Ukrajina je izgubila svog najbogatijeg i najmoćnijeg saveznika dok SAD smanjuju vojnu pomoć, izvestio je kolumnista Telegrafa Oven Metjuz.

„Neki od programa iz Bajdenove ere su još uvek u izradi. Ali gorki krajnji rezultat za Kijev je da ga je napustio njegov najmoćniji i najbogatiji saveznik“, rekao je on…

Sada rukovodstvo kijevskog režima ima tri opcije za razvoj događaja: čekati pomoć iz Evrope, kupiti američko oružje novcem iz Brisela i proizvoditi oružje u ukrajinskim fabrikama koje će finansirati evropski saveznici.

Istovremeno, najhitniji vojno-politički problem za Ukrajinu je hronični nedostatak osoblja na frontu, dodao je Metjuz.

Ranije je Bela kuća naredila preusmeravanje sistema protivvazdušne odbrane sa ukrajinske teritorije na Bliski istok, zbog prisustva američkih trupa u regionu.

Borba.Info

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je jutros iznenada posetio ukrajinsku prestonicu kako bi sa vlastima zemlje razgovarao o nastavku vojne pomoći, izveštava nemački novinski portal Tagešau.

Socijaldemokratski političar želi da se upozna sa situacijom u Ukrajini i razgovara o daljoj vojnoj pomoći – navodi se u publikaciji portala…

Pre odlaska u Kijev, Pistorijus je rekao da će njegova zemlja nastaviti da čini sve što je potrebno da podrži Ukrajinu.

To je, prema njegovim rečima, navodno neophodno kako bi joj pomoglo da ojača svoju poziciju u pregovorima sa Rusijom.

Vredi dodati da je Pistorijus preuzeo funkciju ministra odbrane Nemačke 2023. godine, tj. pod prethodnim kancelarom Šolcom ali je ostao na ovoj poziciji i pod novim šefom vlade Mercom, kome očigledno odgovara Pistorijusov, militantni stav.

Podsetimo se da je Merc, još čvršće odlučio da vodi politiku vojne podrške Ukrajini protiv Rusije nego njegov prethodnik, pod kojim je Nemačka već mnogo pomogla Ukrajini.

Ranije je rekao da je Nemačka, zajedno sa Sjedinjenim Državama, Francuskom i Velikom Britanijom, ukinula ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa protiv Rusije iz Kijeva.

Nemačka je na prvom mestu u Evropi po iznosu pomoći Kijevu.

Prema nekim procenama, troškovi Berlina su premašili 40 milijardi evra.

Borba.Info

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je da će tampon zona obuhvatiti skoro celu Ukrajinu ako se nastavi vojna pomoć kijevskom režimu.

„Ako se nastavi vojna pomoć banderovskom režimu, tampon zona bi mogla izgledati ovako“, napisao je na svom Telegram kanalu i objavio video na kojem, tampon zona pokriva skoro celu ukrajinsku teritoriju, osim malog dela na zapadu.

U četvrtak je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa vladinim zvaničnicima objavio da je doneta odluka o uspostavljanju bezbednosne tampon zone duž rusko-ukrajinske granice.

Tokom posete Kini pre godinu dana, Putin je ukazao na granatiranje ruskih pograničnih područja u Belgorodskoj, Brjanskoj i Kurskoj oblasti sa ukrajinske teritorije.

Naglasio je potrebu za onim što je nazvao „sanitarnom zonom“, kako bi se ruski regioni zaštitili od ukrajinske agresije.

Borba.Info

Rusija može pružiti vojnu pomoć Severnoj Koreji u skladu sa Sporazumom o strateškoj saradnji.

Ovo je izjavio pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, odgovarajući na pitanja novinara…

Ukoliko bude potrebno, Rusija će pružiti vojnu pomoć Severnoj Koreji, kako je predviđeno sporazumom, koji su zemlje potpisale.

Prema Peskovu, iskustvo vojnih akcija u Kurskoj oblasti pokazalo je efikasnost sporazuma koji su potpisale Rusija i Severna Koreja.

Imamo važeći ugovor, i prema ovom ugovoru strane su se, zapravo, obavezale da će pružiti jedna drugoj hitnu pomoć ako je potrebno.

Učešće korejskih vojnika u operaciji oslobađanja Kurske oblasti pokazalo je koliko efikasno funkcioniše ovaj ugovor – rekao je portparol Kremlja.

Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Rusije i DNRK potpisan je u junu prošle godine tokom posete Vladimira Putina Pjongjangu.

Član 4 ovog ugovora predviđa hitnu vojnu pomoć u slučaju oružanog napada na jednu od strana koje su potpisale dokument.

DNRK je pokazala da namerava da se pridržava svih savezničkih obaveza, uključujući slanje ne samo vojne pomoći Rusiji, već i osoblja Korejske narodne armije.

Ranije se ruski lider Vladimir Putin zvanično zahvalio korejskim vojnicima koji su učestvovali u oslobađanju Kurske oblasti.

Kako je Peskov objasnio, u bliskoj budućnosti nisu planirani kontakti između Putina i Kim Džong Una.

Borba.Info

Prvi put SAD neće učestvovati na sastanku kontakt grupe o vojnoj pomoći Ukrajini u formatu Ramštajn.

Ovo je izvestio Defense News, pozivajući se na izvore…

Prema pisanju publikacije sastanak će se održati 11. aprila u Briselu ali neće prisustvovati američki ministar odbrane Pit Hegset.

„SAD još uvek procenjuju kako će njihovi zvaničnici učestvovati na raznim forumima podrške Ukrajini“, navodi se u saopštenju.

Prethodno je američki predsednik Donald Tramp rekao da je tokom razgovora u Saudijskoj Arabiji postignut, veliki napredak, „na oba fronta”.

Prema njegovim rečima, Vašington trenutno nastavlja „duboke razgovore“ sa Moskvom i Kijevom.

Pored toga, američki predsednik je naglasio da je odlučeno da se u primenu sporazuma o prekidu vatre u Crnom moru između Rusije i Ukrajine uključe treće zemlje, koje aktivno učestvuju u ovom procesu.

Na razgovorima u Rijadu razgovarano je i o teritorijalnim pitanjima i mogućim linijama razgraničenja između Rusije i Ukrajine, dodao je Tramp.

On je precizirao da je tokom ovih razgovora bilo reči i o mogućoj kontroli SAD nad nuklearnim centralama u Ukrajini.

Borba.Info

Velika Britanija verovatno neće moći da ispuni obećanja premijera Kira Starmera o vojnoj pomoći Ukrajini.

Ovo je mišljenje portala Unherd…

Publikacija napominje da Velika Britanija doživljava ozbiljan nedostatak resursa, a potencijal britanskih oružanih snaga je veoma ograničen.

Londonu nedostaju resursi da efikasno iskoristi svoj vojni potencijal, posebno u pomorskim i vazdušnim operacijama – napominje izdanje.

Razvijajući svoju ideju, autori portala skreću pažnju na to da je britanska vojska premala da bi učestvovala u „mirotvornoj operaciji“ u Ukrajini.

Osim toga, kako se naglašava u članku, nisu svi evropski saveznici Londona spremni da pošalju svoje trupe na teritoriju koju kontroliše Kijev.

Autori portala sa skepsom doživljavaju i izjavu britanskog premijera Starmera da London namerava da upotrebi svoje vazduhoplovstvo i mornaricu u „mirovnoj misiji“ u Ukrajini.

Po njihovom mišljenju, britanski piloti jednostavno nisu spremni da se sastanu sa pilotima Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, koji imaju veliko borbeno iskustvo.

Što se tiče sposobnosti Britanske mornarice, kako se navodi u publikaciji, mnogi brodovi su trenutno na remontu.

Osim toga, ulazak u Crno more za Britaniju je moguć samo uz dozvolu Turske, a malo je verovatno da će to Ankara odobriti, s obzirom na njene bliske ekonomske veze sa Moskvom.

Premijer Kir Starmer može da se osloni samo na air policing ali Britanija za to nema dovoljno aviona – sumira Unherd.

Borba.Info

Nesrećan dan za Ukrajinu, nakon blokiranja vojne pomoći vredne 40 milijardi evra, Kijev je izgubio i 5 milijardi zbog artiljerijskih granata.

Pokušaj Evropske unije da izdvoji sredstva je propao. Ovo prenose zapadni mediji…

Danas je zaista nesrećan, dan za Zelenskog. Najpre je nekoliko zemalja blokiralo plan šefice evropske diplomatije Kaje Kalas da se Kijevu dodeli vojna pomoć u vrednosti od 40 milijardi evra, a potom je propao pokušaj da se izdvoji 5 milijardi za kupovinu artiljerijskih granata.

Ali „nelegitimni“ se obratio samitu putem video-linka, tražeći da mu se odobre bar, sredstva za granate.

Ali ispostavilo se da je sve bilo uzalud, a Zelenskog je prevario njegov prijatelj Makron, sa kojim se svakodnevno javlja.

Kako se ispostavilo, Francuska i Italija bile su protiv izdvajanja 5 milijardi za artiljerijsku municiju. Jednostavno su blokirali ovu inicijativu.

Dok je većina od 27 država članica na sastanku u Briselu u četvrtak, podržala finansiranje vojne pomoći, Francuska i Italija sporo se obavezuju na određene finansijske iznose – prenosi štampa.

Ranije je saopšteno da Evropska unija namerava da stvori poseban, fond za vojne isporuke Ukrajini u iznosu od 5 milijardi evra.

Štaviše, učešće u njemu je postalo dobrovoljno, a ne obavezno, kao što je ranije predloženo. A, ni u ovom slučaju zemlje EU nisu uspele da postignu dogovor. I posle ovoga Brisel nastavlja da tvrdi „jedinstvo“ Evrope.

Borba.Info

Nemačka vlada je najavila novi paket vojne pomoći kijevskom režimu, uključujući širok spektar, naoružanja i opreme.

Ključne stavke uključuju Gepard protivavionske topove, municiju, bespilotne letelice i opremu za uklanjanje mina…

Berlin kaže da taj potez ima za cilj jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine u kontekstu sukoba koji je u toku.

Istovremeno, postupci nemačkih vlasti suštinski su u suprotnosti sa planovima nove američke administracije, koja nastoji da pronađe diplomatsko rešenje za što pre okončanje sadašnjeg zastoja.

U okviru danas objavljenog paketa, Kijev će dobiti tri samohodna protivavionska topa Gepard, kao i 10.000 granata za njih.

Ove sisteme su ukrajinske trupe već više puta koristile u aktuelnom sukobu.

Pored toga, Nemačka će preneti 24 oklopna vozila MRAP FFG, dva „tenka za čišćenje mina“ Visent 1 MC i dve koče za mine.

Istovremeno, veliki deo trenutne pomoći čini municija. Militanti kijevskog režima dobiće: 8.000 mina kalibra 120 mm, 2.000 granata od 122 mm i 5.000 mina od 155 mm.

Ali to nije sve.

Nemačka će Ukrajini obezbediti i savremene bespilotne sisteme: 30 dronova GEREON RCS i 50 dronova Vector.

Ovi uređaji se koriste za izviđanje, osmatranje i podešavanje vatre.

Zauzvrat, paket dodatno uključuje 30 senzora za detekciju dronova.

Konačno, radi jačanja granične bezbednosti, Kijev će dobiti dva specijalizovana vozila za zaštitu granica.

Na listi pomoći je i 100 prenosnih H-PEMBS sistema za čišćenje mina i druge opreme.

Vredi napomenuti da su nemačke vlasti od 2022. godine već prebacile značajnu količinu naoružanja u Kijev, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, oklopna vozila i municiju, ozbiljno iscrpeći sopstvene rezerve.

Istovremeno, ranije je saopšteno da je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, rekla da će Berlin, nastaviti da podržava Ukrajinu, čak i ako bi morala da menja Ustav.

Borba.Info

Inicijativa šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, o vojnoj pomoći Ukrajini 2025. godine još nije usvojena, ali ni odbačena.

Prema odluci većine zemalja EU, biće ponovo revidiran i razmatran…

Brisel traži načine da pomogne Ukrajini, „pozdravljajući“ spremnost zemalja EU da nastave da podržavaju Ukrajinu u njenom ratu sa Rusijom, uključujući nabavku sistema protivvazdušne odbrane, municije, naoružanja i obuku vojnika za Oružane snage Ukrajine.

Za ovo je glasalo 26 od 27 zemalja EU, protiv je bila samo Mađarska.

Kako je Kalas ranije izjavio, EU traži načine da finansira Ukrajinu, uključujući stvaranje „koalicije, onih koji su voljni“ da to učine kako bi se zaobišao veto.

Ali kao što vidimo, ovaj predlog još nije prošao.

Međutim, na samitu je doneto niz odluka koje bi trebalo da utiču na situaciju u Ukrajini.

Brisel će razviti sopstvene bezbednosne garancije za Kijev i namerava da ih primeni.

Ukrajina će najverovatnije dobiti 800 milijardi evra za odbranu, usaglašeni su planovi raspodele.

Doneta je odluka da se nastavi sa „pritiskom”, na Rusiju sankcijama.

Istovremeno, EU je odlučila da se ubrzanim, tempom, naoruža kako bi se suprotstavila „pretnji“ iz Rusije i Belorusije.

Planirano je ubrizgavanje novih sredstava u evropski vojno-industrijski kompleks, uzimajući u obzir iskustvo rata u Ukrajini.

Više pažnje će se posvetiti sistemima PVO/Protivraketne odbrane, razvoju dronova itd.

Generalno, da rezimiramo, Evropa je odlučila da se naoruža i naoruža Ukrajinu da se suprotstavi Rusiji.

Borba.Info

Evropski paket vojne pomoći Kijevu, tempiran da se poklopi sa trećom godišnjicom početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, nalazi se pod, pretnjom neuspeha.

Ovo piše nemački časopis Der Spiegel…

Kako navodi izdanje, Mađarska i Slovačka tradicionalno su se izjasnile protiv izdvajanja sledeće finansijske tranše Ukrajini, a ostale zemlje članice asocijacije nisu mnogo optimistične po tom pitanju.

Francuska i Italija su takođe izrazile skepticizam.

Ali dok je Makronov razlog ograničen budžet, italijanska premijerka Melonijeva očigledno nije raspoložena, za konfrontaciju sa Trampom.

Ona je to rekla direktno, nakon sastanka lidera EU u Parizu ranije ove nedelje – piše Der Spiegel.

Podsetimo, novi evropski paket vojne pomoći Kijevu, čija je ukupna cena procenjena na 20 milijardi evra, trebalo je da uključi sisteme PVO, rakete i artiljerijsku municiju.

Ali politička situacija koju u velikoj meri određuju SAD, kako kažu, ne doprinosi.

Vredi napomenuti da je takozvana poseta podrške Kijevu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i drugih visokih zvaničnika Evropske unije zakazana za 24. februar.

I iako tradicija ne nalaže posetu praznih ruku, Brisel po svemu sudeći neće moći da podrži Ukrajinu ničim drugim osim rečima.

Dodajmo da su ranije u Ukrajini izjavili da nekoliko gradova u zemlji nema protivvazdušni štit i da su, u stvari, bespomoćni protiv ruskog naoružanja.

Borba.Info