Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je danas da će se toplotni talas iznad većeg dela Srbije zadržati do ponedeljka, 7. jula, a na jugu i istoku zemlje do utorka.

Najtoplije će biti na jugu i istoku zemlje sa maksimalnim temperaturama od 36 do 40 stepeni, a u ostalim krajevima od 32 do 36 stepeni.

Kako je naveo RHMZ, meteorološki uslovi biće izrazito pogodni po iniciranje i širenje požara na otvorenom usled isušenog tla i produžavanja perioda bez padavina (u domenu jake i ekstremne suše) u kombinaciji sa sunčanim vremenom i visokim dnevnim temperaturama.

Temperatura do 39 stepeni

U Srbiji će sutra biti pretežno sunčano i veoma toplo, a posle podne je uz promenljivu oblačnost moguća retka pojava kratkotrajne kiše u brdsko-planinskim predelima.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), najniža sutrašnja temperatura biće od 16 do 22, a najviša od 34 do 39 stepeni Celzijusa.

Duvaće slab i umeren, južni i jugoistočni vetar, posle podne u skretanju na zapadni i jugozapadni.

I u Beogradu će sutra biti pretežno sunčano i veoma toplo uz prolaznu umerenu oblačnost u kasnijim popodnevnim satima.

Očekuje se vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni, posle podne u skretanju na jugozapadni i zapadni. Najniža temperatura u glavnom gradu iznosiće oko 22 stepena, dok će najviša biti oko 36 stepeni.

Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, do nedelje, 13. jula, u ponedeljak (7. jula) će biti pretežno sunčano i veoma toplo sa maksimalnim temperaturama na severu i zapadu Srbije od 32 do 35, a u ostalim krajevima od 36 do 40 stepeni.

Posle podne na severu i zapadu Srbije biće promenljivo oblačno sa retkom pojavom kratkotrajne kiše ili pljuska s grmljavinom, dok će u toku noći ka utorku u ovim delovima doći do osveženja i jačanja oblačnosti, a kiša i pljuskovi s grmljavinom biće izvesniji i lokalno izraženiji uz jak vetar.

U utorak, 8. jula očekuje se pad temperature i u ostalim krajevima, padavine će se proširiti na centralne predele, dok će se na jugu i istoku zemlje zadrzati suvo.

U sredu i četvrtak biće promenljivo oblačno i osetno svežije, ponegde s kišom, uz pojačan severozapadni vetar i maksimalne temperature u većini mesta od 22 do 27 stepeni.

Od petka, 11. jula, prognozira se pretežno sunčano vreme i svakim danom sve toplije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je danas da je od početka godine evidentirano 8.675 požara na otvorenom prostoru, apelujući na sve građane da budu odgovorni i oprezni prilikom upotrebe otvorenog plamena.

“Požari uvek nastaju nepažnjom i nemarom. Od početka godine evidentirano je 8.675 požara na otvorenom prostoru, a samo u četvrtak 3. jula ih je bilo 220! Poginulo je pet, a povređeno 23 osoba”, naveo je MUP u objavi na Instagramu.

Imajući u vidu period toplog i suvog vremena koje pogoduje nastanku i razvoju požara na otvorenom prostoru, MUP je apelovao na sve građane da budu odgovorni i oprezni prilikom upotrebe otvorenog plamena.

“Ukoliko primetite požar, odmah o tome obavestite vatrogasno – spasilačku jedinicu na broj telefona 193. Bezbednost nije opcija već obaveza svih nas”, poručuje MUP.

B92

Vreo dan u Srbiji. U celoj zemlji je vedro. Trenutne temperature dostižu i 37, a maksimalna dnevna biće danas do 40 stepeni, u Beogradu do 38°C.

Naše područje danas je među najtoplijim u Evropi, kaže meteorolog Đorđe Đurić.

U ovom času preko centralne Evrope prostire se hladni front, u dužini od Pirineja do Baltika. On će tokom narednih sati preći preko Alpa i sutra će stići i do našeg područja.

Krajem dana do severa i zapada Vojvodine očekuje se prodor ovog hladnog fronta, uz umereno naoblačenje i veoma jak severozapadni vetar.

Ovaj hladni front tokom večeri i noći doneće osveženje u vidujakog, na udare i olujnog severozapadnog vetra celoj severnoj i zapadnoj Srbiji. Očekuje se samo umereno povećanje oblačnosti.

