EU podržava odluke visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, “koje su na snazi i moraju biti ispoštovane.

Ali kako napominju iz Brisela, “BiH mora da iskorači iz posleratne situacije i usmeri se na pripremu za članstvo u EU” i kad BiH dođe do članstva, prestaće međunarodni nadzor u toj zemlji.

To je agenciji Beta u Briselu izjavio port-parol u Evropskoj komisiji Peter Stano, koji je ukazao na to da se “stav EU nije promenio” i da takav ;”iskorak od Dejtona ka Briselu” znači “potpuno preuzimanje pune odgovornosti za domaće zakonodavstvo”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Što je”, dodao je, “u saglasnosti i sa politikom domaće odgovornosti za upravljanje zemljom koju je 2006. utvrdio Savet za sprovodjenje mira”; u BiH, u kojem su predstavnici glavnih svetskih država.

Stano je time odgovorio na pitanje Bete kako EU gleda na krizu u BiH, pošto je Šmit dopunom domaćeg krivičnog zakona zatražio sudsko kažnjavanje visokih zvaničnika Republike Srpske(RS) zbog nepriznavanja institucija i odluka centralne vlasti u Sarajevu, a predsednik RS Milorad Dodik saopštio da je to narušavanje ustava zemlje i rekao da će za to tražiti sudski postupak protiv Šmita.

Nemačka, SAD i Velika Britanija su zbog odbijanja Šmitovih odluka uveli sankcije Republici srpskoj.

Beta je zamolila za stav EU o reagovanju čelnika RS, kao i Srbije i Hrvatske, koje su garanti Dejtonskog sporazuma, koji su ocenili da Šmit ne može menjati zakone u BiH, jer nije naimenovan odlukom Saveta bezbednosti UN.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je poručio da su Šmitovi postupci “kolonijalna uprava i to uništava tu zemlju” i zatražio direktne pregovore čelnika Bošnjaka, Hrvata i Srba o rešavanju krize u BiH, bez učešća Šmita.

Port-parol visokog predstavnika EU Žozepa Borela je stavio do znanja da “mišljenje Evropske komisije o zahtevu BiH o pokretanju pregovora o članstvu s EU, koje su podržale države članice Unije u decembru 2019, jasno utvrdjuje da je opsežan medjunarodni nadzor u načelu, nespojiv sa suverenitetom Bosne i Hercegovine i time s članstvom u EU”.

“Za BiH, da bi postala punopravna članica EU, međunarodni nadzor će morati da prestane”, ; predočio je Stano stavove Unije.

“A, taj proces mora slediti put napretka BiH na putu ka Uniji”, dodao je on i podsetio da je “Ured visokog predstavnika(za BiH) u svoj program uvrstio sopstveno zatvaranje, utemeljeno na pet načela i dva uslova”.

Borelov predstavnik za medije je naglasio takodje da “EU osudjuje pretnje smrću HR Šmitu i potpuno podržava Šmita i njegov Ured, a njegove odluke su na snazi I svi činioci ih moraju ispoštovati”.

Stano je dodao da “Milorad Dodik, kao član predsedništva BiH, snosi odgovornost da se ne dopušta ili ne podstiče govor mržnje”.

“Mi očekujemo”, zaključio je Stano, “da domaće vlasti istraže i obezbede dalji sudski postupak, kao što je potrebno”.

Beta

Novi trougao moći na evroazijskom prostoru – SAD rizikuju da nestanu u sudaru sa Rusijom i Kinom!https://t.co/0FcPBnyo7d

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hrvatski predsednik Zoran Milanović, rekao je danas, komentarišući optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, izjavio je danas da visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosne i Hercegovine koristi svoja ovlašćenja kako bi zaštitio sebe, a kad tim istim ovlašćenjima treba da zaštiti prava jednog naroda u toj zemlji onda – baš nema vremena.

Milanović je ukazao na to da Šmit menja zakone kako hoće i upitao, gde je bio pre godinu dana kad je bonskim ovlašćenjima mogao da promeni izborni zakon BiH, bez kršenja dejtonskog Ustava i spreči da Bošnjaci biraju hrvatskog člana Predsedništva.

On je ocenio da je visoki predstavnik, da bi zaštitio svoju reputaciju, promenio je krivični zakon prema kojem je ono što je Dodik uradio, krivično delo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„To se zove kolonijalna uprava i to uništava tu zemlju”, rekao je Milanović novinarima, prenosi Hina.

Milanović je za Šmita rekao da je „penzionisani nemački političar, koji je iza sebe ostavio nebitan trag, da ga je neko „instalirao za kolonijalnog upravnika u BiH”, da nema mandat Saveta bezbednosti UN i da iza njegovih poteza stoje „neke ambasade u toj zemlji”, apostrofirajući američku.

Milanović je rekao da ga je Dodik u petak pozvao da mu javi za optužnicu.

„Je li to način smirivanja situacije u BiH, deeskalacije”, upitao je Milanović dodajući da će „nastaviti da poziva sve faktore ovog prostora Hrvate, Srbe, Bošnjake da razgovaramo, bez tih kolonijalnih upravitelja”.

Tužilaštvo BiH podiglo je u petak optužnicu protiv predsednika RS Milorada Dodika, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice, a za to krivično delo, ako bude proglašen krivim, preti mu kazna u rasponu od šest meseci, do pet godina zatvora.

Posebnim zakonom usvojenim u parlamentu RS u junu blokirano je sprovođenje presuda Ustavnog suda BiH, a taj zakon poništio je visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit 1. jula, koristeći svoja ovlašćenja.

On je istovremeno nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH, kojima se nesprovođenje odluka Ustavnog suda, tretira kao krivično delo.

Dodik je odluku visokog predstavnika ignorisao i 7. jula potpisao uredbu o stupanju na snagu zakona o blokadi sprovođenja presuda Ustavnog suda, prenosi Tanjug.

Politika

Indija odlučila da ne pozove Zelenskog na samit G20!https://t.co/XwDeX3mZKb

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija najoštrije osuđuje nasilje na severu Kosova, koje smo videli poslednjih dana, izjavio je visoki predstavnik Žozep Borelj.

Kako je rekao, nasilni postupci prema građanima, prema medijima, nad organima za sprovođenje zakona i trupama KFOR-a, su apsolutno neprihvatljivi i dovode u veoma opasnu situaciju.

“Mi, Evropska unija, čvrsto stojimo iza misije NATO-a – KFOR u ispunjavanju svog mandata u interesu mira i stabilnosti na Kosovu”, istakao je Borelj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je naveo da je razgovarao sa Aljbinom Kurtijem i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

“Zamolio sam obe strane da hitno preduzmu mere za deeskalaciju tenzija odmah i bezuslovno.

Svako dalje jednostrano delovanje mora da se izbegne
i da se uspostavi mir.

Kao prvi korak, očekujem od kosovskih vlasti da obustave policijske operacije usredsređene na zgrade opština na severu Kosova i da se povuku nasilni demonstranti.

Nastaviću da sarađujem sa dvojicom lidera”, rekao je visoki zvaničnik.

Evropska unija očekuje od strana da se ponašaju odgovorno i da se odmah angažuju u dijalogu koji vodi EU kako bi se pronašlo održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje sigurnost i sigurnost za sve građane i otvara put za sprovođenje novog Sporazuma na putu ka normalizaciji, dodao je on.

“Zbog toga, radim na organizovanju hitnog dijaloga na visokom nivou uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka”, naveo je Borelj.

Dodao je i da su države članice obaveštene o razvoju događaja i razgovaraju o mogućim merama koje treba preduzeti ako “strane nastave da se odupiru predloženim koracima ka deeskalaciji”.

“Od strana se očekuje da doprinesu plodonosnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i da prevaziđu nasleđe prošlosti.

Bilo je dovoljno nasilja – bilo je i previše nasilja.

Već danas imamo previše nasilja u Evropi – ne možemo sebi priuštiti još jedan sukob”, zaključio je Žozep Borelj.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Istakla je da “nelegitimni visoki predstavnik nema nikakva vanredna izvršna ovlaštenja u smislu Aneksa 10 Mirovnog sporazuma i odgovarajućih odluka konferencija o implementaciji Mirovnog sporazuma”.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ponovo je negirala ulogu Kristijana Šmita u BiH i istakla da on nema legitimitet neophodan za obavljanje funkcije visokog predstavnika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nemački državljanin Krstijan Šmit ne može se smatrati visokim predstavnikom za Bosnu i Hercegovinu, budući da Savet bezbednosti UN nije usvojio rezoluciju kojom se on imenuje na ovu funkciju – takav rusko-kineski nacrt rezolucije je blokiran”, rekla je Zaharova u intervjuu za TASS, koji je Ambasada Rusije u Sarajevu prenijela na svom zvaničnom Fejsbuk-profilu.

Zaharova ističe da odluka “o imenovanju Šmita” koju su 27. maja dali akreditovani ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Savjeta za implementaciju Mirovnog (Dejtonskog) sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (UO PIC) u Sarajevu nije dovoljna”.

“U nedostatku izražene međunarodne podrške i, što je od posebnog značaja, konsenzusa unutar same Bosne i Hercegovine, Šmit nema legitimitet neophodan za obavljanje funkcije visokog predstavnika.

Rusija je bila primorana da suspenduje učešće na sastancima Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira koji se održavaju u Sarajevu pod predsedavanjem samoimenovanog visokog predstavnika”, kazala je Zaharova.

Istakla je da “nelegitimni visoki predstavnik nema nikakva vanredna izvršna ovlaštenja u smislu Aneksa 10 Mirovnog sporazuma i odgovarajućih odluka konferencija o implementaciji Mirovnog sporazuma”.

“Prijetnje Kristijana Šmita da će iste upotrebiti protiv nepoželjnih za njega predstavnika naroda BiH nisu ništa drugo do želja za zavaravanjem. Svaki pokušaj upotrebe represivnog instrumentarija treba smatrati provokacijom”, navela je.

“Očigledna je apsurdnost situacije u kojoj se stranac, koga ne biraju građani BiH, po svom nahođenju meša u unutrašnje stvari zemlje, ne snosi nikakvu odgovornost za svoje postupke i zamjenjuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast”, rekla je Zaharova za TASS.

Zaharova je rekla da u “ovim uslovima, srpski narod, kao jedan od tri ravnopravna državotvorna naroda Bosne i Hercegovine, s pravom odbija da prizna Šmita.

“Visoki predstavnik nije odgovoran čak ni sudovima – ni domaćim ni međunarodnim.

U evropskoj demokratskoj zemlji, kakva i jeste BiH, ne bi trebalo da bude mesta za takvu strukturu, čije su aktivnosti suprotne principima vladavine prava”, navela je portparolka ruskog MIP-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetila je da je Upravni odbor još 2006. godine doneo temeljnu odluku o gašenju Kancelarije visokog predstavnika (OHR), a 2008. godine usaglašen je Program „5+2″ koji je potrebno prilagoditi promenjenoj stvarnosti.

Učešće međunarodne zajednice u postkonfliktnom procesu stabilizacije u BiH u smislu Poglavlja VII Povelje UN-a zahteva, ističe Zaharova, izbalansiran pristup proceni stanja u zemlji i faktora njenog razvoja.

“Kontraproduktivna su nastojanja OHR-a i spoljnog prisustva u BiH da za pogoršanje unutrašnje političke klime okrive Republiku Srpsku i njene legalno izabrane predstavnike”, navela je Zaharova.

Istakla je i da BiH treba “osloboditi protektorata”:

“Napori međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini moraju biti usmereni na oslobađanje te suverene i nezavisne evropske države od spoljnog protektorata u vidu visokog predstavnika.

Kako pokazuju nedavna dešavanja u BiH, isti u sve većoj mjeri postaje faktor destabilizacije situacije u zemlji”, istakla je Zaharova.

Zaharova: NATO i dalje bez odgovora na predloge Moskve za dijalog

Moskva je poslala NATO-u brojne predloge za dijalog o bezbednosti, ali tek treba da dobije odgovor, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova za kanal “Raša tudej” na nemačkom jeziku.

Ona je rekla da Rusija “zna šta su bezbednosna pitanja”, te da zato stvara oružane snage i poziva zapadne partnere da se uključe u razgovore o načinima da se svet učini bezbednijim i stabilnijim mestom i da se spreče sukobi i mirno reše problemi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Koliko smo predloga poslali našim zapadnim partnerima putem Severoatlantskog saveza i koliko smo odgovora dobili?

Poslali smo brojne predloge, a nismo dobili nijedan odgovor”, naglasila je Zaharova.

Zaharova je istakla da su pokušaji Zapada da okrivi Rusiju zbog razmeštanja vojske na granicu sa Ukrajinom “ništa drugo do propaganda”.

Ona je napomenula da bi zapadni mediji, umjesto postavljanja pitanja o položajima ruske vojske, trebali da se usredsrede na brojnost NATO snaga u Ukrajini i količinu oružja koje je Alijansa obezbedila toj zemlji u poslednjih nekoliko godina.

Zaharova je skrenula pažnju i na brojne vojne vežbe koje je NATO izvršio u Crnom moru, kao i na to da je Alijansa proglasila Rusiju neprijateljem.

Prema njenim rečima, Rusija je Americi predala spisak od najmanje pet slučajeva provokativnih postupaka koje su protiv civilnih aviona počinile letelice Ratnog vazduhoplovstva SAD iznad Crnog mora, preneo je TASS.

“Naši zapadni partneri treba time da se pozabave, umesto što su zabrinuti zbog Rusije, suverene zemlje koja ima svoje oružane snage na sopstvenoj teritoriji”, dodala je Zaharova.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Imamo političke opcije, koje koriste sve elemente ne prava i pretnje nasiljem a Kristijan Šmit se tu postavlja, kao neko ko je sve više advokat sarajevskih političara“

Kristijan Šmit kao i svaki građanin i stranac može da poseti RS i Banjaluku, bilo kada ali ne i kao takozvani visoki predstavnik BiH, u šta i dalje veruje da jeste, kaže profesor Željko Budimir, komentarišući dolazak Kristijana Šmita u glavni grad Srpske.

Šmit je tokom boravka u Banjaluci posetio upravo one zajedničke institucije BiH za koje RS inače traži da se vrate u njenu nadležnost a koje joj po Dejtonskom sporazumu i pripadaju, što Budimir tumači kao njegovu podršku tim zajedničkim institucijama.

Građanin Šmit u poseti zajedničkim institucijama

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Hteo je dakle da posetom ovih institucija poput Agencije za lekove i medicinska sredstva BiH, za koju je RS posle indukovane krize iz Sarajeva odlučila da vrati u svoju nadležnost, pokaže da ih podržava.

Isto tako je i sa Upravom za indirektno oporezivanje BiH jer se kroz nju obezbeđuje bukvalno budžet za funkcionisanje države BiH.

Hteo je da pokaže da će sprečiti RS da vrati svoje ustavne nadležnosti i da su ovo institucije koje on štiti u vanustavnom sistemu koji je napravljen u BiH nakon Dejtona,“ objašnjava naš sagovornik.

Budimir takođe ističe da se ovo može tumačiti i kao pokušaj građanina Šmita da legitimizuje svoju poziciju nakon što je SB UN odbacio njegovo obraćanje jer nije izabran u skladu sa procedurom i Ustavom BiH.

Drugim rečima, ovo je njegov pokušaj da pokaže da ostaje politički akter u BiH.

Provokacija ili pokušaj da se nametne RS

Na pitanje da li je ovo bila i neka vrsta Šmitove provokacije, profesor Budimir odgovara:

„Ne vidim provokaciju jer institucije RS njega ne prihvataju kao takozvanog visokog predstavnika BiH.

On se najavio predsednici RS Željki Cvijanović, koja nije prihvatila susret sa njim kao sa visokim predstavnikom.

S druge strane, njegova poseta Banjaluci ne može da nanese štetu RS.

Tako da ovo možemo posmatrati kao neki trenutak njegovog nametanja kao aktera, što mu u RS definitivno neće poći za rukom,“ naglašava Budimir.

Opet, njemu kao građaninu, strancu u BiH niko ne može da zabrani kretanje, dodaje naš sagovornik, što znači da Šmit može kad hoće da dođe u bilo koji deo BiH ili da posećuje zajedničke institucije ali ne i institucije RS.
Vraćanje nadležnosti RS ide po planu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ono što je važno u ovom procesu vraćanja nadležnosti jeste da RS postupa u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonskim mirovnim sporazumom.

S druge strane, imamo političke opcije, koje koriste sve elemente ne prava i pretnje nasiljem a Kristijan Šmit se tu postavlja, kao neko ko je sve više advokat sarajevskih političara,“ naglašava Budimir.

On kaže da je to moglo da se vidi kroz njegov izveštaj poslat SB UN, koji je nelegalno pročitao ambasador BiH u UN-u gde se jasno vidi, da Šmit smatra da je RS za sve kriva.

„Ako bismo pogledali izveštaje visokih predstavnika unazad 20 godina u svima bismo videli da se radi o, slobodno mogu reći, čak i jednoj dozi rasizma prema Srbima,“ zaključuje Budimir.

On napominje da što se tiče stava RS da povuče saglasnost za zajedničke institucije u BiH i vrati ono što joj po Dejtonu pripada sve ide po planu.

Šmit je inače tokom posete Banjaluci posetio i Agenciju za identifikaciona dokumenta, evidenciju u razmenu podataka.

U saopštenju Kancelarije tzv. visokog predstavnika (OHR) navodi se da su ove poste i sastanci sa rukovodiocima ovih institucija održani da bi se pružila podrška tim institucijama koje, kako je istaknuto Šmit, „rade značajan posao za sve građane BiH“.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Visoki predstavnik je upozorio i na mogućnost sukoba između policijskih agencija BiH i policije Republike Srpske.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit upozorio u svom izveštaju Savetu bezbednosti UN da je zemlja u direktnoj opasnosti od raspada.

Takođe, ocenio je i da postoji “veoma realna” mogućnost povratka sukoba.

Kako prenosi Gardijan, navodeći da je imao uvid u dokument, Šmit će predložiti pojačanje međunarodnih mirovnih snaga ako “srpski separatisti” ostvare pretnju da će se povući iz Oružanih snaga i stvoriti svoju vojsku.

Šmit će, kako se navodi, u svom prvom izveštaju UN od stupanja na dužnost u augustu upozoriti da se BiH suočava sa najvećom egzistencijalnom pretnjom u posleratnom periodu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Komentarišući najave srpskog člana Predsedništva BiH da će RS formirati svoju vojsku, Šmit je ocenio da je reč o pretnjama koje su, kako je naveo, “jednake secesiji bez njenog proglašenja”.

Šmit je u izveštaju koji je u petak poslao u sedište UN naveo da Dodikovi postupci ugrožavaju ne samo mir i stabilnost zemlje i regiona, već i da, ako međunarodna zajednica na njih ne odgovori, mogu dovesti do poništavanja samog Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Visoki predstavnik je upozorio i na mogućnost sukoba između policijskih agencija BiH i policije Republike Srpske.

“Ako se Oružane snage BiH pocepaju na dve ili više armija, potrebna je ponovna procena nivoa medjunarodnog vojnog prisustva”, smatra Šmit.

Takođe je upozorio da su izgledi za dalje podele i sukobe vrlo realni i da bi nestabilnost u BiH imala šire regionalne implikacije.

Ali….

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

S druge strane, deo sarajevskih medija piše da je ponovo odložena sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj bi visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit trebalo da podnese svoj prvi izveštaj o stanju u ovoj zemlji, ali zvaničnih informacija o odlaganju sednice za sutra, najkasnije do 5. novembra nema.

Mediji, naime, prenose informaciju koju je na svom profilu na Fejsbuku objavio novinar poreklom iz BiH sa adresom u Njujorku Erol Avdović.

Avdović tvrdi da je sednica SBUN pomerena za sutra, ali ne dalje od 5. novembra, kada, kako navodi, ističe mandat snagama EUFOR-a.

Avdović u svom postu tvrdi da se u Ujedinjenim nacijama navodno “vodi rovovska borba” kako se suprotstaviti ruskoj koncepciji da spase, kako kaže, “soldata Milorada (Dodik)”.

“Scenario je izgledao veoma jednostavan: Ostaviti ovako (slab) EUFOR, poniziti OHR i nastaviti delegitimizirati ovog visokog predstavnika i tako podržati Dodika u njegovoj misiji izazivanja produžene krize u Bosni i Hercegovini“, naveo je Avdović.

Tvrdi i da su Rusi u Savetu bezbednosti UN navodno zapretili čak i vetom protiv rezolucije o produženju mandata EUFOR-a, ako se u Savetu obrati Kristijan Šmit.

Osim Šmitovog redovnog kvartalnog izveštaja o situaciji u BiH, SB UN, prema ranijim najavama, treba da razmatra i produženje mandata Misiji EUFOR u BiH.

I nemački mediji pomenuli Ruse

Kako tvrdi nemačka agencija DPA, Rusija je zapretila da će, kao članica SB UN, uložiti veto na obnavljanje mandata mirovnoj misiji EUFOR-a u BiH zbog imenovanja Šmita.

U tekstu koji je preneo portal Index.hr, podseća se da EUFOR, vojne snage pod vođstvom EU, nadgleda implementaciju vojnog dela Dejtonskog sporazuma.

DPA navodi da je glasanje o produženju mandata EUFOR-u trebalo da se održi u Savetu bezbednosti danas, ali da je odloženo za sredu po podne.

EUFOR će, navodi se, za koji dan postati strana vojna sila na teritoriji BiH bez jasnog statusa, ukoliko mu Savet bezbednosti UN ne produži mandat.

Saglasnost Saveta EU za spoljne poslove ne znači ništa bez odluke sa Ist Rivera. Imenovanje Kristijana Šmita dovelo je do usložnjavanja odnosa BiH i pet stalnih članica Saveta bezbednosti sa pravom veta.

B92/Tanjug/Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, BiH ne može da živi tako što se, kako je naveo, Bošnjaci raduju, jer imaju Visokog predstavnika, koji isključivo radi protiv Srba.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da ne namerava da se odazove na poziv Tužilaštva BiH da bude saslušan u vezi sa prijavama podnetim protiv njega za negiranje genocida.

Dodik je rekao da formiranje predmeta u Tužilaštvu BiH u vezi sa nametnuti zakonom o zabrani negiranja genocida “vidi kao sled koji ide ka raspadu BiH”.

Prema njegovim rečima, BiH ne može da živi tako što se, kako je naveo, Bošnjaci raduju, jer imaju Visokog predstavnika, koji isključivo radi protiv Srba.

Dodik je ponovio je da će svaki građanin Republike Srpske, koji “bude uznemiravan” zbog nametnutih odredaba zakona o zabrani negiranja genocida, biti zaštićen.

“Nemam se nameru odazvati ni njima (Tužilaštvu BiH) ni bilo kojem drugom ali nameravam ići u Sarajevo.

Baš me interesuje kako će se ponašati”, naveo je Dodik, ne pojašnjavajući zašto će ići u Sarajevo.

Sarajevski portal istraga.ba je preneo da Dodik nije dobio poziv za saslušanje zbog negiranja genocida, već da, prema izvorima ovog portala, treba biti saslušan u svojstvu oštećenog, odnosno zbog pretnji koje su mu upućene putem društvenih mreža.

Dodik je dalje ocenio da je pravi cilj bivšeg Visokog predstavnika Valentina Incka, koji je sedam dana pre okončanja mandata nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida, kao i onih koji su ga podržali bio da dodatno naprave raskol.

“Mi ne priznajemo taj Sud, ne priznajemo njihove aktivnosti.

Nećemo ih priznati nikada, ako misle da imaju moć da nas hapse i teraju po zatvorima onda nek izvole odmah da krenu, dugog načina nema.

Svaki građanin Republike Srpske, za koga saznamo da je zbog toga bio uznemiravan, biće zaštićen”, rekao je je Dodik za Radio.televiziju RS (RTRS).

Tužilaštvo BiH je do sada zaprimilo 29 prijava kršenja zakona o zabrani negiranja genocida, među kojima je i prijava protiv srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, saopšteno je iz ove institucije BiH.

“Posle odluke bivšeg Visokog predstavnika u BiH Valentina Incka o dopuni Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i zakonom kažnjava negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, u Tužilaštvu BiH do juče je zaprimljeno 29 prijava, među kojima i prijave protiv Milorada Dodika”, saopšteno je u petak iz ove pravosudne institucije.

Nije navedeno da je Dodiku upućen poziv na saslušanje u vezi sa negiranjem genocida.

Nedeljnik.rs

Rusija i Kina imaju potrebu da se zbliže, jer se osećaju ugrožene od SAD, te podsetio na pitanje Venecuele ili stavljanja veta na izbor novog visokog predstavnika u BiH.

Deset država spremno je da povuče svoje odluke o priznanju Kosova, ukoliko Priština krene u proces ponovnog priznanja.

Reč je o vrlo čvrstim garancijama koje su ove zemlje dale Beogradu.

“Politika” navodi da se pretpostavlja da je reč o zemljama iz Afrike i Azije, ali se njihov naziv ne pominje, pre svega zbog mogućeg pritiska kojem bi bile izložene od SAD.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra da zemlje koje bi mogle da preispitaju svoje ranije donesene odluke, odnosno da povuku priznanje, jesu mnoge države sa afričkog kontinenta, ali i na Bliskom istoku.

Rajić ocenjuje da je Priština radila na sopstvenu štetu kada je rešila da otvori ambasadu u Jerusalimu, dok Beograd u svojoj diplomatskoj borbi računa na Rusiju ali i na Kinu, od koje se očekuje jači angažman i po pitanju Kosova i Metohije.

On je naveo da će Priština verovatno početkom septembra izdestvovati da bude ukinut moratorijum na diplomatsku aktivnost priznavanja, ali i povlačenja priznanja Kosova ali to Prištini ne ide u prilog, jer nema većinu da uđe u neke međunarodne institucije.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da se Kina počela pojavljivati u vezi sa pitanjima koje ne može da reši Amerika i koja ometa da se neki ciljevi sprovedu do kraja, kao što je pitanje Republike Srpske i očuvanja teritorijalne celovitosti Srbije.

On je ocenio da Rusija i Kina imaju potrebu da se zbliže, jer se osećaju ugrožene od SAD, te podsetio na pitanje Venecuele ili stavljanja veta na izbor novog visokog predstavnika u BiH.

Prema Jovanovićevim rečima, ako bi do kraja godine kineski predsednik Si Đinping posetio Srbiju to bi bila jasna demonstracija podrške i poslalo bi širu sliku, na koju bi Zapad morao da obrati pažnju.

Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović rekao je da se pravi prijatelji i saveznici poštuju i da u svim međunarodnim forumima Rusija i Kina nastavljaju da pružaju najsnažniju moguću podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije.

B92

“Sudbina BiH je isključivo u rukama njenih naroda.

A visoki predstavnik se u potpunosti i neopozivo diskreditovao”

Ruska Federacija duboko je uznemirena grubim i neprihvatljim mešanjem odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka u unutrašnja pitanja BiH, istakla je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

Ona je naglasila da Rusija, koja je garant Dejtonskog mirovnog sporazuma i član Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira /PIK/, takozvanu odluku Incka o izmjenama i dopunama Krivičnog zakona BiH u dijelu koji inkriminiše poricanje zločina određenih kategorija, doživljava kao otvoreni napad na suverenitet BiH, njen ustavni poredak i punomoći njenih vlasti.

Zaharova je rekla da ovaj incident jasno potvrđuje opravdanost doslednog stava Rusije u korist ukidanja institucije spoljnog starateljstva nad BiH, što samo stvara probleme i podriva mir i potkopava stabilnost u državi.

Ona je dodala da Inckove protivzakonite radnje protivreče njegovom dejtonskom mandatu nepristranog i objektivnog posrednika.

„Odluka“ visokog predstavnika ne može imati pravne posledice.

Ulogu Parlamentarne skupštine BiH u zakonodavnom procesu niko i ništa ne može omalovažiti, zameniti ili ignorisati.

Sudbina BiH je isključivo u rukama njenih naroda. A visoki predstavnik se u potpunosti i neopozivo diskreditovao”, istakla je Zaharova.

Ona je istakla da se promene u zakonodavstvu u demokratskoj i pravnoj državi, kao što je, bez sumnje, BiH, vrše uspostavljenom parlamentarnom procedurom, a ne potezom pera stranog državljanina.

Zaharova je ocenila da Inckova odluka nije ništa drugo do flagrantna zloupotreba punomoći iz Dejtonskog sporazuma i direktno kršenje politike koju je odobrio Upravni odbor PIK-a da bi se sva odgovornost prenela na lokalne strane.

„Bez presedana je takva neodgovorna samovoljna delatnost Incka koji, ne samo da nije doprineo jačanju međuetničkog razumevanja u zemlji, već, naprotiv, izaziva unutrašnju političku krizu.

Ugroženi su međuetnički dijalog i sva dostignuća postkonfliktnog perioda.

Pravedno ogorčenje, čiji se talas već podiže u BiH, ne može ne izazvati razumevanje”, navela je Zaharova.

Ona žali što Incko nije izvukao pouku iz situacije 2015. godine, kada je skandalozno propao pokušaj da se u Savetu bezbednosti UN progura nacrt rezolucije kojim bi puna odgovornost za tragične događaje u BiH tokom oružanog sukoba bila stavljena na teret samo jedne od strana.

Odlazeći visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, koji je nedavno dao ostavku, nametnuo je dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava “negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca”.

Fakti

“Jesmo li hteli ovaj scenario kad smo potpisali Dejton?!”

Rusija nije saglasna s imenovanjem Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika jer nije legitimno i moglo bi ugroziti sve pozitivno do sada postignuto u BiH, izjavio je na sednici Saveta bezbednosti ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja.

“Imenovanje nije legitimno, niti ima političku podršku za održavanje mira, vodiće u haos i uništiće sve pozitivno u poslednjih 25 godina.

Jesmo li hteli ovaj scenario kad smo potpisali Dejton?!”, upozorio je on.

«Nismo saglasni s potvrdom imenovanja Šmita, proces je inače transparentan, logičan, uz saglasnost BiH, a onda ide rezolucija Saveta bezbednsti UN.

Ništa od toga se nije desilo, potpuno druga slika”, naglasio je on.

Ukazao je da Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira nije ništa potvrdio, te Savet bezbednosti UN, nije uzeo u obzir satvove Rusije i BiH u vezi s ovim pitanjem.

«Kompromisi su važni za Savet bezbednosti, a ovde se izbegavala diskusija o imenovanju i radu visokog predstavnika”, ukazao je Nebenzja.

Ruski ambasador je istakao da ne treba zaboraviti da samo ljudima BiH pripada suverenitet i da oni treba da odlučuju, a ne bilo kakav visoki predstavnik.

Očekivano je nastupio i ambasador Kine u SB UN Geng Šuang.

On je naglasio da niko ne treba da se meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja, uključujući i BiH.

Napomenuo je da je Kina oduvek poštovala suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet BiH.

Geng je pozvao političke strane u BiH da grade harmoniju i političko razumevanje, te pozvao i druge zemlje da pomognu u tome.

Nikakvo iznenađenje nije bio ni nastup Ričarda M. Milsa, zamenika američkog ambasadora u UN koji je u ime svoje zemlje izneo tvrdnju da je imenovanje novog visokog predstavnika u BiH «gotova stvar».

Naglasio je da je Kristijana Šmita imenovao Savet za sprovođenje mira (PIC) i da je to dovoljno.

Dodao je da se samo Rusija usprotivila njegovom imenovanju, ali da PIC odluke ne mora donositi jednoglasno.

Takođe je rekao da Savet bezbednosti UN ne mora odobriti imenovanje šefa OHR da bi on stupio na dužnost.

Dodao je da SAD podržavaju OHR koji je od ključne važnosti za civilnu provedbu Dejtonskog sporazuma.

Takođe je naglasio da još nisu ispunjeni uslovi za zatvaranje OHR, te da će se to desiti tek kada se sprovede “5+2 agenda”.

Mils je podsetio da se Rusija 2008. usaglasila sa tom agendom, a da sada traži da se OHR ugasi.

Turković: Nije vrijeme za odlazak visokog predstavnika, moramo jačati institucije BiH

Bisera Turković, ministar spoljnih poslova BiH, održala je govor pred Savjetom bezbjednosti UN tokom rasprave o BiH ističući da još nije vrijeme za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika.

«Želim da svima kažem da BiH jedva čeka, kada će se zatvoriti Ured visokog predstavnika.

Nažalost, taj dan još nije stigao.

Iako vidimo napredak u određenim oblastima, mnogo toga moramo uraditi”, istakla je Turković.

I dodala: «Moramo nastaviti jačati institucije na državnom nivou.

Naša pažnja mora biti usmjerena ka tome».

“Od najveće je važnosti da OHR i visoki predstavnik nastave raditi s ljudima i institucijama Bosne i Hercegovine, kao i s međunarodnom zajednicom, kako bi osigurali kontinuirani napredak Bosne i Hercegovine ka postizanju prosperitetne i djelotvorne demokratije, čvrsto na svom putu ka evroatlantskim integracijama”, kazala je Turkovićeva.

Fakti