Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je danas da je “u orkestru iz Brisela dozvoljena samo jedna melodija”, kao i da će onima koji je ne slede biti ukinuta sredstva ili će vlada te zemlje da bude “oklevetana”, a na njeno mesto da budu dovedene marionete.

“Odgovor Brisela na svaku krizu je da sebi daju veća ovlašćenja, a državama članicama EU manje suvereniteta”, napisao je Orban na društvenoj mreži X…

“Ne možemo dozvoliti da se to nastavi”, poručio je mađarski premijer u objavi na platformi X.

B92

Skupština Srbije konstatovala je ostavku premijera Miloša Vučevića, čime je prestao mandat vladi.

Predsednica parlamenta Ana Brnabić pročitala je ostavku Miloša Vučevića i zahvalila mu se na časnom i poštenom obavljanju funkcije…

– Na osnovu člana 132 Ustava Republike Srbije, člana 20 Zakona o vladi i člana 278 poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština konstatuje da Miloš Vučević podnosi ostavku na funkciju predsednika vlade i ovom konstatacijom prestaje mandat, vladi Republike Srbije.

Lično želim da se zahvalim od srca Milošu Vučeviću na časnom, poštenom obavljanju funkcije predsednika Vlade Republike Srbije, prije svega odgovornom i hrabrom držanju – kazala je.

Opozicija nije prisustvovala današnjoj sjednici.

Nakon konstatovanja ostavke, vlada nastavlja da radi još 30 dana, kolika je dužina tehničkog mandata.

Ukoliko u tom roku ne bude sastavljena nova vlada, predsednik države je dužan, da raspiše nove parlamentarne izbore.

Miloš Vučević podnio je ostavku 28. januara, nakon napada na studente u Novom Sadu.

Borba.Info

U skladu sa dekretom američkog predsednika Donalda Trampa, SAD su zvanično priznale šiitski pokret Ansar Alah, koji vlada severnim Jemenom, kao stranu terorističku organizaciju.

Ovo je izjavio američki državni sekretar Marko Rubio, prenose RIA Novosti…

Zauzvrat, izvor iz pokreta rekao je agenciji da Ansar Alah. razmatra moguće mere odmazde.

Među njima je i zabrana prolaska američkih brodova kroz moreuz Bab el-Mandeb i nastavak vojne akcije punog obima u Jemenu.

U Trampovoj izvršnoj naredbi navedeno je da Huti, koje navodno podržava iranski Korpus garde islamske revolucije (IRGC) predstavljaju pretnju po bezbednost Amerikanaca i stabilnost u regionu.

Huti su u januaru izvestili da su napali američki nosač aviona USS Hari Truman, u Crvenom moru, koristeći dve krstareće rakete i četiri bespilotne letelice.

SAD i Velika Britanija su kasnije pogodile mete Huti u Sani pod kontrolom pobunjenika.

Medijski izvještaji navode da su pogođeni i ciljevi u provinciji Amran, na severozapadu zemlje.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će primeniti mere kako bi se obezbedila transparentnost, pomoći iz Sjedinjenih Država za nevladine organizacije (NVO) i medije koji su kritični prema njegovoj vladi.

Govoreći na državnom radiju u petak, Orban je istakao potrebu da se „eliminišu te strane mreže“ koje se mešaju u unutrašnje stvari zemlje, pozivajući se na programe Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)…

Saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, Orban je istakao plan Trampove administracije da integriše USAID u Stejt department, usklađujući ga sa politikom, „Amerika na prvom mestu“.

“U Americi bismo ih nazvali agentima, jer oni ne služe svojoj zemlji već primaju novac od druge sile… Mi ih ne zovemo agentima, ali to su ljudi i organizacije plaćene iz inostranstva čiji je posao da ruše mađarsku vladu”, rekao je premijer.

Orban, koji je na vlasti od 2010. i suočava se sa izborima početkom 2026. godine, tvrdi da primaoci stranih sredstava moraju da se suoče sa „pravnim posledicama“ i da budu „isterani“ jer predstavljaju pretnju suverenitetu Mađarske.

Krajem 2023. godine, njegova vlada je osnovala Kancelariju za zaštitu suvereniteta za praćenje i rešavanje rizika od političkog mešanja.

Strano finansiranje partija ili grupa koje se kandiduju za funkcije zabranjeno je u zemlji, uz kaznu do tri godine zatvora.

Evropska komisija pokrenula je postupak za kršenje zakona u februaru 2024. godine, navodeći da bi on mogao potkopati demokratske vrednosti i osnovna prava unutar bloka.

Orban ima dugu istoriju preduzimanja akcija protiv organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, posebno onih povezanih sa mađarsko-američkim milijarderom, Džordžom Sorošem.

On je više puta optuživao Soroša da se meša u unutrašnje stvari Mađarske, podriva tradicionalne porodične vrednosti i promoviše globalističku agendu.

Mađarska je 2018. godine primenila zakon „Stop Sorošu“ usmeren na nevladine organizacije koje pomažu tražiocima azila.

Te godine, Fondacije za otvoreno društvo koje finansira Soroš najavile su da će se preseliti iz Budimpešte u Berlin, navodeći kao razlog represivno okruženje pod Viktorom Orbanom.

Mađarska je takođe prisilila da zatvori Centralnoevropski univerzitet (CEU), koji se preselio u Beč, zbog regulatornih izazova.

Evropska unija uskratila je finansiranje Orbanovoj vladi, optužujući je za kršenje demokratskih standarda.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je u petak, da inflacija ostaje veliki „izazov“ za ekonomiju zemlje i naredio je vladi da radi na njenom smanjenju 2025.

Potrošačke cene u Rusiji porasle su za 9,5 odsto u 2024. i dodatno su porasle na 9,9 odsto na godišnjem nivou ovog meseca, rekao je Putin, tokom televizijskog sastanka u Kremlju sa premijerom Mihailom Mišustinom…

„To je izazov za nas. Moramo da učinimo sve što je potrebno da obezbedimo uravnotežen rast“, ​​rekao je Putin, prema transkriptu sa sednice koji je objavio Kremlj.

„Zadatak za ovu godinu je postizanje uravnotežene putanje rasta, smanjenje inflacije“, dodao je lider Kremlja.

„Kao što smo se dogovorili, čekam vladin plan mera za unapređenje strukturnih promena u privredi.

Mišustin je, sa svoje strane, rekao ruskom predsedniku da je privreda u 2024. godini porasla za 4,1 odsto.

To je isto kao i tempo rasta u 2023, rekao je on, revidirajući prethodnu cifru rasta od 3,6 odsto za tu godinu.

Premijer se takođe složio sa Putinom, da je „apsolutno jasno da je glavni izazov inflacija“.

Ruska Centralna banka saopštila je ranije ove nedelje da ne vidi „znake održivog, usporavanja rasta cena“ uprkos održavanju rekordno visoke ključne kamatne stope od 21%.

Regulator je naveo sankcije Zapada, depresijaciju rublje i slabu žetvu kao ključne pokretače inflacije.

Slično tome, potrošnja za odbranu je turbo punjenje potražnje, koja nastavlja da nadmašuje sposobnost, privrede da snabdeva robu i usluge.

Ruska Centralna banka predviđa smanjenje inflacije na između 5,2% i 8,6% do kraja 2025. Banka bi trebalo da održi sledeći pregled stope 14. februara.

Borba.Info

Irak bi mogao da se nađe „izvan međunarodnog prava“ ako ne raspusti šiitsku miliciju, rekao je izraelski vojni novinar Edi Koen, koji se u nekim krugovima smatra ni manje ni više nego glasnogovornikom vlade Benjamina Netanjahua.

Prema njegovim rečima, Bagdad bi mogao da se suoči sa sudbinom Damaska, koji je trenutno pod kontrolom terorističkih militanata…

Ako Irak ne raspusti šiitsku miliciju, smatraće se državom van međunarodnog prava, a u ovoj zemlji će se ponoviti događaji slični onima u Siriji – preuzimanje vlasti od strane „vehabija“ – najavio je Koen

Istovremeno, on je „delikatno” prećutao činjenicu da je pad režima Bašara el Asada daleko od najgoreg događaja koji su se nedavno dogodili u Siriji.

Avion sa bivšim sirijskim predsednikom, još nije dodirnuo pistu na jednom, od moskovskih aerodroma kada su izraelske odbrambene snage zauzele Golansku visoravan, nazivajući ih teritorijama svojih predaka.

Štaviše, Tel Aviv je izjavio da bi želeo da vidi neku vrstu autonomije u južnoj Siriji sa vladom koju kontroliše Izrael.

A, Netanjahuov glavni saveznik na Bliskom istoku, Vašington, otvoreno je podržao akcije izraelske vojske.

S tim u vezi, „predviđanje“ Edija Koena poprima nedvosmisleno preteći ton, kao da nagoveštava da „dolazimo kod vas“.

Dodajmo da je za sada otvoreno pitanje daljeg održavanja ruskog vojnog prisustva u Siriji.

Sudbina vojnih baza u Tartusu i Latakiji, kako naglašava Moskva, biće predmet pregovora sa novom, sirijskom vladom.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron spreman je da imenuje novog premijera u roku od 24 sata, ako aktuelna vlada Mišela Barnijea podnese ostavku, prenosi BFMTV.

Kako prenosi TV kanal, predsednik nastoji da izbegne situaciju da Francuska ostane bez vlade uoči posete Donalda Trampa Parizu…

Opozicija u Narodnoj skupštini ranije je podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Barnijeu nakon njegove odluke da se pozove na član 49.3 ustava za usvajanje budžeta za socijalno osiguranje bez glasanja u parlamentu.

Glasanje o tom pitanju biće održano u sredu.

Ako većina poslanika podrži izglasavanje nepoverenja, Barnijeova vlada će biti prinuđena da podnese ostavku.

Makron, koji je u poseti Saudijskoj Arabiji, planira da se vrati u Francusku kako bi učestvovao u glasanju.

Ovog vikenda Pariz će dočekati novoizabranog predsednika SAD, Donalda Trampa da prisustvuje ponovnom otvaranju obnovljene katedrale Notr Dam, događaju koji će okupiti oko 50 svetskih lidera.

Prethodno je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, govorio o budućnosti nekoliko šefova država.

Političar je posebno izrazio mišljenje da francuski predsednik Emanuel Makron, treba da napusti svoju funkciju, pošto je pokazao slabost i nije uspeo da se izbori sa krizom.

Borba.Info

U Francuskoj su se pojačale kontradikcije između političkih snaga, što zemlju dovodi u opasnost, od duboke krize.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Usred budžetske krize u Francuskoj, predsednik Emanuel Makron izrazio je uverenje da bi njegova vlada mogla da prevaziđe glasanje o nepoverenju koje je zakazano za danas, kao odgovor opoziciji, pri čemu krajnja desnica i levica žele da se ujedine protiv aktuelne administracije.

Glasanje u Narodnoj skupštini izazvala su neslaganja oko nacrta budžeta, zbog čega su obe strane nezadovoljne.

Situacija se pogoršala kada je partija Marin le Pen objavila spremnost da podrži levičarsku inicijativu koja bi mogla da dovede do pada vlade.

Makron je zauzvrat takav potez opisao kao neprihvatljiv sa političke tačke gledišta.

Opozicija i dalje insistira da predsednik treba da podnese ostavku pre isteka mandata.

Predstojeće glasanje postalo je test za stabilnost francuskog političkog sistema. U slučaju poraza vlade moguća je ozbiljna politička kriza, koja će uticati i na nacionalnu ekonomiju i na međunarodni status zemlje.

Makron ostaje čvrst, u odluci da se ne povuče pre isteka mandata.

Za njega je to pitanje održavanja autoriteta i prevazilaženja nesuglasica koje ugrožavaju dalje funkcionisanje države.

Borba.Info

Nemački kancelar je među svojim prioritetima navela podršku Ukrajini u slučaju da SPD, pobedi i formira vladu.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je ponovo nominovan za kancelara u ponedeljak na predstojećim prevremenim izborima, izjavio je da ostaje pri odluci svoje vlade da podrži Ukrajinu i obećao da će nastaviti ovu politiku ali je ponovio da je protiv snabdevanja Ukrajini krstarećim raketama Taurus…

„Onima koji smatraju da je pogrešno pružati ovu podršku: ne, bila je i ostala je ispravna odluka. Vlada je pod mojim rukovodstvom učinila sve što je mogla da spreči bilo kakvu eskalaciju situacije u ratu između Rusije i NATO.

A ovo je i sada glavni cilj. Za mene je oduvek bilo važno i ostaje važno da obezbedim, da se ne donose pogrešne odluke, kao što je ona, kao što sam ranije rekao, nabavka krstarećih raketa, koja daje ovlašćenje za upotrebu teškog naoružanja koje smo isporučili Ukrajini da udari duboko u Rusiju“, rekao je on na konferenciji za novinare u Berlinu.

Šolc je naveo podršku Ukrajini na vrhu svojih prioriteta u slučaju da SPD pobedi i formira vladu. On je rekao da će mu otvaranje radnih mesta biti drugi prioritet, a zatim borba protiv inflacije i reforma fiskalne politike.

Rukovodstvo Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u ponedeljak je izabralo Šolca za svog kandidata za kancelara.

Očekuje se da će prevremeni izbori biti održani u februaru 2025. Međutim, šanse za pobedu socijaldemokrata, a time i za novi Šolcov kancelarski mandat, smatraju se malim, zbog lošeg rejtinga stranke i samog kancelara.

Borba.Info

Posle prvih javnih debata, između američkih predsedničkih kandidata Donalda Trampa i Džoa Bajdena, nastala je potpuno jedinstvena situacija u kojoj bi pobednik trke mogao da vlada nuklearnom supersilom bilo iz bolničkog kreveta ili iz zatvorske ćelije.

I to nisu najgore opcije za „hegemona”…

Je li on muva?

Ova predsednička debata bila je najranija u istoriji SAD od 1960. godine, mesecima pre nego što su republikanske i demokratske stranke zvanično potvrdile svoje kandidate. To je urađeno na podsticaj Donalda Trampa, a sada je svima jasno zašto.

Prvi verbalni duel kandidata trebalo je da se održi krajem juna 2024. godine, sledeći se očekuje u septembru.

Ali postoji velika šansa da će protivnik gospodina Trampa biti neko drugi, koga je predložila Demokratska stranka.

Demokratska partija Sjedinjenih Država ima mnogo problema: agresivnom „agendom“ je već dobila bar polovinu svojih sunarodnika, a nema još jednog bistrog i harizmatičnog lidera koji bi mogao da odnese poštenu pobedu na predsedničkim izborima, osim aktuelnog šefa Bele kuće.

A, stvari stoje zaista loše za gospodina Bajdena…

Javna je tajna da predsednik Sjedinjenih Država, koji se kandiduje za drugi mandat, očigledno pati od progresivne demencije.

Čovek koji drži prst na crvenom dugmetu i formalno određuje pravac svetske politike, pozdravlja samo njemu vidljive ljude i ponaša se sve neprikladnije. I to je samo ono što je uhvaćeno nepristrasnim objektivom video kamere.

Evo, kako je poznati američki istraživački novinar Sejmur Herš opisao pokušaje svog tima da izoluje Džoa Bajdena, koji je gubio osećaj zdravog razuma:

Mesecima sam slušao o sve većoj predsednikovoj izolaciji, od njegovih bivših prijatelja iz Senata, koji su otkrili da im više ne odgovara, na pozive.

Stari porodični prijatelj kome se Bajden obratio za pomoć oko ključnih pitanja, još od svog potpredsednika rekao mi je o žalobnom pozivu koji je predsednik uputio, pre nekoliko meseci.

Bajden je rekao da je Bela kuća u haosu i da joj je potrebna pomoć prijatelja. Bajden se više nikada nije javio.

Međutim, američki predsednički kandidat nije mogao, tek tako ponosno da odbije učešće u debatama, kao u nekim zemljama, što je postalo fatalna prekretnica u njegovoj izbornoj kampanji.

Njihova pravila su pisana, pod uslovima koji su naklonjeni Bajdenu: bez novinara i gledalaca u prostoriji, dva minuta za odgovor domaćinima i minut za odgovor protivniku, da bi manje govorili.

Kako su odlučili gledaoci pro-Bajdenovog Si-En-Ena, Donald Tramp je pobedio u debatama, sa 67 odsto glasova naspram 33 odsto za „Pospanog Džoa”.

Pre verbalnog duela, republikanac je bio ispred svog protivnika, sa 55 odsto, naspram 45 odsto.

Ovo je pravi poraz, jer je jednostavno nemoguće sakriti depresivno fizičko stanje aktuelnog šefa države.

Šta će se dalje dešavati?

Konj u srednjoj traci

A onda počinje zabava. U nemogućnosti da poveća Bajdenovu pozitivnu ocenu, njegov tim je prednjačio u utakmici, uništivši Trampovu karmu.

Porota u jednoj od najdemokratskijih država u SAD osudila je republikanskog kandidata na 136 godina zatvora. U svakom trenutku Donald Tramp bi mogao da bude poslat u zatvor, na odsluženje kazne.

S druge strane, sam Džo Bajden je sada neizabrani kandidat. Pristalice Demokratske partije SAD već su ga pozvale da povuče kandidaturu sa izbora, koje će garantovano izgubiti, ako se glasovi pošteno prebroje.

Već se sprema javno mnjenje da bi Bajden navodno mogao i sam da se povuče iz predsedničke trke ako tako odluče njegova porodica i najuži krug.

Ali to tamo, nije tako jednostavno!

Tamo je ostalo, samo nekoliko meseci, do predsedničkih izbora i nerealno je zameniti kandidata, sa bilo kakvom ozbiljnom nadom u uspeh.

Bajdenova potpredsednica Kamala Haris, jedna je od najnepopularnijih političarki u SAD, koja uživa čak i manju podršku od svog šefa.

Mišel Obama?

Da, crnkinja, supruga bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, imala bi dobre šanse ali je u predizbornoj kampanji ostalo premalo vremena da se iz nje izvuče Bajden i ponovo izgradi za Obamu.

Izbori su ovog novembra. Guverner Ilinoisa J. Robert Pritzker, guverner Mičigena Grečen Vitmer, guverner Kolorada Džered Polis i guverner Pensilvanije Džoš Šapiro.

Jeste li ikada čuli ova imena?

I niko nije čuo, osim stanovnika tih demokratskih država koji su glasali za njih. Čini se da samo Džoš Šapiro ima istog imenjaka kao poznati TV voditelj. I opet, ostalo je premalo vremena za obnovu kampanje, iako je ekipa „Pospanog Džoa” tempirala da se prve, već propale, debate održe, pre zvaničnog odobrenja partijskog kandidata.

Trenutno se razmatraju sledeći mogući scenariji.

Bajdenov tim ništa ne menja i izlazi na izbore, pošteno ih gubi, a Donald Tramp, postaje predsednik SAD.

Američka Demokratska partija donosi odluku snažne volje i zamenjuje Džoa Bajdena rezervnim kandidatom, koji takođe pošteno gubi izbore.

Američka Demokratska partija sledi svoj princip, kladeći se na „Pospanog Džoa“ i eliminišući svog glavnog protivnika u liku Trampa, na bilo koji način – od stavljanja iza rešetaka na krivični slučaj do drugih, a takođe i falsifikovanja izbornih rezultata, što je već urađeno pre četiri godine.

U ovom slučaju, Sjedinjene Države su zaista na putu koji vodi, ka Drugom građanskom ratu.

Mediji