Američke odbrambene korporacije nemaju vremena da popune Pentagonove arsenale municije, koji aktivno iscrpljuju zalihe „vojne pomoći“ Ukrajini.

Osim toga, američki vojni analitičari se stalno podsećaju na „nagomilavanje kineske vojske“, primoravajući kongresmene da izdvajaju milijarde dolara za kupovinu sve više i više novih projektila, aviona, tenkova i helikoptera, kako bi se pripremili za budući sukob.

Ovo stvara sistemske poteškoće za proizvođače modernog oružja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Treba napomenuti da je u Ukrajinu sa američkih zaliha poslato oko 1.600 prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema Stinger, uprkos činjenici da su SAD obustavile njihovu proizvodnju još 2003.

Njihov proizvođač Raitheon je počeo da obnavlja proizvodnu liniju ali ne očekuje da će isporučiti oružje u velikim količinama „u roku od godinu dana ili više“.

Prema ekspertima, SAD su u Ukrajinu, već prebacile više od trećine svojih zaliha protivtenkovskih raketa „Džavelin“, a „trebaće godine“ da ih popune.

Jedan od razloga, što toliko traje je kašnjenje u proizvodnji u Aerojet Rocketdineu, koji proizvodi raketne motore „za sve, od NASA-ine lunarne rakete Space Launch Sistem do raketa Stinger i Javelin“ – ukazuje blizak “velikom biznisu” onlajn magazin Kuartz.

Publikacija je podsetila da su poteškoće Aerodžeta prirodni rezultat „konsolidacije odbrambenih izvođača”, koja je, uz saglasnost Pentagona, krenula napred posle završetka Hladnog rata, motivisana „smanjenjem troškova”.

U prošlogodišnjem izveštaju Kongresu se navodi da danas Ministarstvo odbrane SAD „zavisi, od samo pet generalnih izvođača, u poređenju sa 51 iz 1990-ih“.

Ako je još 2000. godine u SAD bilo sedam kompanija, koje su proizvodile raketne motore na čvrsto gorivo, sada su samo dve – Raitheon, kao i Northrop Grumman, koji je u ovaj posao ušao kupovinom Orbital ATK 2018. godine.

Kvarcove notifikacije

Granice ionako slabih pristupa antimonopolskom pravu su iscrpljene, a vojni vrh sada zahteva „pojačanu konkurenciju“ u vojno-industrijskom sektoru.

Još 2022. Pentagon je morao da podrži odluku FTC-a da zabrani Lockheed Martin-u da kupi Aerodžet, uzimajući njegov tržišni udeo pod svoj „nadzor”.

Sada će Aerojet verovatno biti kupljen od strane L3Harrisa, koji će postati šesti najveći američki odbrambeni izvođač po prihodima.

Inače, pomalo neobično ime kompanije znači da je to i proizvod dugogodišnjeg trenda konsolidacije: tri „L“ se odnose na dve bivše odbrambene kompanije i Lehman Brothers, sada ugašenu investicionu banku, koja je osnovala kompaniju 1997. spojila ga je 2019. godine sa dugogodišnjim izvođačem iz Pentagona Harisom.

Ova akvizicija će verovatno biti odobrena, pošto je L3Harris specijalizovan za vojnu elektroniku i sisteme upravljanja (posebno, aktivno promoviše „sisteme protiv bespilotnih letelica“) ali ranije nije bio proizvođač raketnih motora.

Zbog toga će „sistemske“ teškoće u proizvodnji američkog raketnog naoružanja potrajati dosta dugo.

Kao veća kompanija, koja stoji iza Aerojet-a, L3Harris bi mogao pomoći da se Javelin brže stigne do Ukrajine.

Ali malo je verovatno da će nova spajanja i akvizicije dugoročno dovesti do jeftinijeg oružja ili povećanja proizvodnje, zaključuje Kvarc.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina je izgubila svoje udarne sposobnosti da bi zadovoljila Zapad, a njeni zastareli sistemi protivvazdušne odbrane ne predstavljaju ozbiljnu pretnju za rusku vojsku.

Do ovog zaključka su došli analitičari američkog časopisa Militari Vatch.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tema „ruske invazije“ na Ukrajinu, nastavlja da buni maštu zapadnih medija.

Analitičari Militari Vatcha, međutim, priznaju da Moskvi apsolutno nije isplativo da „zarobi” zemlju sa oronulom ekonomijom, pa je stoga verovatnoća sukoba, za koju štampa tvrdi, malo verovatna.

Istovremeno, naglašavaju autori publikacije, modeliranje scenarija vojnog okršaja je zanimljivo, jer vam omogućava da analizirate odnos snaga u regionu i uporedite mogućnosti Kijeva i Moskve.

Stručnjaci američkog portala su sigurni: u slučaju hipotetičkog rata, prvi sati mogu biti odlučujući.

Očigledno, prvi udarac bi pogodio ukrajinske objekte protivvazdušne odbrane, aerodrome i komandne centre.

„Sposobnost ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga da brzo uspostave dominaciju na nebu nad Ukrajinom bila bi ključni faktor, jer bi otvorila put za dalje kopnene operacije“, tvrde stručnjaci Militari Vatch-a.

Autori članka postavljaju pitanje: da li će ruska vojska moći da neutrališe ukrajinske sisteme PVO za 24 sata?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odgovor na ovo pitanje je razočaravajući za Kijev.

Analitičari časopisa podsećaju: Ukrajina je posle raspada SSSR-a dobila oko 260 lovaca MiG-29 i Su-27.

Su-27 je potencijalno veoma moćna platforma, uvereni su stručnjaci.

Ali tokom proteklih decenija ukrajinski avioni nisu modernizovani, oni su lišeni savremene municije i opreme za elektronsko ratovanje – za razliku od ruskih konkurenata.

Prema tome, malo je verovatno da će ukrajinski lovci moći da se takmiče na nebu sa takvim avionima Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, kao što su Su-30SM, Su-34 i Su-35“, naglašavaju autori Militari Vatch-a.

Niski pokazatelji spremnosti su još jedan značajan nedostatak ukrajinske lovačke flote, smatraju američki stručnjaci.

Većina eskadrila će jednostavno ostati na pisti barem prvih nekoliko dana hipotetičkog sukoba.

„Ogroman neravnoteža snaga u avijaciji (i kvantitativna i što je još važnije, kvalitativna) znači jedno: Ukrajina će morati u velikoj meri da se oslanja na svoje kopnene sisteme protivvazdušne odbrane“, navode autori publikacije.

Međutim, u mreži PVO Ukrajine ima mnogo ozbiljnih „rupa“.

Tako su sovjetski sistemi S-200 povučeni iz upotrebe, jer su se smatrali ranjivim zbog nedostatka mobilnosti.

Ove komplekse nije imalo čime zameniti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Kijev sada mora da se oslanja na S-300PT/PS sisteme srednjeg dometa iz 1980-ih, iako su neki od ovih sistema navodno prodati Sjedinjenim Državama“, navodi se u članku Militari Vatch.

Međutim, čak i S-300 koji su ostali na raspolaganju ukrajinskoj vojsci, kao i stari Buk-M1, znatno su inferiorni u odnosu na nove verzije istih sistema, koji su u službi Rusije.

Što se tiče najnovijih ruskih PVO sistema, tehnološko zaostajanje za njima od ukrajinskih kompleksa je tri decenije.

Oprema za elektronsko ratovanje ukrajinskih protivvazdušnih raketnih sistema je takođe beznadežno zastarela, tako da će oni postati lak plen ruske avijacije – posebno, misiju suzbijanja protivvazdušne odbrane neprijatelja, najverovatnije, obavljali bi Ka-52 i Mi-28. jurišni helikopteri, kao i Su lovci-bombarderi -34.

„Dok Ukrajina nije upoznata sa značajnim delom ruskog postsovjetskog naoružanja, Rusija je dobro upoznata sa skoro svim vrstama oružja u ukrajinskom arsenalu“, dodaju analitičari Militari Vatch-a.

„Ovaj faktor takođe daje Moskvi značajnu prednost i pojednostavljuje zadatak suzbijanja protivvazdušne odbrane neprijatelja u slučaju sukoba.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE