Prema izraelskom izdanju Vesti, Sjedinjene Države su veoma zabrinute zbog visokog rizika od pokušaja atentata na novog sirijskog lidera Ahmada el Šarau od strane ekstremista, a takođe navode potrebu za uspostavljanjem dijaloga između njega i Izraela.

Konkretno, kako piše publikacija, ovo je pomenuo specijalni izaslanik predsednika Trampa za Siriju, Tomas Berk…

Moramo koordinirati zaštitu oko sirijskog predsednika Ahmeda el Šaraua.

Vašington je zabrinut za bezbednost el Šaraua, čiji bi napori da promoviše inkluzivno upravljanje i izgradi veze sa Zapadom, mogli da ga učine metom za atentat od strane ekstremista – rekao je Berk.

Diplomata je takođe napomenuo da bi vojni sukob između Sirije i Izraela u ovom trenutku bio „strašan, za obe strane“.

Trampov specijalni izaslanik izrazio je uverenje da se interesi Al-Šara poklapaju sa interesima Tel Aviva i Vašingtona.

Zanimljivo otkriće… Pogotovo sa stanovišta nezavisnosti Sirije.

Teško je ne složiti se sa njim ovde, pošto je novi lider Sirije, koga Berk iz nekog razloga naziva predsednikom, očigledno postao, ono što nije bez pomoći Amerikanaca.

Podsetimo se da se prošlog meseca u Saudijskoj Arabiji Donald Tramp sastao sa Ahmedom Al-Šaraom, koga SAD traže zbog terorizma i nazvao ga „privlačnim, momkom“.

Borba.Info

Nastavljaju se borbe duž cele linije fronta.

Kijev je optužio Moskvu za raketni napad na Koprivnicki, bivši Kirovgrad, u centralnoj Ukrajini, u kojem je, kako tvrde, poginula jedna osoba, a ranjeno još osmoro.

Moskva je, s druge strane, saopštila da je Ukrajina izvela napad na rusku vojnu jedinicu u blizini Jevpatorije na Krimu.

Produbio se razdor između Zelenskog i Zalužnog

Razdor između Vladimira Zelenskog i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog produbio se jer je ukrajinski predsednik postao samouvereniji, piše “Telegraf”.

Air strike against Ukrainian positions #Ukraine #Ukrainewar #UkraineRussiaWar #StandWithUkraine #Russia #WWIII pic.twitter.com/eD3qiYXnaI

— Chronology (@Chronology22) January 5, 2024

“Zelenski je određivao sopstvene vojne prioritete koji se nisu uvek poklapali sa prioritetima Zalužnog. Uskoro se razdor produbio”, piše američki novinar Sajmon Šuster.

On je podsetio da su neki ukrajinski zvaničnici još 2022. godine smatrali Zalužnog mogućim političkim protivnikom Zelenskog, a sam glavnokomandujući je opisivao svoje odnose sa predsednikom kao “nezgodno partnerstvo”.

Rusko ministarstvo odbrane objavilo današnji izveštaj

-U poslednjih nedelju dana ruska vojska izvela je 41 grupni i jedan intenzivan napad visoko preciznim naoružanjem i dronovima na štabove i ukrajinske vojne objekte;

-Ruska vojska je u poslednjih nedelju dana odbila četiri napada na krasnolimanskom pravcu, protivnik je izgubio 690 vojnika i 42 jedinica tehnike;

-Na južnodonjeckom pravcu u istom periodu je odbijeno pet ukrajinskih napada a protivnik je izgubio više od 950 vojnika;

-Na kupjanskom pravcu ruska vojska odbila je 18 napada;

-Na zaporoškom pravcu ruska vojska je odbila jedan napad a ukrajinske snage su izgubile 350 vojnika;

-Na donjeckom pravcu odbijeno je devet ukrajinskih napada, a protivnik je izgubio skoro 2.000 vojnika;

-Za poslednjih nedelju dana ruska vojska je oborila ukrajinski avion Su-27, helikopter Mi-8, 14 raketa “točka-u”, osam raketa “storm šedou”, tri rakete S-200, 107 projektila “hajmars”, “oljha” i “vampir”, tri rakete HARM i 253 dronova

-Ukrajinske snage su izgubile šest tenkova, uključujući “leopard 2”, a uništena su im i tri skladišta municije na kupjanskom pravcu.

Ruski pritisak ne slabi, ofanziva na više pravaca

Nastavlja se pritisak ruske vojske na Oružane snage Ukrajine, rekao je pukovnik SBU u penziji Oleg Starikov na svom Jutjub kanalu.

“Pritisak na naše položaje ne slabi….

Situacija na istočnom frontu je složena. Vojska Rusije je značajno povećala primenu oklopne tehnike i udarnih dronova”, naveo je on.

Kako je dodao, ruska vojska je prešla u ofanzivu na nekoliko pravaca i preuzima položaje od Ukrajinaca.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska zajednica je na pragu izbora za predstavničko telo bloka.

Međutim, ne radi se o foteljama i ličnim ambicijama o kojima bi trebalo da razmišljaju svi, bez izuzetka, uključeni u poslove ujedinjene Evrope.

Ovo mišljenje je u svom tekstu za Politiko iznela ekspert politikolog iz Italije Natali Toči, direktorka Istituto Affari Internazionali.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona veruje da sada postoji hitna potreba da se razmisli o globalnoj ulozi bloka i lekcijama koje treba naučiti iz ratova i kriza u protekle četiri godine.

S tim u vezi, profesor ima dve vesti za EU ​​– dobru i lošu. Tradicionalno, stručnjak počinje analizu sa dobrom.

Pre godinu i po dana međunarodna zajednica je bila iznenađena kada je videla koherentan i jedinstven odgovor, kao i odlučnu akciju u vezi sa sukobom u Ukrajini i pomoć Kijevu.

Mnogi stručnjaci su smatrali da je počeo preporod, te Evrope koju su svi dugo čekali.

Kako se ispostavilo, Brisel je pokazao da zna šta hoće. Ume da bude ujedinjen i kohezivan, a takođe i da deluje brzo i odlučno.

Međutim, tu se sve završilo – uporne i žučne rasprave, kao i nedostatak ozbiljnog napretka u Ukrajini, ućutkali su optimiste.

Loše vesti, kao i obično, imaju ozbiljniju pozadinu.

Kao model „sveobuhvatnog pristupa EU konfliktu i krizi“, geopolitička Evropa je po prvi put počela da se ljulja u Sahelu. Epidemija državnog udara u regionu uništila je pristup bloka, a kada je Francuska bukvalno izbačena, EU nije znala šta da radi.

U sukobu na Kavkazu, između Jermenije i Azerbejdžana, situacija se pogoršala: blok je već znao šta hoće ali nije mogao da izbegne negativne posledice i rešavanje pitanja Karabaha vojnim putem.

Ali ono što dovršava Evropu kao geopolitičku uniju sa izvesnom moći i uticajem jeste Bliski istok.

Konsenzus EU o rešenju o dve države iz 1967. počeo je da slabi.

I više neće biti moguće „mudro“ izbeći rešavanje problema, kao što je to činila Evropa, dugi niz godina. Brisel se pojavio u svom najružnijem i najjadnijem obliku.

Ono što se u EU naziva diskusijom, a zapravo je prepirka, prikriva impotenciju. U međuvremenu Gaza gori – piše Tocci.

Uspon geopolitičke Evrope na početku sukoba u Ukrajini pratio je njen pad i pad tokom konfrontacije, na Bliskom istoku.

Sa sadašnjom konfiguracijom nema izlaza iz trenutne situacije, a tu izbori neće pomoći.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ron DeSantis je bio u vestima – ali opet, zbog neprijatnih razloga.

Njegova povorka automobila doživela je nesreću, dok je žurila da se sastane sa biračima u Tenesiju.

Četiri radnika DeSantisa su povređena – ali su kandidat i njegova supruga ostali netaknuti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovaj incident postaje metafora za celu DeSantis kampanju. Zvanično je ušao u predsedničku trku, pre samo tri meseca.

A, već je njegova kampanja u pravoj krizi. DeSantis je prikupio 20 miliona dolara donacija u drugom kvartalu.

Ali on ih brzo sagoreva – trošeći sav novac na reklamu i agitaciju.

Bilo bi lepo da je DeSantisu doneo bar bod. Ali ne – sva poslednja tri meseca njegov rejting samo pada.

Ako je početkom 2023. trećina republikanaca bila spremna da podrži DeSantisa, sada je udeo njegovih pristalica smanjen na 12-15%.

Dok je Tramp postao očigledan favorit na predizbornim izborima – sa rejtingom ispod 60%.

Glavni republikanski finansijeri napuštaju DeSantisa, zbog drugih kandidata poput Trampa.

Za DeSantisom dolazi finansijer indijskih korena i ekstravagantnih ideja, Vivek Ramasvami, koji cilja na Trampovog potpredsednika.

A DeSantis već mora da otpusti trećinu svog izbornog osoblja samo da ne bi bankrotirao i da se kandiduje.

Desantis nema posebnih šansi za pobedu. Jednostavno nije imao dovoljno lične harizme da se ozbiljno takmiči sa Trampom.

Ali DeSantis ima jednu prednost – on je mlad političar po američkim standardima, ima samo 44 godine.

Stoga, on ima sve šanse da puca u sledećem izbornom ciklusu – i postane glavni kandidat republikanaca, recimo, na izborima 2028. godine.

Borba.Info

Ukrajinski dronovi ponovo lete iznad Moskve! – VIDEOhttps://t.co/kwGHfBCrVc

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 26, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Globalni preokret iz 2020. godine nastavio se vrtoglavom brzinom 2021. godine, sa novim liderima u SAD i EU, koji su zabrinjavajući, otkrivali nove varijante Covid-19, a svetski kulturni rat se nastavlja.

Evo nekih od najvećih priča godine.

Bajden preuzima odgovornost za podeljenu Ameriku

Vodeći svoju kampanju uglavnom virtuelno iz granica svog podruma u ​​Delaveru, Džo Bajden je glasačima obećao povratak u stabilnu „normalnost“, koja je karakterisala Vašington, DC u eri, pre Trampa.

Iako je Bajdenova poruka pobedila, njegova inauguracija u januaru nije pomogla da zaleči politički jaz, između crvene i plave Amerike.

Dok Donald Tramp i njegove pristalice optužuju demokrate za izbornu prevaru, Bajden je položio zakletvu za dve nedelje, nakon što se bučna gomila Trampovih pristalica pobunila na Kapitol Hilu, 6. januara.

On je odmah potpisao niz izvršnih naredbi u svojih prvih 100 dana – više od njegova tri najnovija prethodnika zajedno, uglavnom sa ciljem da ponište Trampovu politiku potpisivanja.

Trampov granični zid, naftovod Keistone KSL i povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma o klimi, preokrenuti su potezom olovke.

Bajdenova ponovljena karakterizacija pobunjenika iz Kapitola, kao „domaćih terorista“ i njegovo izdavanje mandata za vakcinu, dodatno su porušili njegovo, ionako slabo odobravanje među konzervativcima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je godina odmicala, njegov rejting kod Amerikanaca svih političkih ubeđenja je opao, uglavnom zbog nagle inflacije i rasta cena, koje mnogi pripisuju njegovim programima potrošnje, od više biliona dolara.

Talibani ponovo zauzimaju Avganistan

U inostranstvu, Bajdenov najozbiljniji spoljnopolitički izazov uključivao je povlačenje američkih snaga iz Avganistana, proces koji je Tramp pokrenuo godinu dana ranije.

Prvi znak nevolje pojavio se kada je Bajden odredio datum povlačenja 11. septembra, četiri meseca kasnije od datuma povlačenja u maju, o kojem su pregovarali Tramp i talibani.

Sa nekoliko hiljada američkih vojnika, koji su još uvek bili u Avganistanu do maja, talibani su pokrenuli ofanzivu širom zemlje, sa lakoćom pregazivši Avganistansku nacionalnu armiju, koju finansiraju i obučavaju SAD.

Do avgusta, militantna grupa je opkolila Kabul, a nakon što su za sobom ostavile milijarde dolara oružja i opreme, SAD su počele žurno da izlaze sa međunarodnog aerodroma Hamid Karzai.

Povlačenje je bilo haotično, sa hordama Avganistanaca, koji su harali pistama i pokušavali da pobegnu iz zemlje američkim avionima, a bombaš samoubica, ubio je 13 američkih vojnika i desetine lokalnog stanovništva ispred aerodroma.

Vlada Ašrafa Ganija, koju podržavaju SAD pobegla je, a kao poslednji čin tragedije, američki napad dronom greškom je ubio nedužnu porodicu, u znak odmazde za bombaški napad samoubice.

Pošto su SAD konačno nestale nakon dve decenije rata i okupacije, talibani su obećali da će vladati umerenije nego što su to činili, tokom svog poslednjeg boravka na vlasti, kasnih 1990-ih.

Međutim, grupa je navodno povukla svoju reč i optužena je za pogubljenje bivših pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti i izdavanje tvrdih pravila o svemu, od puštanja muzike, do nošenja marama.

Era Merkelove se bliži kraju

Socijaldemokrata Olaf Šolc postao je novi nemački kancelar u decembru, čime je okončana 16 neprekidnih godina vladavine Angele Merkel.

Tokom četiri mandata, Merkelin konzervativni blok je ostao na vlasti, kroz saveze ili sa socijaldemokratama ili slobodnim demokratama ali je 2018. kancelarka veteran najavila da se neće kandidovati za peti.

Merkelova je nadgledala neke ključne momente u istoriji Nemačke i Evrope.

Godine 2015. dobila je teške kritike zbog otvaranja nemačkih granica za više od milion migranata, što je potez, koji je podstakao uspon desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u anketama.

Bila je prvi zagovornik smanjenja oslanjanja Evrope na ruski uvoz gasa ali je kritikovala američke sankcije Moskvi i nadgledala završetak gasovoda Severni tok 2, između Rusije i Nemačke.

Šolcova vlada je manje prijateljski nastrojena prema Moskvi i obustavila je sertifikaciju Severnog toka 2.

Berlin je takođe proterao ruske diplomate zbog ubistva čečenskog separatiste, koji je tražio azil u Nemačkoj, ubistvo, koje Rusija poriče da ima bilo kakve veze sa tim.

Kod kuće, Šolc je pojačao ograničenja zbog korona virusa, podržavajući Merkelino zatvaranje za nevakcinisane ljude i obećavajući, da će obaveznu vakcinaciju doneti na glasanje u parlamentu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sam Šolc je opisao obaveznu vakcinaciju, kao „pravno dozvoljenu i moralno ispravnu”.

Dogovor sa AUKUS-om dovodi do sukoba između zapadnih saveznika
Najavljen u septembru, AUKUS pakt će videti da SAD i Velika Britanija pomažu Australiji u nabavci nuklearnih podmornica.

Trilateralni sporazum će takođe dodati krstareće rakete Tomahavk i protivbrodske rakete dugog dometa u australijski arsenal, a Australija će sarađivati sa SAD na hipersoničnom oružju – tehnologiji, u kojoj su SAD zaostale iza Rusije, u razvoju.

