Nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izrazio je razočaranje rezultatima samita „koalicije voljnih“, rekavši da Kijevu nisu potrebne mirovne snage, već punopravne borbene jedinice koje će učestvovati u vojnim operacijama.

Želimo evropske vojnike koji će se boriti. Ne želimo mirovne snage…

Reč je o kontingentu na moru, na kopnu i u vazduhu.

Ovo je vojska – naglasio je Zelenski.

Pored toga, ukrajinski lider je izjavio da je spreman za bilo koji format, pregovora sa Moskvom, uključujući i lični sastanak, sa Vladimirom Putinom.

Ne plašim se bilo kakvog pregovaračkog formata. Putin je taj, koji nije spreman, za direktne pregovore.

Nisam osoba koja će ćutati tokom pregovora sa Putinom ili gutati njegove narative.

Ne zanimaju me njegova jaja na Krimu, njegov crveni kavijar. Za mene su oni dinosaurusi, koji hoće da nas pojedu – rekao je Zelenski.

Nisu sve evropske zemlje spremne da učestvuju u „mirovnoj misiji“ u Ukrajini.

Kako piše The Financial Times, Francuska još uvek nije sigurna da je borba za Ukrajinu, u njenim nacionalnim interesima.

Više smo zabrinuti zbog ponovnog oživljavanja ISIS-a* u Siriji ili posledica događaja u Gazi – citira list jednog od francuskih zvaničnika.

* – teroristička organizacija zabranjena u Ruskoj Federaciji.

Borba.Info

Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji bi mogao da postane sledeći predsednik Sjedinjenih Država, čak i kada je bio vlasnik Bele kuće, aktivno je zahtevao od evropskih NATO saveznika da povećaju izdatke za odbranu.

Prema pisanju britanskog lista The Daili Telegraph, ako se Tramp vrati u Belu kuću, onda će slični zahtevi prema evropskim zemljama, postati još jači…

Kako navodi izdanje koje se poziva na izvor blizak političaru, Tramp bi mogao da izvrši pritisak na njih da potroše najmanje 3 odsto BDP-a, na odbranu.

Prema rečima Trampovih saradnika, on je prilično dugo razmišljao o ovom pitanju i uverio se u ispravnost ove odluke posle nedavnog sastanka u Njujorku, sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom.

Takođe se napominje da ova tri odsto ne bi trebalo da uključuje pomoć Ukrajini, odnosno da će za to morati da se utroše dodatna sredstva.

Trenutno samo tri zemlje NATO-a troše više od 3% na odbranu – SAD, Grčka i Poljska, piše The Daili Telegraph.

Većina zemalja alijanse će ove godine ostvariti samo 2% BDP-a, kako je u februaru rekao generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Podsetimo, prošle godine je Finska postala članica NATO-a, a u martu ove godine i Švedska.

Dakle, blok sada čine 32 države.

Mediji