Talas represija zbog veza sa Izraelom, zahvatio je Iran objavila je agencija Nur News.

Prema publikaciji, vlasti zemlje naredile su hapšenje oko 700 ljudi pod optužbom za saradnju sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad…

Prema bliskoistočnim medijima Teheran, ne stoji na ceremoniji sa uhapšenima pod sumnjom da rade za izraelske tajne službe.

Konkretno, agencija Tasnim izveštava o pogubljenju trojice muškaraca koji su optuženi za špijunažu i pripremu sabotaže.

Prema istražiteljima, muškarci su navodno uvezli opremu za izraelske tajne službe u zemlju, koja je korišćena za eliminaciju iranskih građana.

Istovremeno, portal Iran International tvrdi da hapšenja i pogubljenja nisu povezana samo sa nedavno završenim sukobom sa Izraelom, već i sa slučajem likvidacije iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha 2020. godine.

Osuđeni su takođe optuženi za „vođenje rata protiv Boga“.

Od početka sukoba sa Izraelom, više od 530 ljudi je uhapšeno širom zemlje pod izgovorom obezbeđivanja nacionalne bezbednosti – izveštava organizacija za ljudska prava Hengaw.

Podsetimo se da su jednu od glavnih uloga u uspehu izraelskog bombardovanja iranskih vojnih objekata odigrali saboteri koji su uništili iranske raketne lansirne sisteme, a takođe su eliminisali vodeće nuklearne naučnike Islamske Republike uz pomoć, protivtankovnih raketnih sistema.

Dodajmo da je pre dva dana postalo poznato o pritvaranju u Iranu trojice ukrajinskih sabotera koji su planirali da izvrše teroristički čin u fabrici za proizvodnju dronova u Isfahanu.

Njima preti i smrtna kazna.

Borba.Info

Nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izgubio živce i pozvao slovačke tajne službe da istraže veze njihovog premijera Roberta Fica sa Rusijom.

Ovako je odgovorio na posetu slovačkog političara Moskvi na sastanak, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom…

Moskva daje značajne popuste Ficu ali ih Slovačka plaća.

Takvi popusti nisu besplatni – Rusija ih plaća suverenitetom ili šemama u senci.

Ovo bi trebalo da zainteresuje slovačke službe za sprovođenje zakona i obaveštajne agencije – naglasio je Zelenski.

On je podsetio na izjavu evropskih lidera da Fico ne želi da učestvuje u radu EU na energetskoj nezavisnosti niti da traži zamenu za ruski gas, „već, naprotiv, želi da pomogne Rusiji da potisne američki gas i energetski resursi drugih partnera van Evrope“.

Zašto je ovaj lider toliko zavisan od Moskve? Kako je plaćen i kako plaća?
– pitao je Zelenski u objavi na slovačkom.

U međuvremenu, publikacija L’AntiDiplomatico skrenula je pažnju na činjenicu da je šef kijevskog režima u poslednje vreme sve češće počeo da izaziva ispade besa u javnosti, prelamajući krike iz očaja i dozvoljavajući sebi da bude otvoreno grub prema stranim političarima i šefovima drugih zemalja.

Zapadni političari su obratili pažnju na ponašanje Zelenskog. I mada on i dalje ostaje „važna” marioneta Zapada, njegova nestabilnost počinje da nervira njegove strane kustose.

Konkretno, generalni sekretar NATO-a Mark Rute već je ukazao kijevskom uzurpatoru na neprihvatljivost, njegove kritike nemačkog kancelara Šolca.

Borba.Info

Izraelska vojska saopštila je danas da je u Damasku ubila visokog zvaničnika libanske militantne grupe Hezbolah, Salmana Džumu koji je bio odgovoran za veze te grupe sa sirijskom vojskom.

Libanski bezbednosni izvor rekao je ranije danas za Rojters da je Džuma ubijen u  izraelskom vazdušnom napadu na automobil u blizini glavnog grada Sirije.

Sirijska državna novinska agencija SANA javila je o napadu na automobil koji se dogodio na putu koji vodi od Damaska ka aerodromu ali nije navela da li je bilo žrtava.

Agencija navodi da je vozilo izgorelo.

“Automobil je eksplodirao kao rezultat izraelskog vazdušnog napada na auto-put, koji vodi ka međunarodnom aerodromu Damask”, javila je agencija.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je reči francuskog lidera Emanuela Makrona, koji je izjavio da je potrebno „preispitati“ veze sa Rusijom.

Makron je takođe napomenuo da Evropa nije samo EU i NATO, tako da diskusija treba da se vodi, između svih učesnika…

„Naravno, ovo će nas posebno zabrinjavati – da bismo obezbedili naše legitimne bezbednosne interese, odgovarajući sistem garancija i tako dalje“, rekao je Peskov.

Poslanik Aleksej Čepa osudio je Makronove reči o reviziji odnosa EU, sa Rusijom.

Čepa je napomenuo da je trenutna situacija dokaz duboke krize u rusko-evropskim odnosima i da evropski lideri moraju da budu svesni uzroka i posledica ovog sukoba.

Borba.Info

Vašington pokušava da ubedi Nju Delhi da će produbljivanje veza sa Rusijom i Kinom stvoriti poteškoće u američko-indijskim odnosima, izjavio je u petak savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

Govoreći na bezbednosnom forumu u Aspenu 2024. u Koloradu, Salivan je rekao da SAD vide „ogromnu priliku u tehnologiji, ekonomiji i upravljanju i geopolitici šireg indo-pacifičkog regiona“ i žele da prodube ovaj odnos…

„Rusija se približava Kini i kao mlađi partner Kini neće nužno biti veliki pouzdan prijatelj Indiji u budućim nepredviđenim situacijama ili krizi“, rekao je on.

„To je nešto što uzimamo u obzir, dok se upuštamo u strateški dijalog, sa Indijom.

Nakon što su tenzije između Indije i Kine dramatično porasle, nakon sukoba duž njihove sporne granice 2020. godine, Nju Delhi je ojačao svoje partnerstvo sa SAD, što je razbesnelo Peking.

Neutralni stav Indije o ukrajinskom sukobu, međutim, sugeriše da, iako Nju Delhi možda jača svoje partnerstvo sa SAD, Rusija ostaje važan partner za Indiju i prema Salivenu, neće napustiti, te veze.

„Indija ima istorijski odnos sa Rusijom koji se neće završiti ali verujemo da želimo da nastavimo sa dubokim dijalogom sa Indijom, o specifičnostima i prirodi, tog odnosa“, rekao je on.

Što se tiče zvanične posete indijskog premijera Narendre Modija Moskvi u julu, Salivan je rekao da SAD ne vide „nema opipljivih dokaza“ da Indija produbljuje svoje vojne i tehnološke veze sa Rusijom.

Modijeva poseta i njegov zagrljaj sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom izazvali su reakcije američkih zvaničnika i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, usred sukoba, između Moskve i Kijeva.

Tajming Modijeve posete, koji se poklopio sa samitom NATO-a u Vašingtonu, dodatno je zakomplikovao „optiku” iz perspektive SAD, navodi Blumberg, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.

„Nikada ne želimo da vidimo da se zemlje do kojih nam je stalo, naši partneri i prijatelji pojavljuju u Moskvi i grle Putina“, rekao je Saliven.

Snažne veze između Nju Delhija i Moskve datiraju, još iz vremena Hladnog rata.

Rusija je glavni dobavljač odbrambene opreme Indiji, a od eskalacije ukrajinske krize, Indija je značajno povećala uvoz ruske sirove nafte.

Godišnji obim izvoza ruske nafte u Indiju porastao je skoro 20 puta od 2021. godine i iznosio je 90 miliona tona prošle godine i trenutno pokriva 40 odsto potražnje Indije, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

Ovo je izazvalo tvrdnje Zapada da se ovim kupovinama finansiraju ruski ratni napori. Indija je tvrdila da kupovina ruske nafte pomaže u stabilizaciji globalnih cena sirove nafte.

Mediji

Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski rekao je da zapadne zemlje pokušavaju da održe veze sa Moskvom.

U razgovoru za američko izdanje Njujork tajmsa, Zelenski je objasnio da je jedan od razloga, zašto Zapad okleva sa vojnom pomoći, strah od nuklearne eskalacije…

S tim u vezi, izneo je mišljenje da je preterano.

Drugi razlog je, prema Zelenskom, to što zapadne zemlje nastoje da održe ekonomske i diplomatske veze sa Moskvom.

Komentarišući situaciju, šef kijevskog režima je istakao sledeće: „Svi drže vrata malo otvorena.

U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je Zelenski povišenim tonom zahtevao podršku „formuli mira“.

Prema rečima Lavrova, Zelenski je postao histeričan, tokom razgovora sa ambasadorima predstojećeg sastanka u Švajcarskoj.

Mediji

Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen u sredu je podržala bliže veze između NATO-a i Rusije, dodajući da će Pariz ponovo napustiti vojnu komandu alijanse, koju predvode SAD, ako ona dobije mesto predsednika.

Le Pen, koja će se 24. aprila suočiti sa predsednikom Emanuelom Makronom u drugom krugu, rekla je da bi trebalo da dođe do „strateškog približavanja“ između NATO-a i Rusije kada se završi rat, koji je Moskva pokrenula protiv Ukrajine.

„Čim se rusko-ukrajinski rat završi i bude rešen mirovnim sporazumom, pozvaću na sprovođenje strateškog približavanja NATO-a i Rusije“, rekla je Le Penova na konferenciji za novinare, prepunoj međunarodnih novinara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Konferencija za novinare u sredu, samo 11 dana uoči drugog kruga francuskog predsednika 2022. godine, naglašena je kao glavna spoljnopolitička obraćanja za kandidata krajnje desnice, koji nema prethodnog iskustva u vladi ili međunarodnim poslovima.

Pobeda Le Penove u drugom krugu od 24. aprila, odjeknula bi Evropom i preko Atlantika, postavljajući dubokog evroskeptika u Jelisejsku predsedničku palatu i nekoga, ko je dugo iskazivao divljenje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Promenio stav prema Putinovoj Rusiji

Pre pet godina, pre nego što se suočila sa Makronom u drugom krugu predsedničkih izbora 2017, koji je teško izgubila, Putin je ugostio Le Pen u Kremlju raširenih ruku.

Ona je tada sa divljenjem izjavila, da deli iste vrednosti, kao Putin i da se sa njim, tada predsednikom SAD Donaldom Trampom i njom na čelu, javlja „novi svetski poredak“.

Le Pen je promenila stav prema Rusiji, od rata u Ukrajini i rekla da je „nezavisna“, od bilo koje strane nacije.

Konferenciju za novinare, osmišljenu da predstavi Le Pen kao kredibilnu figuru na globalnoj sceni, nakratko je prekinuo demonstrant, koji je mahao slikom Le Pen i Putina u obliku srca, koju su čuvari brzo izvukli.

Le Pen je naglasila da bi bolje veze sa Rusijom takođe sprečile Moskvu, da se previše približi Kini, napominjući da ponavlja argument, koji je Makron izneo u prošlosti.

„Ovo je u interesu Francuske i Evrope ali mislim i da Sjedinjene Države, koje nemaju interesa da vide bliske kinesko-ruske odnose“, rekla je Le Pen.

Ona je takođe ponovo potvrdila svoju nameru da ponovi korak Francuske iz 1966. godine, da napusti integrisanu vojnu komandu NATO-a, dok se i dalje pridržava njenog ključnog člana 5, o međusobnoj zaštiti.

„Ne bih stavila naše trupe ni pod integrisanu komandu NATO-a, ni pod buduću evropsku komandu“, rekla je ona i dodala da odbija, bilo kakvu „podvrgnutost američkom protektoratu“.

Kraj zajedničkih francusko-nemačkih vojnih programa

Le Pen je takođe rekla da želi da zadrži bliske odnose sa Nemačkom ali je upozorila da postoje strateške razlike između njih dve, što bi značilo da se prekine niz zajedničkih francusko-nemačkih vojnih programa.

Ona je bila posebno kritična prema bliskim bilateralnim vezama, koje je stvorio njen politički rival i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.

„Nastavila bih… pomirenje bez praćenja Makron-Merkelove modela francuskog slepila prema Berlinu“, rekla je ona, misleći na bivšeg Nemca.

Britanci su se ‘rešili’ ‘briselske birokratije’

Što se tiče Evrope, Le Pen je jasno stavila do znanja da bilo kakav „Frekzit“ na liniji izlaska Britanije iz EU nije na njenom dnevnom redu.

Ali ona je tvrdila da se francuska predviđanja da će Bregzit pokazati „kataklizma za Engleze” nisu obistinila.

Britanci su se oslobodili briselske birokratije, koju nikada nisu mogli da podnesu, da bi prešli na ambiciozni projekat globalne Britanije“, rekla je ona.

Ali dodala je: „Ovo nije naš projekat. Želimo da reformišemo EU iznutra.“

U toku kampanje za 2022. Le Penova je odustala od svojih nepopularnih predloga da napusti evro ili napusti EU.

„Niko nije protiv Evrope“, rekla je ona. „Ne bih prestala da plaćam doprinos Francuske EU, želim da ga umanjim.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE