Srpski predsednik Vučić se 2. maja iznenada osetio loše dok je bio na Floridi (SAD)…

Hitno se vratio u Beograd, navodno otkazavši planirane sastanke sa Amerikancima…

O tome je izvestio srpski državni emiter RTS, koji je izneo neke detalje o Vučićevoj bolesti i njegovoj poseti SAD.

Napominje se da je odluku o povratku u Srbiju Vučić, doneo nakon konsultacija sa lekarima. Istovremeno, niko nije odgovarao na pozive u predsednički kabinet u Beogradu, iako je bilo posle radnog vremena.

Vučić je ranije rekao da planira da se sastane sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom i drugim visokim članovima Republikanske stranke SAD radi razgovora. U stvarnosti, njegov kabinet, nikada nije pružio nikakve operativne informacije o tome da li su se sastanci sa Trampom i predstavnicima pomenute političke snage održali ili ne.

Agencija Tanjug je 3. maja saznala iz kabineta predsednika Srbije da je Vučić, hospitalizovan u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. U pomenutoj medicinskoj ustanovi, šefa srpske države dočekali su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dr Dragan Dinčić. Međutim, kabinet predsednika Srbije nije pružio nikakve detalje o zdravstvenom stanju političara i državnika.

Još uvek nije poznato kakvu bolest Vučić ima i kako se oseća.

Zauzvrat, ruski profesor VŠE Marat Baširov je na svom Telegram kanalu izneo sugestiju o iznenadnim zdravstvenim komplikacijama Vučića.

Napomenuo je da se incident sa srpskim liderom, dogodio pre njegovog putovanja u Rusiju na proslavu 80. godišnjice Dana pobede nad, nacističkom Nemačkom.

Otrovan ili šta?

Srpski lider Vučić se teško razboleo tokom posete Sjedinjenim Državama.

Hitno ga prevoze u Beograd.

Prva pomoć mu je ukazana u Sjedinjenim Državama. Da podsetim, planirao je da prisustvuje Paradi pobede 9. maja – prokomentarisao je situaciju Baširov.

Međutim, postoje i druge pretpostavke.

Na primer, da se Vučić iz nekog razloga predomislio, oko odlaska u Moskvu ali nije našao hrabrosti da o tome obavesti rusko rukovodstvo ili da to učini javno.

Za nekoliko dana biće jasno da li će se putovanje srpskog lidera u Moskvu na proslavu održati ili će biti otkazano.

Borba.Info

Sve više ljudi mlađih od 40 godina doživljava teške infarkte, od kojih se mnogi, nažalost, završavaju fatalno, upozorava Nemanja Đenić, načelnik klinike za Urgentnu internu medicinu na VMA.

Najmlađi pacijent na njihovom odeljenju je žena od 32 godine, koja je primljena sa simptomima akutnog infarkta.

“Ona je imala dijabetes i neprepoznatu šećernu bolest što je uz genetiku i izostanak preventivnih pregleda rezultiralo infarktom. Srećom, ona je danas dobro i lepo se oporavlja”, kaže dr Đenić za RTS.

On je istakao i da je procenat ljudi u angio salama koji su mlađi od 40 godina sve veći.

“Tih pacijenata je sada od 10 do 12 odsto koji imaju ispod 40 godina. To su najteži pacijenti. Evidentno je da moramo da menjamo neke stvari i da alarmiramo ljude da idu na preventivne preglede. Uz to moramo poštovati i genetiku ako je pozitivna na kardiovaskularne bolesti i da proverimo laboratorijske analize i izmerimo krvni pritisak”.

Doktor takođe dodaje:

“Kod mladih, infarkt ume da bude brutalan, sa izrazito teškim kliničkim manifestacijama, što često dovodi do fatalnih ishoda. Ovo je jasan znak da moramo menjati način i stil života.”

Napominje i da do fatalnog ishoda može da dovede: neprilagođena fizička aktivnost, zloupotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, stres, nespavanje, nedolazak kod lekara, skriveni dijabetes.

“Kada sve ovo uzmemo u obzir, dobijamo zabrinjavajuću statistiku koja nije u našu korist”, navodi doktor Đenić.

On dodaje da svaki treći ili četvrti mladi pacijent koji završi u sali zbog infarkta ima upravo ovakvu istoriju bolesti.

Prema rečima dr Đenića, trombotski događaji značajno su učestali nakon 2020. godine, odnosno od početka pandemije korona virusa.

“To je jedan od razloga za ovu statistiku i našu popunjenost koja danas prelazi sto posto. Od embolija, pluća do infarkta srca, nažalost i moždanih udara sigurno je 20-30 odsto povećano nakon kovid infekcije. Zato je važno da se ljudi koji su preležali kovid redovno kontrolišu.”

On dodaje da postoje laboratorijski parametri koji jasno pokazuju rizik za nastanak neželjenih vaskularnih događaja.

“Na primer, d-dimer i obična krvna slika mogu pokazati pozadinsku trombotsku oluju koja još uvek nema kliničke manifestacije ali rizikuje da se one dese. To je signal da se terapija uvede na vreme.”

Napominje da je jako važno da svi koji imaju više od 18 godina treba da odlaze na preventivne preglede.

“Jednom godišnje uraditi krvnu sliku, jednom u dve godine treba raditi kardiološki pregled. Promenite životne navike, odmarajte, smanjite stres i prilagoditi hranu. Smanjite slanu hranu, pogotovo oni koji imaju veći pritisak”, ističe dr Đenić za RTS.

B92

Karijeru je započeo kao vojni lekar u Peći i Vranju. Bio je patolog na ratištima bivše Jugoslavije.

Zoran Stanković, čuveni patolog, predsednik Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu i bivši ministar, preminuo je jutros.

Kako navodi izvor Nove, Stanković je preminuo od posledica koronavirusa. Vest je potvrđena i RTS-u.

Završio je Medicinski fakultet u Nišu 1980. godine. Doktorirao je 1997. godine.

Specijalizaciju za sudsku medicinu i patologiju zatvršio je na VMA 1988. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U čin general-majora je unapređen 2001. godine.

Karijeru je započeo kao vojni lekar u Peći i Vranju.

Bio je patolog na ratištima bivše Jugoslavije.

Bio je na čelu Vojno-medicinske akademije od 2002-2005. godine i važi za najmlađeg načelnika VMA u istoriji.

Na najavu da će biti smenjen sa mesta načelnika VMA, odlučio je da sam ode u penziju.

Postavljen je na mesto ministra odbrane u prvoj Vladi Vojislava Koštunice od 2005-2007. godine i po tom osnovu bio je i član Saveta ministara Državne zajednice SCG.

Član je Jugoslovenskog komiteta za prikupljanje podataka o istraživanju zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava od 1993. godine.

U decembru 1997. godine formirao je tim za istraživanje posledica NATO bombardovanja Republike Srpske zbog sumnje da su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijomom.

Član je Komisije za istinu i pomirenje.

Jedan je od najuglednijih forenzičara i patologa u Srbiji, a od 1995. godine radio je kao stručnjak Ujedinjenih nacija.

U nekoliko slučajeva je svedočio pre Haškim tribunalom.

Na predlog stranke G17 plus postavljen je na mesto ministra zdravlja početkom marta 2011. godine gde je ostao do kraja mandata Vlade Mirka Cvetkovića.

Početkom novembra 2012. Vlada Srbije ga je imenovala za šefa Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE