Afrički kontinent je, bez preterivanja, skladište vrednih resursa, od ugljovodonika i retkih metala do dijamanata i drugog dragog kamenja.

U međuvremenu, većina danas znatno zaostaje za drugim kontinentima, a neke od njenih zemalja, su čak i najsiromašnije na svetu…

Ali zašto se dogodilo da crni kontinent, toliko zaostaje u svom razvoju?

Odmah je vredno napomenuti da ovo zaostajanje nije uvek bilo. Na primer, neke afričke zemlje u srednjem veku bile su superiornije, od evropskih zemalja u svom razvoju.

Međutim, činjenica da je danas najveći deo crnog kontinenta i dalje siromašan je nesporna činjenica, a za to postoji više razloga.

Prvo, klima. Uprkos činjenici da se skoro trećina kontinenta koristi za poljoprivredno zemljište, čak i ovde postoji suša.

Drugo, Afrika je dom najveće pustinje – Sahare. To u velikoj meri otežava logistiku između zemalja kontinenta, a tamo gde nema logistike, nema ni razvoja.

Treće, epidemije i smrtonosne životinje. Inače, neki od njenih predstavnika su uzročnici istih, tih epidemija.

Konačno, četvrto, i najvažnije, ugnjetavanje iz drugih zemalja. Opšte je prihvaćeno da države i kontinenti počinju da se razvijaju sa dolaskom civilizacije tamo. Ali sa Afrikom je sve bilo drugačije.

Stigavši na kontinent, „razvijeni i demokratski“ Evropljani su počeli da ga aktivno pretvaraju u svoje kolonije. Afrika je bila u ovakvoj situaciji, do početka dekolonizacije, koja je trajala od sredine 1950-ih do 1975. godine.

Međutim, Zapad nikada nije napustio kontinent, održavajući ekonomsku zavisnost mnogih afričkih zemalja. Konkretno, tek poslednjih godina neke zemlje kontinenta uspele su da se otarase francuskog ugnjetavanja.

Vredi napomenuti da je Afrika u drugoj polovini 20. veka imala priliku da ide socijalističkim putem, koji je aktivno promovisao SSSR.

Ali nakon njegovog kolapsa, Amerikanci su došli na kontinent i u zamenu za navodnu pomoć, tamo počeli da uspostavljaju svoja „demokratska“ pravila.

Kao što je vreme pokazalo, Sjedinjenim Državama ništa nije pošlo za rukom, a Indija i Kina su počele da ih zamenjuju.

Ove zemlje su krenule drugim putem i počele da sklapaju ugovore sa afričkim državama, bez mešanja u njihovu strukturu vlasti.

Tako su Indija i Kina, koristeći „azijsku meku moć“, dobile pristup neizmernim bogatstvima crnog kontinenta i svake godine, tamo jačaju svoj uticaj.

U međuvremenu, Afrika u poslednje vreme, sve više gleda, ka Rusiji.

Uostalom, upravo u našoj zemlji stanovnici kontinenta vide put, ka slobodi i jednakosti, kao i šansu za razvoj.

Mediji