Legendarni investitor je otkrio i u šta nikad ne bi ulagao.

Voren Bafet će prvi priznati da ne zna mnogo toga o veštačkoj inteligenciji i to je u skladu s njegovom dugovečnom filozofijom da se drži podalje tehnologije koju ne shvaća i nikad ne ulaže, u nešto što ne razume…

Međutim, na godišnjoj skupštini njegove tvrtke Berkshire Hathaway nije mogao izbeći pitanja o veštačkoj inteligenciji.

Buffett je odgovorio na nekoliko pitanja o AI-ju te je rekao da je tehnologija poput duha u boci, jer kad ga jednom pustite van, može imati neugodne učinke.

Ono što ga najviše brine, jeste mogućnost golemih prevara, od strane AI koje mogu ugroziti prijelomna otkrića kao što je nuklearno oružje, imalo neželjene posledice i ugrozilo opstanak čovečanstvu.

Uz to, Buffett smatra da niko ne zna odgovor, na još jedno pitanje, a to je ono o uticaju AI na svet, odnosno kako će ona promijeniti živote pojedinaca svaki dan. Prema Buffettu, to pitanje, već vekovima muči najbolje ekonomiste.

“Umjetna inteligencija nam može omogućiti velike količine slobodnog vremena”, dodao je Buffett. “E sad, što će svijet sa svim tim slobodnim vremenom posve je drukčije pitanje. Znam da mnogo osoba na putu na posao žudi za slobodnim vremenom, a meni se osobno sviđa mogućnost postojanja više problema za rešiti”, rekao je Buffett koji je poznat, po tome što je decenijama nasmejan dolazio u svoj ured u Omahi.

Buffett je naveo primer Johna Maynarda Keynesa, jednog od najvažnijih ekonomskih mislilaca suvremenog doba, koji je ispravno predvidio da će proizvodnja, po glavi stanovnika eksponencijalno rasti ali nije uspeo predvideti, šta ćemo učiniti s većom produktivnošću.

Keynesa se inače smatra ocem makroekonomije koji je podržavao vladine intervencije kroz socijalne programe zapošljavanja, tokom Velike depresije i autor je knjige Opća teorija zaposlenosti, kamate i novca koju Buffett svima toplo preporuča za čitanje.

Produktivnost snažno raste unazad nekoliko posljednjih tromesečja.

Prema podatcima, nakon snažnog rast produktivnosti tijekom pandemije bolesti COVID-19 usledila je blaga kriza ali u poslednje četiri tromesečja produktivnost ponovno raste stopom, od otprilike 3 % godišnje.

Ne zna se točan razlog tome ali vjeruje se da je za to odgovorna AI, pa čak i politika vraćanja zaposlenika u urede.

Ekonomski istraživači, takođe navode da ne treba pridavati prevelik značaj kratkoročnom porastu produktivnosti, jer državne podatke, tek treba revidirati, a katkad su potrebne godine da se točno odredi što je uticalo na porast produktivnosti.

Ono što se zna sa sigurnošću, jeste da će AI biti glavni pokretač povećanja radne produktivnosti. Štaviše, prema rečima potpredsednika IBM-a Garyja Cohna, “svaka tvrtka razmatra AI i načine, kako bi im mogla pomoći”.

Većina tvrtki, tek određuje proračune voljne utrošiti u AI i razvijanje strategija, kako će AI pomoći klijentima i zaposlenicima.

Nagli porast produktivnosti je vrlo redak, štoviše, reč je o zbivanju koje povremeno pogodi neki naraštaj (posljednji je trajao od sredine, do kraja ’90-ih prošloga veka, a završio je krahom dot.com tvrtki).

Problem tehnološkog napretka koji smanjuje količinu dostupnih poslova sve je veći problem i od pojave ChatGPT-a krajem 2022. provedena i objavljena su brojna istraživanja, o tome kako će AI utjecati na radna mesta.

Tvrtke vole isticati, kako AI nije zamijeniti poslove ali omogućit će zaposlenicima da se prekvalificiraju na bolja radna mesta, a neželjene poslove će prebaciti na strojeve.

No, oko 37 % poslovnih čelnika je u jednom istraživanju navelo, kako je tehnologija zamijenila radnike prošle godine, a 44 % ih napominje da će ove godine uslediti, još mnogo otkaza, zbog napretka u veštačkoj inteligenciji.

Međutim, istorijski tehnološki napreci, primerice rast industrijalizacije, potvrđeno nisu zatvorili mnoga radna mesta kao što su stručnjaci upozoravali, na to.

Zbog potencijalnog manjka radnih mesta zbog AI, neki stručnjaci ali i milijarderi i političari navode potrebu za uvođenjem univerzalnog osnovnog dohotka (UOD) kako bi se održalo gospodarstvo.

Neki od milijardera koji razmatraju tu zamisao su Elon Musk, Mark Zuckerberg i Sam Altman.

Uglavnom, prema Buffettu tvrtke koje ovise o ljudskim radnicima, primjerice Berkshire Hathaway, moraju početi tražiti ravnotežu između načina kako ih tehnologija učini učinkovitijim, bez da ugrožava zaposlenike.

