Tužbu su pokrenuli rođaci nekih od onih, koji su umrli u poslednjim danima SSSR-a.

Porodice šest osoba, koje su izgubile živote usred sovjetskog obračuna sa litvanskom vladom, koja se zalaže za nezavisnost podnele su tužbu u glavnom gradu Viljnusu, protiv poslednjeg lidera SSSR-a, Mihaila Gorbačova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tužba, koja je pokrenuta u četvrtak na 31. godišnjicu događaja, traži neotkrivenu odštetu, zbog navodnog neuspeha, sada 90-godišnjaka, da zaustavi operaciju, koju su izvele sovjetske trupe.

„Izneli smo dokaze da je tadašnji predsednik kontrolisao vojsku ali nije delovao na sprečavanju planiranih kriminalnih radnji i nije zaustavio međunarodni zločin, dok je bio u izvršenju“, navodi se u saopštenju.

Sudska akcija, „ima za cilj da se Gorbačov, najviši zvaničnik SSSR-a, smatra odgovornim za masakr 13. januara“, navodi se u saopštenju rodbine.

Vilnius je poslednjih godina, pokušao da progoni ključne učesnike u takozvanim januarskim događajima.

Litvanski sud je 2019. godine proglasio tadašnjeg sovjetskog ministra odbrane Dmitrija Jazova, krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

On je u odsustvu osuđen na 10 godina zatvora zbog „izvršavanja sovjetske agresije”.

Bilo je prethodnih pokušaja da se Gorbačov pozove na sud, zbog gušenja demonstracija 1991. godine, koje su se pokazale neuspešnim.

Regionalni sud u Viljnusu je 2016. godine odlučio da bivši lider treba da stoji na optuženičkoj klupi, a predsedavajuća sudija Ainora Kornelija Maceviciene izjavila je da svaka osoba, koja ima važne informacije o slučaju, može biti pozvana kao svedok.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U događajima iz januara 1991. – koji se obično naziva Krvava nedelja – ubijeno je 13 pojedinaca, koji su učestvovali u demonstracijama, dok su sovjetske trupe bile raspoređene u baltičku državu i zauzele nekoliko strateških objekata u Vilnjusu, uključujući TV toranj.

Jedna osoba je takođe preminula od srčanog udara tokom nemira, a prema različitim procenama povređeno je 600 do 700 ljudi.

Događaj je usledio nakon što su vlasti proglasile nezavisnost od SSSR-a i usvojile Akt o ponovnom uspostavljanju države Litvanije, koji su sovjetske vlasti osudile, kao kršenje Ustava.

Estonija, Letonija i Litvanija bile su poslednje nacije, koje su uključene u Sovjetski Savez.

Vilnius je bio prva od republika, koja je proglasila svoju nezavisnost.

Odnosi između Rusije i Litvanije su zategnuti od raspada SSSR-a, a baltička država se pridružila vojnom bloku NATO-a predvođenom SAD 2004. godine, zajedno sa Talinom i Rigom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE