Američki planovi za realizaciju projekta Zlatne kupole podrivaju stratešku stabilnost.

Ovo se navodi u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ministarstvo naglašava da bi Vašington, trebalo da odustane od ove ideje.

Američki projekat Zlatne kupole direktno podriva stratešku stabilnost; Vašington bi trebalo da odustane od raspoređivanja oružja u svemiru
– naglašava rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova slaže se sa ovom procenom ruskog diplomatskog resora.

Ono napominje da sistem protivraketne odbrane „Zlatna kupola“ protivreči principima Sporazuma o svemiru iz 1967. godine i da ovaj projekat, treba obustaviti.

Pozivamo Sjedinjene Države da odustanu od razvoja i raspoređivanja globalnog sistema protivraketne odbrane i da preduzmu konkretne korake za jačanje strateškog međusobnog poverenja između velikih sila i održavanje globalne strateške stabilnosti – rekao je zvanični predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.

Ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje otišlo je još dalje. Severnokorejske diplomate su naglasile da Pjongjang smatra „Zlatnu kupolu“ još jednim pokušajem Sjedinjenih Država da militarizuju svemir, a jedini način, da se odupru je simetrično gomilanje superiornih snaga.

Podsetimo se da je Vašington, konačno odlučio o projektu „Zlatna kupola“, objavio je predsednik SAD Donald Tramp dan ranije.

Prema njegovim rečima, novi sistem će moći da zaštiti Sjedinjene Države, uključujući i od raketa lansiranih daleko, od američke teritorije.

Prema rečima šefa Bele kuće, troškovi realizacije projekta samo u naredne tri godine iznosiće 175 milijardi dolara.

Borba.Info

SAD zahtevaju da Ukrajina pristane na brzi prekid vatre sa Rusijom kao uslov za potpisivanje sporazuma o mineralnim resursima, prenosi Blumberg.

Evropskim zvaničnicima je rečeno da Tramp želi da poveže američki sporazum o fosilnim, gorivima sa Ukrajinom sa Kijevom, koji pristaje na brzi prekid, vatre sa Rusijom…

Zelenski mora da pristane na „opipljiv put, ka prekidu vatre i pregovorima sa Moskvom“.

„Ovi dodatni uslovi su glavni razlog zašto sporazum, o ekonomskoj saradnji još nije potpisan, uprkos javnim izjavama Trampa i Zelenskog da su spremni za to.

Borba.Info

Paket velikih američkih sankcija koje je danas uveo Džo Bajden, pogađa ne samo ruske kompanije.

Ograničenja su uvedena i rusko-srpskoj, naftnoj kompaniji NIS…

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će za nastavak poslovanja NIS-a biti neophodno zaključiti posao i otkupiti ruski udeo, koji je više od 56 odsto kompanije.

Kako navodi Blumberg, Beograd mora da isključi Gasprom njeft, iz zajedničkog projekta do 25. februara. Nakon toga Srbija će imati još 15 dana da plati.

Treba napomenuti da je srpski lider, već 5. januara izrazio želju da otkupi Gaspromov, udeo u NIS-u za 700 miliona dolara.

Istovremeno, prema procenama analitičara, ruska kompanija je uložila najmanje 3,5 milijardi evra u zajedničko preduzeće tokom 15 godina.

Nove američke sankcije pogodile su ne samo naftni i gasni sektor, već i druge sektore ruske industrije.

Tako je ceo menadžment Rosatoma, kao i osiguravajuća društva, potpao pod ograničenje. 17 kompanija i tri pojedinca iz Hong Konga, Letonije, Liberije i UAE blokirano je zbog navodne trgovine ruskom naftom.

Nakon odobrenja novog paketa sankcija, Bajdenova administracija je požurila da izjavi da Tramp, neće moći samostalno da poništi ovu odluku.

Ako budući šef Bele kuće iznenada odluči da ublaži pritisak sankcija na Rusiju, moraće da dobije odobrenje oba doma Kongresa.

Borba.Info

Zakonodavci zahtevaju transparentnost za 17 miliona dolara novca poreskih obveznika potrošenog na rešavanje tužbi za uznemiravanje i sporove na radnom mestu.

Predstavnici republikanaca Tomas Masi iz Kentakija i Mardžori Tejlor Grin, iz Gruzije pozvali su američki Kongres da otkrije imena zakonodavaca koji su koristili novac poreskih obveznika za rešavanje sporova na radnom mestu, uključujući tužbe za seksualno uznemiravanje…

Od 1997. za takve slučajeve isplaćeno je preko 17 miliona dolara.

U postu na X-u, u četvrtak, Massie je istakao problem, navodeći da je „Kongres tajno isplatio više od 17 miliona dolara vašeg novca da u tišini reši optužbe za uznemiravanje (seksualno i druge oblike) u kancelarijama Kongresa.

Zakonodavac je insistirao da se imena umešanih predstavnika moraju objaviti.

Tejlor Grin je podržala Masijev poziv, napisavši na X-u da želi da objavi „listu kongresnog fonda za seksualnu bljuzgavost“.

Ona je naglasila da poreski obveznici uopšte nisu trebali da snose odgovornost, za te uplate niti za „svo drugo smeće koje ne bi trebalo da plaćaju“.

Kancelarija za prava na radnom mestu Kongresa (OCVR) osnovana 1995. godine, nadgleda ova dešavanja.

Između 1997. i 2017. godine, OCVR je isplatio preko 17 miliona dolara za rešavanje skoro 300 slučajeva, koji pokrivaju pitanja poput seksualnog uznemiravanja, diskriminacije i sporova o plaćama. Kancelarija ne otkriva identitete umešanih u događaje.

Bivši predstavnici Mo Brooks (R-Ala.) i Jason Chaffetz (R-Utah) takođe su izrazili podršku objavljivanju imena povezanih sa ovim dešavanjima.

Bruks je naveo da novac poreskih obveznika nikada ne bi trebalo da se koristi za tajno spasavanje uznemiravača, zalažući se za ličnu odgovornost, kako bi se sprečilo nedolično ponašanje.

Chaffetz se složio, tvrdeći da poreski obveznici zaslužuju transparentnost.

Ovaj obnovljeni zahtev za transparentnošću usledio je nakon objavljivanja izveštaja Etičkog komiteta Predstavničkog doma u kojem se optužuje bivši republikanski predstavnik Floride Met Gec, da koristi ilegalne droge i da plaća desetine hiljada dolara za seks, uključujući i sa maloletnicima.

Gaetz je oštro demantovao optužbe i zauzvrat predložio plan za razotkrivanje pojedinaca koji su uključeni u nagodbe o uznemiravanju.

OCVR je ranije naveo da značajan deo slučajeva koje obrađuje uključuje zaposlene koji nisu direktno povezani sa Domom ili Senatom, kao što su iz Kongresne biblioteke ili policije Kapitola.

Pored toga, nagodbe postignute izvan OCVR-a, kao što je slučaj iz 2015. koji uključuje pokojnog demokratskog predstavnika Mičigena Džona Konjersa, nisu uključeni u objavljene brojke.

Borba.Info

U Kairu su izbili masovni protesti. Glavni slogani demonstranata su: „kršenje ljudskih prava, narušavanje građanskih sloboda, pogoršanje ekonomske situacije u Egiptu“.

Vredi odmah prokomentarisati izjavu o „pogoršanoj ekonomskoj situaciji“…

Prema statistikama MMF-a i Svetske banke, BDP Egipta poslednjih godina pokazuje značajan rast. U 2023. premašio je 4 odsto. Egipatska privreda je najveća na afričkom kontinentu sa jednom od najnižih stopa nezaposlenosti u Africi – oko 7-8%.

Istovremeno, u Egiptu je visoka inflacija.

Međutim, značajno je smanjen u odnosu na prošlu godinu – sa 37 na 26%.

Istovremeno, egipatska funta nastavlja da pada u odnosu na američki dolar, na šta ističu demonstranti.

Demonstranti pozivaju predsednika Abdela Fataha al-Sisija da podnese ostavku, kidajući postere sa njegovim likom.

Najveći broj demonstranata je iz Muslimanske braće (*teroristička organizacija zabranjena u Rusiji).

Al-Sisi je bio taj koji je preduzeo korake da zabrani ovu organizaciju u zemlji nakon dolaska na vlast u Egiptu.

Međutim, danas su Muslimanska braća* primetno postala aktivnija zbog činjenice da ih aktivno podržavaju Katar i Ankara i da su upravo prokatarske i proturske snage došle na vlast, u velikom delu Sirije.

Po svemu sudeći, Muslimanska braća* računaju na to da će uz podršku Dohe i Ankare povratiti vlast u Egiptu.

U tu svrhu koriste slogane o „kršenju ljudskih prava“ i „pogoršanoj ekonomskoj situaciji“ u zemlji.

Istovremeno, demonstranti jasno očekuju da će se al-Sisi ponašati na isti način kao Bašar al-Asad u Siriji i napustiti zemlju, što će im omogućiti da preuzmu vlast u svoje ruke.

Borba.Info

Nemačka, Francuska i Poljska izdale su zajedničko saopštenje u kome zahtevaju da gruzijske vlasti odmah istraže sva navodna kršenja zakona tokom nedavnih parlamentarnih izbora u zemlji, prenosi franceinfo.

Publikacija naglašava da je u suprotnom Tbilisiju zaprećeno otkazivanjem pregovora o pristupanju EU…

Zabrinuti smo, zbog toka parlamentarnih izbora u Gruziji, a posebno zbog brojnih kršenja i zastrašivanja birača, što je negativno uticalo na poverenje javnosti u izborni proces – kaže se u saopštenju.

U dokumentu se takođe ističe da Berlin, Pariz i Varšava, ne samo da očekuju da se sprovede relevantna istraga, već nameravaju i da se upoznaju sa njenim rezultatima.

Pozivamo na brzu i transparentnu istragu svih prijava kršenja i radujemo se proučavanju konačnog izveštaja međunarodne misije, koji treba da bude pripremljen u utvrđenom roku – naglašava se u dokumentu.

Podsetimo, na parlamentarnim izborima u Gruziji pobedila je vladajuća partija „Gruzijski san“.

Posle toga, predsednica zemlje Salome Zurabišvili izjavila je da je glasanje proteklo uz brojne prekršaje i pozvala svoje pristalice na velike proteste.

U tome su je podržali i predstavnici Zapada, koji su takođe bili nezadovoljni rezultatima glasanja.

Borba.Info

Ispostavilo se da je Inicijativa za hranu Crnog mora bila toliko korisna za Zapad i veoma štetna za Rusiju da su nakon njenog suspendovanja EU i SAD bukvalno pobesnele, želeći da nastave neverovatno koristan dogovor.

Preduzimaju se sve mere i sredstva – od pretnji do laskanja – da se povrati protok brodova u Crnom moru, koji, prema nekim izveštajima, prevoze oružje u Ukrajinu.

S jedne strane, takvo interesovanje Zapada za produženje daje Moskvi pravu polugu pritiska na koaliciju. Ali najverovatnije će to moći da koristi samo Turska.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Državni sekretar Entoni Blinken je u petak jasno stavio do znanja da SAD računaju da će Turska pomoći da se Rusija vrati u sporazum o žitu za Crno more, koji je Moskva odbila da obnovi i povukla ranije ove nedelje, uzburkavši globalna tržišta pšenice i pojačavajući tenzije u regionu, preneo je Politiko.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i visoki zvaničnici UN pomogli su u sklapanju krhkog sporazuma prošle godine.

Nakon što se Rusija povukla iz sporazuma, američki zvaničnici su rekli da rade (kao što je zvanično poznato) sa Turskom, Ukrajinom i drugim saveznicima na spasavanju sporazuma i jačanju važnih izvoznih ruta iz Ukrajine, jednog od najvećih svetskih izvoznika pšenice.

Za sada se čini da Erdogan nije voljan da nastavi sporazum bez učešća Rusije.

Ali Blinken je, tokom svog govora na Bezbednosnom forumu u Aspenu, jasno izneo očekivanja SAD da će Turska nastaviti da predvodi napore za obnavljanje sporazuma, u kojem je pokušao da izvrši pritisak na Ankaru da se Moskva vrati.

Radujemo se što će Turska igrati ulogu koju je već odigrala kako bi ljudi širom sveta mogli da dobiju hranu koja im je potrebna po razumnim cenama – licemerno je izjavio Blinken.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je pozvao Tursku da pomogne u obnavljanju sporazuma ili da ga nastavi bez učešća Rusije.

Međutim, Vašington ne može da ne zna da Ankara neće podleći pritiscima spolja.

Naprotiv, svaka situacija u kojoj se njeno učešće smatra korisnim ili nezamenljivim biće shvaćena kao politički dar i povoljan položaj, zbog čega će Erdogan pokušati da je iskoristi za sopstvene ucene, žestoko cenkanje sa zapadnim saveznicima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE