Iako sa donekle zakašnjenjem, Severnoatlantska alijansa počinje da jača odbrambene sposobnosti država, koje su joj pristupile pre dve decenije, piše Foreign Affairs.

Ali na tom putu je bilo očekivanih prepreka.

Nova rešenja obuhvataju, između ostalog i raspoređivanje vojnog osoblja i opreme na tlu zemalja članica, koje se zbog geografije i istorijskih okolnosti nalaze na najugroženijim pravcima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Neki kontingenti će tamo ostati stalno ali će se većina i dalje rotirati prema dogovorenom rasporedu.

Međutim, takva strategija je i dalje privremeno i dugoročno rešenje za Evropu, očigledno je da istočne članice NATO-a moraju više da razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti.

Da bi ostvarile ove ciljeve, Poljska, Češka Republika, Rumunija i druge zemlje nameravaju da kupe oružje u vrednosti od desetine milijardi dolara, oslobode se sovjetskog nasleđa iz doba Hladnog rata i konačno se integrišu u zapadni blok.

Međutim, dve prepreke stoje na putu ovako ambicioznih planova.

Prvi je visoka cena odbrambenih tehnologija zapadne proizvodnje, kao i produženi vremenski okvir za proizvodnju svake takve narudžbe.

Druga prepreka, su kadrovi koje je iz godine u godinu, sve teže angažovati na dobrovoljnoj bazi.

Čak i u ekonomski prosperitetnim zemljama vojna služba je odavno prestala da bude prestižna, a u državama „istočnog krila“, još manje privlačna.

S tim u vezi, zemlje koje su ranije ukinule obaveznu regrutaciju sada razmišljaju o njenom vraćanju.

Borba.Info

Zapad šokiran odlukom Afrike da odlučno stane, na stranu Rusije!https://t.co/Q0SOzoeusN

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 1, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD sa zakašnjenjem shvataju da Kina sklapa unosne poslove u Južnoj Americi.

Latinoameričke nacije distanciraju se od svog suseda na severu i pridružuju se kineskoj inicijativi Pojas i put, tvrdili su američki senatori u četvrtak tokom saslušanja pododbora Senata za spoljne poslove.

Senatori su govorili o nadolazećoj pretnji kineskog uticaja u Latinskoj Americi – regionu koji se dugo smatrao sopstvenim dvorištem Vašingtona, ali kome su nedavno udvarali duboki džepovi Pekinga i veliki infrastrukturni projekti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Kina ima plan. Nemamo plan”, rekao je Sen.

Edvard Marki (D-Masačusets) je objasnio, dok su zvaničnici nekoliko američkih agencija razgovarali o svojim strategijama.

One su se uglavnom sastojale, od ukazivanja na nedostatke u kineskim projektima i razgovora o američkim alternativama: navodno jačim propisima o radu, zaštiti životne sredine i antikorupciji.

Zvaničnici Stejt departmenta, USAID-a i Međunarodne finansijske korporacije za razvoj naveli su primere projekata, u kojima je očigledno kinesko sečenje uglova dovelo do negativnih ishoda – uključujući Coca Codo Sinclair, branu koju su izgradili Kinezi i finansirali Kinezi u Ekvadoru, koja je bila pogođena pukotinama i drugim nezgodama od njegovog otvaranja 2016. – kao primer „da NRK daje prioritet samo prosperitetu NR Kine, često na štetu prosperiteta lokalnog stanovništva“.

Svedoci su naveli ogroman porast ilegalnog ribolova kineskih brodova u vodama Kariba, Argentine, Čilea, Perua i Ekvadora.

Istraživanje, koje je nedavno sproveo Univerzitet Vanderbilt pokazalo je da je regionalno poverenje u Kinu palo za 18 procentnih poena od 2012. do 2021. godine, dok je poverenje u SAD poraslo za 18 procentnih poena, ostavljajući Kinu u zaostatku sa rejtingom poverenja od 38% do 55% u SAD.

Međutim, sa malo toga za upoređivanje u smislu projekata, koje su izgradile SAD i napora u regionu, zemlje poput Ekvadora – ili Argentine, koje su potpisale Inicijativu Pojas i put u februaru – spremne su da preuzmu kvalitetne rizike u zamenu za sigurnost Kineski novac, rekli su stručnjaci za South China Morning Post.

Trgovina Pekinga sa regionom porasla je za preko 300 milijardi dolara od 2002. do 2020. godine, sa 160 milijardi dolara direktno uloženih za to vreme.

20 od 31 latinoameričke zemlje potpisalo je da će biti deo Pojasa i puta, Kina je finansirala infrastrukturne projekte u još pet zemalja, a nekoliko zemalja je ubeđeno da napusti diplomatske odnose sa Tajvanom – jasan znak sve veće bliskosti sa Pekingom.

U međuvremenu, SAD se bore da čak i popune mesta regionalnih ambasadora u Latinskoj Americi, sa političkim nesuglasicama, koje vezuju osam imenovanja, a četiri čame, a da čak ni jedan kandidat nije predložio da ih popuni.

Pažnja zemlje je očigledno usmerena negde drugde, jer su čak i postojeći programi za regionalna ulaganja nedovoljno finansirani, rekli su svedoci.

Senator Bill Hagerti (R-Tennessee) se požalio da je Kina „bukvalno jela naš ručak“ na hemisferi koja se nekada smatrala zadanom sferom uticaja SAD prema Monroe doktrini – i sve to sa samo 9% potrošnje „Pojas i put“ posvećeno latinskom jeziku Amerika i Karibi od prošle godine.

Sa svoje strane, čini se da Kina nije ugrožena spoznajom njenog rivala da ima konkurenciju, ističući da je Vašington dugo prihvatao odanost Latinske Amerike zdravo za gotovo.

„Sjedinjene Države su smatrale Latinsku Ameriku i Karibe svojim „dvorištem“ i vrše pritisak i pretnje na svakom koraku“, rekao je portparol kineske američke ambasade Liu Pengiu za SCMP.

“Ko je pravi prijatelj, ko je lažni prijatelj, koji ignoriše pravila i širi haos.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE