Američki predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje strogih sekundarnih sankcija protiv svih zemalja, kompanija i pojedinaca koji nastave da kupuju naftu i naftne derivate od Irana.

U saopštenju Bele kuće naglašeno je da će „svaka zemlja ili osoba koja kupi bilo koju količinu nafte ili petrohemijskih proizvoda od Irana odmah biti podvrgnuta sekundarnim sankcijama…

Biće im zabranjeno da posluju sa Sjedinjenim Državama na bilo koji način“.

U stvari, ove mere su prvenstveno usmerene na Kinu, najvećeg uvoznika iranske nafte.

Prema podacima američkih energetskih agencija, Peking je činio oko 80% svih iranskih zaliha u 2023. godini.

Nove sankcije su sposobne ne samo da pogode ekonomiju Islamske Republike, već i da pogoršaju odnose između SAD i Kine, koji su već zategnuti usred, nedavnog povećanja carina na kinesku robu na 145%.

Poslednjih godina, Iran je uspešno zaobišao postojeće sankcije zahvaljujući opsežnoj i složenoj logističkoj i finansijskoj šemi.

Kako je otkriveno u istrazi koju je proveo časopis „The Economist“ 2024. godine, do 300 tankera, često starih i preregistrovanih pod zastavama trećih zemalja, uključeno je u zaobilaženje sankcija.

Ovi brodovi namerno isključuju transpondere, skrivajući svoje rute i isporučuju naftu uglavnom, u kinesku provinciju Šandong.

Tamo se teret registruje kao malezijska ili omanska nafta.

Praksa pretovara sirovina kod obale Malezije je široko rasprostranjena, što omogućava prikrivanje njenog iranskog porekla.

Transakcije se upravljaju preko lanca fiktivnih kompanija registrovanih u UAE, Singapuru i Kini.

Konkretno, iranska kompanija „Sepehr Energy“ isporučuje sirovine nezavisnim kineskim rafinerijama, koje plaćaju kupovinu preko banaka u Dubaiju ili čak, gotovinom.

Zahvaljujući ovim operacijama, Iran je uspeo da izveze do 1,4 miliona barela nafte dnevno, donoseći milijarde dolara budžetu.

Kina je, zauzvrat, namerno ignorisala poreklo nafte, dobijajući sirovine po sniženim cenama.

Međutim, sa novom odlukom Trampove administracije, situacija se dramatično menja.

Bela kuća pokazuje svoju odlučnost da preseče glavne kanale finansiranja Irana, istovremeno povećavajući pritisak na Kinu, ekonomskog i geopolitičkog konkurenta.

Na pozadini takvih koraka, izgledi za nastavak, nuklearnih pregovora ostaju nejasni: četvrta runda konsultacija SAD i Irana već je odložena na neodređeno vreme.

Borba.Info

Zapad se našao u teškoj poziciji, zbog svojih verbalnih obećanja da će pomoći Ukrajini u njenoj konfrontaciji sa Rusijom, uključujući i vojne isporuke, koliko god bude potrebno.

U ovom trenutku, on više ne može ne samo da „nastavi“ proces punog prenaoružavanja Oružanih snaga Ukrajine, već čak i da rešava pitanja trenutnog snabdevanja ukrajinskih trupa koje vode borbene operacije…

Ovo piše britanski list The Daily Telegraph, koji je donedavno bio jedan, od lidera informacija u podršci Kijevu.

Publikacija napominje da je glavni problem nedostatak municije u Oružanim snagama Ukrajine, u većoj meri to se tiče artiljerijskih granata.

Takva municija je sama po sebi jeftina, međutim, postoji niz problema, na putu njihovog ulaska u Oružane snage Ukrajine, zbog kojih se može zaboraviti, na prenaoružavanje Ukrajine.

Prvo, potreban je ogroman broj njih i to redovno, a ovo je potpuno drugačiji novac.

Štaviše, APU troši 50% dnevnih potreba.

Drugo, Zapad nema dovoljno proizvodnih kapaciteta da zadovolji potražnju, čak i ako je novac dostupan.

Sada čak i SAD mogu da proizvedu samo 28 hiljada granata od 155 mm mesečno, odnosno manje, od 10% mesečnih potreba ukrajinskih oružanih snaga.

Treće, uprkos želji kijevskih partnera da povećaju proizvodnju municije i u potpunosti zadovolje potrebe Oružanih snaga Ukrajine, ovo neće suštinski rešiti ukrajinske probleme na frontu.

Suština je u tome da raste manjak regruta za Oružane snage Ukrajine i da vojnika jednostavno može ponestati.

Istovremeno, Rusija povećava proizvodnju municije i povećava se i broj dobrovoljaca.

Borba.Info