentarišući dolazak Kristijana Šmita u glavni grad Srpske.

Šmit je tokom boravka u Banjaluci posetio upravo one zajedničke institucije BiH za koje RS inače traži da se vrate u njenu nadležnost a koje joj po Dejtonskom sporazumu i pripadaju, što Budimir tumači kao njegovu podršku tim zajedničkim institucijama.

Građanin Šmit u poseti zajedničkim institucijama

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Hteo je dakle da posetom ovih institucija poput Agencije za lekove i medicinska sredstva BiH, za koju je RS posle indukovane krize iz Sarajeva odlučila da vrati u svoju nadležnost, pokaže da ih podržava.

Isto tako je i sa Upravom za indirektno oporezivanje BiH jer se kroz nju obezbeđuje bukvalno budžet za funkcionisanje države BiH.

Hteo je da pokaže da će sprečiti RS da vrati svoje ustavne nadležnosti i da su ovo institucije koje on štiti u vanustavnom sistemu koji je napravljen u BiH nakon Dejtona,“ objašnjava naš sagovornik.

Budimir takođe ističe da se ovo može tumačiti i kao pokušaj građanina Šmita da legitimizuje svoju poziciju nakon što je SB UN odbacio njegovo obraćanje jer nije izabran u skladu sa procedurom i Ustavom BiH.

Drugim rečima, ovo je njegov pokušaj da pokaže da ostaje politički akter u BiH.

Provokacija ili pokušaj da se nametne RS

Na pitanje da li je ovo bila i neka vrsta Šmitove provokacije, profesor Budimir odgovara:

„Ne vidim provokaciju jer institucije RS njega ne prihvataju kao takozvanog visokog predstavnika BiH.

On se najavio predsednici RS Željki Cvijanović, koja nije prihvatila susret sa njim kao sa visokim predstavnikom.

S druge strane, njegova poseta Banjaluci ne može da nanese štetu RS.

Tako da ovo možemo posmatrati kao neki trenutak njegovog nametanja kao aktera, što mu u RS definitivno neće poći za rukom,“ naglašava Budimir.

Opet, njemu kao građaninu, strancu u BiH niko ne može da zabrani kretanje, dodaje naš sagovornik, što znači da Šmit može kad hoće da dođe u bilo koji deo BiH ili da posećuje zajedničke institucije ali ne i institucije RS.
Vraćanje nadležnosti RS ide po planu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ono što je važno u ovom procesu vraćanja nadležnosti jeste da RS postupa u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonskim mirovnim sporazumom.

S druge strane, imamo političke opcije, koje koriste sve elemente ne prava i pretnje nasiljem a Kristijan Šmit se tu postavlja, kao neko ko je sve više advokat sarajevskih političara,“ naglašava Budimir.

On kaže da je to moglo da se vidi kroz njegov izveštaj poslat SB UN, koji je nelegalno pročitao ambasador BiH u UN-u gde se jasno vidi, da Šmit smatra da je RS za sve kriva.

„Ako bismo pogledali izveštaje visokih predstavnika unazad 20 godina u svima bismo videli da se radi o, slobodno mogu reći, čak i jednoj dozi rasizma prema Srbima,“ zaključuje Budimir.

On napominje da što se tiče stava RS da povuče saglasnost za zajedničke institucije u BiH i vrati ono što joj po Dejtonu pripada sve ide po planu.

Šmit je inače tokom posete Banjaluci posetio i Agenciju za identifikaciona dokumenta, evidenciju u razmenu podataka.

U saopštenju Kancelarije tzv. visokog predstavnika (OHR) navodi se da su ove poste i sastanci sa rukovodiocima ovih institucija održani da bi se pružila podrška tim institucijama koje, kako je istaknuto Šmit, „rade značajan posao za sve građane BiH“.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE