Jedan od „kumova“ veštačke inteligencije kritikovao je trku vrednu više milijardi dolara za razvoj najsavremenije tehnologije, rekavši da najnoviji modeli pokazuju opasne karakteristike poput laganja korisnika, izveštava The Financial Times.

Jošua Benđo, kanadski naučnik čiji je rad, bio osnova metoda koje koriste vodeće grupe za veštačku inteligenciju, vidi veliku opasnost u veoma konkurentnoj trci između vodećih laboratorija, koja ih primorava da se fokusiraju na načine da veštačku inteligenciju učine sve inteligentnijom, a da pritom ne posvećuju dovoljno pažnje ili ulaganja u istraživanje bezbednosti…

Dobitnik Tjuringove nagrade dao je svoje upozorenje u intervjuu za The Financial Times, kada je pokrenuo novu neprofitnu organizaciju, LouZero.

Rekao je da će se grupa fokusirati na izgradnju bezbednijih sistema, obećavajući da će „izolovati istraživanje od ovih, komercijalnih pritisaka“.

LouZero je do sada prikupio oko 30 miliona dolara u dobrotvornim, prilozima od donatora.

Mnogi Benđovi finansijeri se pridružuju pokretu „efektivnog altruizma“, čiji se zagovornici uglavnom fokusiraju na katastrofalne rizike koji okružuju modele veštačke inteligencije.

Kritičari tvrde da pokret ističe hipotetičke scenarije, dok ignoriše trenutne štete veštačke inteligencije, kao što su pristrasnost i netačnost.

Benđo kaže da je neprofitna grupa osnovana kao odgovor, na sve veće dokaze u proteklih šest meseci da današnji vodeći modeli veštačke inteligencije razvijaju opasne sposobnosti kao što su obmana informacijama, prevara, namerno laganje i samoodržanje.

Borba.Info

Rusija bi potencijalno mogla da zameni najmanje polovinu svojih državnih službenika veštačkom inteligencijom (AI) rekao je ministar za digitalni razvoj Maksut Šadajev.

Tokom panel diskusije na forumu Data Fusion u četvrtak, Šadajev je istakao mogućnosti veštačke inteligencije u transformaciji poslova u javnim službama…

„Verujem da UI sigurno može da zameni polovinu državnih službenika, a možda i više“, naveo je on. On je, međutim, napomenuo da se pojedine profesije, poput lekara i nastavnika, ne mogu zameniti.

Rusija teži da bude globalni lider u tehnologiji veštačke inteligencije. U decembru je predsednik Vladimir Putin, rekao da zemlja treba da bude „lider ne samo u stvaranju, već i po obimu primene, u uvođenju veštačke inteligencije u svaku pojedinu sferu našeg života“.

On je pohvalio efikasnu upotrebu domaćeg generativnog modela za analizu miliona pitanja podnetih tokom njegove nedavne godišnje sesije pitanja i odgovora.

U panel diskusiji, Šadajev je razradio planove ministarstva za upravljanje podacima građana, poboljšanje pristupa javnosti državnim uslugama i omogućavanje privrednim subjektima da provere biografije u odnosu na zvanične podatke uz zaštitu lične privatnosti.

Vladini izveštaji pokazuju da Rusija zapošljava preko 3 miliona državnih službenika u administraciji, bezbednosti i socijalnim službama.

Ministarstvo finansija je u 2019. procenilo da na svakih 10.000 građana dolazi preko 160 državnih službenika.

Putin je u oktobru naredio saveznoj vladi da proceni potrebe za osobljem, u okviru različitih agencija, sugerišući da bi optimizacija mogla da dovede do smanjenja broja zaposlenih, od najmanje 10%.

Ministar finansija Anton Siluanov rekao je prošle godine da njegovo odeljenje podržava prilagođavanje rada finansiranog iz poreza kako bi se postigla veća efikasnost, omogućavajući da manji broj radnika bude nagrađen, većim platama.

Veštačka inteligencija kao rešenje za balkanske administracije

U balkanskim zemljama, glomazna administracija je često sinonim za sporost, neefikasnost i nažalost, korupciju. Međutim, veštačka inteligencija nudi elegantno rešenje koje ne mora nikoga da ostavlja bez posla.

Procenjuje se da bi čak, 70% administrativnih poslova moglo biti automatizovano.

Umesto naglih otpuštanja, ova transformacija bi se mogla sprovesti prirodnim opadanjem.

Kako državni službenici odlaze u penziju, njihova mesta ne bi popunjavali novozaposleni, već sistemi veštačke inteligencije.

Sistemi veštačke inteligencije mogli bi da preuzmu obradu zahteva, izdavanje dokumenata, vođenje evidencije i druge rutinske zadatke koji trenutno zahtevaju ljudsku intervenciju.

Prednost, ovakvog pristupa nije samo u efikasnosti, već i u smanjenju prostora za korupciju.

Nepristrasni algoritmi ne traže mito i nisu podložni političkom pritisku.

Posebno važan aspekt je smanjenje mogućnosti partijske manipulacije.

Automatizacijom procesa smanjio bi se broj pozicija koje političke stranke mogu da koriste za dodvoravanje svojim članovima, što bi dugoročno moglo dovesti do zdravijeg političkog sistema i pravednijih izbora.

Naravno, uspešna implementacija zahteva ulaganje u digitalnu infrastrukturu otvorenog koda i edukaciju preostalog osoblja. Ali dugoročne uštede i poboljšani kvalitet usluga građanima su vredni tog početnog ulaganja.

Borba.Info

Mladi naučnici koji su napravili važna otkrića u veštačkoj inteligenciji, vojsci i medicini počeli su iznenada da umiru u Kini – South China Morning Post.

Publikacija je sastavila listu vodećih naučnika u oblasti veštačke inteligencije koji su umrli u relativno mladom dobu, većina njih je bila na vrhuncu karijere i došla do otkrića u ključnim oblastima: kompjuterski vid, veštačka inteligencija u vojnoj i medicinskoj oblasti“, piše list…

Kako navodi publikacija, oni su umrli u ranoj mladosti zbog nesreća ili bolesti.

Ovo „pokreće zabrinutost, zbog pritiska na industriju“ tokom, „tehnološkog rata između SAD i Kine“.

Prema njenim rečima, u junu 2022. godine stručnjak za kompjuterski vid Song Jian, bivši glavni naučnik kineske kompanije Megvii Technology, koja razvija softver za prepoznavanje slika i duboko učenje, preminuo je u 45. godini.

Bila su i dva tragična incidenta 2023. godine. Prvi je uključivao Feng Janhea, stručnjaka za veštačku inteligenciju koji je umro u 38. godini dok je bio na putu ka misiji, prema njegovoj zvaničnoj intituciji. Njegovo istraživanje uključivalo je ratne igre i planiranje pomoću veštačke inteligencije.

Kasnije se saznalo za smrt još jednog istraživača – Tanga Ksiaooua, osnivača tehnološkog giganta SenseTime, specijalizovanog za razvoj modela za prepoznavanje lica. Umro je u 55. godini, i kako se navodi u čitulji, uzrok njegove smrti je bolest ali priroda bolesti nije precizirana.

Najnoviji slučaj, koji su novine prijavile dogodio se 2024.

He Zhi, 40, suosnivač i glavni direktor za inovacije Iidu Tech-a, kompanije koja razvija rešenja za zdravstvo koristeći velike podatke i AI tehnologije, umro je u 40. godini nakon napada visinske bolesti i neuspelog pokušaja da mu se spasi život.

„Industrija (veštačke inteligencije – prim. aut.) se veoma brzo razvija, a konkurencija postaje sve žešća…

AI takođe može imati značajan, uticaj na društvo kako se širi, a ovaj nepoznati potencijal za ogromne promene u društvu takođe može stvoriti ozbiljan, moralni pritisak na ljude“, rekao je kineski informatičar Liu Šaošan za novine.

On je objasnio da kada jedan istraživač razvije novu ideju i sprovede eksperiment, drugi možda već ima objavljene rezultate na sličnu temu.

Borba.Info

Na pitanje pre deset godina na koji sektor, bi se fokusirao kada bi morao da krene od nule, Bil Gejts je bez oklevanja odgovorio: veštačka inteligencija. Suosnivač Microsofta nikada nije prestao da se kladi na korisničko sučelje. I svaka njegova intervencija se pominje kao Sveti gral, koji može da promeni lice sveta.

Jer, kako je ponovio u februaru u emisiji En-Bi-Si „The Tonight Show”, ljudi više neće biti potrebni „za većinu stvari”…

Više od Svetog grala, to je Revolucija. Već zato što će tehnologija zameniti ljude u većini profesija. I opet, ovo oslobađanje dela, predstavljeno kao takvo, postavlja druga, fundamentalnija pitanja, jer ukida misiju poverenu čoveku od Boga, onu koju, između ostalog, treba da ostvari u njegovom pozivu kao iskupljeni Adam ili Eva. I onda ne možemo a da ne zamislimo da neki ljudi više uopšte neće biti potrebni.

Bil Gejts, s druge strane, ne mari ni za šta ili skoro ništa. Duboko je optimista u pogledu budućnosti i iskreno fasciniran, odsustvom „gornje granice“, kako on to doslovno kaže, u ovoj tehnološkoj trci – beskonačnost, međutim, ne bi trebalo da pripada nama.

O skoro potpunom nestanku okupacije

Kao što je Bil Gejts već primetio prošlog oktobra, tri oblasti će ostati isključivo ljudske i izbegavati veštačku inteligenciju: programiranje, jer će „programeri morati da razumeju osnovne slojeve korisničkog interfejsa da bi utvrdili da li funkcioniše ispravno ili se ponaša ‘glupo ludo’”.

Biolozi će ostati potrebni za naučna istraživanja i otkrića, uprkos sposobnosti veštačke inteligencije da dijagnostikuje bolesti i analizira DNK.

Konačno, on veruje da je oblast energetike previše složena da bi bila potpuno automatizovana, što stručnjake za energetiku čini nezamenljivim.

Osim toga, sve je dozvoljeno, sve je moguće…

„Zahvaljujući AI, za deset godina će kvalitetni medicinski saveti i pedagoška podrška [između ostalog] postati besplatni i svuda dostupni. Zato će biti smenjeni profesori i doktori: oni koji leče tela i oni koji razvijaju inteligenciju.

U visokom obrazovanju, AI bi mogla da revolucioniše istraživačke i administrativne procese, pomažući studentima da se kreću kroz složene kurseve i omogućavajući institucijama da prilagode svoje programe razvoju sektora.

Kada je u pitanju medicina, potencijalni napredak je ogroman. AI će moći da prepozna retke bolesti ili da personalizuje tretmane prema genetskim profilima.

Oni će čak, moći da obavljaju i dijagnostiku primarne zdravstvene zaštite, čime će se rasteretiti zdravstveni radnici.

„Na kraju“, primetio je, neće nedostajati lekara, „a mašina će verovatno biti superiornija od ljudi, jer obim znanja potrebnog za donošenje nekih od ovih odluka daleko prevazilazi ljudsku individualnu spoznaju“.

AI je „izuzetna prilika“ prema Billu Gatesu

Moglo bi se zapitati šta ona čini ljudskim odnosima… Prenos znanja ili medicinske dijagnoze nije samo rezultat hladnog prikupljanja znanja.

Šta je sa strašću koja se prenosi, stimulativnom empatijom, genijalnom intuicijom, utešnim razumevanjem?

Ako je Bil Gejts stigao ovako daleko, a to kaže u svojoj najnovijoj knjizi koja govori o prvih dvadeset godina njegovog života, to je prvenstveno zahvaljujući ljudima obdarenim inteligencijom, srcem i dušom.

Kakve će ljude stvoriti „briga“ „savršenog“ AI? Nema razmišljanja o ovoj temi: briga je samo za efikasnost i uniformnost.

Bil Gejts precizira da će osoba i dalje moći da učestvuje u zadatku ali uvek kroz lični izbor, obično vezan za zadovoljstvo.

Uzima primer bejzbol utakmice… gde će najverovatnije uvek biti ljudi, prvo zato što im se sviđa i zato što oni koji gledaju verovatno ne bi cenili da aplaudiraju dostignućima robota.

„Biće stvari koje ćemo zadržati za sebe. Ali što se tiče proizvodnje stvari, njihovog premeštanja i proizvodnje hrane, vremenom će ti problemi u suštini biti rešeni“, predviđa Gejts.

Da je nestanak posla jedino rešenje problema, o tome se ne bi toliko pričalo.

Izvršni direktor Microsofta AI Mustafa Sulejman veruje, međutim, da će kontinuirani tehnološki napredak, u narednim godinama imati „ekstremno destabilizujući“ uticaj na radnu snagu. To može biti i dehumanizirajuće.

Dolazak „potpuno besplatne inteligencije“

Bil Gejts je prošlog meseca rekao profesoru sa Harvarda: ulazimo u eru „potpuno besplatne inteligencije“.

Ranije je računarstvo imalo za cilj da postojeće zadatke učini efikasnijim ali AI će moći da iz temelja redefiniše zadatke koje ljudi delegiraju drugim ljudima ili mašinama i doticaće skoro sve aspekte naših života.

Dok je ranije računarstvo bilo ograničeno hardverom i nedostatkom softverske sofisticiranosti, AI je danas ograničen, samo količinom podataka za učenje i njihovom interpretativnošću.

„To je veoma duboko i čak pomalo zastrašujuće, jer se dešava veoma brzo i nema gornje granice“, rekao je Gejts profesoru. Beskrajni horizont ili ponor?

Međutim, on priznaje da postoji razumljiva i opravdana zabrinutost, zbog potencijalnih zloupotreba.

Glavni „greh računarstva“, kako je rekao na Harvardu, leži u njegovoj sposobnosti da ojača lažne narative: AI, rekao je, može ili da pogorša ili ublaži ovaj problem, u zavisnosti od toga kako se primenjuje.

Zapitajmo se kome bi bilo u interesu da Istina bude kraljica u ovom svetu kojim vlada Princ laži.

Uopšteno govoreći, naravno, postoji nešto izrazito privlačno u težnjama Bila Gejtsa što nas navodi da sanjamo o čitavom svetu hranjenom, izlečenom, obrazovanom i zabavljanom po svojoj volji.

Samo što je takva utopija uvek, koketirala sa odsustvom slobode.

Borba.Info

Bil Gejts je u nedavnom gostovanju izneo svoj stav, po pitanju veštačke inteligencije.

Gostujući u emisiji “The Tonight Show”, kod Džimija Falona, suosnivač kompanije Microsoft Bil Gejts je izneo svoja zapažanja, o tome kako će AI promeniti društvo u budućnosti…

Na pitanje Falona o prednostima i nedostacima veštačke inteligencije, kao i pitanje da li ljudi više neće biti potrebni.

Gejts je dao objašnjenje da ljudi neće biti korišćeni za “većinu stvari” jer AI postaje sve više uključen, u svakodnevni život.

“Pa, mi ćemo odlučiti”, rekao je Gejts.

“Znate, kao bejzbol. Nećemo hteti da gledamo kako kompjuteri igraju bejzbol.

Tako da će postojati neke stvari koje ćemo rezervisati za sebe ali u smislu pravljenja stvari i premeštanja stvari i uzgoja hrane, vremenom će to u osnovi biti rešeni problemi”.

Taj odgovor, bi mogao biti pomalo uznemirujući za neke ljude, posebno što vlada sve veća zabrinutost da će AI oduzimati poslove, što se već dešava prema jednoj studiji iz prošle godine.

Gejts je želeo da naglasi da kada veštačka inteligencija postane uobičajena, rešiće niz problema.

“Era koju upravo počinjemo jeste da je inteligencija retka”, kaže Gejts.

“Sa AI, tokom sledeće decenije to će postati besplatno. Izuzetni medicinski saveti, odlično podučavanje. AI rešava sve ove specifične probleme, kao onaj da nemamo dovoljno lekara ili znate, stručnjaka za mentalno zdravlje, ali sa sobom donosi toliko mnogo promena”, sugeriše Gejts.

B92

DeepSeek, kineski startup koji razvija veštačku inteligenciju, nedavno je predstavio AI model otvorenog koda, DeepSeek R1, koji nadmašuje postojeće konkurente na tržištu, kao što je OpenAI o1, u nekoliko matematičkih operacija i metrika rezonovanja. 

Nakon ovoga, američke tehnološke kompanije izgubile su preko 1 trilion dolara, na primer, američka kompanija Nvidia izgubila je više od 600 milijardi dolara dnevno…

Profesor HSE Marat Baširov skrenuo je pažnju na ono što se dešava i ocenio događaje na svom Telegram kanalu.

Tramp je znao da Kina sprema iskorak u oblasti veštačke inteligencije, pa je najavio ulaganja od 500 milijardi dolara u razvoj ove industrije, napravio šou sankcija i dažbina, rasterao CIA (dok ste se borili protiv Rusije, prespavali ste Kinu ).

Zato su Mask, Zakerberg, Saks i drugi pritrčali Trampu, shvatajući da bez podrške vlade SAD ne mogu da se odupru Kini i sada treba da sustignu, a ne da vode – istakao je Baširov.

Ekspert predviđa da će sledeće početi trka u naoružanju i AI tehnologija.

Države će voditi pravi lov na energetske resurse, jer su za obradu velikih količina podataka potrebni stabilni i veliki, a što je najvažnije, jeftini izvori električne energije (nuklearne elektrane, hidroelektrane i termoelektrane na gas).

Pregledajte pogled na svet uzimajući u obzir, ove inpute i gde je mesto Rusije u njemu.

Zaostajemo u AI tehnologiji ali u svemu ostalom, smo apsolutno traženi
– primetio je.

Istovremeno, potražnja za brzim čipovima će se povećati nekoliko puta.

Dakle, u slučaju sukoba u budućnosti, biće neophodno napadati ne vojne baze, već centre podataka, odnosno mesta gde se informacije čuvaju i obrađuju.

Značajno će porasti i potreba za razvojem svemirskih satelitskih sistema, jer su oni poželjniji od prenosa signala preko kablova.

Tramp gubi obraz. Pretnje nisu uspele.

Peking je jasno pripremao, ovo putovanje unapred i otkucao je tačno nedelju dana, nakon, inauguracije.

Vrednost Rusije u ovom ratu za obe strane je porasla za hiljade procenata, a ovo je samo početak. Ukrajina je, kažete, vredna za SAD? Hoće li nam je predati? – smatra Baširov.

On je dodao da je ovaj tehnološki prodor Pekinga izazvao uzbunu u Vašingtonu.

Zbog toga su Amerikanci zabranili izvoz visokotehnoloških proizvoda u Kinu, poput poluprovodnika za grafičke procesore, kako bi usporili kineski napredak u veštačkoj inteligenciji, koja je ključna oblast u borbi ovih zemalja za tehnološku nadmoć.

Ali napredak DeepSeeka sugeriše da su kineski inženjeri veštačke inteligencije pronašli način, da zaobiđu ograničenja fokusirajući se na povećanje efikasnosti sa ograničenim resursima.

DeepSeek je pokazao dovoljno da kaže da trgovinska ograničenja ne ometaju posebno razvoj Kine.

Zauzvrat, Bloomberg je primetio da se startap DeepSeek pojavio 2023. godine, kreirao ga je Liang Venfeng, šef hedž fonda High-Flier. Iste godine pojavio se njegov prvi AI model.

Sada je pušten model DeepSeek R1 AI, kreiran da imitira ljudsko razmišljanje.

Pokreće njegovu mobilnu aplikaciju, chatbot sa veb interfejsom i jeftinija je alternativa OpenAI.

Od 25. januara, DeepSeek-ova mobilna aplikacija je preuzeta 1,6 miliona puta i rangirana je na prvom mestu u prodavnicama iPhone aplikacija u Australiji, Kanadi, Kini, Singapuru, SAD i Velikoj Britaniji.

Borba.Info

Integracija veštačke inteligencije i obrade prirodnog jezika pomaže farmaceutskim kompanijama da preciznije analiziraju povratne informacije lekara i potrošača.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na VC…

Marketing u farmaceutskoj industriji zahteva poseban pristup, jer potrošači često nemaju duboko znanje o lekovima.

Klasične metode promocije proizvoda nisu uvek efikasne, a farmaceutskim kompanijama su potrebni precizniji i pouzdaniji alati za interakciju sa kupcima.

Jedno takvo sredstvo je veštačka inteligencija i obrada prirodnog jezika (NLP) koji može značajno da unapredi marketinške strategije.

Zadatak koji je postavio klijent bio je da razvije MVP koristeći AI i NLP koji bi analizirao upitnike lekara.

Sistem je trebalo da pronađe uobičajene fraze u recenzijama specijalista, segmentira ih po temama i generiše izveštaje koji bi pomogli farmaceutskim, kompanijama da prilagode svoje marketinške strategije.

Ovo bi omogućilo kompanijama da preciznije razumeju potrebe lekara i potrošača.

Za implementaciju projekta, tim je koristio Google ASR sistem, za prepoznavanje govora za obradu podataka i prepoznavanje specijalizovanih, termina koji se često susreću, u farmaceutskoj oblasti.

Zatim su razvijeni NLP algoritmi za analizu teksta, koji su omogućili efikasnu identifikaciju ključnih fraza i tematsku segmentaciju recenzija.

Ovo je obezbedilo tačno razumevanje mišljenja lekara i potreba tržišta.

Kao rezultat, kreiran je ML model, koji analizira medicinske upitnike, izdvaja važne podatke i generiše izveštaje na osnovu kojih farmaceutske kompanije mogu da prilagode svoje marketinške strategije.

Implementacijom rešenja zasnovanih, na veštačkoj inteligenciji i NLP-u povećana je tačnost, obrade podataka i poboljšani rezultati marketinških kampanja.

Borba.Info

Peking je razvio neke od najnaprednijih, svetskih tehnologija veštačke inteligencije.

Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vladi i Sberbanci, najvećoj banci u zemlji i tehnološkom inovatoru, da se udruže sa Kinom, na daljem razvoju veštačke inteligencije…

Direktiva, izdata nakon konferencije na temu veštačke inteligencije u decembru, daje zadatak premijeru Mihailu Mišustinu i generalnom direktoru Sberbanke Hermanu Grefu da predvode inicijativu.

Izveštaj o napretku se očekuje do aprila 2025.

Partnerstvo ima za cilj da iskoristi kinesku ekspertizu veštačke inteligencije, koja je prepoznata kao jedna od najnaprednijih, na svetu.

Sberbanka, lider u razvoju veštačke inteligencije u Rusiji, gleda na Kinu kao na ključnu inspiraciju za mnoge svoje projekte.

Aleksandar Vedjahin, prvi zamenik predsednika banke, nedavno je pripisao proboje veštačke inteligencije Kine za oblikovanje sopstvenih ambicija Sberbanke.

Kina je u velikoj meri investirala u veštačku inteligenciju, sa ciljem da postane globalni lider do 2030. godine, prema svom „Planu za razvoj veštačke inteligencije nove generacije“ koji je pokrenut 2017.

Peking je brzo primenio veštačku inteligenciju u različitim sektorima, uključujući proizvodnju, zdravstvenu zaštitu i transport i vodeće u patentnim aplikacijama AI, posebno u generativnim AI tehnologijama.

Između 2014. i 2023. godine, kineski entiteti su podneli preko 38.000 generativnih AI patenata, što čini oko 70% takvih podnesaka širom sveta.

Kineski istraživači su značajno povećali svoj doprinos literaturi o veštačkoj inteligenciji.

Kina je nadmašila SAD po ukupnom broju citata časopisa vezanih za veštačku inteligenciju već 2020.

Tokom decembarske konferencije, Putin je takođe naglasio potrebu za povećanjem napora za razvoj veštačke inteligencije u zemlji.

On je pozvao na proširenu upotrebu veštačke inteligencije u školama kako bi se poboljšalo savetovanje i učenje učenika, kao i podrška lokalnim samoupravama da integrišu veštačku inteligenciju u javnu upravu.

Ruski predsednik je saopštio da je veštačka inteligencija pomogla u smanjenju pljački za 10,5 puta i provala u kuće za neverovatnih 34,5 puta.

U decembru 2024. godine, zemlja je uvela svoje prve AI udžbenike za učenike 5-9 razreda.

Ovi udžbenici pružaju uvod u AI, sa detaljima o tome kako ona funkcioniše, kako stručnjaci komuniciraju sa njom i kako se primenjuje u različitim industrijama.

„Rusija mora postati svetski lider ne samo u smislu stvaranja, već i usvajanja i integracije veštačke inteligencije u sve sfere našeg života bez izuzetka“, rekao je on.

Borba.Info

Nedostatak kontrole nad društvenim mrežama i veštačkom inteligencijom, predstavlja „megafon za najgore impulse čovečanstva”, izjavio je danas generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš.

„Digitalne platforme i veštačka inteligencija bez provere dali su govoru mržnje neviđenu brzinu i opseg. Najgorim impulsima čovečanstva dat je megafon i često dovode do nasilja”, rekao je on na otvaranju 10. globalnog foruma Alijanse civilizacija UN, u Lisabonu.

„Moramo obuzdati onlajn širenje govora mržnje i dezinformacija”, rekao je Gutereš, dodajući da je reč o „starim taktikama sa novim medijem”.

Prema njegovim rečima, širenjem „deepfake” sadržaja „nemoguće i neprovereno u trenutku postaju kredibilni”.

Gutereš je na forumu ponovio apele za mir u Ukrajini, Gazi, Libanu i Sudanu.

Misija Alijanse civilizacija je da promoviše dijalog i saradnju zajednica, kultura i religija, prenosi Beta-AFP.

Na 10. forumu u Lisabonu okupilo se više političkih i verskih lidera.

Politika

Ministar odbrane Boris Pistorijus najavio je da će Nemačka isporučiti Ukrajini 4.000 dronova kamikaza koje kontroliše veštačka inteligencija.

Bespilotne letelice, nazvane „mini Taurus“, po berlinskim krstarećim raketama dugog dometa, kažu da su imune na ometanje i druge mere onesposobljavanja…

Govoreći na događaju u Šrobenhauzenu u Bavarskoj, Pistorijus je rekao da bi oružje moglo da “izbaci neprijateljsku elektronsku odbranu od dronova” i da jednostavno “doleti oko njega”, navodi Die Welt.

Bespilotne letelice mogu da dostignu 30 ili 40 kilometara „u zaleđe, a zatim da napadnu komandna mesta, logistička čvorišta i druge stvari“, dodao je on, nazivajući ih „važnim dodatnim sredstvom“, za ukrajinske snage.

List Bild je ranije u ponedeljak izvestio da je softverska kompanija Helsing potpisala ugovor o isporuci bespilotnih letelica HKS-2 Karma ukrajinskom Ministarstvu odbrane u septembru, a projekat će finansirati nemačka savezna vlada.

Pistorijus je ranije u junu najavio da će hiljade borbenih dronova biti isporučeno Ukrajini ali tada nije izneo više detalja.

Dron HKS-2 Karma dobio je nadimak „mini-Taurus“ – po nemačkoj krstarećoj raketi Taurus.

Ima domet do četiri puta veći od konvencionalnih kamikaza dronova koje koristi ukrajinska vojska, navodi Bild.

Takođe može da leti prema meti ako se izgubi radio-veza, što znači da ima znatno veću stopu pogodaka od konvencionalnog drona sa ručnim upravljanjem, dodaje list.

Prema izveštaju, stotine jedinica će se isporučivati mesečno od decembra.

Ukrajina je više puta tražila nemačke krstareće rakete dugog dometa Taurus. Međutim, kancelar Olaf Šolc i dalje odbija da ih preda, uprkos protivljenju nekih članova sada raspadnute vladajuće koalicije u zemlji, kao i nekih visokih opozicionih zvaničnika.

Šolc je pravdao svoje odbijanje da ukrajinskoj vojsci da rakete Taurus rekavši da bi tim potezom Nemačka postala direktna strana u sukobu.

Na pitanje u ponedeljak da li će kancelarka ukinuti zabranu nakon izveštaja da će SAD, dozvoliti Ukrajini da pokrene raketne udare dugog dometa na rusku teritoriju, Pistorijus je rekao da takva odluka „ne menja našu procenu u ovom trenutku“.

On je dodao da rakete dugog dometa „ne bi bile prekretnica“ za Ukrajinu na bojnom polju.

Borba.Info