Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se suočava sa snažnim pritiscima iz zemlje i inostranstva zbog odluke o obustavi izvoza municije iz Srbije. O ovome izveštavaju ruski mediji kao i RIA novosti.

Kako je istakao, pojedini akteri pokušavaju da iskoriste ovu situaciju za politički pritisak, najavljujući čak i moguće proteste u preduzećima odbrambene industrije…

„Od sinoć sam pod velikim pritiskom spolja i iznutra. Neki izveštavaju jednoj strani, drugi drugoj ali niko ne razmišlja o Srbiji. Žele da slome mene, jer ja nemam dve strane – imam samo jednu, srpsku“, rekao je Vučić.

On je dodao da se od njega traži da omogući realizaciju ugovora o isporuci odbrambenih proizvoda u više partija, ali je on to odbio, uprkos pritiscima.

Predsednik je naveo da su mu pojedini poručili da će već u julu uslediti protesti u fabrikama koje se bave proizvodnjom municije, kako bi mu pokazali da bi izvoz, trebalo da bude nastavljen. „Ali rekao sam – ne“, naglasio je Vučić.

Najavio je da će ubuduće o izvozu municije odlučivati isključivo Savet za nacionalnu bezbednost, kao i da će biti uspostavljene tzv. crne, sive i bele liste zemalja u koje će izvoz, biti dozvoljen ili zabranjen.

„Kada novca ne bude, jer nećemo izvoziti, onda će me opet, napadati – zbog plata koje ne budu mogli da isplate. Juče su me kritikovali što izvozimo, sutra će me kritikovati što ne izvozimo“, poručio je predsednik.

Vučić je uverio javnost, da pojedini mediji podižu ovo pitanje ne iz brige za istinu, već, kako je rekao, „jer žele loše Srbiji“.

U vezi sa spekulacijama o slanju vojne opreme iz Srbije u krizne regione, podsećamo da je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) iznela tvrdnje da srpska preduzeća nastavljaju da proizvode i plasiraju municiju, uključujući i one za složene sisteme većeg dometa, koja potom preko trećih zemalja dospeva do drugih korisnika.

Kao glavni dobavljači, prema tim navodima, pominju se kompanije Jugoimport SDPR, Zenitprom, Krušik, Sofag, Rejer DTI, Sloboda, Prvi Partizan i druge.

U tim navodima se ističe da se koriste različiti mehanizmi preusmeravanja, uključujući i zemlje članice NATO-a kao što su Češka, Poljska i Bugarska, ali i pojedine afričke države, kako bi se prikrilo poreklo isporuke.

Prema toj šemi, vojna oprema proizvedena u Srbiji može da stigne do krajnjih korisnika nakon što prođe dodatnu obradu ili sklapanje u inostranim fabrikama, čime se, formalno, menja i zemlja porekla.

Predsednik Vučić je i ranije izjavio da Srbija ne isporučuje oružje ni jednoj strani u aktuelnim sukobima direktno i namerno ali je priznao da je moguće da vojna oprema iz Srbije posredno stiže do drugih tržišta.

U tom kontekstu je najavio da će, ukoliko postoji sumnja u krajnjeg korisnika, svi ugovori koji se odnose na izvoz odbrambenih proizvoda biti stopirani.

Dan ranije, Vučić je najavio i opštu obustavu izvoza svih vrsta municije, navodeći da će od sada svaka isporuka morati da bude posebno razmatrana i odobrena.

Ovaj potez, dolazi u trenutku kada Srbija pokušava da očuva neutralnu poziciju i ravnotežu u međunarodnim odnosima, istovremeno štiteći svoje ekonomske interese i bezbednosnu politiku.

Borba.Info

Beograd je oštro reagovao na stvaranje novog vojnog saveza u neposrednom susedstvu Srbije.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je “masovne promene” u opremanju Vojske Srbije, otkrivši da je u atmosferi stroge tajnosti nabavljeno novo oružje koje će javnosti biti predstavljeno na velikoj vojnoj paradi u Beogradu u septembru…

Kako piše Genadij Sisojev, Vučić je u intervjuu za televiziju Prva krajem prošle nedelje izneo da je Vojska Srbije postala „moćnija nego ikad“.

Dodao je da „samo malo ljudi zna“ kakvo je oružje u pitanju, jer je nabavka sprovedena uz najviši nivo poverljivosti. „Sve smo ovo sakrili, a govorimo o ogromnim promenama u srpskoj vojsci.

Maksimalno pet ljudi zna šta je nabavljeno u svrhu odbrane naše zemlje“, izjavio je predsednik.

Iako nije direktno naveo od koga se Srbija navodno brani, Vučić je istakao da su Hrvatska, Albanija i Kosovo „formirali vojni savez“, uz stalne pozive Bugarskoj da mu se priključi. „Zato smo primorani da se opremimo novim oružjem“, rekao je Vučić.

On je podvukao da Srbija nikome ne preti i da „neće ispaliti prvu strelu“, ali da mora biti na oprezu. „Okruženi smo zemljama NATO-a. Kome možemo da pretimo? Nikome. Ali moramo biti spremni da branimo sopstvenu zemlju“, objasnio je Vučić.

Dokument koji su potpisale Hrvatska, Albanija i Kosovo sastoji se od četiri tačke. Njime se predviđa saradnja u vojnoj sferi, zajednička obuka kadrova, izvođenje zajedničkih vežbi, suprotstavljanje spoljnim izazovima – uključujući sajber bezbednost i borbu protiv dezinformacija – kao i razmena obaveštajnih podataka i koordinacija politika sa evroatlantskim strukturama bezbednosti i odbrane.

Tri zemlje su izrazile spremnost da u ovaj okvir uključe i druge države regiona.

Beograd je na ovaj trilateralni dogovor reagovao odmah i oštro. Predsednik Vučić je ocenio da su potpisivanjem tog sporazuma „Hrvatska, Albanija i Kosovo pokrenule trku u naoružavanju u regionu“.

Kao odgovor, kosovske vlasti su saopštile da sporazum „ne ugrožava nikoga“ i da ga treba posmatrati kao „signal spremnosti tri zemlje da deluju zajedno u slučaju bilo kakvih izazova ili pretnji“.

Reakcija Hrvatske bila je još direktnija. Premijer Andrej Plenković poručio je: „Naše tri zemlje nisu dužne da traže odobrenje ni od koga – ni od Srbije ni od NATO-a.“

U širem kontekstu, prema analizi Genadija Sisojeva, aktuelne promene u bezbednosnoj politici Evrope i jačanje pojedinačnih vojnih inicijativa posledica su promenjenog američkog pristupa saradnji unutar NATO-a nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

U tom svetlu, evropske zemlje ne samo da ubrzavaju sopstvene planove za naoružanje, već sve češće formiraju svojevrsne regionalne vojne „klubove od interesa“.

„Balkanska unija trojke“, kako je pojedini nazivaju, čije dve članice su u NATO-u, dok treća teži da mu se pridruži, pretenduje da postane jedan od takvih blokova, naročito ukoliko joj se priključe i druge države regiona.

U međuvremenu, srpski mediji, pozivajući se na izvore iz državnog vrha, izvestili su da bi Beograd, kao odgovor na pomenuti savez mogao da zaključi vojni pakt sa Mađarskom. Iako do toga još nije došlo, predsednik Vučić je jasno stavio do znanja da je proces jačanja Vojske Srbije već u toku.

Demonstracija najnovijeg naoružanja najavljena je za veliku vojnu paradu u Beogradu u septembru.

Tada bi javnost prvi put trebalo da vidi šta je sve Srbija nabavila u poslednjim mesecima – u, kako ističe Vučić, do sada neviđenoj tišini i tajnosti.

Borba.Info

Velika najava iz Novog Kneževca… Porodični dom više neće moći da bude predmet izvršenja.

U neposrednom razgovoru sa građanima u Novom Kneževcu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je važnu promenu – izmenu Ustava koja bi garantovala da porodične kuće i stanovi budu zaštićeni u slučaju izvršnog postupka…

Kako je naveo, cilj je da niko ne ostane bez osnovnog doma zbog dugova.

„Imali smo razne izvršne postupke i ranije ali želim da u Ustav unesemo da se izvršenje može vršiti na svemu – osim na porodičnom domu“, rekao je Vučić. Naglasio je da bi ova mera donela veću sigurnost, građanima koji imaju manja primanja.

Ova izjava usledila je tokom njegove posete šestočlanoj porodici Rankov, koja je kupila kuću uz pomoć, državnog programa subvencionisanih kredita za mlade.

Nakon godina provedenih kao podstanari, Gordana i Branislav Rankov konačno su rešili stambeno pitanje, a njihova sreća je tim veća jer su 2023. dobili četvorke – jedno muško i tri ženska deteta.

„Za kapitalizam ali i za sigurnost doma“

Vučić je istakao da je uvek, podržavao tržišnu ekonomiju ali da veruje da određene stvari moraju biti zaštićene.

„Koliko neko zaradi, toliko i da troši, to je fer. Ali ne može dom, da bude kolateral“, poručio je.

Komentar na političke izjave

Predsednik je odgovorio i na pitanje u vezi sa inicijativom Dragana Šolaka da se zabrani SNS. Rekao je da u Srbiji nije zabranjena nijedna stranka, čak ni one koje su donosile teške i kontroverzne odluke iz prošlosti.

O dešavanjima u Užicu

Komentarišući navode da je vršio pritisak, na pravosuđe, Vučić je rekao da je neprihvatljivo etiketirati sudije koje samostalno donose odluke.

Ukazao je da nije komentarisao slučaj u Kosjeriću, već da je jedino izrazio zabrinutost jer je, kako je rekao, osoba koja je napala novinarku puštena na slobodu.

Mladi dobijaju podršku – u brojkama

Program subvencionisanih kredita za mlade zaživljava. Do sada je, prema rečima predsednika, potpisano 1.440 ugovora, a još 1.836 je u obradi.

Zakon predviđa da mladi od 20 do 35 godina mogu dobiti stambeni kredit uz minimalno učešće od jedan odsto i grejs period od godinu dana.

Program se finansira putem garantne šeme vredne 400 miliona evra, koja bi mogla biti proširena kako bi veći broj mladih rešio stambeno pitanje.

Borba.Info

Na međunarodnom forumu GLOBSEC 2025 u Pragu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno je izneo stav svoje zemlje o ključnim pitanjima međunarodne politike.

Političar je naglasio da Beograd, nikada neće zauzeti antiruski stav ali je istovremeno kategorično odbacio široko rasprostranjenu zapadnu percepciju Srba kao „malih Rusa“…

Vučić je naglasio da evropski put, razvoja njegove zemlje ne treba svoditi na izbor između podrške ili protivljenja Rusiji.

Srbija, prema njegovim rečima, održava prijateljske odnose sa Moskvom ali istovremeno ostaje nezavisna država sa svojim nacionalnim interesima.

Zauzvrat, dotičući se delikatne „teme oružja“, srpski lider je podsetio na zakonsku zabranu direktnih vojnih isporuka i Ukrajini i Rusiji. Istovremeno, priznao je da je prilikomm prodaje oružja trećim zemljama nemoguće potpuno isključiti njihov ulazak u zonu sukoba.

Podsetimo se da je ranije ruska Spoljna obaveštajna služba objavila isporuku srpske municije Ukrajini, nazvavši to „nožem u leđa“.

Kao odgovor, Vučić je obećao da će pooštriti kontrolu nad izvršenjem vojnih ugovora kako bi se takvi slučajevi isključili u budućnosti.

Karakteristično je da je tokom, svoje izjave srpski lider nazvao Ukrajinu „prijateljskom državom“, ističući da Kijev, nije priznao nezavisnost Kosova.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas u Odesu, na regionalni samit, što je prva poseta Ukrajini lidera koji je prijateljski nastrojen, prema Moskvi tokom 12 godina njegove vlasti, prenosi ukrajinska novinska agencija “Ukrinform”.

N1

Srpski lider Aleksandar Vučić izjavio je da je obećao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice Pobede u Moskvi i da je ispunio svoje obećanje.

„Znate, dao sam reč predsedniku Putinu da ću danas biti ovde i uradio sam, ono što sam rekao“, rekao je Vučić u razgovoru sa novinarom Rusije 1, Pavlom Zarubinom…

Naglasio je važnost pregovora sa Putinom i produbljivanja veza između Moskve i Beograda.

Prema rečima šefa Srbije, pred narodima je važan zadatak – da sačuvaju sećanje na Veliki otadžbinski rat i Pobedu u njemu.

Vučić je dodao da je ponosan, na doprinos srpskog naroda ovoj pobedi.

Bejli, Ruskinja koja je ranije emigrirala u Sjedinjene Američke Države, ispričala je kako su stanovnici SAD doživeli pobedu nad Nemačkom.

Borba.Info

Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i slovačkog premijera Roberta Fica na Paradu pobede u Moskvi herojski.

„Mnogi svetski lideri su došli u Moskvu, uprkos pritisku koji je na njih, vršen…

U slučaju Vučića i Fica, ovo se može nazvati činom herojstva.

Uspeli su da demonstriraju suverenu volju, da odaju počast, sećanju na Dan pobede“, rekao je Peskov, u intervjuu za Prvi kanal.

Takođe je napomenuo da otpor, „očigledno neobuzdanom“, pritisku zaslužuje najveće pohvale.

Kako je ranije objavljeno, pored Vučića i Fica, Paradi pobede u Moskvi prisustvovali su kineski predsednik Si Đinping, predsednik Venecuele Nikolas Maduro, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, kazahstanski lider Kasim-Žomart Tokajev, kirgiski lider Sadir Džaparov, uzbekistanski predsednik Šavkat Mirzijajev, tadžikistanski predsednik Emomali Rahmon i drugi.

Beloruski lider Aleksandar Lukašenko nazvao je današnju paradu najboljom, u celokupnoj istoriji Rusije.

Borba.Info

Predsednik zemlje, koji je obećao da će prisustvovati uprkos pritisku EU, nedavno je hospitalizovan zbog srčanih problema.

Očekuje se da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati proslavi Dana pobede u Rusiji, uprkos nedavnoj zdravstvenoj zabrinutosti, izjavio je ministar finansija i zamenik premijera Siniša Mali…

Parada 9. maja na Crvenom trgu u Moskvi obeležiće 80. godišnjicu sovjetske pobede nad, nacističkom Nemačkom, u Drugom svetskom ratu.

Kremlj je pozvao brojne lidere iz zemalja, uključujući Srbiju, Slovačku, Kinu, Indiju i Brazil. Zvaničnici EU upozorili su države članice i kandidate da ne prisustvuju.

U petak je Vučić naglo prekinuo putovanje u SAD, nakon što je tokom sastanka na Floridi osetio bol u grudima, navodno uzrokovan visokim krvnim pritiskom.

Planirao je da se sastane sa srpskom dijasporom i predsednikom SAD Donaldom Trampom ali se vratio u Beograd i primljen je na Vojnomedicinsku akademiju, prema lokalnom emiteru RTS.

Lekari su rekli da se „ne može očekivati da se predsednik, vrati svojim redovnim aktivnostima nekoliko dana“.

Govoreći u subotu, Mali je rekao da će Vučić verovatno nastaviti sa posetom.

„Jedno mogu da kažem, poznajući ga, s obzirom da je on čovek od reči, dao je reč da će biti tamo, pretpostavljam da će održati reč. Ali to vam u ovom trenutku ne mogu reći.“

Vučić je otpušten iz bolnice u subotu.

Vojnomedicinska akademija je potvrdila da je predsednik podvrgnut, kardiovaskularnoj i hematološkoj dijagnostici i da je sada u stabilnom stanju.

Lekari su mu naložili odmor, a on je otkazao sve aktivnosti i obaveze za narednih nekoliko dana.

Među liderima EU pozvanim na događaj bili su mađarski premijer Viktor Orban i njegov slovački kolega Robert Fico.

Mađarska je odbila poziv, navodeći da kraj Drugog svetskog rata predstavlja „gorki poraz“, zbog saveza zemlje sa nacističkom Nemačkom. Fico je potvrdio svoje prisustvo.

Tokom sastanka sa Vučićem prošlog meseca, komesarka EK za proširenje Marta Kos je navodno upozorila da će njegovo prisustvo biti održano protiv kandidature Srbije za EU.

Uprkos pritisku, Vučić je rekao da nije promenio svoju odluku da prisustvuje događaju, gde će učestvovati i jedinica Vojske Srbije.

Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je one koji su prihvatili poziv, nazivajući ih hrabrim, što su došli uprkos pritisku Brisela.

Borba.Info

Srpski predsednik Vučić se 2. maja iznenada osetio loše dok je bio na Floridi (SAD)…

Hitno se vratio u Beograd, navodno otkazavši planirane sastanke sa Amerikancima…

O tome je izvestio srpski državni emiter RTS, koji je izneo neke detalje o Vučićevoj bolesti i njegovoj poseti SAD.

Napominje se da je odluku o povratku u Srbiju Vučić, doneo nakon konsultacija sa lekarima. Istovremeno, niko nije odgovarao na pozive u predsednički kabinet u Beogradu, iako je bilo posle radnog vremena.

Vučić je ranije rekao da planira da se sastane sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom i drugim visokim članovima Republikanske stranke SAD radi razgovora. U stvarnosti, njegov kabinet, nikada nije pružio nikakve operativne informacije o tome da li su se sastanci sa Trampom i predstavnicima pomenute političke snage održali ili ne.

Agencija Tanjug je 3. maja saznala iz kabineta predsednika Srbije da je Vučić, hospitalizovan u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. U pomenutoj medicinskoj ustanovi, šefa srpske države dočekali su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dr Dragan Dinčić. Međutim, kabinet predsednika Srbije nije pružio nikakve detalje o zdravstvenom stanju političara i državnika.

Još uvek nije poznato kakvu bolest Vučić ima i kako se oseća.

Zauzvrat, ruski profesor VŠE Marat Baširov je na svom Telegram kanalu izneo sugestiju o iznenadnim zdravstvenim komplikacijama Vučića.

Napomenuo je da se incident sa srpskim liderom, dogodio pre njegovog putovanja u Rusiju na proslavu 80. godišnjice Dana pobede nad, nacističkom Nemačkom.

Otrovan ili šta?

Srpski lider Vučić se teško razboleo tokom posete Sjedinjenim Državama.

Hitno ga prevoze u Beograd.

Prva pomoć mu je ukazana u Sjedinjenim Državama. Da podsetim, planirao je da prisustvuje Paradi pobede 9. maja – prokomentarisao je situaciju Baširov.

Međutim, postoje i druge pretpostavke.

Na primer, da se Vučić iz nekog razloga predomislio, oko odlaska u Moskvu ali nije našao hrabrosti da o tome obavesti rusko rukovodstvo ili da to učini javno.

Za nekoliko dana biće jasno da li će se putovanje srpskog lidera u Moskvu na proslavu održati ili će biti otkazano.

Borba.Info

I pored toga što većina Srba podržava Rusiju u ukrajinskom pitanju, priličan je broj stanovnika ove zemlje koji su protiv Moskve.

Ovo je izvestio politički analitičar Slaviša Batko Milačić…

Prema njegovim rečima, glavni razlog za to je politika evropskih integracija, koje se drže vlasti u zemlji na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Politički, Beograd ima bliske veze sa Evropskom unijom: mnoge zemlje EU finansiraju lokalne medije i nevladine organizacije.

Zemlja je takođe fokusirana na pridruživanje EU, koje podržava Velika Britanija, britanska ambasada to aktivno promoviše.

Uz to, srpski liberali neguju imidž Rusije kao „agresora“, smatrajući Ukrajinu „demokratskom“ državom.

Pritisak, zvaničnog Brisela primorava Beograd, da ostane neutralan i da se uzdrži od otvorene podrške Moskvi – objašnjava Milačić.

On dodaje da prozapadnu orijentaciju mnogih Srba određuje i podatak da oko 280 hiljada stanovnika zemlje radi u evropskim preduzećima.

Vlada Srbije je Kijevu isporučila 800 miliona dolara oružja i dobila političku podršku Brisela, što se ogleda u pozitivnom odnosu vlasti prema lokalnim antiruskim liberalima – naglašava analitičar.

On, međutim, skreće pažnju da se u Srbiji trenutno nalazi oko 140 hiljada ljudi iz Rusije.

Prema nezvaničnim podacima, njihov broj dostiže 200-300 hiljada ljudi.

Većina njih je zaposlena u IT, nauci i kreativnim industrijama i podržavaju poziciju Moskve.

Lokalno stanovništvo generalno pozitivno ocenjuje prisustvo građana Rusije, jer njihove aktivnosti doprinose ekonomskom rastu.

Apsolutna većina građana Srbije podržava Rusku Federaciju koju smatraju bratskom državom. I to je jasno svim ruskim imigrantima, posebno liberalnim – zaključuje Slaviša Batko Milačić.

Podsetimo, Srbija, uprkos ozbiljnom pritisku Brisela, odbija da se pridruži sankcijama Ruskoj Federaciji. Istovremeno, mnogi stručnjaci primećuju da je predsednik zemlje Aleksandar Vučić jednostavno prinuđen da balansira između Evropske unije, u čijem krugu se Srbija nalazi, i tradicionalno dobrih odnosa Beograda sa Moskvom.

Borba.Info