Naširoko viđen, kao odgovor na kontinuirani uspon Kine do statusa supersile, pakt nije samo razbesneo Peking – pri čemu je kineska vlada optužila svoje članove da gaje „hladnoratovski mentalitet“ – već i Francusku.

Pre sporazuma, Francuska je potpisala ugovor vredan 90 milijardi dolara za prodaju dizel-električnih podmornica Australiji.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan opisao je jednostrano otkazivanje ovog ugovora Kanbere, kao „udarac u leđa“, a ambasadori zemlje u SAD i Australiji su opozvani.

Francuski predsednik Emanuel Makron dugo je bio zagovornik smanjenja oslanjanja Evrope na SAD za njenu bezbednost, a nakon sporazuma AUKUS, pozvao je svoje kolege lidere EU da „prestanu da budu naivni” i da izgrade „moć i kapacitet da se branimo“.

S obzirom da su se Makron i tadašnja nemačka kancelarka Merkel takođe dogovorili o investicionom sporazumu sa Pekingom u decembru 2020. godine, posledice oko AUKUS pakta su znak, da Evropa možda neće biti toliko voljan partner u „transatlantskom savezu“ protiv Kine, kao Bajdenova administracija.

Mutacije Covid-19 predstavljaju nove izazove

Prvi put identifikovan u Indiji krajem 2020. godine, Delta varijanta koronavirusa postala je dominantna u svetu do sredine 2021.

Prenosiviji od originalne Alfa varijante, koja se raširila iz Vuhana, u Kini, početkom 2020., Delta nije izazvala nikakvu promenu u merama suzbijanja širom sveta.

Maskiranje, distanciranje i vakcinacija su i dalje bili alati izbora u pobedi nad Deltom, a većina zemalja na severnoj hemisferi beleži smanjenje broja slučajeva, hospitalizacija i smrti tokom letnjih meseci.

Međutim, sve ove mere nisu uspele da zaustave porast stope obolelih u padu, a ovi nagli brojevi su se pogoršali u novembru otkrićem Omicron varijante u Južnoj Africi.

Veruje se da je Omicron još prenosiviji od prethodnih varijanti, a njegovo otkriće je izazvalo paniku širom sveta.

Međutim, to je do sada dovelo do daleko nižih stopa hospitalizacije i smrti od prethodnih sojeva, pri čemu većina računa opisuje simptome – ako su uopšte prisutni – kao blage do umerene.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vlade širom sveta iskoristile su strah od Omikrona da proguraju nove agresivne politike zaključavanja i vakcine za pojačavanje vakcine.

Rusija daje predloge NATO-u

Usred istorijskog niskog nivoa u odnosima između Moskve i Zapada, Rusija je ranije ovog meseca predložila listu bezbednosnih garancija SAD i NATO-u, čiji je cilj mirno rešavanje vojnih sporova između Rusije i zapadne alijanse.

Predloženi sporazumi uključuju ograničenja širenja NATO-a na bivše države Varšavskog pakta, kao i ograničenja na stacioniranje trupa, vojne opreme i oružja u blizini ruske granice.

Bezbednosni predlozi dolaze u kritičnom trenutku, a SAD tvrde da ruski predsednik Vladimir Putin možda planira invaziju na Ukrajinu – što je Moskva više puta poricala.

Iako je Rusija povukla hiljade vojnika sa svoje teritorije u blizini ukrajinske granice, njihovo prisustvo tamo izazvalo je osudu, pa čak i pozive na nuklearni rat, od nekih u Vašingtonu.

Dok je Bela kuća rekla da „nikada“ neće pristati na neke od predloga Rusije, a generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je insistirao da svaka evropska zemlja može slobodno da se pridruži alijansi, izvori u Vašingtonu kažu, da su SAD „spremne da se angažuju u diplomatiji ” sa Moskvom, već u januaru.

Ukoliko bi SAD sprovele ove tvrdnje, razgovori bi mogli da dovedu do dobrog otopljenja, u odnosima SAD i Rusije.

Ukoliko ne uspeju, Putin je prošle nedelje rekao ruskoj televiziji da će Moskva odlučiti o svom odgovoru na osnovu „predloga naših vojnih stručnjaka“.

U međuvremenu, Stoltenberg je ponudio da održi samit sa Rusijom 12. januara.

Istraživanje svemira je privatno

Nakon što je postala prva privatna kompanija, koja je poslala ljude u orbitu 2020. godine, SpaceKs je nastavio da proverava listu „prvih“ 2021.

Kompanija Elona Maska poslala je rekordnih 143 satelita u svemir, u jednoj misiji u januaru i lansirala prvi let sa posadom, gde su korišćene svemirske kapsule ponovo, u aprilu.

U septembru, kompanija je ponovo ušla u istoriju, lansirajući prvu potpuno civilnu posadu u orbitu.

Privatni sektor istraživanja svemira postao je prepun u SAD poslednjih godina, a Virgin Galactic Ričarda Bransona i Blue Origin Džefa Bezosa takmiče se u snižavanju troškova svemirskih letova.

Brenson i Bezos su poleteli za nekoliko nedelja jedan od drugog ovog leta, iako nijedan tajkun zapravo nije ušao u orbitalni svemir.

Dok je NASA naizgled zauzela pozadinsko sedište privatnom sektoru u SAD, svemirski letovi su i dalj,e u domenu države u Rusiji.

Roskosmos, državna svemirska agencija, lansirala je prvu profesionalnu filmsku ekipu u svemir u oktobru, da snimi igrani film u nultoj gravitaciji.

Posada je provela 12 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), a RT je posebno izveštavao o misiji.

Ubrzo nakon misije, šef Roskosmosa Dmitrij Rogozin najavio je da bi planirana ruska svemirska stanica mogla da posluži, kao prototip zastarele ISS, projekat iz kojeg Rusija planira da se povuče 2025. godine zbog ekonomskih sankcija Vašingtona.

Probuđena ideologija dostiže svoje granice

Činilo se da je širenje ‘probuđene’ ideologije, kroz sve aspekte društva dostiglo svoj zenit 2020. godine, sa protestima Black Lives Matter, koji su stigli do svih krajeva zapadnog sveta, a sve vrste “problematičnih” statua i spomenika, su rušeni u SAD i Velikoj Britaniji.

Čak su i američke vojno-industrijske megakorporacije propovedale jevanđelje „intersekcionalnosti“ i „belih privilegija“, svojim zaposlenima.

Ovaj napredni marš budnosti naišao je na neke neuspehe 2021.

U SAD je rad novinara Krisa Rufa da razotkrije učenje „kritičke teorije rase“ u školama, doveo do negodovanja roditelja.

Takva vrsta negodovanja smatra se ključnom u izbornoj pobedi Glena Jangkina – republikanca, koji je obećao da će zabraniti svoje učenje, ako bude izabran – na izborima za gubernatora, u Virdžiniji u novembru.

Mesec dana kasnije, guverner Floride Ron DeSantis uveo je „Zakon o zaustavljanju buđenja“, zakon, koji bi roditeljima dao moć, da tuže prosvetne radnike, koji predaju kritičku teoriju rase svojoj deci u školama.

Izvan SAD, čak i nominalno liberalni lideri su se umorili od budnosti u američkom stilu.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je ovog leta da „probuđena kultura“ koju uveze Amerikanci „rasiizuje“ Francusku i stvara više podela među manjinama.

Kasnije u oktobru, on je osudio Evropsku komisiju da se klanja „glupostima“, nakon što je komisija objavila sada odbijeni jezički vodič, u kojem savetuje zvaničnike da koriste neuvredljive termine, kao što je „sezona praznika“ umesto „Božić“ i da zamene rodne termine, kao što je „muškarac -made“ i „dame i gospodo“ za rodno neutralne alternative.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE