„Druga namena za koju može da se koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u nepoljoprivredne svrhe jeste izvođenje radova na eksploataciji mineralnih sirovina — gline, šljunka, peska, kamena. Radi se o građevinskim materijalima i onom od čega se proizvode građevinski materijali sa ciljem stvaranja konkurentnije privrede, pre svega građevine koja se zasniva na korišćenju ovih materijala“, napominje sagovornik Sputnjika.

Državno poljoprivredno zemljište će, kako dodaje, moći da se koristi i za obavljanje delatnosti koje su vezane za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju.

Uglavnom je reč o infrastrukturnim projektima — koridorima, auto-putevima, železnici i drugim koji su javne namene.

Državno zemljište će privremeno biti korišćeno za realizaciju tih projekata, na primer, za postavljanje kontejnera za smeštaj radnika, za parking za građevinske mašine, betonske baze…

Samo neobradivo zemljište i ono lošijeg kvaliteta

On napominje da je javno nadmetanje jedini način pomoću koga investitor, bilo fizičko ili pravno lice, može doći do ovog zemljišta.

Ugovor o korišćenju se isključivo zaključuje sa ponuđačem koji je dostavio najveću ponudu na javnom nadmetanju, koje se održava isključivo digitalnim putem, odnosno posredstvom aplikacije koja već postoji i koristi se za održavanje licitacija za izdavanje državnog zemljišta u poljoprivredne svrhe.

Postupak je, ističe Lekić, potpuno transparentan, zemljište koje će biti predmet nadmetanja određuje se godišnjim programom zaštite i uređenja državnog poljoprivrednog zemljišta koji se donosi na području lokalne samouprave.

Procedura i početna cena

Zainteresovani investitor podnosi pismo o namerama jedinici lokalne samouprave, koja proverava da li su ispunjeni svi uslovi da to zemljište uđe u godišnji program, na koji saglasnost daje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za poljoprivredno zemljište.

Ona proverava da li su ispunjeni svi uslovi, između ostalog i da zemljište nije predmet restitucije po bilo kom osnovu, napominje naš sagovornik.

Cena zemljišta se obračunava po hektaru površine, pa i ako neko u zakup uzima manju površinu od hektara.

Na pitanje koliko je uopšte poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u državnoj svojini, on kaže da je u godišnjim programima za 2020-2021. godinu opredeljeno ukupno 416.000 hektara, koliko je država popisala.

Dve trećine pod pašnjacima i livadama

Od toga, u zakupu je ukupno oko 280.000 hektara. Od 136.000 hektara koji nisu pod zakupom, 51, 6 odsto čine pašnjaci, a livade 13,3 odsto.

Oni čine dve trećine zemljišta koje je uglavnom u brdsko-planinskim predelima koje najčešće nije ekonomski isplativo koristiti, s obzirom na njihovu udaljenost od poljoprivrednih gazdinstava i ljudima se ne isplati da ga uzimaju u zakup, objašnjava Lakić.

On smatra da ne treba očekivati da će neke značajnije površine biti predmet interesovanja investitora. Ono što će njih zanimati je zemljište koje se nalazi blizu energetske infrastrukture, ako govorimo o solarnim panelima koje nema smisla podizati ako u blizini nema dalekovoda snage jače od 110 kilovata.

„Solarni paneli očekuje se da budu u delovima Srbije gde ima najviše sunčanih dana, a to je pre svega južna Srbija, oko Leskovca i južnije ka Vranju.

Može biti interesantna i Negotinska krajina, odnosno istočna Srbija, gde takođe ima više sunčanih dana nego u nekim drugim delovima zemlje“, napominje v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište.

Obaveze investitora

On je ukazao i na to da investitor ima obavezu da zemljište vrati u pređašnje stanje, zbog čega pre zaključenja samog ugovora mora da izradi projekat rekultivacije, odnosno sanacije poljoprivrednog zemljišta.

Uz to mora 30 odsto sredstava neophodnih za rekultivaciju zemljišta da deponuje na račun Ministarstva poljoprivrede pre zaključenja ugovora, a ostatak od 70 odsto najkasnije pet godina pre isteka ugovora.

Ukoliko je reč o zemljištu koje se zakupljuje za iskop mineralnih sirovina, posao se mora obavljati u skladu sa propisima u rudarstvu i energetici i onim o zaštiti životne sredine.

Isto važi i za postavljanje sunčanih panela i vetrenjača, jer mogu da imaju štetan uticaj na pojedine životinjske vrste, istakao je Lekić za Sputnjik.

Sputnik