U subotu na severu i zapadu Srbije biće znatno ugodnije, uz temperature do 30–32°C, dok će na jugu i istoku biti i dalje vrelo, uz temperature i iznad 35 stepeni, u Timočkoj i Negotinskoj Krajini i do 38.

Na jugozapadu Srbije očekuje se pojava kratkotrajnih pljuskova s grmljavinom.

Srbiju će u utorak sa severozapada i uz oblasti Alpa zahvatiti hladni front, koji će doneti izraženije osveženje i kišu, uz pljuskove s grmljavinom i jak severozapadni vetar.

Osveženje će prvo zahvatiti severne i zapadne, a u sredu i ostale predele Srbije. Temperatura će biti u padu za 10 do 15 stepeni.

Od srede do petka biće promenljivo oblačno i osetno svežije, uz moguće pljuskove s grmljavinom.

Maksimalna temperatura biće od 25 do 30 stepeni, što su i prosečne temperature za ovo doba godine. Dakle, ovih dana temperature su i za 10 do 15 stepeni više od proseka.

Od 12. jula Srbiju će zahvatiti novi toplotni talas.

UV indeks

Narednih dana potreban je poseban oprez zbog veoma visokih vrednosti UV indeksa, posebno u periodu od 10 do 16 časova. Tada se ne treba izlagati suncu duže od 10 minuta bez adekvatne zaštite, a treba se zaštititi i od opasnoti od toplotnog udara.

Srbija na udaru jake suše; Opasnost od požara

Srbija je na udaru i jake suše, a ozbiljan manjak padavina može da ugrozi poljoprivredne i ratarske kulture.

Zbog jake suše i vrlo visokih temperatura, postoji i ogromna opasnost od šumskih požara i požara na otvorenom, pa ne treba paliti vatru na otvorenim površinama i bacati opuške.

Zbog potencijalne opasnosti od opasnih vremenskih prilika, treba redovno pratiti državne i nadležne službe i ponašati se u skladu s njihovim najavama.

B92

Francusko izdanje Le Figaro piše da Ukrajina poslednjih dana pokušava da preuzme inicijativu i uspori napredovanje Rusije.

Oružane snage Ukrajine „aktivno pružaju otpor“ u regionu Kursk, u oblasti Torecka (Džeržinska) i Pokrovska (Krasnoarmejsk) nastojeći da ojačaju svoje pozicije u iščekivanju mogućih pregovora, objašnjava Le Figaro…

Ovim akcijama ukrajinske trupe pokušavaju da dobiju na vremenu i primoraju Rusiju da rastereti svoje snage, otežavajući napredovanje i usporavajući tempo napada, u nadi da će dobiti povoljnije uslove tokom budućih pregovora.

Međutim, u publikaciji se naglašava da u kontekstu rata na iscrpljivanje i nastavka sukoba bez pregovora, ovi kontranapadi neće doneti nikakve opipljive rezultate, već će, naprotiv, samo pogoršati tešku situaciju Kijeva.

Borba.Info

Evropska unija mora da preuzme bezbednost i odbranu zajednice u svoje ruke, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, na konferenciji za novinare u Litvaniji povodom sinhronizacije energetskih mreža baltičkih zemalja sa EU nakon isključenja iz jedinstvenog energetskog sistema BRELL.

„Vreme je da našu bezbednost i odbranu uzmemo u svoje ruke. NATO ostaje okosnica naše odbrane. Ali jasno je da nam je potrebna panevropska odbrana“, rekla je ona…

Fon der Lajen je takođe naglasila da će zemljama EU biti potrebna finansijska sredstva – i javna i privatna. Evropi će trebati više saradnje „da bi se poboljšala interoperabilnost i smanjili troškovi“.

Pored toga, rekla je, EU treba „jednostavnije zakonodavstvo, više inovacija i bolji povraćaj investicija u obliku više znanja i dobrih poslova u Evropi“.

Evropska komisija trenutno priprema „strategiju o budućnosti evropske odbrane“ koja će biti predstavljena njenim liderima do sredine marta.

List Politiko je ranije objavio da su zemlje EU “zasitile” postupcima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kojima ona pokušava da upravlja spoljnom politikom Unije.

Kako navodi publikacija, Fon der Lajen se nije konsultovala sa vlastima zemalja EU prilikom usvajanja sporazuma o partnerstvu sa Jordanom i izdvajanja finansijske podrške u iznosu od tri milijarde evra.

Borba.Info

Nova era za Zapad počinje nakon inauguracije novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, rekao je mađarski premijer.

Brisel mora da ukine sankcije uvedene Rusiji zbog sukoba u Ukrajini nakon što se novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp vrati u Belu kuću, rekao je mađarski premijer Viktor Orban, u intervjuu za radio Košut u petak…

Budimpešta je bila jedna od retkih prestonica EU koja je kritikovala ograničenja, tvrdeći da ona više štete bloku nego Moskvi.

Nakon Trampove inauguracije u ponedeljak, „u zapadnom svetu će svanuti nova era“, u kojoj bi Vašington i Brisel trebalo da preokrenu svoju politiku prema Moskvi, tvrdi Orban.

„Vreme je da se sankcije izbace kroz prozor“, rekao je on i dodao da bi cilj EU 2025. godine trebalo da bude „uspostavljanje odnosa bez sankcija sa Rusijom“.

Prema rečima premijera, jedno od ključnih dostignuća Mađarske tokom rotirajućeg predsedavanja Evropskim savetom u drugoj polovini prošle godine bilo je to što je „uspela da stavi na sto stvar mira između Rusije i Ukrajine i da ga tamo zadrži“.

Prošlog leta, Orban je krenuo u, kako je rekao „mirovnu misiju“ u pokušaju da pronađe diplomatsko rešenje za sukob, posetivši Kijev, Moskvu i Peking, kao i tadašnjeg predsedničkog kandidata Trampa u njegovoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi.

Inicijativa mađarskog lidera naišla je na oštre kritike u EU, a najviši zvaničnici su to nazvali „problemom“ i insistirali da Orban, ne predstavlja blok.

Prekid borbi između Rusije i Ukrajine bio je preveliki zadatak za Mađarsku, zemlju od oko 9,5 miliona stanovnika, priznao je Orban, dodajući da sada može da „prebaci štafetu” Trampu.

Tokom svoje kampanje, Tramp je više puta obećavao da će brzo rešiti ukrajinsku krizu ako bude izabran ali nije naveo detalje o tome kako će to postići.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u sredu da će Moskva biti otvorena za proučavanje bilo kakvih predloga za rešenje sukoba koje je iznela nova administracija u Vašingtonu.

The Financial Times je prošle nedelje izvestio da su zvaničnici EU zabrinuti da bi Tramp mogao da poništi neka od američkih ograničenja protiv Rusije, „samo zato što ih je preuzeo Džo Bajden“.

Međutim, kandidat novoizabranog predsednika za ministra finansija Skot Besent, rekao je u četvrtak Senatu da će „biti 100% u saglasnosti za podizanje sankcija – posebno za ruske naftne kompanije – do nivoa koji bi Rusiju doveo za sto.”

Besent je takođe rekao da Bajdenove sankcije Moskvi „nisu bile dovoljno snažne“.

Borba.Info

Početak ove nedelje doneo nam je stabilno i toplije vreme ali uskoro stiže vremenski preokret.

Vremenski preokret i sneg, prema poslednjoj vremenskoj prognozi meteorologa Đorđa Đurića, stuže sutra.

Kako je naveo, još danas će biti suvo, a od sutra se očekuje narušavanje visokog pritiska, jer će sa severa Evrope jačati snažan ciklon, a u sklopu njega premeštaće se i hladni front.

Sneg u Srbiji

Prema prognozi Đorđa Đurića, sneg u Srbiji će u četvrtak veče početi da pada prvo na planinama zapadne i jugozapadne Srbije, a tokom noći i na planinama južne i jugoistočne Srbije.

Uz prodor hladnog fronta, u petak se očekuje i prodor osetno hladnije vazdušne mase, uz pad temperature.

Maksimalna temperatura biće od 6 na zapadu i severu do 12°C na istoku i jugu Srbije.

Podsetimo, Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ), ranije je najavio da se u petak očekuje naoblačenje sa kišom koje će zahvatiti severne i zapadne, a do kraja dana će se proširiti i na ostale krajeve uz pad temperature.

“Počeće da duva umeren i jak severozapadni vetar. Uveče u brdsko-planinskim predelima zapadne i jugozapadne Srbije, a u toku noći i na jugu, jugoistoku i u centralnim delovima zemlje prelazak kiše u sneg”, naveo je RHMZ.

Vremenska prognoza za vikend

Za vikend osetno hladnije. Očekuje se temperatura od 1 do 6°C.

U subotu će na severu Srbije biti suvo, u ostalim predelima kiša, susnežica i sneg.

U planinskim predelima očekuje se povećanje postojećeg snežnog pokrivača, dok se u nižim predelima ne očekuje značajnije formiranje, jer će temperature biti u plusu, a iako se formira manji pokrivač, brzo će se topiti.

U nedelju suvo…

Stiže hladan vazduh sa okeana: Obilni sneg, kiša, susnežica

Prema trenutnim prognozama, početak sledeće sedmice donosi dodatni priliv hladnije vazdušne mase sa severa Atlantika i iz oblasti Alpa.

Ovo zahlađenje neće biti polarnog, već maritimnog porekla, dakle hladan vazduh doći će sa okeana i biće bogat vlagom, pa se očekuju padavine.

Širom Srbije padaće kiša, susnežica i sneg. Obilniji sneg očekuje se u brdsko-planinskim predelima, uz dodatno povećanje već postojećeg snežnog pokrivača.

Pa se tako očekuje da u ovim predelima padne više od 20 centimetara snega.

Jak vetar stvaraće snežne nanose i vejavicu.

B92

Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, naglasio je da će buduća vojna potrošnja morati da bude znatno veća od trenutnog cilja alijanse od dva odsto.

„Rusija se sprema za dugoročnu konfrontaciju sa Ukrajinom i sa nama“, rekao je Mark Rute i dodao: „Nismo spremni za ono što nas čeka za četiri ili pet godina, vreme je da se pređe na ratni mentalitet”…

Više za vojnu potrošnju

Rute kaže da su članice NATO-a trošile više od tri odsto BDP-a na odbranu tokom Hladnog rata, naglašavajući da će buduća potrošnja morati da bude znatno veća od trenutnog cilja alijanse od dva odsto.

Lideri NATO-a složili su se da okončaju rezove u budžetima za odbranu koja su počela nakon završetka Hladnog rata, kao i kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, pre deceniju i imaju za cilj da potroše dva odsto BDP-a na vojnu potrošnju.

Ali otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre skoro tri godine složili su se da bi cilj od dva odsto trebalo da bude najmanje za potrošnju na odbranu, rekao je Skaj njuz.

Iako savez kolektivno ostvaruje ovaj cilj, oko trećine njegovih članica ga ne ostvaruje pojedinačno.

NATO procenjuje da će najmanje 23 od 32 zemlje članice ove godine dostići cilj od dva odsto.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, koji će stupiti na dužnost 20. januara, već je zapretio da SAD neće braniti zemlje koje premalo troše na svoju odbranu.

Opasna Kina

Rute je takođe rekao da NATO mora da bude realan u pogledu kineskih ambicija, upozoravajući da Peking jača svoje snage bez ikakve transparentnosti ili ograničenja i maltretirajući Tajvan, prenose „Slovenske novice”.

Borba.Info

NR Kina izvodi najveće jačanje vojne moći od vremena Drugog svetskog rata, moguće najveće u svetskoj istoriji, izjavio je šef Indo-Pacifičke komande SAD, admiral Semjuel Paparo.

Do maja meseca, admiral Paparo je bio komandant Pacifičke flote SAD. Paparo je zamenio admirala Džona Akilina, koji je predvodio Indo-Pacifičku komandu od 2021. godine.

Njegov prethodnik takođe je ukazivao na snažno jačanje vojne moći Kine, uključujući mornaričke brodove, avione pete generacije, raketne snage, kao i kapacitete u sajber prostoru i svemiru, zajedno sa nuklearnim potencijalom.

Obojica admirala smatraju da “svi Amerikanci treba da budu zabrinuti zbog brzine i obima onoga što se događa u Kini”. Očekivano, admiral Paparo u svom govoru nije izostavio da osudi navodnu kinesku pomoć Rusiji.

Prema ranijim izveštajima Kina je postala peta država koja poseduje nuklearno oružje. Pritom, Kina je pribegla lukavstvima pa čak i ucenama kako bi ostvarila svoj cilj.

Po prvi put, kineski lider Mao Cedung upoznao se sa principima i rezultatima nuklearnog oružja još u decembru 1949. godine, kada je stigao u Moskvu na proslavu 70-ti rođendan Staljina. Tokom tog susreta, lider Sovjetskog Saveza prikazao je kineskom gostu film sa probama atomske bombe.

Tvrdnje kakve prenose američki admirali nisu izrečene prvi put. Naime, Paparo je zapravo samo ponovio ono na šta pokušavaju da nas upozoravaju donosioci odluka na zapadu već dugi niz godina. Međutim, tvrdnje je teško precizno oceniti jer analiza otvara različite moguće metode za procenu rasta vojne moći, a da ne govorimo o ambicijama.

Čast pripada SSSR-u

Ipak, na osnovu uobičajene interpretacije “najvećeg vojnog jačanja” od 1945. godine, čast pripada SSSR-u u periodu od 23 godine, od 1962. (Kubanska raketna kriza) do 1985, kada je trajao globalni sukob sa Sjedinjenim Državama i vojna konfrontacija sa Kinom na zajedničkoj granici.

Kada uporedimo jačanje SSSR-a u tom periodu od 23 godine sa jačanjem Kine u sličnom vremenskom razdoblju, između 2000. i 2023. godine, zaključak je očigledan.

Kinesko vojno jačanje nije samo manje u smislu komparativnog rasta u ključnim kategorijama vojne sposobnosti (nuklearne bojeve glave, interkontinentalne rakete, podmornice i glavne površinske borbene jedinice), već su konačni brojevi kojima je Kina došla na kraju svog 23-godišnjeg vojnog jačanja daleko manji od onih koje je SSSR dostigao 1985. godine.

Na primer, SSSR je 1985. godine imao 40.000 nuklearnih bojevih glava, dok Kina 2023. godine ima samo 500. SSSR je 1985. imao deset puta veći broj interkontinentalnih i raketa lansiranih s mora nego što Kina ima danas.

Kina trenutno sprovodi modernizaciju i verovatno proširuje svoje snage, ali poređenje u okviru 23 godine između Kine (2002-2025) i sovjetskog perioda (1962-1985) verovatno se ne bi značajno promenilo.

Za sada, kao što nam istorija to pokazuje, tvrdnje zapadne propagande nisu potkrepljene činjenicama. Sa druge strane, ukoliko se pokuša da se predvidi budućnost, vrlo je verovatno da za uznemirenost admirala ima osnova.

SAD takođe ispred

Još jedan kandidat za “najveće vojno jačanje od 1945” su Sjedinjene Američke Države u 23 godine od 1949. do 1972. godine. Ovaj period počinje neposredno nakon početka Hladnog rata 1948. godine, potpisivanja Severnoatlantskog pakta 1949. i pobede Komunističkih snaga u Kineskom građanskom ratu iste godine.

Tokom, tog perioda, SAD su vodile dva velika lokalna rata: u Koreji i Vijetnamu. Kraj tog perioda obeležava detant između SAD i SSSR-a i Kine, kao i sporazumi o ograničenju strateškog naoružanja između SAD i SSSR-a.

Namera donosioca odluka na zapadu da koriste frazu “najveće vojno nagomilavanje” u vezi sa Kinom je da impliciraju da je to najveća vojna ili strateška pretnja sa kojom su se SAD i njihovi saveznici suočili od 1945. godine.

Brojke na krajnjoj tački nagomilavanja snaga u periodu od 23 godine

*Prvi – SAD 1972/ Drugi – SSSR 1985/ Treći – NR KINA 2023

ICBM 1,000/ 1,396/ 350

SLBM 656/ 983/ 72

Nuklearne bojeve glave 26.516/ ~40.000/ ~500

Strateške podmornice 41/ 70/ 6

Udarne podmornice 94/ 206/ 53

Nosači aviona 17/ 3/ 2

Veliki ratni brodovi 242/ 280/ 97

Bombarderi 455/ 847/ 500

Borbene letelice 7,560/ 6,300/ 2,394

Tenkovi 9.434/ 52.600/ 4.200

Artiljerija 6.318/ 39.000/ 7.600

B92

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je danas da je vreme da vlasnici luka reše štrajk 45.000 radnika na pristaništima širom istoka zemlje zato što to blokira isporuke robe u SAD.

Radnici na lukama od Mejna do Teksasa štrajkuju od juče zbog, kako navode, nedovoljnih plata i straha od gubitka posla, nakon planirane automatizacije na pristaništima.

“Konzorcijum je u osnovi šest vlasnika koji su kontrolisali sve luke od čitave istočne atlanske obale do Meksičkog zaliva i ostvarili su neverovatne profite od pandemije, više od 800 odsto profita, a zarađuju desetine miliona dolara”, rekao je Bajden, a preneo je Rojters.

On je dodao da je poslednje što im treba je da profitiraju od aktuelne situacije.

“Vreme je da sednu za sto i završe ovaj štrajk”, rekao je Bajden.

Zaposleni na pristaništima u 36 luka sa istočnih delova Sjedinjenih Američkih Država pokrenuli su juče prvi štrajk, nakon više decenija, što bi moglo da ugrozi lance snabdevanja, izazove nestašice i ukoliko potraje duže, podigne cene robe, objavio je AP.

B92

Dvojica političara su se složili da rusko-ukrajinski sukob mora da se okonča.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sreo se sa Donaldom Trampom u Njujorku, posle čega je bivši američki predsednik rekao da je vreme da se ruski rat u Ukrajini završi.

Predsednički kandidat republikanaca, tokom kampanje je u više navrata kritikovao ukrajinskog lidera.

Nekoliko sati, pre sastanka činilo se da je malo verovatno da će do susreta doći.

Dok su dvojica političara stajali, jedan pored drugog, Zelenski je kazao da smatra da obojica “imaju zajednički stav da rat mora da se zaustavi i da Putin ne može da pobedi”, dodajući da će sa Trampom razgovarati o detaljima sopstvenog “pobedničkog plana”.

Uprkos razlikama, koje među njima postoje godinama, Tramp je istakao da ima veoma dobar odnos sa Zelenskim.

“Kao što znate, takođe imam veoma dobar odnos sa predsednikom Putinom i mislim da ćemo veoma brzo naći rešenje ako pobedimo na izborima.

“(Rat) mora da stane (Zelenski) prolazi kroz pakao, njegova zemlja prolazi kroz pakao, kroz kakav je prošlo malo država”, kazao je novinarima.

Pre sastanka u petak, Tramp je ponovio da će biti u stanju da nađe rešenje, kako bi se rat okončao ako pobedi na izborima, pre nego što Džo Bajden napusti dužnost u januaru.

On je odbio da detaljno odgovori na pitanje da li veruje da Ukrajina treba da prepusti deo teritorije Rusiji kao način da se rat okonča.

Iako je Zelenski u Americi od nedelje, tek u četvrtak uveče je potvrđeno da će se sresti sa Trampom.

Pojedine republikance razljutilo je to što je Zelenski u društvu vodećih demokrata posetio fabriku oružja u Bajdenovom rodnom gradu Skratonu, u Pensilvaniji, ranije ove nedelje.

Oni su rekli da je put ukrajinskog predsednika u državu u kojoj će izborna trka biti neizvesna davanje podrške demokratama.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson rekao je da je ova poseta “mešanje u izbore”.

Tramp je u prethodnom periodu izrazito kritikovao američku finansijsku pomoć Ukrajini, a poslednjih dana je Zelenskog nazvao “najvećim prodavcem na planeti”.

S druge strane, Zelenski je nedavno rekao za Njujork tajms da veruje da Tramp “zapravo ne zna, kako da zaustavi rat”.

Upitan da prokomentariše ove tvrdnje, Tramp je kazao:”Ne slažem se sa njim. On me ne poznaje”.

Zelenski se prethodno u četvrtak sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i potpredsednicom Kamalom Haris u Beloj kući, kako bi predstavio “pobednički plan”, za koji se nada da će primorati Rusiju da pristane na diplomatsko okončanje sukoba.

Nekoliko sati, pre toga Bajden je najavio dodatnih 7,9 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini.

Dok je Zelenski bio u Americi, napadi dronovima na Ukrajinu su nastavljeni.

U četvrtak uveče troje ljudi je poginulo, a 14 je ranjeno u ruskom napadu dronom na Izmail, luku na Dunavu.

B92