S obzirom da je reč o “Proroku iz Omahe”, verovatno će mnoge druge kompanije i korporacije, učiniti baš to.

B92

Američki investitor Voren Bafet je rekao da se više brine o izgledima za katastrofalne globalne događaje, nego o uspehu svoje kompanije.

Investitor i milijarder upitan je tokom nedavnog pojavljivanja u emisiji CNBC “Squawk Box”, koliko je zabrinut, zbog ekonomskih faktora, kao što su nedavne propasti banaka i inflacija.

Rekao je da ga više brinu stvari, koje su van njegove kontrole nego problemi s Berkshire Hathawayom, njegovom glavnom kompanijom, prenosi Investitor.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Pa, sa 92 godine imam druge stvari o kojima moram da brinem”, rekao je prošle sedmice za CNBC.

“Ne, ne brinem o našim sposobnostima. Brinem se o nekim stvarima. Naravno.

Brinem se o nuklearnoj pretnji. Brinem se o pandemiji u budućnosti, o raznim stvarima, ali ne mislim o njima jer ne mogu ništa da uradim”, kazao je.

“Nikad ne idem u krevet zabrinut za Berkshire i kako ćemo se nositi sa nečim.

Ako sam zabrinut za Berkshire, trebalo bih da smislim nešto drugačije da uradim u vezi s onim što Berkshire radi”, objasnio je Bafet.

Bafet je poznat po svom optimističnom gledištu, a prijatelji poput Bila Gejtsa pripisuju njegov uspeh njegovoj sposobnosti da uvek pronađe svetlu stranu situacije.

U 2017, naučnik podataka analizirao je decenije Bafetovih godišnjih pisama deoničarima i rekao za CNBC da je otkrio uobičajene ključne reči poput “izvanredan” i “odličan” koje ilustruju Bafetov kontinuirani optimizam.

Milijarder je takođe rekao za CNBC da njegov opšti optimizam i nedostatak brige o kompaniji takođe proizilaze iz poverenja u vlastitu sposobnost da pre drugih prepozna rizike i trendove u ekonomiji.

“Imam 99 i samo delić odsto moje neto vrednosti u Berkshireu, ali imam svu svoju rodbinu. Svi su mi tu”, rekao je Bafet.

“Kada bih mislio da neću moći da obavim pristojan posao upravljanja rizikom, bolji od pristojnog posla, bio bih lud da preuzmem tu odgovornost”, dodao je.

Takođe je rekao da veruje da su sreća i optimizam važni za dug život i da ga konzumiranje njegove omiljene hrane poput hamburgera, sladoleda i koka-kole čini srećnim, čak i ako zna da je to loše za njega.

Investitor

Washington Examiner: Bajden se čudom nije setio Putina, nakon što je dobio loše vesti…https://t.co/494iXndisu

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 20, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najrealniji je, kaže, scenario “pregrevanja”.

Američki milijarder Voren Bafet, rekao je u nedavnom intervjuu za CNBC da dolazi još jedna pandemija, koja bi mogla biti gora od aktuelne pandemije.

Loše vesti nema ni takozvani Dr Propast odnosno Nurijel Rubini koji je predvideo ekonomsku krizu iz 2008, a sada tvrdi da su moguća četiri scenarija.

Bafet je uveren da, uprkos tome što je pandemija savladana, svet nije spreman da se nosi sa vanrednim stanjem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Još više ga brinu ekonomske posledice korone koja je, kako tvrdi, najviše pogodila male privrednike.

“U martu prošle godine pandemija je zatvorila hiljade malih preduzeća.

Prošla godina je donela najveći pad američkog BDP-a od 1946. godine.

Velika preduzeća su dobro prošla, ali još nije sve gotovo”, rekao je Bafet.

Slavni milijarder priznao je u intervjuu da je i sam proživljavao trenutke finansijske neizvesnosti, jer nije znao što će se dogoditi s njegovim avio-kompanijama.

“Svi znamo da postoji nuklearna, hemijska, biološka i sajber pretnja i da društvo još nije spremno da se nosi s njom, rekao je Bafet.

Sledi pandemija, kakvu još nismo videli”, zaključuje.

I Nurijel Rubini ili kako ga zovu “Dr Propast“ koji je predvideo svetsku ekonomsku krizu 2008. sada nema loše vesti.

Njegova procena sada jeste da postoje četiri scenarija koja se mogu dogoditi, a kako posledica globalne stagnacije i korona-krize.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najrealniji je, kaže, scenario “pregrevanja”.

Ako uzmemo u obzir trenutnu labavu monetarnu, fiskalnu i kreditnu politiku, te postepeno nestajanje korone i “čepovi“ u lancima snabdevanja bi pregrejali rast i centralne banke bi bile ostavljene u sendviču.

Suočene sa zamkom duga i trajnom inflacijom iznad ciljane, centralne banke će skoro sigurno ići linijom manjeg otpora i kasniti u delovanju, čak i ako fiskalna politika ostane labava, tvrdi Rubini.

Rubini kao moguće scenarije pominje i stagflaciju, usporavanje ili scenario “Zlatokose”, koji podrazumevanja smanjenje inflacije.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE