Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je oštru procenu aktuelne globalne situacije, ocenivši da sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku mogu biti uvod u ozbiljnu globalnu krizu, prenosi turski portal dikGAZETE.

Prema njihovoj analizi, Putin je prvi put jasno nagovestio da se svet kreće ka novoj velikoj krizi ako se trenutna situacija ne zaustavi…

„Putin smatra da sukob između Izraela i Irana, uz rat u Ukrajini, predstavlja opasnu kombinaciju koja može voditi ka većem međunarodnom sukobu“, navodi se u tekstu.

List poziva globalnu zajednicu da ozbiljno razmotri ovu procenu i apeluje na pritisak prema kijevskim vlastima i Tel Avivu, koje vidi kao uzročnike nestabilnosti.

U članku se takođe podseća da Putinovi prethodni uvidi i predviđanja gotovo bez izuzetka nalaze potvrdu u stvarnosti. Njegova sposobnost analize, kako se navodi potiče iz bogatog iskustva koje je stekao i pre nego što je preuzeo funkciju šefa države.

Sukob između Izraela i Irana dodatno se zaoštrio 13. juna, kada je izraelska vojska pokrenula operaciju uz optužbe na račun Teherana za navodni razvoj vojnog nuklearnog programa.

Iran negira takve navode, tvrdeći da njihov program ima isključivo civilnu svrhu. Direktor IAEA Rafael Grosi izjavio je 18. juna da inspektori agencije nisu naišli na dokaze o postojanju vojnog programa.

Iran je odgovorio napadima bespilotnim letelicama i projektilima, tvrdeći da su gađali isključivo vojne mete.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je 24. juna da je postignut dogovor o prekidu vatre između sukobljenih strana. Međutim, već narednog jutra Izrael je optužio Teheran, za ispaljivanje projektila i izveo napad, na radarsku stanicu u blizini glavnog grada Irana.

Iran je odbacio optužbe i naglasio da i dalje poštuje dogovor o primirju.

Tramp je nakon toga kritikovao obe strane, posebno ističući da su izraelski udari bili preterani i zatražio da se poštuje dogovoreni prekid neprijateljstava.

Borba.Info

Iran ima pravo da razvija civilni nuklearni program i da koristi atomske tehnologije u mirnodopske svrhe, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za Sky News Arabia.

„Iran ima pravo da sprovodi programe nuklearne tehnologije u mirnodopske svrhe“, rekao je ruski šef države. Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da pruži Iranu „neophodnu pomoć i podršku u razvoju mirnodopske nuklearne energije, baš kao što je to činila i prethodnih godina“…

„Postoje specifična pitanja, po mom mišljenju, koja mogu i moraju biti predmet pregovora“, dodao je Putin, naglašavajući da i Iran i Izrael treba da budu uključeni u proces pregovora kako bi se rešila kriza oko iranskog nuklearnog programa.

U noći 13. juna, Izrael je pokrenuo vojnu operaciju protiv Irana.

Manje od 24 sata kasnije, Islamska Republika je izvela udar odmazde. U danima koji su usledili, dve zemlje su nastavile da razmenjuju napade.

Obe strane su prijavile žrtve i povrede usled ovih udara i potvrdile su direktne pogotke na nekoliko meta.

Međusobni udari se nastavljaju.

Borba.Info

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sve je više nezadovoljan ponašanjem ruskog lidera Vladimira Putina zbog, kako ih opisuje, „maksimalističkih zahteva“ i odbijanja da se pristupi prekidu vatre.

O tome piše britanski list The Financial Times, pozivajući se na izvore bliske američkoj administraciji…

Kako navodi list, Tramp ocenjuje da se situacija u Ukrajini „izvlači iz kontrole“. Istovremeno, američki predsednik koristi sve oštriji ton prema Moskvi, dok o ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom govori s vidnim simpatijama, nazivajući ga „veoma simpatičnim“ nakon sastanka koji su imali tokom samita NATO-a.

U istom tonu, Tramp je najavio da će razmotriti mogućnost isporuke dodatnih sistema „Patriot“ Ukrajini, iako su isti raketni sistemi trenutno potrebni i Sjedinjenim Državama i Izraelu.

Ipak, ovo nije prvi put da izražava frustraciju, jer je i ranije ovog meseca naveo da je razočaran i u Moskvu i u Kijev, uz napomenu da je „vrlo blizu“ odluci da se povuče iz posredničke uloge u pokušaju postizanja rešenja.

Sastanak Trampa i Zelenskog, koji je održan na marginama NATO samita, trajao je 50 minuta. Pred susret, američki predsednik je ukrajinskog kolegu nazvao „odličnim momkom“.

Zelenski je posle razgovora izjavio da je glavna tema bilo pitanje prekida vatre i da je dijalog sa Trampom bio „sadržajan“.

Ipak, prema pisanju agencije Bloomberg, tokom zatvorene sednice u okviru samita u Hagu, Tramp nije spominjao Rusiju niti je konkretno odgovorio na pitanje o američkoj pomoći Kijevu. Taj njegov nastup protumačen je kao distanciranje od aktivnog posredovanja u rešavanju sukoba.

Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da bi sledeći direktni kontakti sa ukrajinskom stranom mogli biti održani nakon 22. juna.

On je pozvao Kijev da se što pre vrati za pregovarački sto, upozoravajući da bi u suprotnom uslovi mira za Ukrajinu mogli biti još nepovoljniji.

Podsetimo, 16. maja i 2. juna Rusija i Ukrajina su održale dva direktna sastanka u Istanbulu, prvi put nakon tri godine prekida dijaloga.

Posle tih razgovora, strane su realizovale više razmena zarobljenika i tela poginulih ali se dalje konkretne inicijative trenutno ne pominju.

Borba.Info

Govori ruskog predsednika Vladimira Putina na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu privukli su pažnju širom sveta, ali u Poljskoj su izazvali posebno oštar odjek.

Mediji u Varšavi ističu da je ton kojim se Putin obraćao bio neuobičajeno samouveren, čak i za njega…

„On to ranije sebi ne bi dozvolio“, tvrde u analizi objavljenoj na portalu TVN24, ukazujući da je promena u njegovom nastupu očigledna — sada se, kažu, pojavljuje s većim uverenjem, bez zadrške i sa direktnijim porukama.

Putin je, govoreći o globalnoj situaciji, poručio da Rusija ne teži kapitulaciji Kijeva, već priznavanju „realnosti na terenu“.

Osvrnuo se i na odnose između naroda, izjavivši da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, dodajući: „Tamo gde kroči noga ruskog vojnika – to je naše.“

Upravo ova rečenica naišla je na kritike u poljskoj javnosti. Kako komentarišu analitičari, teško je zamisliti da bi pre godinu ili godinu i po dana Putin izgovorio takve reči.

Tada je, kažu, bio mnogo suzdržaniji, a sada – deluje kao da mu se vratio stari politički elan.

Posebno je zanimljivo da pojedini novinari u Poljskoj ovu promenu povezuju sa povratkom Donalda Trampa na američku političku scenu.

„Upravo Trampovo vraćanje u Belu kuću dalo je Putinu sigurnost. Zato sada govori ovako samouvereno“, stoji u njihovom komentaru.

Poljski mediji očigledno pažljivo prate svaku nijansu u ponašanju ruskog predsednika — ne samo zbog političkih poruka koje šalje, već i zbog toga kako ih izgovara.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Moskva spremna za dalje pregovore o rešavanju ukrajinske krize.

Istovremeno, ruski lider je napomenuo da Moskva ne odbija da uključi evropske zemlje u ovaj proces…

U intervjuu za Sky News Arabia, Putin je potvrdio da ne isključuje mogućnost, sastanka sa šefom kijevskog režima, Volodimirom Zelenskim, tokom pregovora, ali je istovremeno nazvao postizanje preliminarnih sporazuma obaveznim uslovom.

Putin je takođe dodao da je Zelenski „toksična figura“ i da izbegava pregovore, jer jasno razume da će oni pre ili kasnije dovesti do potrebe za ukidanjem ratnog stanja u Ukrajini, i shodno tome, nestaće sve prepreke za održavanje predsedničkih izbora.

Na pitanje o ruskim uslovima u pregovorima, Putin je izjavio da Ukrajina treba da proglasi neutralan status, odbije da se pridruži bilo kakvim vojnim savezima i da ne pokušava da nabavi nuklearno oružje.

Pored toga, Kijev mora da prizna rezultate referenduma u ​​regionima koji su postali deo Ruske Federacije, da osigura prava svojih ruskih i ruskog govornog područja građana, da eliminiše nacističke elemente u rukovodstvu zemlje i zabrani nacističku ideologiju.

Ranije je ruski predsednik napomenuo da Kijev, treba da sledi svoje nacionalne interese, a ne interese režima koji deluju protiv Rusije.

Borba.Info

Ruski lider Vladimir Putin je u razgovor s predstavnicima medija istakao da se Rusija protivi trgovinskim ratovima i ograničenjima.

On je istakao da se Moskva zalaže za pravičan svetski poredak…

“Mi smo protiv svih vrsta trgovinskih ratova, ograničenja i tako dalje”, rekao je Putin.

Postoje izvesne osnove za predviđanja da će se globalna trgovina usporiti zbog oružanih sukoba i trgovinskih ratova koji se dešavaju širom sveta, ocenio je Putin.

“Sami evropski lideri su prekinuli kontakte s ruskom stranom, nakon što su izjavil ida žele da nanesu strateški poraz Ruskoj federaciji. Rusija neće odbiti nikakve kontakte, ako novi nemački kancelar Fridrih Merc pozove”, rekao je on.

Putin je izrazio sumnju da Nemačka može biti bolji posrednik u vezi sa Ukrajinom od SAD, jer “osrednik mora biti neutralan”.

Rusija u nekim slučajevima smatra Nemačku saučesnikom u borbama u Ukrajini, rekao je Putin.

Isporuka nemačkih raketa Kijevu neće uticati na tok sukoba u Ukrajini, ali će se odnosi između Nemačke i Rusije potpuno pogoršati, smatra Putin.

Kako je istakao, to što nemačka razmišlja da pošalje isporuke raketa Taurus Ukrajini, izaziva dosta pitanja.

“Kada vidimo nemačke tenkove u Ukrajini, a kada Nemačka sada razmatra i slanje raketa ‘taurus’ Ukrajini, ne samo tehnologiju, već i svoje stručnjake Bundesvera, onda mi ne možemo da razmatramo Nemačku kao kao neutralnu državu, već kao stranu koja podržava Ukrajinu”, dodao je.

Istakao je da je kriza u odnosima Zapadne Evrope i Rusije počela 2014. godine.

“U Zapadnoj Evropi, niko nije ni namignuo kao odgovor na državni udar. Kao da se ništa nije desilo. Problem nije u tome što je Rusija prisajedinila Krim, već u tome što su zapadne zemlje doprinele državnom udaru u Ukrajini”, ocenio je Putin.

Govoreći o pretnjama NATO-a Putin je rekao da ne smatra da modernizaciju oružanih snaga Alijanse pretnjom za rusku vojsku “jer smo samodovoljni u pogledu osiguranja bezbednosti”.

“Ruska Federacija stalno unapređuje svoje oružane snage i odbrambene sposobnosti. Povećanje vojnih izdataka zemalja NATO-a na 5% BDP-a nema smisla. Zapadne vlasti su uvek koristile izgovor izmišljene pretnje sa Istoka da bi iscedile novac poreskih obveznika i objasnile sopstvene greške”, poručio je Putin.

Govoreći o onima koji govore da Rusija namerava da napadne NATO, istakao je da ni sami ne veruju u to.

“Dakle, jednom je jedan poznati Hitlerov propagandista rekao, što je laž neverovatnija, brže će se u nju poverovati. Ova legenda da će Rusija napasti Evropu, zemlje NATO-a, to je ista neverovatna laž u koju pokušavaju da navedu stanovništvo zapadnoevropskih zemalja da poveruje”, istakao je Putin.

Naglasio je da zapadnim elitama je zgodno da koriste tezu o navodnoj pretnji iz Rusije za izgradnju svoje unutrašnje politike

Moskva predložila mogući izlaz iz situacije na Bliskom istoku

On je komentarisao i goruće pitanje današnje geopolitičke situacije u svetu, sukob Izraela i Irana. Ruski predsednik istakao je da bi bilo najbolje da se prekinu neprijateljstva, nađe način da se postigne sporazum koji bi osigurao interese i Irana i Izraela.

“Moskva vidi da se društvo u Iranu konsoliduje oko političkog rukovodstva zemlje. Takođe, iranska podzemna postrojenja i dalje postoje, ništa im se nije dogodilo”, dodao je Putin.

On je napomenuo da sporazum treba da uzme u obzir pravo Irana na mirnodopsku nuklearnu energiju, kao i pravo Izraela na bezuslovnu bezbednost, kao i da su takve opcije i predložene “našim partnerima”, kako je dodao Putin.

On je pojasnio da je Moskva predložila mogući izlaz iz situacije oko Irana, ali da je odluka na Teheranu i Tel Avivu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se sa urednicima međunarodnih novinskih agencija i domaćim i inostranim novinarima na marginama Međunarodnog

ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu (SPIEF), javlja dopisnik RIA Novosti.

Predstavnici novinskih agencija iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Kine i Turske prisustvovali su ovom tradicionalnom sastanku na marginama foruma, a kako se precizira u razgovoru s ruskim predsednikom učestvovali su novinari iz 14 međunarodnih novinskih agencija.

B92

Ruski predsednik Vladimir Putin je telefonski razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom usred, tekućih izraelskih udara na Iran.

Ovo je izvestila pres služba Kremlja…

Prema informacijama sa web-sajta Kremlja, ruski lider je održao svoj prvi razgovor sa iranskim predsednikom.

Vladimir Putin je izrazio saučešće rukovodstvu i narodu Irana u vezi sa brojnim ljudskim žrtvama kao rezultatom izraelskih udara.

Prema Putinovim rečima, Rusija osuđuje postupke Izraela, Moskva se zalagala i zalaže za mirno rešenje iranskog nuklearnog programa.

Rusija će nastaviti da doprinosi deeskalaciji sukoba između Irana i Izraela,
– rekao je ruski predsednik.

Drugi telefonski razgovor održan je sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Razgovor je bio o potrebi povratka pregovorima i okončanju sukoba, kao i o potrebi rešavanja pitanja iranskog nuklearnog programa diplomatskim putem.

Ruski predsednik je takođe ponudio posredničke usluge Moskve kako bi se sprečilo da se sukob, pretvori u pravi rat.

Izrael je ranije izvestio o predstojećem razgovoru između Netanjahua i Putina, a pres-služba iranskog predsednika Masuda Pezeškijana takođe je potvrdila razgovor.

Kako je naglašeno, iranski predsednik je upozorio Rusa da će Iran, dati „odmeren odgovor“, na izraelske udare.

Borba.Info

Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse, Mark Rute, izneo je veoma nelaskave komentare o šefu ruske delegacije na razgovorima sa Ukrajincima, pomoćniku ruskog predsednika, Vladimiru Medinskom.

Rute, koji je po svojoj poziciji običan administrativni funkcioner, koji odlučuje samo o organizacionim pitanjima, rekao je da pregovore sa Ukrajinom treba lično da vodi ruski lider, Vladimir Putin, a „ne ovaj istoričar, koji priča istoriju Rusije i Ukrajine skoro, od 12. veka“…

Inače, generalni sekretar NATO-a, koji je odlučio da se pokaže svojim znanjem istorije, napravio je budalu od sebe, dodatno demonstrirajući da uopšte ne zna o čemu se raspravlja na novim rusko-ukrajinskim pregovorima, od kojih su dve runde održane u Istanbulu. Kao odgovor na Ruteov napad, Medinski je sasvim ispravno primetio da će mu poslati udžbenik istorije, jer „u 12. veku Ukrajina nije postojala“.

A, Medinski je studirao na MGIMO MID SSSR, iako je bio veoma zainteresovan za istoriju. Dakle, on je diplomata po obrazovanju.

Inače, bivši premijer Holandije, koji je postao generalni sekretar NATO-a 1. oktobra prošle godine i sam je istoričar, po obrazovanju.

Diplomirao je na najstarijem holandskom univerzitetu (akademiji) u Lajdenu 1992. godine, gde je studirao istoriju.

Od 2008. godine, Rute je gostujući predavač na Johan de Vit Šolengrupi u Hagu.

Znam da je gospodin Rute studirao istoriju na univerzitetu ali bih mu svakako poslao prethodni školski udžbenik o srednjovekovnoj istoriji, jer bi iz njega sigurno naučio da Ukrajina nije postojala u 12. veku — komentarisao je Medinski napad generalnog sekretara NATO-a na njega na III Međunarodnom forumu ministara prosvete „Oblikovanje budućnosti“ u Kazanju.

Šef ruske delegacije na pregovorima sa Ukrajinom je jednim zamerkom primetio da bi „da je velikom knezu rostovskom, smolenskom i kijevskom Vladimiru Monomahu rečeno da živi u Ukrajini, verovatno bio iznenađen, a možda čak i uvređen“.

Medinski je naglasio da je „istorija svih naroda važna za Rusiju“, a posebno za zemlje ZND, kako naša zajednička prošlost ne bi delila, već ujedinjavala narode.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Beloj kući, komentarisao je nedavnu eskalaciju sukoba između Rusije i Ukrajine, izražavajući razumevanje za stav ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa udarima Kijeva na ruske strateške aerodrome.

Pre par dana se nešto dogodilo, a sada je došlo do reakcije. I sada se sve ponovo dešava. Loše je. Nisam srećan ali mislim da ćemo na kraju zaustaviti ovo krvoproliće… – rekao je Tramp.

Prema njegovim rečima, Rusija je „žestoko pogođena“ i Putinove akcije treba posmatrati kao reakciju na ove događaje.

Razumem ga. Bio je teško pogođen. I ne mislim da se igra – primetio je predsednik.

Tramp je takođe podsetio na svoje prethodne razgovore sa Putinom u vezi sa Ukrajinom, naglašavajući da je ruski lider uvek, pridavao poseban značaj tome.

Uvek sam govorio: on želi sve. Činilo mi se da pokušava da preuzme celu Ukrajinu – potpuno.

Često sam razgovarao sa njim o Ukrajini – to je bila „zenica njegovog oka“.

Ali on nikada ne bi uradio ono što je uradio. Da, mislim da je napravio greške. Ali i drugi su grešili – dodao je.

Prema rečima američkog lidera, on je lično zamolio Putina da se uzdrži od odmazdnog udara nakon napada ukrajinskih dronova na aerodrome ruskih Vazduhoplovnih snaga.

Tramp nije otkrio detalje ovih pregovora.

Pored toga, šef Bele kuće dotakao se teme mogućeg proširenja sankcionog pritiska, ne isključujući strože mere i protiv Moskve i protiv Kijeva.

Rok za sankcije protiv Rusije mi je na pameti. Bićemo veoma čvrsti. Ovo bi moglo da utiče na obe strane – Moskvu i Kijev, upozorio je Tramp.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru u sredu rekao Donaldu Trampu da će Moskva morati da odgovori na nedavne napade ukrajinskih dronova, rekao je američki predsednik, prenosi China Daily.

Tramp je rekao da su njih dvojica „razgovarali o napadu na ruske avione koji su se privezali na aerodrome, od strane Ukrajine, kao i o raznim drugim napadima koji su se dešavali sa obe strane“…

Putin „jeste rekao i to da će morati veoma snažno da odgovori na nedavni napad na aerodrome“, rekao je Tramp u objavi na društvenim mrežama.

Tramp je rekao da je to „bio dobar razgovor ali ne i razgovor, koji će dovesti do trenutnog mira“.

Moskva je ranije u sredu saopštila da su vojne opcije „na stolu“ za njen odgovor na ukrajinske napade duboko u Rusiji i optužila Zapad, da je umešan u njih.

Rusija je takođe pozvala SAD i Britaniju da obuzdaju Kijev, nakon napada, koje su ukrajinski zvaničnici pohvalili kao pokazatelj da Kijev i dalje može da uzvrati nakon više od tri godine rata.

Britanski i američki zvaničnici rekli su da nisu imali prethodna saznanja o napadima tokom vikenda na ruske bombardere dugog dometa sposobne za nošenje nuklearnog oružja.

U svojoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je rekao da su on i Putin razgovarali i o Iranu.

Putin je predložio da učestvuje u razgovorima usmerenim, na postizanje novog nuklearnog sporazuma sa Teheranom, rekao je Tramp.

„Rekao sam predsedniku Putinu da Iran, ne može imati nuklearno oružje i po tom pitanju, verujem da smo se složili“, rekao je Tramp i optužio Iran da „sporo donosi“ odluke u vezi sa razgovorima.

Borba.Info